Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

415 views

Published on

Published in: Government & Nonprofit
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
415
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

  1. 1. I Z V E Š T A J o istraživanju Deca i porodice u riziku u transgraničnom regionu Bugarske i Srbije Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi obezbedili pruženje informacija za rešavanje stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru 2012. godina
  2. 2. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 2 S A D R Ž A J Strana I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE 3 1. UVOD 3 2. PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA 3 3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA 5 3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku 5 3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku 7 3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i procena prioriteta u ovoj oblasti 9 4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU 9 5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA LOKALNOM NIVOU 11 6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA 12 II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI 15 III. RODITELJI DECE U RIZIKU 21 IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU 24 V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE 27 1. Karakteristike istraživanja i metodologija 27 2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći 31 3. Psihološka stanja i emotivna podrška. Međusobni odnosi deca-odrasli. 36 4. Značajne odrasle ličnosti i spremnost na poveravanje u različitim situacijama 42 5. Poverenje dece u sistem podrške u institucijama obrazovanja i socijalne zaštite 50 6. Internet u životu dece 54 VI. ZAKLJUČCI ISTRAŽIVANJA 64
  3. 3. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 3 I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE 1. UVOD Ciljevi istraživanja Deca i porodice u riziku u transgraničnom regionu Bugarske i Srbije – Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi obezbedili pruženje informacija za rešavanje stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru su: (1) Ispitati specifične potrebe i probleme dece i porodica u riziku u gradu Leskovcu u Srbiji. (2) Ispitati i analizirati potrebe za on-line resursima korisnim za ispitanike u suočavanju sa različitim izazaovima njihovog životnog doba. (3) Ispitati socijalne usluge koje se pružaju deci u riziku i njihovim porodicama u Leskovcu u cilju kreiranja Internet platforme sa informacijama važnim za rešavanje životnih situacija i problema dece (4) Prikupiti informacije od neposredne koristi za kreiranje tri Internet modula za decu različitig uzrasta, roditelje i stručnjake. Ispitivanje je sprovedeno prema unapred kreiranoj metodologiji koja je obuhvatila: intervjue sa stručnjacima, fokus grupe sa roditeljima i ispitivanje upitnikom (anketiranje) dece različitog uzrasta i pola. 2.PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA Deca su autonomne ličnosti sa specifičnim potrebama i pravima, jer imaju specifične psihofizičke karakteristike koje ih čine posebno osetljivom i ranjivom grupom. Deca su u prepoznata kao grupa za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi predviđeni mehanizmima zaštite ljudskih prava. Od XVII veka dete počinje da se tretira kao posebno osetljivo biće i tada dolazi do razumevanja detinjstva kao posebnog razvojnog perioda i pojma. Autonomija ličnosti deteta i potreba da se ona uvažava postaju deo naučnog interesovanja razvijanjem dečje psihologije kao posebne nauke, od XVIII veka na dalje. Prava deteta su danas realnost priznata međunarodnim zakonodavstvom. Pod pojmom prava deteta, podrazumevaju se prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi, političkom, kulturnom ili ekonomskom okruženju živi i u skladu sa kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija. a. Dete Član 1. Konvencije o pravima deteta definiše dete kao svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije. Ovu Konvenciju je 1989. godine ratifikovala Skupština tadašnje SFRJ, a republika Srbija, kao pravni naslednik, priznaje i primenjuje ovu Konvenciju. Republika Srbija nema poseban zakon o deci, ali se poslednjih nekoliko godina u stručnoj javnosti ozbiljno razmatra potreba za donošenjem jednog takvog pravnog akta. b. Dete u riziku (ugroženo dete) Prema stručnoj litetaturi, deca pod rizikom su ona kod koje je zastoj u razvoju nastao kao posledica izrazito nepovoljnih socijalnih, kulturnih i ekonomskih uslova života. U ovu grupu spadaju: deca sa smetnjama u ponašanju kao posledica emocionalnih i socijalnih problema u razvoju, deca bez roditeljskog staranja, zlostavljena deca, deca izbeglih i raseljenih lica, deca povratnika po readmisiji, deca žrtve rata, deca iz socijalno depriviranih sredina (na primer: romska deca koja žive u nepovoljnim uslovima), deca smeštena u rezidencijalnim institucijama
  4. 4. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 4 za decu, deca na dužem bolničkom lečenju, deca sa bolestima zavisnosti i sl. Postoje deca čiji se razvoj odvija pod uticajem većeg broja nepovoljnih faktora – višestruko deprivirana deca i ona su, po pravilu, izložena najvećoj marginalizaciji. Porodični zakon usvojen je 2005. godine („Službeni glasnik RS”, broj 18/2005). Tekst Porodičnog zakona usaglašen je sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a posebna pažnja je posvećena odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Haškoj konvenciji o zaštiti dece i saradnji kod međudržavnog usvojenja, Evropskoj konvenciji o ostvarivanju dečjih prava, Evropskoj konvenciji o usvojenju, Evropskoj konvenciji o pravnom statusu dece rođene izvan braka i drugim međunarodnim dokumentima koji su od značaja za ovu oblast. Porodični zakon svodi kriterijume pravne intervencije na opšte pravne standarde, među kojima su centralni najbolji interes deteta i autonomija porodice. Ali, pored toga, on otvara prostor da se podzakonskim aktima, koji su takođe obavezujući pravni akti, utvrde stručni standardi. Na osnovu Porodičnog zakona doneta su podzakonska akta kojima je uređeno: (1) vođenje jedinstvenog ličnog registra usvojenja, (2) način vođenja evidencije i dokumentacije o usvojenoj deci, (3) program pripreme za usvojenje, (4) bliži uslovi za zasnivanje hraniteljstva, (5) program pripreme hranitelja, (6) način vođenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu, (7) način vođenja evidencije i dokumentacije o licima prema kojima je nasilje izvršeno, kao i licima protiv kojih je određena mera zaštite i (8) način vođenja evidencije i dokumentacije o licima pod starateljstvom. Zakono o socijalnoj zaštiti (2011), u čl. 41, tretira decu i mlade u riziku. Prema ovom Zakonu, to su osobe do 26 godina života – mlade osobe, kojima je usled porodičnih id rugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne mogu da dostignu optimum razvoja. Pod takvim osobama posebno se podrazumevaju deca: • bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja; • čiji roditelj, staratelj ili drugo lice nije u stanju da se o njima neposredno stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socioekonomskih uslova; • sa smetnjama u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno- jezičke, socioemocionalne, višestruke) čije potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice; • u sukobu sa roditeljima, starteljem i zajednicom koja svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu; • koja se suočavaju sa teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava; • kod kojih postoji opasnost da postanu žrtve ili već jesu žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i ekspolatacije, odnosno ako su im fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, stratelja ili druge osobe koja se o njima neposredno stara; • koja su žrtve trgovine ljudima; • koja su strani državljani, odnosno lica bez državljanstva, bez pratnje; • čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava; • koja imaju druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite. c. Prevencija U našoj sredini je više rasprostranjena prevencija rizičnih ponašanja dece, nego generalno prevencija rizika u kojim deca mogu da se nađu. Pod rizičnim ponašanjima kod dece i mladih uobičajeno je da se podrazumevaju sledeća: pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci
  5. 5. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 5 (alkohol i droge), seksualno rizično ponašanje i agresivno i nasilno ponašanje u kome su deca aktivni akteri. Prevencija navedenih rizičnih ponašanja najčešće se sprovodi kroz obrazovno- vaspitni sitem – redovni programi pojedinih školskih predmeta, vannastavne aktivnosti, posebna predavanja i radionice koje škola organizuje u saradnji sa drugim institucijama, kao što su zavodi za javno zdravlje, centri za socijalni rad, medicinske ustanove i Crveni krst. Poslednjih desetak godina, rasprostranjen je oblik prevencije kroz formu vršnjačke edukacije (peer education). Od donošenja Strategije za borbu protiv trgovine ljudima (2006) i Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015), značajna pažnja je posvećena preventivnim kampanjama među decom i mladima čiji je cilj da se potencijalne žrtve upoznaju sa modalitetima trgovine ljudima i nasilja nad decom, najšećim počiniocima i mogućnostima ranog reagovanja i zaštite od dalekosežnih posledica. Prevencija se sprovodi putem nacionalnih kampanja i programa, kao što ne, na primer, UNICEF-ov oprogram „Škola bez nasilja“ i putem lokalnih programa prevencije. Poslednju deceniju velika pažnja se posvećuje intersektorskoj saradnji u prevenciji (zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita). 3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA 3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku Međunarodna dokumenta koja su postala deo pravnog poretka Republike Srbije (ratifikovanjem, odnosno prustupanjem), komentari i preoporuke međunarodnih tela, a značajna su za politiku prema deci i deci u riziku su sledeća: • Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 6 (2005) Treatment Of Unaccompanied And Separated Children Outside Their Country Of Origin. Thirty-ninth session 17 May-3 June 2005. • Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 7 (2005) Implementing child rights in early childhood Fortieth Session Geneva, 12-30 September 2005. • Commitee on the Rights of the Child (2006) Office of the High Commissioner for Human Rights: General Comment No. 9 (2006). The rights of children with disabilities • Committee on the Rights of the Child (2006): General comment No. 8 (2006) The right of the child to protection from corporal punishment and other cruel or degrading forms of punishment (arts. 19; 28, para. 2; and 37, inter alia). Forty-second session Geneva, 15 May-2 June 2006. • Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 12 (2009) The Right Of The Child To Be Heard Fifty-first session, Geneva, 25 May-12 June 2009. • Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 11 (2009) Indigenous children and their rights under the Convention Fiftieth session Geneva, 12 January-30 January 2009 • Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2007) • Council of Europe (2004): Recommendation Rec(2004)10 of the Committee of Ministers to member states concerning the protection of the human rights and dignity of persons with mental disorder (Adopted by the Committee of Ministers on 22 September 2004 at the 896th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2004): Recommendation Rec(2004)13 of the Committee of Ministers to member states on the participation of young people in local and regional life (Adopted by
