УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ                 МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ        ЗНАЊЕ КАО...
ПРЕДГОВОР       Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми-лољуб Албијанић, завршио мастер студи...
САДРЖАЈПРЕДГОВОР ............................................................................................................
САДРЖАЈ4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 64      4.1. Информационе технологије и к...
САЖЕТАК      Знање као извор конкурентске предности      Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, пробле...
ABSTRACT      Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage       The thesis covers the following cha...
УВОД       Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвеладобра и расподелила различитим људима. Циљ нау...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ       Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већиБДП и об...
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ       1.1. Глобализација        Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прав...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половиниXIX века ...
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕда би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те-мељних претпоставки економс...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ       Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободанпроток капитала...
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕрачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталнихрачунара и телекомуникационих...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИподатака, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре-волуције, ...
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ      Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те-лефонске линије, Интернет (мрежа с...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ      1.3 Знање у савременој привреди       Знање омогућава појединцу и заједници сн...
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕвљање знањем су од кључне важности. Социјални капитал представља мрежуодноса које појединци имају уну...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИки спектар патената, модела и компјутерских и административних система.Структурни ка...
2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА      У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон-курентност заузи...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИопштих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као штосу образован...
КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАстање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на-редни период.       Гло...
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИсти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајнеекономске...
КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА       Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитетуобразовања што је веом...
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

1,181 views

Published on

Sveska br. 8 Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentne prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,181
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
12
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

  1. 1. УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ
  2. 2. ПРЕДГОВОР Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми-лољуб Албијанић, завршио мастер студије на Факултету за економију, финан-сије и администрацију. Рад који је пред Вама је његов завршни рад на мастерпрограму: мастер теза коју је он веома успешно одбранио пред комисијом усаставу проф. др Рефик Шећибовић, проф. др Бранислав Машић и доц. др АнаС. Трбовић. Као што ће читаоц имати прилике да се увери, ова студија се бави изу-зетно значајном темом која је за будућност Србије од виталне важности. Мивећ озбиљно каснимо у коришћењу знања као компаративне предности и по-следњи је тренутак да се озбиљније приђе овој области која не даје брзе ализато даје најквалитетније ефекте будућем развоју привреде и друштва. Пореданализе, аутор даје и низ корисних сугестија како би се знање у будуће ствар-но користило као компаративна предност. Редакциони одбор ФЕФА едиције „Студије и истраживања“ оценио једа се ради о врло квалитетном раду и да је у интересу ФЕФА и шире научне истручне јавности да се рад објави у оквиру едиције и тиме буде доступан широјстручној, научној и осталој заинтересованој јавности. ФЕФА је, са своје стране,посвећена стратешкој оријентацији да помогне у побољшавању конкурентскепозиције Србије а, у оквиру тога, посебно да допринесе у истраживањима којау први план стављају образовање као извор конкурентске предности. Са задовољством констатујемо да је рад Милољуба Албијанића првамастер теза која се појављује у оквиру ове едиције. Обзиром на квалитет студе-ната на мастер студијама сигурни смо да неће бити последња. ФЕФА ће и убу-дуће овим путем стављати на увид јавности најбоље радове наших најбољихстудената. У име редакционог одбора Проф. др Михаило Црнобрња Директор ФЕФА Института
  3. 3. САДРЖАЈПРЕДГОВОР ............................................................................................................................2САЖЕТАК .................................................................................................................................5 Знање као извор конкурентске предности .....................................................................5ABSTRACT ...............................................................................................................................6 Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage .....................6УВОД .........................................................................................................................................71. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ .........................................................................................9 1.1. Глобализација ..........................................................................................................................9 1.2 Информационе технологије .......................................................................................... 12 1.3 Знање у савременој привреди ..................................................................................... 162. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА ................................................................. 19 2.1. Глобални индекс конкурентности............................................................................ 20 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности .............................................................. 21 2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а ...................................... 26 2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD ......................................................... 27 2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП ..................................................... 30 2.3. Изазови Лисабонске стратегије ................................................................................ 34 2.4. Ирски модел .......................................................................................................................... 