Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Populaciona genetika

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Upcoming SlideShare
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 20 Ad
Advertisement

More Related Content

Slideshows for you (18)

More from Ivana Damnjanović (20)

Advertisement

Recently uploaded (20)

Populaciona genetika

  1. 1. Populaciona genetika Ivana Damnjanović
  2. 2. • Populaciona genetika proučava genetičku varijabilnost u populacijama. • Zašto se neke genetičke varijante pojavljuju a neke ne, zašto neke nestaju a druge se održavaju.
  3. 3. Šta je populacija? • Skup jedinki ISTE vrste koje istovremeno žive na istom prostoru i mogu se međusobno ukrštati. • Nekada se granice populacija mogu uočiti (npr.ostrvske populacije), ali to nije uvek slučaj. • Mnoge populacije su u kontaktu (prelazak iz jedne populacije u drugu).
  4. 4. Genetička varijabilnost • Jedinke jedne populacije nisu identične u genetičkom smislu; među njima postoji razlika u genetičkoj strukturi (genetička varijabilnost). • Aleli određenog gena, hromozomske varijante (inverzije, translokacije).
  5. 5. Najjednostavnije je uočiti varijabilnost u spoljašnjem izgledu
  6. 6. • Savremenim metodama se mogu analizirati razlike u građi proteina, nukleinskim kiselinama. • DNK može da se iseče “molekularnim makazama” (to mogu biti i neki enzimi) na delove različitih dužina. • Dužina zavisi od položaja mesta za sečenje (nije isti kod svih jedinki). • Različite dužine fragmenata-znak varijabilnosti.
  7. 7. Metod sekvenciranja • Najpouzdaniji metod. • Utvrđivanje redosleda nukleotida u DNK.
  8. 8. Genetička struktura populacije • Genetičku strukturu čini učestalost različitih genetičkih varijanti u populaciji. • Svaka populacija ima svoj genski fond-skup svih gena u populaciji.
  9. 9. Hardi-Vajnbergov princip • Posmatra se jedan lokus koji ima dva ili više alela; stoga, jedinke u populaciji imaju različite genotipove. • Izračunavanja učestalosti genotipova i procena kolike će biti učestalosti u narednim generacijama.
  10. 10. • U najjednostavnijem slučaju jednog lokusa sa dva alela, označena sa A i a, uz frekvencije f(A) = p i f(a) = q, frekvencije očekivanih genotipova su: • f(AA) = p2 za homozigote AA , • *f(aa) = q2 za homozigote aa, i • f(Aa) = 2pq za heterozigote. • p2, 2pq, i q2 su nazvane are Hardy–Weinbergove proporcije.
  11. 11. • Pritom treba imati u vidu činjenicu da je zbir svih genotipskih frekvencija (p + q)2), a takav model predstavlja ukupni iznos svih mogućnosti i mora biti jednak 1,00. Tako: • (p + q)2 = p2 + 2pq + q2 = 1. • Rešenje jednačine je: • q = 1 − p.
  12. 12. Primer 1. • U jednoj populaciji su analizirana 4 lokusa. • Na prvom su nađena 3 alela sa učestalostima: 0.12, 0.7, 0.18. • Na drugom 2 alela sa učestalostima: 0.37, 0.63. • Na trećem i četvrtom lokusu nije utvrđena varijabilnost. • Koja je srednja proporcija heterozigotnih lokusa?
  13. 13. • I- 2x[(0.12x0.7)+(0.7x0.18)+(0.12x0.18)]=0.4632 • II- 2x0.37x0.63=0.4662 • III- / • IV- / • 0.4632+0.4642/4=0.2323
  14. 14. • Hardi-Vajnbergov princip pokazuje da relativne učestalosti alela i genotipova kroz generacije ostaju nepromenjene što se naziva genetička ravnoteža. • Proces nasleđivanja sam po sebi ne menja učestalost alela.
  15. 15. • Ovaj princip važi za tzv.”idealnu populaciju” koja je dovoljno velika, gde se jedinke ukrštaju slučajno, gde se ne pojavljuju novi aleli kao posledica migracija jedinki, kao i da ne deluje selekcija. • Ovakvu situaciju je u prirodi teško naći. • Na ovaj način se prati održavanje genetičke ravnoteže kao i uticaji različitih mehanizama na ravnotežu popučacije.
  16. 16. Inbrinding-ukrštanje u srodstvu • Ukrštanje u srodstvu između genetički bližih jedinki; samooplodnja (biljke). • Ne menja se učestalost alela ali se menja učestalost genotipova. • Ispoljava se više homozigota a samim tim i više recesivnih štetnih mutacija. • Izolovane zajednice (npr. Amiši).

×