  6. 6. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 6 the Committee of Ministers on 17 November 2004, at the 904th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)5 of the Committee of Ministers to member states on the rights of children living in residential institutions (Adopted by the Committee of Ministers on 16 March 2005 at the 919th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)4 of the Committee of Ministers to member states on improving the housing conditions of Roma and Travellers in Europe (Adopted by the Committee of Ministers on 23 February 2005 at the 916th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2005): Recommendation Rec(2005)9 of the Committee of Ministers to member states on the protection of witnesses and collaborators of justice (Adopted by the Committee of Ministers on 20 April 2005 at the 924th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)8 of the Committee of Ministers to member states on assistance to crime victims (Adopted by the Committee of Ministers on 14 June 2006 at the 967th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)13 of the Committee of Ministers to member states on the use of remand in custody, the conditions in which it takes place and the provision of safeguards against abuse (Adopted by the Committee of Ministers on 27 September 2006at the 974th meeting of the Ministers’ Deputies • Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)12E of the Committee of Ministers to member states on empowering children in the new information and communications environment (Adopted by the Committee of Ministers on 27 September 2006 at the 974th meeting of the Ministers’ Deputies) • Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)19 of the Committee of Ministers to member states on policy to support positive parenting (Adopted by the Committee of Ministers on 13 December 2006 at the 983rd meeting of the Ministers’ Deputies) • Council of Europe (2007): Recommendation Rec(2007)9 of the Committee of Ministers to member states on life projects for unaccompanied migrant minors (Adopted by the Committee of Ministers on 12 July 2007 at the 1002nd meeting of the Ministers'Deputies) • Council of Europe (2009): Convention on the Adoption of Children CETS No: 058 (revidirana) • Council of Europe (2008): Recommendation Rec(2008)4E of the Committee of Ministers to member states on strengthening the integration of children of migrants and of immigrant background (Adopted by the Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th meeting of the Ministers' Deputies) • Council of Europe (2008): Recommendation Rec(2008)5 of the Committee of Ministers to member states on policies for Roma and/or Travellers in Europe (Adopted by the Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th meeting of the Ministers’ Deputies) • Council of Europe (2009): Recommendation Rec(2009)5E of the Committee of Ministers to member states on measures to protect children against harmful content and behaviour and to promote their active participation in the new information and communications environment (Adopted by the Committee of Ministers on 8 July 2009 at the 1063rd meeting of the Ministers' Deputies) • Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (ETS No 148) („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 18/05) • General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [on the report of the Third Committee (A/63/435)] 63/117. Optional Protocol to the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights
  7. 7. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 7 • General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [without reference to a Main Committee (A/62/L.31)] 62/88. Declaration of the commemorative high-level plenary meeting devoted to the follow-up to the outcome of the special session on children • Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (2007) • Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): Access to rights for people with disabilities and their full and active participation in society. Recommendation 1854 (2009) Reply from the Committee of Ministers adopted at the 1060th meeting of the Ministers’ Deputies (10 June 2009) • Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): REC 1864 (2009) Promoting the participation by children in decisions affecting them Recommendation adopted 13/03/2009 • Parliamentary Assembly Council of Europe (2008): RES 1632 (2008) The situation of national minorities in Vojvodina and of the Romanian ethnic minority in Serbia. Resolution adopted 01/10/2008 • Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): RES 1669 (2009) The rights of today’s girls – the rights of tomorrow’s women Resolution adopted 29/05/2009 • Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS No 194) („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori”, broj 5/05, 7/05) 3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku Značajno je napomenuti da je prvi put i ustavnopravnoj istoriji Republike Srbije, 2006. godine donet Ustav koji izričito govori o pravima deteta. Postoji veći broj nacionalnih strateških dokumenata koji su posvećeni deci ili imaju eksplicitne zahteve u vezi zaštite dece i sprečavanja rizika za njihov razvoj. Ovde su navedeni najvažniji: Nacionalni strateški dokumenti (javne politike) od značaja za decu • Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju (2008) • Strategija za smanjenje siromaštva (2003) • Nacionalni plan akcije za decu (2004) • Milenijumski ciljevi razvoja (2005, 2006) • Jedinstveni Akcioni plan za obrazovanje Roma (2005) i Strategija za unapređenje položaja Roma (2009) • Nacionalna strategija regionalnog razvoja (2007) • Strategija karijernog vođenja (2009) • Nacionalna strategija zapošljavanja 2010-2020 (2010) • Strategija razvoja informatičkog društva (2006) • Strategija unapređenja položaja sa invaliditetom (2006) • Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji (2006) • Strategija održivog razvoja i Akcioni plan (2008, 2009) • Nacionalna strategija za mlade (2008) i Akcioni plan (2009) • Strategija razvoja obrazovanja odraslih sa Akcionim planom (2006, 2009) • Strategija razvoja srednjeg stručnog obrazovanja sa Akcionim planom (2006, 2009) • Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a (2005); • Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2005); • Strategija kontrole duvana (2006);
  8. 8. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 8 • Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007); • Strategija podsticanja rađanja (2008); • Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015) • Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (2009); • Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije (2009); • Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji (2009) • Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji (2009) • Posebni programi u oblasti zdravstvene zaštite od značaja za decu: Program zaštite stanovništva od zaraznih bolesti (2002); Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine; Nacionalnom programu preventivne zdravstvene zaštite dece sa psihofiziološkim poremećajima i govornom patologijom (2009); Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite (2009). • Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005) • Posebni protokoli: Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja (2006); Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovnovaspitnim ustanovama (2007) Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja (2006) Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2009) Posebni protokol o postupanju pravosuđa u zaštiti maloletnika od zlostavljanja i zanemarivanja (2009) • Okvirni akcioni plan za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama (2009) Neki od najvažnijih zakona koji se tiču dece i dece u riziku Zakon o javnom informisanju (2003) Zakon o zdravstvenoj zaštiti (2005) Porodični zakon (2005) Zakonik o krivičnom postupku (2005) Krivični zakonik (2005) Zakon o azilu (2007) Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (2008) Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima (2009) Zakon o zabrani diskriminacije (2009) Zakon o osnovnoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003, 64/2003 i 72/2009) Zakon o srednjoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002, 62/2003, 64/2003 i 72/2009) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009) i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2011) Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010) Zakon o socijalnoj zaštiti (2011)
  9. 9. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 9 3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i procena prioriteta u ovoj oblasti Strateški ciljevi brige o deci su definisani nacionalnim dokumentom ‘Nacionalni plan akcije za decu - NPA (2004). Osnovni prioriteti prioritete NPA su: (1) Smanjenje siromaštva dece; (2) Kvalitetno obrazovanje za svu decu; (3) Bolje zdravlje za svu decu; (4) Unapređenje položaja i prava dece sa smetnjama u razvoju; (5) Zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja; (6) Zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja; (7) Jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece. NPA je potpuno usklađen sa Konvencijom o pravima deteta, drugim međunarodnim dokumentima o deci i nacionalnim zakonskim okvirom. U toku 2009. godine, uz podršku UNICEF-a, Nacionalni savet za prava deteta u saradnji sa stručno- konsultantskim timom uradio je pregled petogodišnjih postignuća NPA i dao su preporeuke za njegovo danje sprovođenje. Pregled realizacije NPA je uzeo u obzir i postignuća ostvarena primenom LPA. Da bi doprineo realizaciji ciljeva NPA, UNICEF je 2004. godine uveo program kojim se podstiču opštine, da na osnovu politike definisane nacionalnim dokumentom – NPA za decu, razviju sopstvene LPA. Pored sedam priorite-ta definisanih NPA, LPA imaju tri dodatna: promociju sporta kao elementa unapređenja ličnosti i druženja dece; unapređenje kulturnog života dece i informisanje dece o deci. Izrada LPA je zasnovana na jedinstvenoj metodološkoj strukturi koja je usaglašena sa NPA, a osnovni cilj izrade je približavanje nacionalnih priroiteta lokalnim potrebama, u skladu s principima decentralizacije i održivog razvoja Republike Srbije. Do 2009. godine kada je rađen predled realizacije NPA, ukupno je 21 opština/grad1 u Srbiji usvojila i realizuje LPA. Evaluacioni izveštaj o izradi i primeni LPA za decu, pokazuje da: u opštinama/gradovima u kojima je pozicija koordinatora za primenu LPA institucionalizovana u strukturu lokalne uprave, ta primena uspešnija i postignuta je veća održivost LPA; veoma je slabo učešće privatnog sektora u izradi i primeni LPA; sama deca nisu dovoljno uključena u realizaciju LPA. Usled pomenutog nedostatka vertikalne koordinacije, nisu uvek dostupni podaci o aktuelnim postignućima na lokalnom nivou, što otežava ukupno praćenje realizacije NPA kroz primenu LPA. Jedna od mera predloženih u cilju unapređenja dalje realizacije NPA je bila i poboljšanje vertikalne koordinacije. 4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU Ove mere obuhvataju prava u oblasti socijalne zaštite i usluge socijalne zaštite. Prava u oblasti socijalne zaštite su pretežno u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, odnosno sistema socijalne zaštite. Među ključne prava spadaju: (1) Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (naknada zarade) je klasična mera finansijske podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva. Naknada zarade iznosi 100% osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici, za svu decu, bez obzira da li se radi o periodu porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nevezano za red rođenja deteta, uz uslov da je podnosilac zahteva neposredno 1 Pilot opštine/gradovi: Sjenica, Kragujevac, Pirot (2004-2005); Prokuplje, Kruševac, Kanjiža, Senta, Bela Palanka, Valjevo, Osečina, Ljubovija, Vranje, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Lebane, Bečej, Novi Pazar, Bojnik, Vladičin Han i Kraljevo.