36 2.4.1. Ирска оруђа за успех.................................................................................................. 37 2.4.2. Ирски образовни систем и економија ............................................................. 39 2.5. Кластери .................................................................................................................................. 433. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА ................................................................................................... 48 3.1. Људски капитал као основа интелектуалног капитала ............................... 48 3.1.1. Привлачење људског капитала............................................................................... 49 3.1.2. Развој људског капитала............................................................................................. 49 3.1.3. Задржавање људског капитала ............................................................................... 51 3.1.4. Социјални капитал ..................................................................................................... 52 3.1.5. Култура наклоњена знању..................................................................................... 53 3.2. Организација која учи ...................................................................................................... 53 3.2.1. Иновације и неговање предузетништва ........................................................ 56 3.3. Mенаџмент знања............................................................................................................... 58 3.3.1. Животни циклус менаџмента знања ............................................................... 60 3.3.2. Креирање ризнице знања ...................................................................................... 62 3
  4. 4. САДРЖАЈ4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 64 4.1. Информационе технологије и конкурентска предност................................ 64 4.1.1. Технологија и структура привредне гране................................................... 66 4.1.2. Конкурисање у ери информатике ......................................................................... 67 4.2. Високо образовање............................................................................................................ 70 4.2.1. Болоњски процес......................................................................................................... 725. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ ........................... 75 5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности ........................................................ 75 5.1.1. Стање образовања у Србији ...................................................................................... 75 5.1.2. Конкурентност српске привреде ........................................................................... 87 5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде ............................................ 95ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 98БИБЛИОГРАФИЈА............................................................................................................100 Интернет адресе:.......................................................................................................................104СПИСАК СЛИКА ...............................................................................................................106СПИСАК ГРАФИКОНА ....................................................................................................107СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................................108 4
  5. 5. САЖЕТАК Знање као извор конкурентске предности Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, проблемконкурентске предности нација, економију знања, технологију за јачање људ-ског капитала и знања, и питање образовања у Србији и глобалну конкурент-ност. Глобализација је довела до ширења знања и могућности да се преноше-ње знања данас обави веома брзо путем информационих и комуникационихтехнологија у било ком делу света. Овaj процес даје прилику за развој какобогатим земљама тако и земљама у развоју. Анализа глобалног индекса конкурентности указује на то да је шест оддванаест параметара непосредно или посредно повезано са знањем и образо-вањем. Корелација између улагања у образовање и БДП-а показује да земљекоје више улажу у образовање имају већи БДП. Такође, земље које имају већиБДП издвајају већи проценат за образовање. Поред већег улагања у образо-вање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и такостичу конкурентску предност. Економија знања намеће и нове дисциплине у економској науци. Огро-мна количина информација и знања концентрисана је у компанијама. Свакакоманија, у данашње време, прикупља и развија знање, и представља органи-зацију која учи. Зато се развија нова дисциплина – менаџмент знања. Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије зна-ња. Код равијених држава развијено високо образовање, висока технологијаи значајно учешће научних истраживања у БДП-у представљају основ за ства-рање конкурентске предности. Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи растБДП-а, али не и раст учешћа издвајања за образовање у БДП-у. Глобални ин-декс конкурентности показује слабости Србије у појединим секторима. Бу-дући да има скромне ресурсе Србија мора снажно да развија сектор услуга, икроз улагања у образовање повећа своју конкурентност. Осмишљено улагањеу образовање и знање је развојна шанса Србије, и то посебно у средње стручнои високо образовање. Кључне речи: знање, образовање, глобални индекс конкуретности,БДП, Ирска, Србија, иновације, конкурентска предност, менаџмент знања, ин-формационе технологије. 5
  6. 6. ABSTRACT Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage The thesis covers the following chapters: the issue of globalisation and knowl-edge, problem of competitive advantage of nations, knowledge based economy, tech-nology for strengthening of human capital and knowledge, and the question of edu-cation in Serbia and global competitiveness. Globalisation has led to a widening of knowledge and to current opportunitiesthat enable transfer of knowledge to be made very quickly through information andcommunication technologies in any part of the world. This process offers a chancefor devclopment for both rich and underdeveloped countries. Analysis of Global Competitiveness Index – GCI indicates that six out of twelveparameters are directly or indirectly related to knowledge and education. A corre-lation between investment into education and GDP level clearly demonstrates thatcountries that invest more in education have higher GDP. At the same time countrieswith higher level of GDP allocate higher percentage of GDP for education. Addition-ally to higher investment in education developed countries increase their invest-ments in research and science and in that way they attain competitive advantage. Knowledge based economy has created a new discipline of economics. Vastquantity of information and knowledge has been concentrated in companies. Now-adays, each company collects and develops knowledge, and represents a learningorganisation. It is for this reason that a new