Prof. dr Ana Trbović i prof. dr Mihailo Crnobrnja, Dnevnik, 20.12.2013.

106 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
106
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prof. dr Ana Trbović i prof. dr Mihailo Crnobrnja, Dnevnik, 20.12.2013.

  1. 1. ДНЕВНИК Од Европе стотине милиона евра годишње, али не на лепе очи 20. децембар 2013. Датум за преговоре с ЕУ, који се очекује у јануару, за српску економију неће у првом маху значити много јер додатна финансијска подршка може стићи само ако имамо испуњене техничке услове, који подразумевају пројекте и административну спремност, а ту још нисмо на чврстом тлу. • Enlarge По речима зналаца те проблематике, можемо очекивати да са садашњих око 200 милиона евра помоћ из претприступних фондова нарасте још сто милиона, па и више, али само уколико имамо спремне пројекте. – Тај технички услов је увек у спрези с финансијском подршком. Србија је и без датума била земља региона који се сматра претприступним, самим тим када смо постали званични кандидат за преговоре за нас се формално ништа не мења у погледу финансирања, али се мења суштински зато што постоји много веће опредељење да се подрже потребни пројекти – каже за „Дневник” деканка Факултета за економију, финансије и администрацију проф. др Ана Трбовић. – Нови циклус у финасирању ЕУ почиње 2014. године, тако да можемо улазити полако и у фондове за реформу пољопривреде и за веће инфраструктурне пројекте. А парадокс је ЕУ да озбиљна помоћ стиже тек касније. Тај датум, дакле, не мења наш статус у погледу фондова већ се ради о програмирању, то јест неким техничким претпоставкама. Ана Трбовић напомиње да јединица за програмир-
  2. 2. ње у Министарству финансија очекује да ће бити сертификована наредних недеља у смислу да има капацитет да ради програмирање пројеката. – Буквално, то сада зависи од административних капацитета Србије да програмира, то јест да примени и спроведе што више пројеката које финансира ЕУ – вели она, и прецизира да је то заправо суфинансирање јер се део – око десет одсто – финансира се из буyета. – Идемо из онога што је било око 190 милиона евра ка могућности да то буде више стотина милиона евра. Али да то би се десило, морамо да имамо и програмирање пројеката, а питање је и административних капацитета наше државе да повуче тај новац. Рецимо, сада имамо на располагању регионални фонд ЕУ за инфраструктурне пројекте, и нажалост пројекти који су одобрени се не спроводе јер нисмо урадили све студије изводљивости које претходе финансирању и неке друге административне кораке да бисмо тај новац добили. ЕУ тражи да имамо прописе и институције да би се тај новац правилно потрошио. Говорећи о новцу из претприступних фондова ЕУ, проф. др Михајло Црнобрња раније је рекао да Србија с добијањем датума може очекивати да са садашњих око 200 милиона евра годишње, помоћ из фондова порасте на 250 до 300 милиона, али само уколико имамо спремне пројекте. Консултант за страна улагања др Милан Ковачевић указује у разговору за „Дневник” на то да Србија има задатак да усклађује свој укупан систем с оним у Европи јер су до сада обећаване реорганизације, промене и олакшавање прописа, као претпоставке за нове инвестиције, углавном отезане или изостајале. – Кренућемо сад у преговорима систематски да поправљамо наш економски систем, што ће бити од користи, а од користи је и то што ће и перцепција о Србији сада бити поправљена јер смо коначно почели да преговарамо и не можемо се више предомишљати хоћемо ли у ЕУ или не. Иначе, склони смо томе да претерујемо у очекивањима од доласка инвеститора – каже Ковачевић, напомињући да стране инвестиције у Србији ове године износе 600 или 700 милиона евра, што је мало више од десет одсто потребног. Да би их било више, морамо што пре обавити промене које олакшавају инвестирање, што значи да је задатак на Влади и на парламенту да промене прописе. Јер, имамо Закон о изградњи који омета изградњу, имамо Закон о приватизацији који је зауставио приватизацију, а остало је власништво државе у хиљаду предузећа, и још гомилу накарадних прописа. С. Глушчевић

×