  10. 10. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 10 pre korišćenja ovog prava bio više od šest meseci u neprekidnom radnom odnosu, odnosno obavljao samostalnu delatnost. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju majke zaposlene kod poslodavca, odnosno majke koje obavljaju samostalnu delatnost a zahtev se podnosi opštinskoj – gradskoj službi dečije zaštite prema sedištu poslodavca. Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje jedan od roditelja deteta mlađeg od 5 godina kome je zbog teškog stepena psihofizičkih smetnji neophodna posebna nega. (2) Roditeljski dodatak je mera jednokratne podrške porodici koja je instrument populacione politike. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je: državljanin Republike Srbije; ima prebivalište u Republici Srbiji; ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje; neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršena tri meseca života deteta. (3) Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece pod uslovom da o njima neposredno brine od dana podnetog zahteva. Deca za koju se ostvaruje pravo ne mogu biti starija od 19 godina i moraju se redovno školovati u školama koje su u sistemu škola Republike Srbije. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kome žive koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu. Podnosilac zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne prelazi dva hektara po članu domaćinstva. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva. Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva. Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. Zahtev za obnavljanje prava podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja. Uz popunjen obrazac zahteva potrebno je priložiti dokaze o prihodima domaćinstva isplaćenim u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje prava. (4) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja je mera koja ima za cilj dodatnu zaštitu dece bez roditeljskog staranja u predškolskom uzrastu pošto je kako u praksi, tako i u stručnim krugovima ova podgrupacija posebno ranjiva. Ovo pravo ostvaruju staraoci, hranitelji i usvojioci pod istim uslovima kao i pravo na dečiji dodatak a značajno je istaći da deca bez roditeljskog staranja koja su na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite pravo mogu ostvariti bez ikakvih uslova. Na ovaj način se podstiče njihova rana integracija u vršnjačku grupu u lokalnoj sredini i obezbeđuje im se jednako pravo na predškolsko vaspitanje. Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u ustanovu socijalne zaštite zahtev podnosi ustanova socijalne zaštite. Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u starateljsku ili hraniteljsku porodicu, zahtev podnosi staratelj, odnosno hranitelj, a pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi može se ostvariti pod uslovom da je za dete ostvareno pravo na dečiji dodatak. Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine. (5) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju je
  11. 11. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 11 posebna mera zaštite osetljive grupe dece sa posebnim potrebama u cilju podsticanja njihovog uključivanja u redovne predškolske grupe ali i organizovanje rada sa njima u posebnim grupama kada je to neophodno. Ova mera je podrška porodici da dete sa smetnjama u razvoju ostane u njoj i u tim uslovima se razvija prema svojim mogućnostima. Usluge socijalne zaštite su u nadležnosti lokalnih samouprava koje ih razvijaju u skladu sa svojim mogućnostima. Za neke od usluga namenjenih deci u riziku, kao što su dnevni boraci za decu sa smetnjama u razvoju, izrađeni su i usvojeni minimalni standardi usluge. Postoji i niz inovativnih usluga socijalne zaštite namenjenih deci u riziku, kao što su: dnevni centri za decu u riziku, «predah» centri za roditelje dece sa smeznjama u razvoju, vikend-hraniteljstvo, podrška deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama u kući, usluge mobilnih timova itd. 5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA LOKALNOM NIVOU U Leskovcu u 144 naselja i samom gradu, prema poslednjim podacima, živi 162.000 stanovnika. Po broju naselja, grad Leskovac je najrazuđenija lokalna samouprava u Srbiji. Na svakom kilometru kvadratnom živi 158 stanovnika, ali je primećeno da se poslednjih godina beleži negativna stopa prirodnog priraštaja. Školsku mrežu u gradu Leskovcu čini 90 osnovnih (osmorazrednih i četvororazrednih) škola sa 646 odeljenja, 12 srednjih škola sa 264 odeljenja. Zastupljene su sledeće struke: gimnazija, ekonomska, poljoprivredna, medicinska, mašinska, elektrotehnička, trgovinsko- ugostiteljska, tekstilna, hemijsko-tehnološka i drvno-prerađivačka, dve škole za učenike sa smetnjama u razvoju (osnovna i srednja) sa 20 odeljenja, dve visoke škole tekstilnog i ekonomskog usmerenja i jedan fakultet tehnološkog usmerenja. Preškolska mreža je u boljem položaju od škola u pogledu infrastrukture i opremljenosti objekata, čak i u ruralnim sredinama. Osnovni problem je relativno nizak procenat dece obuhvaćene bilo kojim oblikom organizovanog vaspitno-obrazovnog rada. Raspon obuhvata kreće se od 40-50% dece u Leskovcu (republički prosek je 30%, dok se u Evropi kreće od 70- 100%). Sa druge strane, postoji preopterećenost javnih vrtića, nedostatak kapaciteta i potpuno odsustvo privatne inicijative u ovom segmentu obrazovanja i društvene brige o deci. Centar za socijalni rad u Leskovcu obavlja poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje njihovih potreba u oblasti socijalne zaštite, porodično pravne zaštite, pruža usluge socijalnog rada u postupku rešavanja o tim pravima, vrši isplatu novčanih prava, rešava u prvom stepenu o ostvarivanju prava utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, Centar obavlja sledeće upravne i stručne poslove: rešava u prvom stepenu o pravima utvrđenim zakonom; otkriva i prati socijalne potrebe građana na osnovu Odluke o proširenim pravima iz oblasti socijalne zaštite, koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Jedno od tih prava je i pravo na jednokratnu novčanu pomoć za potrebe lokalnog stanovništva. Pored toga, Centar pruža dijagnostičke usluge, sprovodi odgovarajući tretman, savetodavno-terapijske usluge i stručnu pomoć korisnicima; vodi evidenciju i dokumentaciju o pruženim uslugama; na osnovu Porodičnog zakona uređuje sledeće oblasti: brak i odnose u braku, odnose u vanbračnoj zajednici, odnose roditelja i dece, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo nad decom i odraslima, štiti imovinu lica pod starateljstvom, bavi se zaštitom žrtava porodičnog nasilja i savatodavno radi sa počiniocima nasilja, daje mišljenje za zaključenje braka za lica mlađa od 18 godina itd. Od januara 2004. god. u okviru Centra kao posebna organizaciona celina funkcioniše Prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja u porodici koje je prvih godinu dana implementirano uz
  12. 12. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 12 finasijsku podršku Fonda za socijalne inovacije kao projetna aktivnost. To je prvo prihvatilište u Srbiji koje je podržano u okviru sistema socijalne zaštite. Autorka tog projekta je Snežana Milojković inače diplomirana pravnica Centra za socijalni rad u Leskovcu. Sada je rad Prihvatilišta redovna aktivnost Centra, koje funkcioniše za potrebe celokupnog Jablaničkog okruga. Do sada je u njemu zbrinuto više od 300 žena žrtava nasilja u porodici. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Centar obezbeđuje građanima prava od opšteg interesa koji finansira budžet Republike Srbije i to: pravo na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, pomoć za osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite, smeštaj u drugu porodicu, druge usluge socijalnog rada. Pored navedenih prava koje finansira budžet Republike Srbije, iz budžeta Grada Leskovca finansira se pravo na pomoć u kući, pravo na Dnevni boravak, pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, pravo na jednokratnu pomoć, pomoć u nabavci ogreva, školskog pribora i udžbenika, putni troškovi za pratioce dece sa smetnjama u razvoju koja su na redovnom školovanju itd. Uslovi i rokovi za pružanje ovih usluga predviđeni su odredbama gore navedenog Zakona i Zakona o opštem upravnom postupku, takođe i Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti za Grad Leskovac. Primenom Pravilnika o organizaciji normativima i standardima rada centra za socijalni rad (‘'Službeni glasnik RS'' 59/2008) od 01.11.2008.godine, došlo je do promene u organizacionoj strukturi Centra. U Centru za socijalni rad Leskovac funkcionišu kao posebna stručna služba radi Služba za zaštitu dece i omladine. 6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA PREGLED REFERENTNIH INTERNET SAJTOVA a) Inostrani sajtovi 1. HumanaS, http://www.humanas.rs/index.php?main=izvestaji 2. FeNS (Federation of Nongovernmental Organizations in Serbia), http://www.fens.org.rs/eng/sta.htm 3. Childnet International, http://www.childnet-int.org/ 4. Y-PEER, www.youthpeer.net 5. EURONET, http://www.crin.org/euronet/about/index.asp 6. The Global Movement for Children, http://www.gmfc.org/en/about-us/introduction 7. British Association for the Study and Prevention of Child Abuse and Neglect, http://www.baspcan.org.uk/ 8. The Virtual Global Taskforce (VGT), http://www.virtualglobaltaskforce.com 9. Child Exploatation & Online Protection Centre, http://www.ceop.police.uk/ 10. Children’s house in Cyber Space, http://child-abuse.com/childhouse/ 11. International Society for Prevention of Child Abuse and Neglect (ISPCAN), http://www.ispcan.org/ 12. Terre des Hommes, International Federation http://www.terredeshommes.org/ 13. Child Centre – Working Group on Cooperation on Children at Risk, http://www.childcentre.info/internet/ 14. Child Watch International Research Network, http://www.childwatch.uio.no/news/2008/ 15. War Child International Network, http://www.warchild.org/links_resources/childrenandconflict/childrenandconflict.html 16. Child Help Line Innternational, http://www.childhelplineinternational.org/en/network/partners 17. The Separated Children in Europe Programme's NGO Network http://www.savethechildren.net/separated_children/about_us/scep_programme.html 18. The European Network Preventing Violence Against Children & Young People, http://www.omega-
  13. 13. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 13 graz.at/DAPHNE-Database/index.asp 19. The Alliance for Childhood European Network Group, www.alliancechildhood.org 20. The Alliance for Childhood, http://www.allianceforchildhood.eu/ 21. Koordinacija udruga za djecu Hrvatskoj: http://www.kud.hr/index.php?option=com_frontpage&Itemid=6 22. SOS Children Villages Worldwide http://archive.soschildrensvillages.org.uk/sponsor-child/not-for- profit_partners.html 23. NGO Groups – SOS Children’s Villages http://www.sos-childrensvillages.org/about-us/partners/ngo- groups/pages/default.aspx 24. European Foundation for Street Children http://www.enscw.org/advocasy_070308.html 25. Save the Children Europe Group http://www.savethechildren.net/alliance/europegroup/europegrp_who.html 26. European Children’s Network http://www.crin.org/euronet/about/index.asp 27. eNASCO European NGO Alliance for Child Safety Online http://www.enacso.eu/ 28. CRIN Child Rights Information Network, UK, London http://www.crin.org/ngogroupforcrc 29. ENOC European Network of Ombudspersons for Children http://www.crin.org/enoc/membership/index.asp 30. Euroschild, Brussels, Belgium http://www.eurochild.org/ 31. Centar za prava deteta, Srbija http://www.cpd.org.rs/index.html b) Domaći sajtovi (1) www.roditeljportal.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta. Sadrži i kategoriju posvećenu tinejdžerima sa temama vezanim za njihove probleme različitih vrsta. (ovo isto i na www.yumamma.com) (2) www.roditeljinfo.rs Sajt koji je posvećen problematici seksualnosti u doba adolescencije. Namenjen je roditeljima i razrešenju njihovih strahova i dilema vezanih za ovo područje odrastanja dece. Autorke sajta su specijalistkinje ginekologije i akušerstva iz Beograda. (3) www.er.rs Portal za informisanje studenata defektologije, stručnjaka i roditelja dece sa poteškoćama u učenju, govoru, ponašanju, sa smetnjama u razvoju i sl. Sajt obuhvata i forum za razmenu iskustava na ovu temu. Urednik sajta je diplomirani somatoped iz Beograda. (4) www.krozmojuprizmu.wordpress.com Blog profesorke muzike iz Novog Sada o nadarenoj deci i načinima da se njihovi talenti unaprede. Svi tekstovi su namenjeni roditeljima. (5) www.najboljamamanasvetu.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta sa zasebnom kategorijom posvećenom tinejdžerima. Teme u ovoj kategoriji su: odrastanje, samostalnost, seksualnost, problemi sa učenjem, odnos sa vršnjacima (6) www.pedagog.rs. Sajt Pedgoškog društva Srbije. Namenjen prvenstveno stručnjacima u ovoj oblasti, ali sadrži i veliki broj autorskih tekstova namenjenih temama bliskim roditeljima adolescenata, kao i samoj deci. (7) www.kliknibezbedno.rs Sajt o bezbednosti dece na internetu, posvećen i deci i roditeljima. Sadrži savete deci vezane za bezbedno surfovanje internetom, kao i roditeljima o potencijalnim opasnostima njihove dece pri korišćenju interneta, načinima da se problemi te vrste prepoznaju i reše. (8) www.mingl.rs Portal za srednjoškolce nastao u okviru udruženja građana Beogradska otvorena škola. Na sajtu se redovno objavljuju informacije i vesti o neformalnim obrazovnim programima, stipendijama, radionicma, kursevima i sličnim temama koje interesuju srednjoškolsku populaciju. (9) www.savetovaliste.nshc.org.rs Sajt udruženja Novosadski humanitarni centar posvećen mentalnom zdravlju mladih. Pruža informacije o mentalnom zdravlju, organizacijama i institucijama kojima se mladi mogu obratiti u slučaju potrebe, kao i o načinima očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja. Sadrži kategorije sa tekstovima na temu stresa, depresije, autodestruktivnosti, narkomanije, samoubistva... Na sajtu postoji mogućnost anonimnog postavljanja pitanja psihologu.