discipline has been developed – knowl-edge management. Technology has been a main instrument in encouraging the development ofknowledge based economy. Developed countries are characterised by a developedsystem of higher education, high technologies, and signi icant level of scienti ic re-search in the structure of GDP. All of these elements have been a basis of their com-petitive advantage. Serbia has been a transition country. Since 2000 she has experienced a GDPgrowth, which has not been followed by the rise of percentage given for education inGDP. Global Competitiveness Index indicates weak points of Serbia in certain sectors.Since she has had a limited resources Serbia needs to decisively develop the sector ofservices, but also to increase its competitiveness through investments into education.A well planned investment into education and knowledge is a developmental chancefor Serbia, particularly in the ield of vocational education and higher education. Key words: knowledge, education, Global Competitiveness Index, GDP, Ire-land, Serbia, innovations, competitive advantage, management of knowledge, infor-mation technologies. 6
  7. 7. УВОД Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвеладобра и расподелила различитим људима. Циљ научних истраживања је по-бољшање услова живота људи у њиховом свакодневном животу. Друштвомора наћи правилну равнотежу између правила тржишта и државног социјал-ног програма. Економска наука има важан утицај за стварање просперитетноги праведног друштва. У класичној економији три основна фактора производње су земља, ради капитал. Знање је, данас, постало кључни ресурс. Знање је уверење које по-бољшава успех и живот људи. Економска наука постаје економија знања. Так-вом развоју је допринела и друга индустријска револуција која снажно утичена повећање продуктивности рада. Тема „Знање као извор конкурентске предности“ обједињава две најак-туелније теме економске науке. То су знање и конкурентност. Стратегијскименаџмент је у могућности да ове две теме обједини и учини их ефективним.Знање, на први поглед, делује као исувише широк и неухватљив појам. Када сепосматра образовни процес и стварање знања, знање повеже са економијоми посматра како се знање користи и развија, у једној компанији, онда је јаснода се знање може структуирати и као такво ваљано користити за добробит ибољи живот људи. При обради ове теме снажан утицај имала је Раселова твр-дња „знање је истинито уверење“.11 Конкурентност је „топ” тема данашње економске науке. Мајкл Е. Портер јеразвио теорију конкурентности која је широко прихваћена у свету. Ланац вред-ности или „дијамант“ конкурентске предности омогућава да свака компанија илидржава сагледа могућности своје конкурентске предности. Посебно је занимљивопосматрати како знање утиче на ланац вредности или прожима „дијамант“. Ула-гањем у образовање бавили су се многи аутори као што је Ангел де ла Фуенте,Педи Мекдонах и други. Рад је подељен у пет поглавља. Прво поглавље је уводно и бави се опш-тим темама: глобализација, информационе технологије, знање и образовање.Друго поглавље је посвећено питањима конкурентности држава и улагању уобразовање. Посебно су истакнути параметри, које је установио Светски еко-номски форум за мерење глобалног индекса конкурентности. Веома је значај-на корелација између улагања у образовање и знања и нивоа БДП земаља. 1 Bertrand Rasel, Ljudsko znanje. Njegov obim i granice, Nolit, Beograd 1961, стр. 179. 7
  8. 8. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већиБДП и обрнуто. Примери који поткрепљују наведено тврђење су Ирско чудо иЛисабонска стратегија. У раду су представљени кластери (привредни гроздо-ви) као један од модела економског развоја. Знање се не развија само у оквиру образовног процеса већ и на нивоукомпанија, па је треће поглавље посвећено организацији која учи и менаџмен-ту знања. Живимо у друштву огромне количине информација. Технологије сеубрзано развијају. Четврто поглавље се бави информацијама које пружају кон-курентску предност али и технолошком припремљеношћу као важним еле-ментом успешног пословања. За развој технологије посебно су важни високообразовање, истраживање и научни рад. Пето поглавље посвећено је анализи образовног система и нивоу гло-балне конкурентности Србије. Издвојено је шест параметара глобалног ин-декса конкурентности, који су везани за знање и образовање, и дата је оценаконкурентности Србије у том погледу. Основни подаци у раду су засновани на статистичким подацима и ис-траживању научних радова из конкурентности, знања и образовања. У радусу коришћене квалитативне и квантитативне методе прикупљања и обрадеподатака. Методом анализе извршено је груписање и давање значења подаци-ма добијеним прикупљањем материјала. Код улагања у образовање одређенаје средња вредност земаља OECD и анализирана су одступања појединачнихдржава. Коришћен је метод корелације између параметара. Анализа трендовапоказује утицај знања на конкурентност. Та повезаност открива утицај знањана стварање конкурентске предности држава и компанија. Посебну захвалност дугујем професору Небојши Савићу који ми је помо-гао да рад буде систематичнији и квалитетнији. 8
  9. 9. 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ 1.1. Глобализација Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прављењаи преображаја појединих појава у глобалне. Она се описује ко поступак којим сенароди света уједињују у једно друштво и функционишу заједно. Овај поступакје спој економских, технолошких, социокултурних и политичких снага.1 Глобализацију света најавило је Гутенбергово откриће штампања пок-ретним словима око 1439. године, а у правом смислу она је почела великимгеографским открићима крајем XV и почетком XVI века. Португалске експеди-ције су крајем XV века опловиле Африку и сигле до Индије, а 1500. године и доБразила. Тек када је шпанска експедиција предвођена Фернандом Магеланомопловила свет 1517–1522. године доказано је и практично да је земља округлаи отворио се пут за глобализацију света. Глобализација је настављена у XVIIвеку када је створена прва мултинационална холандска источноиндијска ком-панија. Рана глобализација коју су покренула географска открића португал-ских и шпанских морепловаца довела је убрзо до светске економске превластизападноевропских атлантских држава, и то најпре Шпаније и Португала у XVIвеку, а затим Холандије у другој половини XVII века. Поморска и техничка знања, као и употреба ватреног оружја, показалису се као довољан основ за европску економску превласт на глобалном ни-воу. Познавање поморских путева било је тада од кључног значаја, а знање јепостало роба, посебно знање које се тицало картографије. Захваљујући упо-треби штампе географска карта са новим подацима могла је брзо да дође уруке помораца широм Европе.2 Током раздобља ране модерне успостављенје, према Емануелу Волерстину, светски капиталистички систем, тј. економ-ски поредак у коме западноевропско језгро има доминантну улогу у односу наближу и даљу периферију осталог дела света. У ужем смислу глобализација је започета индустријском револуцијомкоја је почела осамдесетих година XVIII века у Великој Британији. Током XIXвека дошло је до великог пораста глобалне трговине и до доминације британ- 1 http://en.wikipedia.org/wiki/Globalization, скинуто 1. јуна 2008. 3 Danijel Dž. Borstin, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebesamog, Geopoetika, Beograd 2003, str. 277-284. 9
