Prof.dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 10.05.2012.

255 views

Published on

Profesor objašnjava zašto se slaže sa Krugmanom i Štiglicem da samo štednja vodi u recesiju

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
255
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Prof.dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 10.05.2012.

  1. 1. Štedeti ne znači i – stajatiKljuč za izlazak iz krize promena strukture potrošnje – smanjivanje rashoda u budžetu na svim stavkama, osimna investicionoj potrošnji(Novica Kocić)Svetska privreda ušla je u četvrtu godinu krize, a ekonomska pamet širom sveta još nije našla rešenje za izlazak iz recesije.Stručnjaci su već godinama podeljeni oko toga da li je recept za oporavak u štednji ili potrošnji, ali je očigledno da mere kojese primenjuju nisu dovoljne da obezbede stabilan privredni rast, pa se iz godine u godinu čuju ocene kako oporavka ima, alisu rizici i dalje prisutni.Nobelovci Džozef Štiglic i Pol Krugman, na primer, rešenje vide u podsticanju potrošnje, naspram zvaničnika Međunarodnogmonetarnog fonda koji zagovaraju druge mere. I srpski ekonomisti su se tokom ove krize podelili u dva tabora. Pa je takopoznato da su stručnjaci okupljeni oko „Kvartalnog monitora”, publikacije Ekonomskog fakulteta, zagovornici politike štednje.U toj ideji ih uglavnom podržavaju autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ali ne baš svi. Istomišljenici politikeštednje u Srbiji su i ekonomisti liberalne orijentacije, dok je najžešći zagovornik politike stimulisanja potrošnje Mlađan Dinkić,bivši ministar ekonomije. U tome ga je podržavao i Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da podržava stavove Štiglica iKrugmana, jer smatra da samo insistiranje na štednji može da deluje recesiono.– Naravno, treba voditi računa o tome koliko novca se troši, ali se istovremeno mora napraviti zaokret kada je oinvesticijama reč. Država mora da poveća ulaganja u infrastrukturu, energetiku i podsticaje za malu privredu kako bi sepodstaklo zapošljavanje i privredni rast. Ključ je dakle, u promeni strukture potrošnje. Treba povećati investicionu, a ne ličnupotrošnju – objašnjava i dodaje da bi posle formiranja vlade voleo da vidi takav rebalans u kome se štedi na svim stavkamaosim na kapitalnim izdacima.Srbija je tokom krize na insistiranje Mlađana Dinkića probala recept stimulisanja potrošnje, pa je tako stanovništvo dobilopriliku da po nižoj kamati pozajmi novac kod banaka kroz subvencionisane kredite. Jedan od žestokih kritičara tog načinapodsticanja potrošnje bio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji je isticao da za Srbiju ne važe ista pravila kaoi za Ameriku ili EU, i da se na taj način stimuliše kupovina uvozne robe. I naš sagovornik Mihajlo Crnobrnja smatra da torešenje nije bilo baš najbolje, jer treba stimulisati investicionu, a ne bilo koju, odnosno ličnu potrošnju.Na pitanje mogu li u Srbiji tezu – da štednja produbljuje recesiju – političari da iskoriste kao alibi i izbegnu neophodnerezove, Crnobrnja odgovara:
  2. 2. – Sigurno da može i tako da se tumači, ali nema samo jednog dobrog rešenja. Nijedno rešenje nije idealno, ali ako većbiramo između dva zla, onda treba da izaberemo manje – objašnjava Crnobrnja.Ekonomista Milan Pejić, saradnik MAT-a, u svom autorskom tekstu napisao je da „previše skromno prilagođavanje možeposlati loš signal na tržištu kapitala čiji akteri to mogu protumačiti kao narušavanje fiskalne održivosti zemlje”. Sa drugestrane i previše oštro prilagođavanje može pokrenuti recesione trendove, kao što su smanjenje tražnje i pad zaposlenosti,što bi onda za rezultat imalo usporavanje privrednog rasta ili uvođenje privrede u recesiju.– Između ova dva ekstrema treba tražiti srednje rešenje. Ako za to postoji fiskalni prostor, uvek je poželjnije daprilagođavanje bude postepeno i da mere štednje ne budu nagle i oštre – kaže Pejić.Međutim, ako je država već prinuđena da se zadužuje po visokim kamatnim stopama, to više nije opcija, pa je hitnosprovođenje oštrih mera gotovo nemoguće izbeći, dodaje. Srbija je, kaže, u baš takvoj situaciji, zbog toga je i on u slučajunaše zemlje za politiku štednje.– Bojim se da kod nas ne postoji fiskalni prostor za stimulisanje potrošnje, jer u poslednjih nekoliko godina minus u budžetunije smanjen. Dakle, taj posao nam tek predstoji. Zemlje koje su to uradile, sada, za razliku od nas mogu da popuste malofiskalne stege – ocenjuje.A. Teleskovićobjavljeno: 10.05.2012. inShare

×