  14. 14. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 14 Ključne reči na analiziranim sajtovima Roditelj Tinejdžeri Adolescencija Problemi odrastanja Pubertet Prava dece Kvalitet života dece Kvalitet detinjstva Prava dece odvojene od roditelja Inkluzija Učešće Razvoj Saradnja Sprečavanje nasilja nad decom Sprečavanje zloupotrebe dece Dečja linija Podržavajuće okruženje za decu Dečja dobrobit Deca u riziku Bez diskriminacije Bezbedno mesto za decu Razmena informacija Promocija Zaštita dece Zastupanje dece Mobilisanje javnog mnjenja Zlostavljanje dece na Internetu Ova analiza je uključila pregled sadržaja različitih internacionalnih sajtova mreža i asocijacija koje se bave brigom deci i pregled odgovarajućih domaćih izvora. Analizom je konstatovano da ne postoji relevantna baza domaćih on-line izvora namenjenih deci, tako da je najpristupačniji oblik pretraživanja potencijalnih izvora informacija preko popularnih Internet pretraživača, zadvanjem ključne reči, odnosno naziva pojma o kome se traži inforamcija. Neki od sajtova, kao što su sajtovi koji se bave seksualnim problemima dece i mladih, naročito ginekološkim problemima, omogućavaju slanje pitanja i dobijanje odgovora putem mejla.
  15. 15. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 15 II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI 1. Karakteristike istraživanja Dubinski intervjui sa ekspertima rađeni su u Leskovcu u periodu 01-10 mart 2012. godine. Obavljeno je ukupno 12 intervjua. Svaki od obavljenih intervjua trajao je oko 60 minuta, a vođeni su na osnovu predloženog Vodiča za produbljene intervjue sa ekspertima. Istraživanje je obuhvatilo stručnjake iz sistema obrazovanja i socijalne zaštite koji su u svakodnevnom kontaktu sa decom i njihovim roditeljima, te koji se bave prevencijom rizika, zaštitom najboljih interesa dece i podrškom za savladavanje problema sa kojima se suočavaju deca i njihovi roditelji. Konkretno, u istraživanju je učestvovalo četiri školska pedagoga, četiri školska psihologa, dva školska socijalna radnika i dva socijalna radnika Centra za socijalni rad u Leskovcu. Od desetoro intervjuisanih predstavnika školskih stručnih službi, njih četvoro dolazi iz osnovnih, a šestoro iz srednjih škola. Fokus ovog dela istraživanja bio je na analizi problema sa kojima se eksprti susreću u svom svakodnevnom radu, analizi sistema socijalne zaštite i usluga podrške deci i porodicama u riziku, kao i na ispitivanju trenutno dostupnih onlajn i drugih resursa za osnaživanje eksperata. Najzad, tokom intervjua sa ekspertima je diskutovano o koncepciji predložene internet platforme, njenoj svrsishodnosti i njihovim očekivanjima od takvog resursa. 2. Stručna mišljenja o ponuđenim socijalnim uslugama za decu na teritoriji grada leskovca 2.1. Ponuđene socijalne usluge za decu - dobre i loše strane Usluge podrške deci i roditeljima na području grada Leskovca mogu se podeliti u dve velike oblasti. Prvo, to su usluge socijalne zaštite koje, pre svega na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, Porodičnog zakona i Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti za grad Leskovac sprovodi Centar za socijalni rad. Tako, najvažnije usluge, odnosno mere koje Centar za socijalni rad sprovodi u cilju zaštite dece i porodice jesu starateljstvo, hraniteljsvo, usvojenje, nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, kao i razne vrste ekspertske pomoći porodici koje se pružaju radi očuvanja ili uspostavljanja porodične ravnoteže i porodičnih funkcija. Sa druge strane, veoma važnu ulogu u podršci deci i roditeljima ima škola, tačnije školska stručna služba koju čine pedagog, psiholog, a u pojedinim školama još i defektolog i socijalni radnik. Osnovni zadatak ove službe jeste rad na uspešnom ostvarivanju cilja i zadataka obrazovanja i vaspitanja, odnosno ostvarivanje socijalne i socijalno-preventivne funkcije škole. Težište rada stručne službe je na savetodavnom radu sa učenicima i njihovim roditeljima, saradnji sa razrednim starešinama i predmetnim nastavnicima, pedagoško-instruktivnom radu, planiranju vaspitno-obrazovnog rada, analizi potreba učenika, kao i na proceni i prevenciji uticaja negativnih porodičnih i socijalnih prilika. 2.2. Korisnici socijalnih usluga Kada govorimo o korisnicima navedenih usluga zaštite i podrške koje sprovodi Centar za socijalni rad valja posebno istaći: decu bez roditeljskog staranja; decu sa invaliditetom, odnosno smetnjama u razvoju; decu iz porodica sa narušenim porodičnim odnosima; decu žrtve nasilja; decu i mlade žrtve trgovine ljudima; kao i decu i mlade sa poremećajem u ponašanju. Sa druge strane, školska stručna služba je kroz rad na praćenju i podsticaju individualnih sklonosti i sposobnosti svakog pojedinačnog učenika, zapravo usmerena na rad sa svom
  16. 16. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 16 decom u školi. Ipak, ova služba naročito pruža podršku obdarenim učenicima, ali i pomoć i podršku đacima koji imaju teškoća u učenju, radu i razvoju, odnosno đacima koji žive u teškim socijalnim prilikama. 2.3. Opis problematičnih i nepokrivenih oblasti u sferi socijalnih usluga za decu Što se tiče nepokrivenih oblasti u sferi socijalne zaštite dece, intervjuisani eksperti nisu imali posebnih primendbi. Naime, sve opaske su se ticale temeljnijeg rada na već postojećim uslugama i zakonom predviđenim merama. Tako nije bilo govora o ustanovljavanju novih usluga već o potrebi zapošljavanja dodatnog stručnog kadra i boljoj međuinstitucionalnoj i međusektorskoj saradnji. 3. Ocena sistema za zaštitu deteta u poslednjim godinama 3.1. Prednosti i mane sistema Govoreći o sistemu socijalne zaštite, odnosno obrazovanja svi intervjuisani eksperti osvrnuli su se na promene koje se trenutno odvijaju. U sistemu socijalne zaštite promene se odvijaju već nekoliko godina. Svoju završnu fazu gledano sa normativne strane dostigle su prošle godine usvajanjem Zakona o socijalnoj zaštiti čije su najznačajnije intencije prelazak sa sistema prava na sistem usluga; deinstitucionalizacija; otvaranje sistema socijalne zaštite i uvođenje novih aktera u sistem; razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, odnosno razvoj usluga u zajednici; kao i aktivno učešće korisnika u kreiranju usluga. Intervjuisani eksperti su pohvalno govorili o promenama, odnosno novinama koje se uvode u sistem socijalne zaštite. Istaknuto je da je stavljanje korisnika u prvi plan svakako pozitivan korak u radu sa osobama koje imaju potrebu za podrškom sistema socijalne zaštite. Ipak, valja napomenuti da su eksperti istakli i nekoliko problema koje oni vide kao moguće prepreke u razvoju novog sistema. Ovi problemi se pre svega odnose na implementaciju zakona i njegovih stremljenja. Tako su kao problematične prepoznate sledeće oblasti: ­ Brzina promena. Iako se na promeni sistema radi već niz godina, eksperti su mišljenja da su pojedine promene došle prebrzo. Uprkos tome što su promene praćene redovnim obukama i osnaživanjem zaposlenih u Centru za socijalni rad, intervjuisani stručnjaci smatraju da bi bilo bolje da je sve urađeno sporije i temeljnije. ­ Nedovoljan broj zaposlenih u sistemu. Novine su donele i dodatne obaveze koje nisu ispraćene povećanjem broja zaposlenih. Tako, po mišljenu stručnjaka, zaposleni u sistemu socijalne zaštite imaju više obaveza, očekivanja od njih su veća, a broj zaposlenih je na istom nivou. ­ Nedovoljni resursi lokalne zajednice. U razgovoru sa stručnjacima istaknuta su dva aspekta ovog problema. Prvo, nedovoljni finansijski resursi za održiv razvoj socijalnih usluga na lokalu, a pored toga i nedovoljni ljudski resursi za planiranje i pružanje novih usluga u zajednici. Zapravo, stručnjaci su mišljenja da su već sada njihova zaduženja preko njihovih mogućnosti. Sa druge strane, zaposleni u školskim stručnim službama naveli su inkuziju kao najveći izazov sa kojim se susreće sistem obrazovanja. I ovde su se intervjuisani složili da su započete promene neophodne i dobro zamišljene, ali da način na koji se one sprovode nije dobar. Svih desetoro intervjuisanih podvukli su sledeće probleme: ­ Formalne a ne suštinske promene. Prema rečima intervjuisanih, u formalnom smislu škole su spremne za inkluziju, međutim realno stanje na terenu je daleko od toga. Nastavni kadar nije dovoljno obučen za sprovođenje inkluzije. Na edukacije i obuke