  10. 10. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половиниXIX века не само на њеној супериорној морнарици, већ и на инвентивности ипредузетеничким вештинама. Укидањем житних закона 1846. године Брита-нија је отворила пут слободној трговини у свету заснованој на визији еконо-миста Адама Смита и Давида Рикарда о неограниченом економском развојукоји је почивао на индустријализацији, конкуренцији и космополитизму.3 Деветнаести век донео је човечанству до тада незабележени економскираст, увођењем масовног образовања, као и увођењем обавезног основног об-разовања у низу развијених држава. Незабележен успон светске привреде изнања у XIX веку вишеструко је премашен у XX веку. Оксфордска историја XXвека процењује да је глобални економски раст у XX веку текао два и по путабрже него у XIX, уз просечан реални годишњи раст БДП од 1,5%.4 Током XX века светска економија је прошла кроз четири фазе: либе-рално тржиште (1900–1913), аутархична економија (1914–1950), руковођенотржиште (1950–1973), и неолиберално тржиште (од 1973. године на даље).Глобализација се, у најужем смислу речи, догодила током раздобља руковође-не економије и неолибералног тржишта. Економске смернице света чији су сеобриси јасно испољили од шездесетих година на даље у значајној мери су фор-мулисане у претпоследњој години Другог светског рата. Светски глас БретонВудса и хотела Маунт Вашингтон у Њу Хампширу започиње од јула 1944. го-дине јер је ту одржана чувена конференција на којој су учествовали делегатичетрдесет пет савезничких нација, укључујући и Краљевину Југославију. Тадасу основане Светска Банка, Међународни монетарни фонд – ММФ и, убрзо за-тим, 1947, изгласан је Општи споразум о царинама и трговини.5 Свет је био упревирању у време одржавања конференције у Бретон Вудсу. Хитлер је издр-жао на власти још неких десет месеци. Рат је наставио да бесни на Далекомистоку, а Јапан се није предао још скоро тринаест месеци. Повеља Уједињенихнација уследила је после годину дана. У том контексту, привредни предвод-ници који су се тихо окупили у овом хотелу, гледали су у будућност, са надамау свет уједињен миром који је заснован на просперитету. Њихов циљ је биостварање институција које би унапредиле овакву визију. Хенри Моргенто Млађи6, тадашњи министар финансија САД и председа-вајући конференције, прочитао је поруку добродошлице коју је упутио пред-седник САД Рузвелт и сам је одржао говор који је одредио тон и дух читавогскупа. Моргенто је замислио „стварање једне динамичне светске привреде,где ће припадници свих нација моћи да остваре своје потенцијале у миру ида све више уживају у плодовима материјалног напретка на земљи, бескрајнообдареној природним богатствима“. Позвао је учеснике да прихвате „основниекономски аксиом... да просперитет нема граница. То није коначна величина 3 Cf. Anthony Howe,„Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick KarlO’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001(Aldershot: Ashgate, 2002), стр. 86-88. 4 Robert Skidelsky,„The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis(eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998), стр. 50. 5 Енг. General Agrement on Tariffs and Trade – GATT. 6 Henry Morgenthau Jr, 1891–1967. godine. 10
  11. 11. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕда би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те-мељних претпоставки економске парадигме којим су се руководиле архитектесистема Бретон Вудс. Многе од ових претпоставки су сасвим оправдане, али судве биле погрешне. Прва погрешна претпоставка била је да ће привредни расти увећана светска трговина користити свима. Друга је била да привредни растнеће бити спутан ограничењима планете. Што се тиче прве претпоставке истраживачи неједнакости указивалису годинама да се неједнакост између развијених и појединих неразвијенихземаља повећава, и да су неке земље и после Другог светског рата бележи-ли реални пад БДП-а по глави становника. Економиста светске банке БранкоМилановић наводи две супротне групе земаља у погледу економског раста од1960. до 2000. године. Тако су четири земље у овом раздовљу имале више негодесетоструки раст (Тајван, Боцвана, Сингапур, Јужна Кореја), док се код петафричких земаља релани БДП смањио за више од трећине.8 Што се тиче друге претпоставке светска економија је заиста порасла окочетири пута током XX века, а најимпресивније стопе раста забележене су од1950. до 1973. када је светска економија расла просечном стопом од 3%. Ипак,што се век више ближио крају, свест о одрживом развоју као услову за опста-нак планете Земље и човечанства постајала је глобално све већа. Глобализација је уклањање баријера слободној трговини. Она може битиснага за добробит свих у свету, а посебно сиромашних. Други талас глобализа-ције у ужем смислу почиње да доминира током осамдесетих година двадесе-тог века. Неколико кључних разлога је довело до тога. Технолошка револуцијакоја је значајно смањила цену транспорта добара и отворила врата за међу-народну трговину услугама, нарочито у области информатике, интеграцијаКине у светску привреду и пад комунизма који је допринео бољој интеграцијибивших комунистичких земаља у светску економију. У Источној Европи дошло је до огромних промена које су имале великиутицај на Европску заједницу. Година 1989. је означила пад берлинског зида.Према Лонгворту9 „све већом брзином и услед великог славља совјетска импе-рија у Источној Европи је почела да се руши. Две Немачке су се убрзо уједини-ле, а у року од две године и Совјетски Савез се распао. Распала се и Југославија.А онда су Чеси и Словаци раскинули свој савез и кренули одвојеним путевима.Комунизам је био побеђен. Један идеолошки систем, који је пола Европе деце-нијама држао у ропству, изненада је ишчезао. Границе су отворене, надзор ицензура уклоњени, поробљене нације ослобођене. Све је то било узбудљиво,неочекивано, готово нестварно. Како на Истоку, тако и на Западу, овај преображај дочекан је са одуше-вљењем, а учени људи предвиђали су ружичасту будућност том региону. Неко-лико стручњака изразило је сумњу у вези с том великом променом“. 7 Џери Мандер, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003,стр. 30. 8 Branko Milanović, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP,Beograd 2006, str. 78. 9 Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе, Клио 2002, стр. 11. 11