  17. 17. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 17 išao je samo deo nastavnika, dok su ostali edukovani samo posredno. Sa infrastrukturne strane navedeno je da većina škola nije dostupno, odnosno da neke imaju pristupne rampe ali pak unutrašnjost škola nije prilagođena potrebama dece sa invaliditetom. Više njih je ponovilo je i zaključak da tako brza transformacije sistema može imati i neželjen posledice koje će najviše pogoditi upravo najranjivije, odnosno decu sa smetnjama u razvoju. ­ Nedovoljan broj pedagoških asistenata. Škole nisu u mogućnosti da zaposle neophodan broj pedagoških asistenata koji su neophodni za uspešnu implementaciju inkluzije. ­ Projektna a ne sistemska fokusiranost. Mnoge promene kao da su osmišljene kratkoročno. Jedno polugođe, eventualno jedne školske godine se insistira na nečemu, a nakon toga to više niko ne pominje. Na takve stvari se troši puno energije, a na kraju nije jasno zašto je to bilo neophodno. Sve to stvara utisak da se radi o projektnim aktivnostima, o čijoj održivosti nakon završetka projekta niko ne brine. ­ Nedovoljna uključenost nastavnog osoblja. Nastavnici se veoma retko obraćaju stručnoj službi za pomoć bez obzira da li se radi o problemima vezanim za inkluziju, problemima koji se tiču savladavanja prepreka u radu sa decom, odnosno prevazilaženja problematičnih situacija u razredu. Usled ovakvog odnosa nastavnog kadra dešava se da se mnogi potencijalni problemi (nasilje, izostanci, ekscesno ponašanje na nastavi itd.) ne predupređuju na vreme, odnosno na njih se odgovara u već poodmakloj fazi. 3.2. Neophodnost dopunskih usluga za decu i porodice u riziku 3.3. Ideje za poboljšanje rada sistema Komentari vezani za unapređenje sistema ticali su se pre svega rada na otklanjanju napred navedenih problema i prepreka za kvalitetniji rad. Intervjuisani eksperti su gotovo jednoglasno na stanovištu da najpre započete sistemske promene treba dovesti do zavidnog nivoa, a tek onda priču širiti na nove usluge i oblike zaštite. Ovo pre svega zbog nedovoljnih kapaciteta za rad u već utvrđenim okvirima, odnosno zbog slabe međuinstitucionalne i intersektorske saradnje. 4. Specifičnosti rada stručnjaka u odgovarajućoj opštini. Tipologija osnovnih poteškoća u procesu rada stručnjaka. 4.1. Informacijski resursi za rad stručnjaka i neophodnost dopunskih informacija Kada je u pitanju dostupnost informacija o promenama u sistemu obrazovanja i socijalne zaštite, odnosno o novim trendovima i pristupima u radu sa decom u riziku, i grupa stručnjaka iz sistema socijalne zaštite i stručnjaci iz školskih stručnih službi rekli su da su informacije dostupne na vreme, te da se u tu svrhu redovno organizuju razna savetovanja, seminari i treninzi. Tako, oni gotovo svakog meseca pohađaju neku vrstu obuke u cilju profesionalnog osnaživanja, odnosno pravilnog rada i snalaženja u promenama koje pogađaju sistem. Ipak, ovde su se iskristalisala nekoliko problema. Najpre, promene koje se dešavaju u sistemu obrazovanja su pre svega na leđima stručne službe, dok nastavni kadar koji je u svakodnevnom neposrednom kontaktu sa decom za taj proces nije dovoljno osnažen, te dolazi do sukoba i otpora među nastavnicima. Zatim, promene se dešavaju brzo, tako da je svako od intervjuisanih istakao da se suoačava sa morem informacija i novih zahteva na koje treba odgovoriti. I na kraju, kao problem je pocrtana nedovoljna saradnja sa drugim
  18. 18. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 18 institucijama i sektorima, a kao razlog za to intervjuisani eksperti su naveli nedovoljna znanja i svest o problemima dece i porodice uopšte kod ljudi iz koji dolaze iz drugih resora. Kada je u pitanju korićenje interneta u svrhu dodatnog osnaživanja, pokazalo se da su tome skloniji zaposleni u školskim stručnim službama. Kao najvažniji onlajn resursi navedeni su sajtovi Pedagoškog društva Srbije www.pedagog.rs i Društva psihologa Srbije www.dps.org.rs. Praktično, stručnjaci najčešće koriste sajtove svojih matičnih strukovnih udruženja. Retko koriste druge onlajn resurse, te zaprvo niko od njih nije zanao da kaže naziv, odnosno adresu nekog drugog njima korisnog sajta. Ipak svi su se složili da bi rado koristili novi, kvalitetno urađen sajt, odnosno onlajn resurs koji bi im bio od pomoći u svakodnevnom radu. 4.2.Poteškoće u radu sa decom i porodicama Poteškoće u radu sa decom, odnosno porodicama u riziku se razlikuju kod zaposlenih u obrazovanju u odnosu na stručnjake zaposlene u sistemu socijalne zaštite. Kroz intervjue sa zaposlenima u obrazovanju iskristalisale su se sledeće poteškoće: - Apatija, odnosno nezainteresovanost dece. Svi inervjusani su naveli da su mnoga deca jako apatična i nezainteresovana ne samo za školu, već i za tzv. obične životne stvari. Prema rečima jedne od intervjuisanih psihološkinja decu koja imaju bilo kakvu energiju, makar i negativnu vi možete usmeriti, ali raditi sa apatičnom decom koje ima sve više je jako teško. - Nepredvidivost nasilničkog ponašanja. Mnogi od intervjuisanih su istakli da se sve češće susreću sa nasilničkim ekscesima od strane dece koja ni na koji način nisu nagoveštavala da mogu da postupe na taj način. Ta deca im budu "ispod radara" što im stvara velike poteškoće da pravovremeno i preventivno deluju. - Internet problemi. Era interneta ima puno dobrih strana, ali istovremeno i drugu stranu medalje. Odrastajući uz računar deca su osvojila nove svetove koji sa sobom nose nove izazove i probleme. Tako se stručne službe susreću sa problemima nove generacije kojih do pre samo par godina nije bilo. Do sada je prepoznato nekoliko problema koji sve više uzimaju maha i to: zavisnost od interneta i video igrica; internet nasilje i onlajn kockanje dece i tinejdžera. - Nesaradnja roditelja. Rad sa decom od strane stručne službe gotovo uvek podrazumeva i uključivanje roditelja u taj proces. Međutim, neretko se roditelji oglušuju o pozive koje im škola upućuje da zajednički rešavaju uočene probleme. - Neobjektivnost roditelja kada su u pitanju problemi njihove dece. Roditelji često ne vide ili ne žele da vide probleme svoje dece. Umesto da zajednički sa nastavnicima i stručnom službom deluju na rešavanju problema, oni nalaze opravdanja za decu ili se pak ljute što je takva teoma uopšte pokrenuta. - Nerealna očekivanja roditelja u pogledu uloge škole u vaspitanju dece. Ovo je treća najčešća reakcija roditelja na probleme njihove dece. Reči roditelja - "Ja sam ga poslao/la u školu da ga/je vaspitate, pa prema tome vi i rešite probllem" - se sve češće čuju. Roditelji nisu spremni da se suoče sa svojim delom odgovornosti i obaveze i praktično očekuju da škola nadomesti porodicu. Sa druge strane zaposleni u Centru za socijalni rad susreću se sa poteškoćama koje se odnose na odbijanje dece, roditelja, odnosno porodice da prihvati podršku stručnjaka. Ovo odbijanje je uslovljeno različitim motivima. Tako sa jedne strane imamo decu, roditelje, odnosno porodice koje ne žele pomoć i smatraju da je sve u redu, odnosno da su modeli njihovog funkcionisanja pravi. To najčešće vodi pogoršanju situacije - problematično ponašnje dece prerasta u delikvenciju; roditelji sve teže vrše roditeljsku funkciju; porodica postaje disfunkcionalna. Sa druge strane imamo porodice koje imaju potebu za podrškom, svesni su da im je ona potrebna, ali se usled različitih društvenih okolnosti i uticaja ne obraćaju za pomoć.