  12. 12. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободанпроток капитала, роба, услуга и (много мање, услед антиимиграционих препре-ка) радне снаге требало би да доведе до повећања стопе раста широм света,а нарочито сиромашних земаља. Ово предвиђање је засновано на мишљењуда сиромашне земље нарочито добијају интеграцијом у светску привреду, јерлакше долазе до капитала који им је преко потребан за развој и брже могу даусвајају најновија технолошка достигнућа развијених земаља. Истина, постојеи теорије неразвјености које истичу да земље трећег света не морају да будуна добитку уласком у светску привреду због неравномерне интерне и глобал-не расподеле.10 Отварање према међународној трговини помогло је многим земљама даостваре много бржи раст него што би оне иначе постигле. Међународна трго-вина помаже економски развој ако извоз земље предводи њен економски раст.Раст предвођен извозом је био кључни инструмент индустријске политике којаје обогатила велики део Азије и довела милионе људи у тим земљама до дале-ко бољег живота него раније. Захваљујући глобализацији много људи у светуданас живи дуже и њихов животни стандард је далеко бољи. Глобализација јесмањила осећање изолованости које је захватило велики део света у развоју идала многим људима у тим земљама приступ знању далеко изнад нивоа и најбо-гатијих, у било којој земљи у свету, један век раније. Инострана помоћ, и поредсвојих недостатака, ипак је донела користи милионима људи. Према Стиглицу11 „они који оцрњују глобализацију, сувише често пре-виђају користи од ње. Заговорници глобализације, уколико су уопште имали,имали су у још већој мери неизбалансиран приступ. За њих, глобализација (штоје типично везано за прихватање тријумфалног капитализма америчког стила)– јесте прогрес, који земље у развоју морају да прихвате ако желе да се уз виднеефекте развијају и боре против сиромаштва. Нажалост, за многе у земљама уразвоју глобализација није донела обећане економске користи. Растућа поделана оне који имају и оне који немају, повећала је у трећем свету број страшно си-ромашних – који су за живот имали мање од једног долара дневно“. 1.2 Информационе технологије Информациона револуција означава се и као „друга” или „трећа индус-тријска револуција”. На основу конкретног технолошког открића (микрочип,рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампу, парнамашина, атомска енергија), информациона револуција представља искораку развоју производних снага друштва, који води вишеструком повећању про-дуктивности рада. Она представља утицај информационих технологија насве сфере људског деловања. Помислите само колико је продуктивнији један 10 За преглед теорија неразвијености видети: Ted Lewellen, Dependency and Development.An Introduction to the Third World, London: Bergin and Garvey, 1995, стр. 49-70. 11 Džozef E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2004. godine, str. 19. 12
  13. 13. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕрачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталнихрачунара и телекомуникационих средстава, од открића технологије интегри-саних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, током седамде-сетих, није резултат капиталних државних пројеката и улагања; он је ношендецентрализованом иницијативом бројних, малих и великих, предузећа и ис-траживачких установа. Информациони систем прикупља, обрађује, складишти, анализира ишаље информације за посебну намену12. Информациони систем укључује улазе(подаци, упутства) и излазе (извештаји, прорачуни). Он обрађује улазне податкена основу упутстава, ствара резултат и шаље кориснику обрађене податке. Рачунарски заснован информациони систем је систем који користи ра-чунарску технологију да реализује један или више планираних задатака. Ос-новна намена било ког информационог система је да обезбеди решење за по-словни проблем. Информациони систем се састоји из следећих делова: − Хардвер је скуп техничких средстава као што су процесор, екран, тас- татура и штампач. Они заједно прихватају информације, обрађују и приказују их. − Софтвер је скуп програма који омогућавају хардверу да обрађује по- датке. − База података је скуп повезаних фајлова, табела, релација, итд. Она садржи податке и везе између њих. − Мрежа је систем веза који дозвољава да различити рачунари заједно користе ресурсе. − Процедуре су скуп инструкција које указују како да се користе наве- дене компоненте да би се информације обрадиле и добио резултат. − Људи су најважнији у читавом процесу. Радећи непрестано се усавр- шавају, и у складу са све напреднијим системима постижу боље ре- зултате. Јер у суштини, рачунари обезбеђују брз и ефикасан начин обраде података и они су неопходан део информационог система, којима људи управљају. Информациона технологија обухвата хардвер, софтвер, базе података,мреже и друге уређаје. Заправо је подсистем информационог система. Поне-кад се међутим израз информационе технологије користи у истом значењукао и информациони систем. Може се користити и шире као скуп неколикоинформационих система, корисника и менаџмента за целу организацију. Под информационим технологијама подразумевају се поступци, методеи технике прикупљања, преноса, обраде, чувања и достављања података. Ши-роко дефинисане, информационе технологије означавају сву технику и тех-нологију која је заснована или користи технологију интегрисаних кола. Ужипојам обухвата рачунарску и телекомуникациону технику за обраду и пренос 12 Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za mena-džment. Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd 2003, str. 20. 13
  14. 14. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИподатака, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре-волуције, која носи императив високе продуктивности, информационе техно-логије играју важну улогу у свим сферама људског деловања. Развој информа-ционих технологија, уз развој средстава међународног саобраћаја, основни јеносилац процеса глобализације. У савременом друштву, широм света, људи користе разноврсне инфор-мационе технологије да би разумели проблеме и осмислили решења. Те тех-нологије данас укључују средства као што су сензорни уређаји какви су уређајза мерење аерозагађења, читач бар кода на производима, преко телефонскихмрежа и факс машина до рачунара свих врста. Ове технологије дају нове об-лике нашем животу, пословима, друштву. Информационе технологије се при-мењују за стварање и праћење докумената у канцеларијама, контролу произ-водње у фабрикама, пројектовање нових производа, поправке аутомобила идруге сложене опреме, продају производа широм света итд. Рачунари су данасприсутни свуда – од кућне до радне средине. Средства и технике прикупљања и коришћења информација су у језгруцивилизације. Информационе технологије се простиру од физичких уређајакакви су папир, оловке, књиге, новине, камере, магнетофони, касетофони ирачунари, до симболичких средстава као што су писани језици, математичкисимболи, хемијски модели, таблице природних елемената, програми. Од проналаска писма пре око пет хиљада година13, до данашњих дана,најмоћније и најдалекосежније технологије биле су писана реч, новине и књи-ге, засноване на покретној штампарској преси. Модерни свет какав познајемозависи од штампане речи. Штампарија, пронађена у петнаестом веку, предста-вљала је прву информациону револуцију, и потенцијал за распрострањење пи-смености, а са тиме и широке народне културе. Данас смо у средишту сличног преображења: технологија дигиталнеинформације – технологија која користи електронику за трансформисање ин-формације у дигитални, бинарни облик, састављен од 0 и 1, представља другуинформациону револуцију. Ове технологије проширују а у неким случајевимаи замењују технологије писане речи. Тако се знање и мудрост прикупљана то-ком пет хиљада година цивилизације, у облику сто милиона јединица (књига,часописа, техничких извештаја) који се чувају у Конгресној библиотеци САД,могу сместити на неколико стотина оптичких компакт дискова.14 Данашње информационе технологије могу се поделити у четири широкекатегорије: сензорске технологије15, комуникационе технологије, рачунарскетехнологије и технологије приказивања16. Неки примери сензорске технологије су дигиталне видео камере, ледсензори, скенери слике, дигитални сензори, читачи бар кода, уређаји за гла-совни улаз, итд. 13 У Светом писму се наводи да је први писмо настало пре 3.000 година пре н.е. На осно-ву научних истраживања сматра се да је Винчанско писмо старо око 7.500 година. 14 CD-ROM. 15 Прикупљања података и информација, „улазне” технологије. 16 Displаy, технологије„излаза” или издавања и презентације информација. 14