  19. 19. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 19 4.3. Poteškoće koje potiču iz normativne baze I po ovom pitanju, razlikuju se iskustva intervjuisanih koji dolaze iz sistema socijalne zaštite od onih koji dolaze iz obrazovanja. Prema rečima stručnjaka iz Centra za socijalni rad sistem socijalne zaštite postavljen je tako da se oni ne susreću sa problemima koji potiču iz normativne baze. Jedino ograničenje koje oni prepoznaju jeste restriktivna politika kada su u pitanju socijalna davanja, tako da i pored promene zakona ovo pravo i dalje nije tako jednostavno ostvariti. Na prvi pogled ovo nije u direktnoj vezi sa decom, odnosno porodicama u riziku, ali ako znamo da je materijalno siromaštvo neretko okidač mnogih drugih problema, onda je jasno da su socijalna davanja jako važna. Što se tiče školskih stručnih službi, intervjuisani su naročito pocrtali dva problema. Prvo, povećanje kvote za nesankcionisano izostajanje iz škole. Ovaj potez Ministarstva doveo je do ogromnog povećanja broja izostanaka iz škola tako da je izostajanje postao jedan od najozbiljnijih problema u sistemu obrazovanja. Pojedini sagovornici su to ilustrovali brojkama koje ukazuju da se u njihovim školama broj izostanaka utrostručio u odnosu na broj od pre nekoliko godina. Problem izostajanja je toliko uzeo maha da i povratak na stara pravila po kojima je dozvoljeno 25 neopravdanih izostanaka u toku godine nije uticao na drastično smanjenje broja izostanaka. Drugi problem normativne prirode sa kojim se suočavaju stručne službe jeste procedura za pokretanje disciplinskih postupaka i izricanje kaznenih mera učenicima. Naime, zakonodavac je prema rečima intervjuisanih, u cilju zaštite dece opravdano predvideo postepeno vođenje postupka i uključivanje svih relevantnih aktera u isti. Tako su pored direktora, razrednog starešine i stručne službe u čitav postupak uključeni i roditelji, odnosno i Centar za socijalni rad. Međutim, ovakvo rešenje se u praksi pokazalo prekomplikovano, tako da se zaposleni u školi odlučuju na takav korak samo u izuzetnim slučajevima, a i tada nisu sigurni da će uspeti da ga sprovedu do kraja. Naime, roditelji se često ne odazivaju na pozive škole, a sa zaposlenima u Centru za socijalni rad saradnja i komunikacija nije na zavidnom nivou. Usled toga, dešava se da disciplinski postupak nije sproveden na zakonom predviđen način i u predviđenom roku, te postaje ništavan. 4.4. Poteškoće koje potiču od sadejstva (interakcije, saradnje) sa različitim institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou. Međuinstitucionalna i intersektorska saradnja u Leskovcu nisu na zavidnom nivou. Iako u obavezi da zajednički deluju na mnogim poljima međuimstitucionalna saradnja u Leskovcu bazirana je na ličnim poznanstvima i kontaktima. Zaposleni u obrazovanju imali su primedbe na rad Centra za socijalnu rad, njihovu ažurnost i zainteresovanost da reaguju na na probleme koje im ukazuje stručna služba. Sa druge strane intervjuisani iz Centra za socijalni rad imali su pritužbe i na rad policije, i na rad pravosudnih organa, ali i na svoje kolege iz sitema obrazovanja. Iz obavljenih intervjua je bilo jasno da je razmena informacija nedovoljna, a saradnja gotovo iz nužde. Još treba napomenuti da su svi intervjuisani ekspreti imali kontakte sa nevladinim sektorom u Leskovcu. Saradnja koja je sa njima ostvarena je povremena i projektno bazirana. 5. Mere prevencije, stepen prevencije i realizovane kampanje na teritoriji opštine. Mere prevencije i kampanje kojima se podiže svest o rizicima i mogućim posledicama rizičnog ponašanja naročito su realizovane u školama. Tako je u pojedinim školama formiran Tim za zaštitu dece od nasilja, a u svim školama se redovno sporvode kampanje, odnosno realizuju seminari koji se bave problemima ko što su narkomanija, alkoholizam, reproduktivno zdravlje, mirno rešavanje sukoba, nasilje, rizični stilovi života i sl.
  20. 20. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 20 Ovde valja napomenuti da u realizaciji ovih aktivnosti škole imaju podršku Policijske uprave u Leskovcu, a naročito Savetovališta za mlade koje redi pri Domu zdravlja. 6. Odnos prema planiranoj internet platformi 6.1. Procena neophodnosti i koristi od internet platforme za rad stručnjaka Kao što smo već pomenuli, svi intervjuisani eksperti bilo da se radi o stručnjacima iz Centra za socijalni rad ili pak njihovim kolegama iz školskih stručnih službi, koriste internet kao resurs za podizanje sopstvenih kapaciteta. Najčešće se koriste sajtovi resornih ministarstava, odnosno sajtovi strukovnih udruženja. Niko od intervjuisanih ne zna za onlajn resurs koji bi probleme dece i porodica objedinio i obradio iz više uglova te je svako od njih pozdravio ideju za formiranjem takvog portala. Svi su se složili da bi im takav resurs bio od velike koristi i da bi ga rado koristili. 6.2. Procena koncepcije platforme u tematskom pogledu Intervjuisani eksperti su pokazali veliko interesovanje za tematske oblasti koje su predviđene za obradu u sekciji portala namenjenog profesionalcima. Ono što je većina primetila nakon što su upoznati sa predlogom tema koje će biti obrađene, jeste da je spisak opširan i jako detaljan, te da bi bilo praktičnije ukoliko bi tematske oblasti na samom portalu bile definisane šire, a da se onda kretenjem kroz meni dođe do željenih podataka. Npr. oblasti su deca; roditelji; edukacije; trendovi; istraživanja; uporedna praksa itd. – onda se svaka oblast grana na podoblasti i tako intuitivnim putem do pojedinačnog sadržaja. 6.3. Procena koncepcije u pogledu sadržaja Predloženi modeli prezentacije sadržaja ocenjeni su kao dobri. Većina intervjuisanih je naglasilo da forma mora biti usklađena sa sadržajem, te da nema univerzalnog modela. U tom smislu, istakli su da je kombinovano prezentovanje najpodesnije, ali da nije isključeno da bi pojedine sadržaje najbolje bilo prezentovati u samo jednom obliku. Još je istaknuto da bi bilo dobro da postoji opcija da korisnici i sami dodaju sadržaje bilo u vidu bloga ili nekog drugog modela. 6.4. Preporuke i ideje za formiranje platforme u pojedinim njenim delovima Ovde navodimo predloge i sugestije koje su intervjuisani eksperti imali u vezi sa platformom: - Umesto jedne trodelne platforme izraditi tri odvojena sajta, od kojih će svaki biti namenjen po jednoj ciljnoj grupi – deca; roditelji; profesionalci. - Da korišćenje platforme, odnosno sadržaji na njoj budu besplatni - Uraditi što je moguće više na marketingu kako bi platforma postala opšte poznata - Sadržaji namenjeni deci i roditeljima ne bi trebali da budu koncipirani kao zamena profesionalnoj podršci, već naprotiv da upućuju na obraćanje stručnim službama - Povezati portal sa Facebook-om obzirom da ga danas svi koriste
  21. 21. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 21 III. RODITELJI DECE U RIZIKU 1. Uopšteno predstavljanje učesnika Fokus grupa sa roditeljima dece u riziku realizovana je 07. marta 2012. godine u Media centru Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo osmoro roditelja, od toga 6 žena i 2 muškaraca. Svi učesnici fokus grupe pripadaju ranjivim društvenim grupama - troje su samohrani roditelji, dvoje su Romi, dve osobe sa inavliditetom i jedna osoba je interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Od prisutnih četiri osobe su zaposlene. Dve učesnice fokus grupe imaju po jedno dete, troje učesnika po dva deteta, dvoje ispitanika po troje dece i jedna ispitanica četvoro dece. Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta 10-18 godina. Svi učesnici imaju kući računar i pristup internetu. 2. Dinamika grupe Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova: Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu. Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu, odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora, ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu. Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta. Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovaj blok pitanja bavio se odnosom roditelja i dece. Naročito se govorilo o tome koliko te su roditelji upoznati sa onim što se dešava u životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se sureću i da li znaju kako da na njih odgovore. Većina prisutnih je bila otvorena i za ovaj deo razgovora, tako da je on protekao u dobroj atmosferi. Posebno su bila zanimljiva iskustva ispitanika sa troje, odnosno četvoro dece. Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno govorili i u ovom delu fokus grupe. Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali ni ovde, kao na prethodnoj fokus grupi nije bilo previše komentara i inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći
  22. 22. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 22 predlog. Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, većina ispitanika je aktivno učestvovala u svim delovima razgovora. 3. Internet u životu dece Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet spadaju u najvažnije stvari u životima njihove dece, ovo naročito jer deca smatraju da ne mogu biti prihvaćena u društvo ako namju kompjuter. Tako da se može reći da su računar i internet neophodni za socijalizaciju. U porodicama ispitanika, deca računar i internet najčešće koriste za "skidanje" i slušanje muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, dok je wihovo korišćenje u edukativne svrhe veoma retko. Polovina ispitanika je navela da deci ograničava vreme koje mogu provoditi za računarom u toku dana, dok je druga polovina njih rekla da nemaju mogućnosti za tako nešto jer veći deo dana nisu kod kuće. Roditelji koji ograničavaju deci vreme za računarom to rade pre svega strogom neposrednom kontrolom korišćenja računara. 4. Internet u životu roditelja Svi ispitani roditelji i njihovi partneri koriste računar gotovo svakodnevno. Računar i internet koriste mahom za zabavu, odnosno za igranje igrica, Facebook, gledanje filmova, slušanje muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek povremeno za nalaženje recepata ili u edukativne svrhe. 5. Problemi dece i pripremljenost roditelja da ih rešavaju Kao zaključak ovog dela razgovora proizašao je stav oko koga su se svi ispitanici složili, a to je da su pripremljeni samo za rešavanje malih, običnih, odnosno očekivanih dečijih problema. A da ih svaka ozbiljnija stvar zatekne. Kao obične i očekivane probleme roditelji su naveli svađe sa drugovima tj. drugaricama, neprihvatanje od strane grupe, loše ocene, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, prve ljubavi, želja da se probaju cigarete i alkohol, i sl. Ipak i ovi naizgled obični problemi umeju da uzmu maha, pa se jedna od ispitanica požalila da je njen sin gotovo u depresiji jer ima problem sa gojaznošću i deca ga zbog toga neprestano ismevaju, zbog čega je on odbijao da ide u školu. Sa druge strane, pojedini roditelji su govorili i o problemima svoje dece koji su im zadavali, ili im još uvek zadaju velike glavobolje. Radi se o problemima korišćenja marihuane, zatim opčinjenošću kriminalcima i kriminalom, a jedan ispitanik je rekao da je njegov stariji sin koji ima šesnaest godina već imao i problema sa policijom jer je učestvovao u grupnoj tuči u kojoj je jedan dečak ozbiljno povređen. Obzirom da je fokus grupa okrenuta internetu i njegovom korišćenju, pojedini roditelju sa kao problem svoje dece naveli i opčinjenost internetom i gotovo zavisnost svoje dece. Kako je jedna od ispitanica navela - "Oni kao da su u drugom svetu kada upale komjuter i odu na internet, ne mogu da ih dozovem, nekad moram da priđem da ih trgnem." 6. Problemi za koje roditelji osećaju da nisu pripremljeni