  15. 15. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те-лефонске линије, Интернет (мрежа свих мрежа)17, мрежа која повезује вишедесетина хиљада других рачунарских мрежа у јединствени информатичкипростор, која се користи у преко сто земаља. Интернет преноси информацијеу дигиталном облику преко географских и политичких граница и представљабогат извор добара и услуга. Рачунарска технологија, пре свега рачунарски системи за чување иобраду информација, састоји се од техничког дела рачунара – хардвера и про-грама или инструкција рачунару шта да уради – софтвера. Рачунарски систе-ми примају информацију од сензорских и улазних уређаја, затим је складиштеи обрађују. Зато је основна компонента техничког дела рачунарског система– рачунар, који укључује компоненту за обраду података и управљање пода-цима – процесор, и компоненту за памћење података и програма – меморију,која може бити оперативна18 или спољашња19. У компоненте техничког деларачунарског система обично се укључују и улазно – излазни уређаји неопход-ни за функционисање рачунарског система. Основне компоненте рачунарскогсистема су: оперативни системи, програмски језици и услужни програми. Опе-ративни системи омогућавају, пре свега, складни рад физичких компонентисистема, али и удобност кориснику за коришћење техничког система у циљуизвршавања сопствених – апликативних програма. Програмски језици омо-гућавају програмирање на вишим програмским језицима и њихово „разуме-вање” од стране дигиталне, бинарне машине, док услужни програми даљеолакшавају коришћење техничког и програмског система. Технологије приказивања су уређаји и програми који омогућавају дасе обрађени подаци прикажу кориснику у што прикладнијем облику. Они по-везују рачунарске и комуникационе технологије према човеку, нпр. екранитерминала, штампачи, LCD20 екрани, HDTV21, аудио излаз, итд.22 Оно што чини рачунар универзалном машином то је његова способ-ност програмирања. Рачунари, у почетку свог развоја, били су намењени самоодређеној врсти посла, и користили су аналогне податке. Данас рачунари имајумогућност извршавања различитих задатака, као што су обрада текста, извр-шавање тродимензионалних апликација, графичко пројектовање, итд. 17 Интернет омогућава корисницима употребу више различитих сервиса, од којих сусвакако најзначајнији електронска пошта (е-mail) и светска мрежа (World Wide Web). Светскумрежу (www) чини сада већ огроман број web сајтова који покривају практично све могућеврсте садржаја. Материјално, светска мрежа је мрежа међусобно повезаних компјутера којифункционишу као почетне и крајње тачке преноса података кроз Интернет, и који се најчешћепопуларно представљају као„места” где се налазе web сајтови. 18 RAM меморија. 19 Флеш меморија и сл. 20 Енг. Color Liquid Cristal Displаy. 21 Енг. High Definition TV. 22 Енг. Microsoft – Windows Sound System. 15
  16. 16. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ 1.3 Знање у савременој привреди Знање омогућава појединцу и заједници сналажење у стварности. Не-што знати, то значи бити свестан основних особина, карактеристика, односа,појава, предмета, догађаја. Знање је свест о узроку, функционисању и предви-ђању догађаја. Бертранд Расел тврди да се знање појављује у форми опажања, верова-ња, сећања, навика, уверења23, научног знања24, очекивања25. Расел тврди „зна-ње је истинито уверење“. Он разликује више врста знања: знање чињеница,знање општих веза између чињеница, теоријско знање, практично знање, оп-ште, индивидуално, безлично, лично, непосредно, знање путем описа. У економији данас кључну улогу има радник добро поткован знањем.Знање је основно оруђе за стварање богатства. Данас није само вредност ком-паније физичка имовина26, већ је њена вредност заснована на знању, умећу иинтелектуалној имовини – што све почива на људима. Они који управљају мо-рају да препознају таленте и обезбеде начин да се људски капитал усмерава каиновацијама и да се развијају производи и услуге који стварају вредност. Људски капитал представља појединачне способности, знања, струч-ност и искуство запослених и руководства у компанији. Ово је знање које јерелевантно за одређени задатак али подразумева и способност да се сталнодопуњује кроз учење, обуке и сл. Постоји знање које се систематизује, документује, лако понавља и ши-роко преноси. Примери таквог знања су технолошки пројекти и цртежи, софт-вери, патенти, и др. Постоји и тзв „тихо“ знање које се налази у свести запо-слених, у њиховом образовању и искуству. „Тихо“ знање се користи и преносисамо уз учешће и сагласност појединца. Као што видимо постоје два основна облика знања. Прво је експлицит-но, објективно, формално, отворено и ово знање је у облику вештина, пода-така, научног знања, приручника, и сл. Експлицитно знање може лако да сепреноси, прихвати и памти али и мења. Други облик је тзв. имплицитно, „ти-хо“, невидљиво, лично, субјективно, скривено. Тешко се преноси. Имплицитнознање је кључно за стварање новог знања у организацији. База знања је организован скуп укупног интелектуалног капитала у ор-ганизацији доступан за коришћење. База знања укључује базе података, ка-талоге докумената, архиве, интернет странице, збирке књига, ознаке, мапе,видео и аудио изворе, изворе слика, филмове, уметничке колекције, белешкедискусија, транскрипте, резултате истраживања, експертска знања, стручнамишљења итд. Привлачење, развој и очување људског капитала су неопходни, али не идовољни услови за успех организације. Сарадња, размена информација и упра- 23 Засновано на уображењу, интересу, понављању. 24 Теоријски засновано и практично применљиво. 25 Облик веровања и увереност у каузалне односе. 26 Фабрике, опрема, машине. 16
  17. 17. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕвљање знањем су од кључне важности. Социјални капитал представља мрежуодноса које појединци имају унутар целе организације али и односе са доба-вљачима, купцима или партнерима. Улога технологије је јачање људског капитала. Наравно, када све овеелементе узмемо у обзир неопходна је и стратегија која компанију чини кон-курентном и успешном. Традиционална економска теорија и пракса засноване су на матери-јалној основи кроз земљиште, опрему и новац. Тежиште је било усмерено наефикасну расподелу рада и капитала. Данас се више од 50% бруто друштвеногпроизвода (БДП) у развијеним економијама базира на знању, тј. на интелек-туалној имовини и стручности људи27. На примеру САД види се улога и значајзнања и људског капитала. Услуге у САД чине 76% БДП. Темељ услуга (софт-вер, здравствена заштита, комуникације, образовање, итд.) су интелектуал-ни и информациони процеси који стварају највећи део вредности за фирме. Упроизводњи највећи допринос стварању вредности чине истраживање и раз-вој, пројектовање процеса, креирање производа, логистика, маркетинг илитехнолошка иновација. У доба машина производи и опрема су били у центру пажње. Данас, удоба информатике, знање је у центру пажње и вредност се ствара из знања,умећа, интелектуалне имовине и способности. То је све садржано у људима.Слободно можемо рећи да је економија данас заправо економија знања. Бо-гатство се ствара ефикасним менаџментом знања. Улагање у компанију зна-чи окупљање талената, способности вештина и идеја што је интелектуалникапитал а нису физички и финансијски ресурси. Пример за наведену тврдњује Мајкрософт који не поседује ни једну фабрику софтвера. Вредност Мајкро-софта расте због способности да поставља стандарде софтвера за персонал-не рачунаре. Други пример је компанија Мерк чији генерални директор каже:„Производ мале вредности може да направи било ко и било где. Када поседује-те знање коме нико не може да приступи – то је динамит. Наша истраживањачувамо чак брижљивије него финансијску имовину“28. На питање где се налази интелектуални капитал неке компаније и можели да се он измери даје се један упрошћен одговор. Тржишна вредност фирмеједнака је вредности удела њених обичних деоница пута број главних деони-ца. Књиговодствена вредност фирме је у првом реду мера вредности њене ма-теријалне имовине. Добија се као разлика укупне активе и укупних дуговања. Књиговодствена вредност фирме изоставља најважнију имовину капи-тала. Вредност погона, опреме, залиха и обртног капитала фирме не предста-вља стварну вредност. У стварној вредности огроман проценат је тзв „неопи-пљива“ имовина или интелектуални капитал фирме. Интелектуални капитал се састоји од људског капитала, структурногкапитала и екстерног капитала. Људски капитал је скуп знања, вештина, ис-куства, интуиције и ставова радне снаге. Структурни капитал чини широ- 27 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.godine, str. 124. 28 Исто, стр. 125. 17
  18. 18. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИки спектар патената, модела и компјутерских и административних система.Структурни капитал фирме је заправо систем, структура, стратегија и култу-ра. Екстерни капитал представља укупне односе организације и мреже сарад-ника (добављачи, купци), њихово задовољство и лојалност предузећу. Слика 1 – Интелектуални капитал29 Свака компанија која поседује знање жели да га сачува и даље унапређу-је. Да би то постигла у организацији морају да постоје ефикасне структуре којепромовишу тимски рад и размену информација, јако лидерство које подстичеиновације и културу која захтева изузетност и етичко понашање. 29 Слика нацртана на основу: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijskimenadžment, Data Status, 2007. godine, str. 126. 18
  19. 19. 2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон-курентност заузима централно место у економским размишљањима како раз-вијених тако и земаља у развоју. Према дефиницији OECD30, конкурентност јемера способности земље да у слободним и равноправним тржишним услови-ма произведе робу и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз дуго-рочно повећање реалног дохотка становништва. Традиционално, међународна конкурентност држава објашњавала сетеоријама међународне размене које потичу од Адама Смита. Али, данашњасветска привреда је врло развијена да би се објаснила традиционалним тео-ријама. Резултат тога је класично дело „Конкурентска предност држава” хар-вардског професора Мајкла Портера, у којем је предложена нова теорија кон-курентности, према којој национално благостање није наслеђено већ створеностратешким изборима. Док се у прошлости развој земље заснивао на компара-тивним предностима, попут јефтине радне снаге и природних ресурса, данассе основом за привредни развој сматрају напредни услови засновани на знањуи развијеној инфраструктури, високој технологији и иновацијама. За Портераније важно који се производи произведе, већ како се производе. Конкурентност је вишедимензионални феномен, нужно присутан нанивоу предузећа, гране и државе у целини. Одлучујућа ствар у конкурентскојпредности држава је разнолика улога влада. Посебно је уочљива улога владекада се говори о међународној конкурентности. Влада представља пети чи-нилац конкурентности држава31. Влада може да утиче на сваку од четири де-терминанте, позитивно или негативно. Наравно, може се и на владу утицати.Политика владе утиче на стратегије фирми, на структуру, ривалитет, прописе,тржиште капитала, пореску политику, итд. На избор како ће се улагати у обра-зовање такође влада може да утиче. По Мајклу Портеру најважнија улога државе у привреди је да остваримакроекономску и политичку стабилност32. То се постиже успостављањемстабилних државних институција, доследног основног економског оквира издравих макроекономских политика укључујући разумне државне финансијеи ниску инфлацију. Друга улога државе је унапређење опште микроеконом-ске способности привреде. То се постиже повећањем ефикасности и квалитета 30 Organization for Economis Co-operation and Development – OECD. Организација за еко-номску сарадњу и развој. 31 Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingstoke: TheMacmillan Press Ltd, 1992) р. 127. 32 Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 247. 19
  20. 20. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИопштих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као штосу образована радна снага, одговарајућа физичка инфраструктура и тачне иблаговремене економске информације. Важно је и јачање институција које овеактивности обезбеђују. Трећа улога државе односи се на успостављање опш-тих микроекономских правила и подстицаја усмеравања конкуренције којаподстиче раст продуктивности. Та правила прожимају читав дијамант и то су:политика конкуренције која подстиче ривалство, порески систем, закони озаштити интелектуалне својине, правичан и ефикасан правни систем, закон озаштити потрошача, правила у вези са корпоративним управљањем, ефикасанрегулаторни процес који подстиче иновације, итд. Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности33 2.1. Глобални индекс конкурентности Светски економски форум34 проучава конкурентност земаља пуне тридеценије. Глобалани конурентски извештај бави се проучавањем параметарапривреда земаља ради постизања економског развоја на дужи период. Ови из-вештаји служе као алат за пословне лидере и законодавце да идентификују 33 Ромб преузет из: Michael E. Porter, The Competitive Advantage of Nations, London andBasingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992, стр. 127. 34 World Economic Forum, http://www.gcr.weforum.org/, The Global Competitiveness Report2007–2008. 20
  21. 21. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВАстање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на-редни период. Глобални индекс конкурентности је врло напредан и детаљан индекс замерење конкурентности земаља и узима у обзир макроекономске и микроеко-номске показатеље. Светски економски форум дефинише конкурентност као скуп институ-ција, прописа и других чиниоца који одређују ниво продуктивности земаља.Ниво продуктивности је ниво просперитета који може да се стекне еконо-мијом. Другим речима, напредније економије, могу да произведу већи стан-дард за своје грађане. Напреднија економија је она која се брже развија надужи временски рок. 