  23. 23. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 23 Naveli smo već da su problemi koje roditelje posebno muče, odnosno problemi za koje smatraju da nisu spremni da rešavaju oni koji prevazilaze obične i očekivane probleme koje ima svako dete, a posebno tinejdžeri. Jednostavno, ispitanici smatraju da niko nije spreman na mogućnost da njegovo dete koristi marihuanu ili da dok ga vi čekate da se vrati iz škole on učestvuje u tuči koja se umalo nije završila smrću njegovog vršnjaka. Takvi problemi često dolaze nenajavljeno ili pak roditelji ne prepoznaju znake da oni postoje. Jedan od ispitanika je te probleme opisao kao probleme koji - "roditelje najpre zbune i uplaše, pa tek kada prođe taj prvi talas oni počnu da razmišljaju šta i kako dalje". 7. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama Rešavanje problematičnih situacija najpre počinje u porodici ispitanika. Svi prisutni su naveli da pre svega o problemu pričaju sa svojim partnerima. Ovde su samohrani roditelji naveli da su oni sa te strane hendikepirani jer nemaju sa kim da podele problem. Zatim, roditelji koje zateknu problemi dece razgovaraju sa najbližim prijateljima i rođacima, i u tom krugu se zatvara grupa za samopomoć. Prema rečima ispitanika problemi najčešće i ostaju u tom krugu i oni nisu ni sigurni kome bi se dalje obratili, već pokušavaju svojim znanjem i iskustvom izađu na kraj sa problemom. To im uspeva nekad u manjoj nekad u većoj meri. Ali bilo je i onih koji nisu sigurni šta su postigli jer se deca zatvaraju u sebe. U svakom slučaju strategije koje roditelji primenjuju se kreću od podrške, razgovora i dogovora do zabrana i kazni, a u zavisnossti od vrste problema sa kojim se susreću. Na pitanje o tome šta misle da li im je potrebna stručna pomoć, odnosno da li bi se obratili profesionalcima za podršku u rešavanju problema, većina ispitanika je iskazala sumnju. Pre svega jer smatraju da bi oni trebali da se bave nekim ekstremnim problemima u ponašanju dece, a oni ne smatraju da su njihova deca u takvim problemima, već na sve gledaju kao na fazu u odrastanju. Ipak na pitanje da li bi se obratili za pomoć profesionalcima ukoliko vide da ne mogu sami da se izbore, oni su odgovorili potvrdno ali pod uslovom i da se supružnici slože sa tim. 8. Procena ideja za razradu internet platforme Niko od roditelja prisutnih na fokus grupi do sada nije koristio niti razmišljao o internetu kao mogućem izvoru informacija za nošenje sa problemima dece. Tako niko od prisutnih nije umeo da navede niti jedan sajt takve sadržine. U tom smislu, ideja o postajanju takvog sajta za njih je bila u potpunosti nova. Sve pobrojane teme su definisali kao jako važne. Ovakva reakcija je donekle i rezutat činjenica da im je sa jedne strane predstavljena ideja nova, a sa druge da nemaju iskustva sa sličnim sadržajima, te da nemaju sa čim da uporede. Posebno smatraju važnim da načini prezentovanja materijala budu raznoliki te da svako može naći ono što najiše odgovara njegovim afinitetima, a da je pri tom jednako poučno kao i neki drugi priloženi materijal. Na kraju, svi su pozdravili ideju formiranja portala koji će biti od pomoći i deci i roditeljima i izjavili da bi takav sajt rado posećivali. 9. Preporuke Ispitanici nisu imali posebne preporuke koje se tiču forme i sadržaja predloženog poratala.
  24. 24. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 24 IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU 1. Uopšteno predstavljanje učesnika Fokus grupa sa roditeljima dece u potencijalnom riziku realizovana je 07. marta 2012. godine u Media centru Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo devotoro roditelja, od toga 5 žena i 4 muškaraca. Osmoro od prisutnih je zaposleno, a njih četvoro ima sedmi stepen obrazovanja. Troje učesnika fokus grupe ima jedno dete, petoro po dvoje dece i jedan učesnik troje dece. Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta 10-18 godina. Svi učesnici imaju kući računar i redovan pristup internetu. 2. Dinamika grupe Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova: Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu. Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu, odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora, ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu. Pokazalo se da je internet nova vrsta izazova u vaspitanju i obrazovanju dece tako su svi imali šta da kažu ali i da saslušaju mišljenja i iskustva drugih. Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta. Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovo je bio svakako najzanimljiviji deo fokus grupe. Razgovaralo se o tome koliko su roditelji upoznati sa onim što se dešava u životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se susreću i da li znaju kako da na njih odgovore. Ovaj blok je krenuo lagano, jer roditelji nisu bili spremni da se odmah otvore i govore o problemima dece. Međutim, par roditelja je započelo temu što je ohrabrilo i ostale. Na kraju su svi imali šta da kažu, a oni koji imaju više dece ukazivali su i na razlike među njima, odnosno na razlike u njihovom odnosu sa jednim, odnosno drugim detetom. Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno govorili i u ovom delu fokus grupe. Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali nije bilo previše komentara i inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći predlog. Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, svi ispitanici su ravnomerno učestvovali i otvoreno govorili o svim temema.
  25. 25. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 25 3. Internet u životu dece Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet igraju veliku i važnu ulogu u životima njihove dece. Svi su se složili da su računar i internet danas imaju istu onu magiju koju je nekada, kada su oni bili deca, imala televizija. Deca računar i internet, prema rečima ispitanika, najmanje koriste za ono zbog čega su kupljeni a to je sticanje novih znanja, učenje i lakše rešavanje školskih obaveza. Internet se koristi pre svega za skidanje i slušanje muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, a tek na kraju za stvari koje bi im bile od koristi u smislu škole ili nekog hobija. U tom smislu, internet je dobar samo da se nađe već prepričana lektira i tako izbegne obaveza čitanja knjiga. Obzirom da bi mogli po čitav dan da sede uz računar i zabavljaju se na ovaj ili onaj način, svi ispitanici svojoj deci ograničavaju dnevnu, odnosno nedeljnu dozu interneta. Ovo ograničenje sprovode ili strogom neposrednom kontrolom korošćenja računara ili dogovorom kada i kojoj meri je dozvoljeno da se koristi računar i surfuje po internetu. 4. Internet u životu roditelja Svi ispitani roditelji koriste računar gotovo svakodnevno, a isto važi i za njihove partnere. Međutim, vrlo brzo tokom razgovora je postalo jasno da ispitanici dominantno računar i internet koriste za zabavu. Naime, računar i internet se prevashodno koristi za igranje igrica, Facebook, gledanje filmova, slušanje muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek povremeno za nalaženje recepata ili u edukativne svrhe. 5. Problemi dece i pripremljenost roditelja za njihovo rešavanje Roditelji okupljeni na fokus grupi istakli su da se trude da redovno razgovaraju sa svojom decom o svemu što im se dešava u životu. Ipak, i sami su svesni da što su deca starija to je teže ući u njihov svet, a informacije koje dele sa roditeljima su ograničene. Većina prisutnih rekla je da njihova deca nisu imala veće probleme od svakodnevnih školskih briga, svađe sa drugovima i drugaricama, muke oko izgleda, problem prihvaćenosti, odnosno neprihvaćenosti u društvu i sl. te da se nadaju da će tako i ostati. Ipak, troje roditelja je govorilo i o problemima svoje dece koji su nadilazili "obične" tinejdžerske muke. Radilo se o problemima nasilja, seksualnog uznemiravanja i problem tereta da se bude najbolji. Interesantno je da su ovi problemi izašli na videlo tek kada su uzeli maha i kada deca više nisu mogla da ih skrivaju. Pored navedenih, roditelji su govorili i o novoj vrsti problema, koji su nazvali "internet problem". Naime, deca imaju želje da provode mnogo više vremena na netu od vremena na koje su roditelji spremni da pristanu. Da bi doskočili ograničenjima, oni koriste vreme kada su kod drugara i drugarica i bez ikakve kontrole koriste internet. Zatim, dešavalo se da im nalozi na Facebook-u budu hakovani pa neko u njihovo ime šalje neprimerene sadržaje, što je bilo jako neprijatno iskustvo i za decu i za roditelje. I na kraju, prema tinejdžerskim obrascima ponašanja neprihvatljivo da se bude neaktivan na Facebook-u ili da ne mogu da se igraju onlajn igrice. Ukoliko se to desi, deca bivaju izvrgnuta ruglu što u tako osetljivim godinama teško podnose. Na kraju, kada je reč o pripremljenosti za rešavanje problema, svi prisutni su se složili da su spremni samo donekle, a da se iza te linije oni jako zabrinu
  26. 26. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 26 6. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama Prva i najvažnija porodična strategija na koju su se pozvali svi učesnici fokus grupe jeste redovan razgovor sa decom i pokušavanje da se na vreme identifikuju svi problemi i moguće krizne situacije. Naravno, svi su svesni da to nije uvek moguće i da mnogo toga deca prećute. Kada dođe do problematične situacije, ispitanici prvo razgovaraju sa svojim partnerima i trude se da se problem reši u porodičnim okvirima. Kao adrese za savetovanje mimo najužeg porodičnog gnezda dolaze nabliži rođaci, bliski prijatelji i kolege sa posla. To je širi krug podrške i uglavnom se stvari rešavaju u tom krugu. Roditelji načelno nisu protiv stručne pomoći, ali smatraju da problemi i situacije sa kojima su se oni do sada susretali ne zahtevaju podršku stručnih službi. Ipak, roditelji čija su deca imala probleme sa nasiljem, odnosno bila žrtve seksualnog uznemiravanja, naglasili su da njihovi problemi nisu bili rešivi bez aktivnog uključivanja profesionalaca, konkretno policije i psihološko-pedagoške službe u školi. Posebne strategije roditelji imaju kada je u pitanju korišćenje interneta. Tako smo čuli da su osnovne mere predostrožnosti postavljanje računara na najprometnijem mestu u kući tako da se vidi ko i šta radi za računarom, redovno praćenje istorije korišćenja interneta i objašnjavanje zamki koje internet nosi sa sobom. Ovo roditelji vide kao posebno važnu stvar jer deca koriste internet i mimo kuće. Ovde treba dodati i činjenicu da niko od roditelja na fokus grupi nikada nije koristio internet kao resurs za pronalaženje modela koji bi bili upotrebljivi za rešavanje problema dece. 7. Procena ideja za razradu internet platforme Kao što je već napomenuto, niko od ispitanika nije koristio internet kao resurs za rešavanje problema u porodici, tako da niko nije znao da navede niti jedan sajt koji bi im sutra mogao biti od pomoći. U tom smislu predložena internet platforma je za njih bila novina. Pažljivo su saslušali ideju i načelno se složili da takva platforma može biti od koristi i njima i deci. Teme koje su po njima interesantne i važne za obradu jesu: prepoznavanje problema kod dece; načini ulaska u svet dece; praktični saveti za reagovanje u konkretnim situacijama; potencijalne krize sa kojima se deca susreću u odrđenom dobu; rizici – narkomanija, alkoholizam, rani seksualni odnosi, opčinjenost kriminalcima, strahovi od neuspeha itd. Što se tiče forme prezentovanja sadržaja, ispitanici su bili jednoglasni da ona treba da kombinovana, odnosno forma mora da prati sadržaj. Pri tom voditi računa da jezik bude razumljiv običnom čoveku. Na kraju, roditelji su otvorili i par pitanja. Prvo, po njima veoma važno jeste pitanje poverenja. Obzirom da se radi o veoma osetljivim temama smatraju da je veoma važno da iza sajta stoji neko u koga bi prosečan roditelj imao poverenja. Pored toga, istakli su da je veoma važno da do roditelja stigne informacija o postojanju takvog portala, jer ga u protivnom niko neće koristiti.