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности Неки од најбољих економских умова у последњих двеста година су по-кушали да испитају шта одређује богатсво земаља. Адам Смит је био на ста-новишту да усавршавање и подела рада води драматичном побољшању про-дуктивности. Неокласични економисти 20. века су наглашавали значај инве-стиција у капитал и инфраструктуру. Међутим, многе земље у развоју, поредвеликих инвестиција у инфраструктуру, нису бележиле раст. Инвестирање уфизички капитал није довољан услов за економски развој. Економисти су онда посматрали друге механизме: образовање и обуку(људски капитал, како га називају модерни економисти), технолошки напре-дак (било да је створен од саме земље или усвојен од водећих привреда), макро-економска стабилност, добра државна управа, владавина права, транспарент-не институције које добро функционишу, недостатак корупције, оријентацијака тржишту, одговорна влада, софистицираност предузећа, услови тражње,величина тржишта и многи други. Индекс глобалне конкурентности бави се мерењем просека многих раз-личитих компоненти, од којих свака одражава један аспект сложене ствар-ности коју ми називамо конкурентношћу. Све ове компоненте групишу се удванаест параметара конкурентности. Први параметар – институције. Институционални оквир итекако утичена конкурентност и раст. Власници земље, власници акција, чак и интелекту-алне својине су невољни да послују ако њихова права као власника нису гаран-тована. Подједнако је значајно и следеће: ако својина не може бити купљена ипродата са уверењем да ће власти одобрити трансакацију само тржиште нећемоћи да створи динамичан раст. Важност институција није ограничена само на правни оквир. Однос др-жаве према тржиштима и слободама и ефикасност њеног функционисања сувеома значајни. Пословне активности спутавају прекомерна бирократија, мно-го прописа, корупција, нечасност склапања јавних уговора, недостатак јавно- 21
  22. 22. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИсти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајнеекономске трошкове пословања и успоравају процес привредног раста. Пословање добро служи економији ако се води поштено и ако се мена-џери придржавају строгих етичких принципа. Други параметар – инфраструктура. Постојање квалитетне инфра-структуре је веома значајно за ефикасно функционисање економије, каошто је значајан фактор одређивања локације економске активности и врстаактивности и сектори који се могу развијати у привреди. Квалитетна инфра-структура смањује удаљеност између региона са резултатом истинског ин-тегрисања националног тржишта и његовог повезивања са тржиштима у дру-гим земљама и регионима. Квалитетна инфраструктура је покретач конкурентности који значајноутиче на економски раст и смањује неједнаку раподелу дохотка и сиромаштвана више начина. Добро развијена саобраћајна и коминкациона инфраструк-турна мрежа је предуслов за ефикасно функционисање тржишта и раст изво-за, као и за способност сиромашних заједница да се повежу са битним при-вредним активностима. Ефикасни начини транспорта, за људе, робу и услуге, као што су квали-тетни путеви, железнице, луке и ваздушни саобраћај омогућавају предузетни-цима да изнесу своју робу на тржиште сигурно и на време, али и олакшавајукретање радника до одговарајућих послова. Привреде су такође зависне одснабдевања струјом без ограничења и несташица, да би пословнице и фабрикемогли да раде неометано. Добра телекомуникациона мрежа омогућава слободан и брз ток инфор-мација, што повећaва укупну привредну ефикасност. На тај начин се одлуке,које доносе привредни актери, доносе на основу расположивих релевантнихинформација. Трећи параметар – макроекономија. Стабилност макроекономског ок-ружења је важна за пословање и значајна за укупну конкурентност земље. Ма-кроекономска стабилност сама не може да повећа економску продуктивностнација, али је јасно да макроекономска нестабилност шкоди привреди. Преду-зећа не могу доносити поуздане одлуке и планирати када је стопа инфлацијеизражена у стотинама процената (обично као резултат инфлације јавне фи-нансије се отргну контроли). Финансијски сектор не може да функционишеако влада ствара велике дефиците. Влада не може доносити функционалнеодлуке ако плаћа велике камате на име прошлих уговора. Закључак је да еко-номија не може расти ако макроокружење није стабилно и погодно. Четврти параметар – здравље и примарно образовање. Здрава раднаснага је витална за конкурентност и продуктивност једне земље. Радницикоји су болесни не могу да функционишу у пуном капацитету и мање су про-дуктивни. Слабо здравље води значајним трошковима у пословању, зато штосу болесни радници често одсутни или раде на ниском нивоу ефикасности.Инвестиције у обезбеђивање здравствене заштите су веома важне, како у еко-номском, тако и у моралном погледу. 22
  23. 23. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитетуобразовања што је веома значајно у данашњој привреди. Примарно образовањеповећава ефикасност сваког радника чинећи привреду продуктивнијом. Недо-вољно образована радна снага може извести само основне мануелне радње ичесто постоје тешкоће да се прилагоде напреднијим производним процесимаи техникама. Недостатак квалификованог административног особља такођеможе имати негативан утицај на укупне пословне показатеље. Пети параметар – високо образовање и обука. Квалитетно високо об-разовање и обука је темељ привреде која тежи приближавању производњисофистицираних производа са додатом вредношћу. Нарочито данашња глоба-лна економија подразумева да су запослени образовани и способни да се брзоприлагоде променљивом окружењу које се мења. Овај параметар мери стопе уписа као и квалитет образовања оцењенод пословне заједнице. Важност стручне и сталне обуке на послу, која је зане-марена у многим привредама, је значајна ако осигурава сталну надоградњувештина и знања запослених у складу са потребама производног система. Шести параметар – ефикасност тржишта роба. Земље са ефикаснимтржиштем роба су у позицији да производе велики асортиман производа и ус-луга у датим односима понуде и тражње. Здрава тржишна утакмица је важнакао покретач ефикасности тржишта и продуктивности пословања. Да би се осигурало најбоље могуће окружење за размену добара морапостојати минимум сметњи пословним активностима кроз државну интервен-цију. Нпр. конкурентност је ометена деформисаношћу, превеликим порезимаили рестриктивним и дискриминаторским правилима о власништву странацаили о страним директним инвестицијама. Ефикасност тржишта такође зависи од услова тражње као што су оријен-тација потрошача или софистицираност купца. Потрошачи који прихвате рђавтретман од стране предузећа нису склони да уведу неопходну дисциплину укомпанијама зарад ефикасности која треба да буде достигнута на тржишту. Седми параметар – ефикасност тржишта рада. Ефикасност и флекси-билност тржишта рада су врло значајни за одговарајући размештај у привреди.У продуктивној економија запослени су распоређени на одговарајући начин итиме подстакнути да дају пун допринос на својим радним местима. Тржиштарада морају имати флексибилност да пребаце раднике из једне привредне ак-тивности у другу и да дозволе померања без већих друштвених поремећаја.Ефикасна тржишта рада морају да обезбеде талентима да дођу до изражаја,што укључује једнакост између жена и мушкараца. Осми параметар – софистицираност финансијског тржишта. Ефикас-но финансијско тржиште је потребно да се ресурси уштеђени од грађана најефи-касније користе. Ефикасан финансијски сектор усмерава ресурсе најбољим пре-дузетницима и најбољим инвестиционим пројектима. Процена ризика је самимтим кључна компонента. Модеран финансијски сектор развија производне мето-де тако да мали иноватори могу да спроведу своје идеје у дело. Финансијски сек-тор који добро функционише мора да буде од поверења и да је транспарентан. 23

×