  27. 27. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 27 V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE 1. Karakteristike istraživanja i metodologija Ovo istraživanje je imalo sledeće ciljeve: • Identifikovanje različitih, specifičnih pitanja i problema koji interesuju decu danas; • Utvrđivanje potreba za: on-line resursima koji bi bili korisni za decu2 u suočavanju sa različitim razvojnim izazovima; • Identifikovanje najznačajnijih tema za decu i načina prezentovanja tih tema. Istraživanje je bilo deskriptivnog karaktera, zasnovano na korišćenju odgovorajućeg upitnika za ispitanike. Upitnik je obuhvatio pitanja otvorenog i zatvorenog tipa koja su se odnosila na: korišćenje Internet-a; probleme sa kojima se ispitanik suočava u školi i u privatnom životu; načine kako pristupa rešavanju tih problema, a posebno koliko i kako koristi Interent za dolaženje do informacija korisnih za njihovo rešavanje; načinima kako bi ta informacija trebalo da bude prezentovana na Interent-u; obrazovni i socijalni status roditelja itd. (pogleadti upitnik u prilogu). U toku istraživanja, vodilo se računa o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno popunjavanje upitnika je bilo anonimno. Uzorak u istraživanju je činilo 200 dece iz Leskovaca, uzrasta od 10 do 18 godina. Tabele koje slede (1, 2 i 3) i grafikon 1 prikazuju strukturu uzorka. Kao što se zapaža, u uzorku je bilo 99 (49,5%) muških, 94 (47%) ženskih ispitanika i 7 (3,5%) onih koji nisu odgovorili na ovo pitanje. Od ukupnog broja, 69% ispitanika je bilo uzrasta od 14 do 18 godina, a 31% uzrasta od 10 do 13 godina. Dominirala su deca-mlade osobe čiji roditelji imaju srednjoškolsko obrazovanje, a najmanje je bilo onih čiji roditelji imaju samo osnovnu školu. Najveći broj roditelja (oko jedne trećine) radi u državnoj ili opštinskoj administraciji ili kao službenik u privatnoj firmi; 23% ispitivane dece ima majke–domaćice. Najviše ispitane dece je u poslednjih godinu dana živelo sa majkom (93%) i/ili ocem (84%), zatim sa bratom/braćom (48,5%) i sestrom/sestrama (38,0%) i dedom i babom (43,0%). Vrlo mali broj ispitanika je živeo sa drugim rođacima (1,5%), nekom drugom osobom (1,0%) ili sam/a (0,5%). Tabela 1: Struktura uzorka prema polu i uzrastu Pol (broj i %) Uzrast ispitanika u uzorku Ukupno Broj % Od 10-13 godina Od 14-18 godina Broj dece % od ukupnog uzorka dece Broj dece % od ukupnog uzorka dece Bez odgovora 7 3,5% 0 0,0% 7 3,5% Ž 27 13,5% 67 33,5% 94 47,0% M 28 14,0% 71 35,5% 99 49,5% Ukupno 62 31,0% 138 69,0% 200 100,0% 2 U ovom istraživanju, pod detetom se podrazumeva osoba uzrasta od 0 do 18 godina starosti.
  28. 28. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 28 Tabela 2: Struktura uzorka prema obrazovnom nivou roditelja Obrazovni nivo majke (broj i %) Obrazovni nivo oca (broj i %) Bez odgovora Više Visoko Srednje Osnovno Ukupno Bez odgovora 8 4,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 2 1,0% 11 5,5% Više 0 0,0% 24 12,0% 7 3,5% 10 5,0% 0 0,0% 41 20,5% Visoko 0 0,0% 9 4,5% 25 12,5% 15 7,5% 0 0,0% 49 24,5% Srednje 2 1,0% 2 1,0% 18 9,0% 70 35,0% 1 0,5% 93 46,5% Osnovno 0 0,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 5 2,0% 6 3,0% Ukupno 10 5,0% 35 17,5% 50 25,0% 97 48,5% 8 4,0% 200 100,0% Tabela 3. Struktura uzorka prema socijalnom statusu roditelja Soc. status majke (broj i %) Soc. status oca (broj i %) (0) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (9) Ukupno (0) Bez odgovora 8 0 0 0 0 0 0 0 0 8 4,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 4,0% (1) Radi u preduzeću ili proizvodnji, bavi se ručnim radom 2 10 5 2 3 0 2 0 0 24 1,0% 5,0% 2,5% 1,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 12,0% (2) Radi u državnoj ili opštinskoj administraciji ili kao službenik u privatnoj firmi 1 5 35 2 8 1 7 1 3 63 0,5% 2,5% 17,5% 1,0% 4,0% 0,5% 3,5% 0,5% 1,5% 31,5% (3) Bavi se intelektualnim radom, ima slobodnu profesiju (advokat, slikar, notar i sl.) 0 3 1 3 0 1 0 1 0 9 0,0% 1,5% 0,5% 1,5% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 4,5% (4) Ima svoju firmu, bavi se sopstvenim biznisom 1 0 1 0 7 0 1 1 0 11 0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 3,5% 0,0% 0,5% 0,5% 0,0% 5,5% (5) Zemljoradnik/ poljoprivrednik / rukovodilac farme 0 0 0 0 0 2 0 0 0 2 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0% (6) Nezaposlena 0 1 8 0 4 1 6 0 1 21 0,0% 0,5% 4,0% 0,0% 2,0% 0,5% 3,0% 0,0% 0,5% 10,5% (7) Penzionerka 0 1 0 0 0 0 1 0 1 3 0,0% 0,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 1,5% (8) Domaćica 1 6 10 1 7 5 9 0 7 46 0,5% 3,0% 5,0% 0,5% 3,5% 2,5% 4,5% 0,0% 3,5% 23,0% (9) Drugo 0 4 2 0 3 0 2 0 2 13 0,0% 2,0% 1,0% 0,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 1,0% 6,5% Ukupno 13 30 62 8 32 10 28 3 14 200 6,5% 15,0% 31,0% 4,0% 16,0% 5,0% 14,0% 1,5% 7,0% 100,0%
  29. 29. EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima 2007CB16IPO006 - 2009-1-22 Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa –– SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP “ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“ 29 Grafikon 1: Struktura uzorka prema tome s kim je ispitanik živeo u toku poslednje godine 2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći Upitnikom je obuhvaćeno 22 problema ili rizične situacije u kojima deca mogu da se nađu, a od ispitanika se tražilo da na čestvorostepenoj skali (često, ponekad, retko, gotovo nikad), procene koliko često su se oni lično našli u takvim situacijama. Grafikon 2 i tabela 4 pokazuju koliki procenat ispitanika različitog pola je bio (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih problemskih situacija. Tabela 4: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog pola Situacija % ispitanika koji su bili (često, ponekad i retko) u navedenoj situaciji Muški ispitanici Ženski ispitanici 1. Dešavalo se da se tučem u školi 23% 7% 2. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje stvari/novac protiv moje volje 23% 7% 3. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da moji roditelji ne znaju gde sam 18,5% 13% 4. Dešavalo se da moji roditelji misle da sam u školi, dok sam ja u to vreme bio na drugom mestu sa prijateljima 19% 12% 5. Dešavalo se da se svađam/grdim učitelja/nastavnika/profesora 23% 7% 6. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 18% 12% 7. Dešavalo se da upotrebim druge opojne supstance 4% 1,5% 8. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe povređujem na neki način 12,5% 11% 9. Dešavalo se da pomislim da ne želim da živim 11% 12,5% 10. Dešavalo se da se tučem bez razloga 15,5% 4,5%

×