Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Organogeneza

3,416 views

Published on

Organogeneza

Published in: Education
  • Be the first to comment

Organogeneza

  1. 1. ORGANOGENEZA Ivana Damnjanović
  2. 2. -IIstovremeno sa gastrulacijskim pokretima,stovremeno sa gastrulacijskim pokretima, uobličavaju se i organiuobličavaju se i organi • CREVNA CEV nastaje na početku gastrulacije od ćelija ENDODERMA (morski jež, žaba; slika dole) ili DELAMINACIJOM (raslojavanjem) ćelija endoderma.
  3. 3. • NOTOHORDA se nalazi samo kod hordata. • Nastaje iznad nervne cevi od MEZODERMA. • Ulazeći u unutrašnjost gastrule, ćelije notohorde stvaraju stubić koji se izdužuje, a sa njim i embrion.
  4. 4. • NERVNA CEV nastaje u procesu NEURULACIJE od EKTODERMA. • Ektoderm je postavljen iznad notohorde. • Kada dodirne ektoderm, notohorda izaziva (indukuje) proces neurulacije.
  5. 5. • Dešavaju se sledeće promene: -centralni deo ektoderma se zaravnjuje -nervna ploča zadebljava i savija se u nervni oluk -potom se odvaja od ostatka ektoderma i postaje nervna cev. • Od nervne cevi nastaje mozak i kičmena moždina.
  6. 6. Ćelije nervne kreste • Nastaju tokom neurulacije. • Na prednjem delu embriona se pridružuju moždanim regionima, a zadebljanjima formiraju začetke čulnih organa glave (sluh, miris). • U drugim regionima tela učestvuju u formiranju ganglija, pratećih ćelija nervnih vlakana i srži nadbubrežne žlezde.
  7. 7. Diferencijacija (izdvajanje) začetaka mišića-somita
  8. 8. Morfogeneza-programirana promena veličine, oblika, proporcija embriona • Dolazi do uobličavanja drugih organa SAVIJANJEM, RAZDVAJANJEM, POVEZIVANJEM ćelija. • Šaka je u početku celovita-odumiranjem ćelija “kroje” se prsti.
  9. 9. Diferencijacija ćelijaDiferencijacija ćelija  Sem pokreta ćelija, promene oblika, deljenja, smrti ćelija, dolazi do diferencijacije (postanak posebnih tipova ćelija) i udruživanja sa susednim ćelijama tj HISTOGENEZE.  Na ovaj način nastaju: mišićno, vezivno, epitelno i nervno tkivo.
  10. 10. Kako ćelije znaju šta treba da postanu?Kako ćelije znaju šta treba da postanu?  Za ovo su zaslužne informacione RNK (iRNK) koje nose zapis za sintezu određenog proteina.  Npr: samo ćelije od kojih će nastati crvena krvna zrnca sintetisaće protein hemoglobin.
  11. 11. Kako se ova odluka donosi?Kako se ova odluka donosi?  Odluka se donosi već u jajnoj ćeliji.  Različite iRNK se grupišu uz ćelijsku membranu jajne ćelije.  Tokom brazdanja blastomere dobijaju različite iRNK i svakom novom deobom se razlika među njima povećava.
  12. 12. Sudbinske mape  Načini praćenja sudbine pojedinačnih blastomera.  Ovo se postiže ubrizgavanjem tri različite, neškodljive boje.  Za ektoderm plava, za endoderm žuta i za mezoderm crvena.
  13. 13.  Iz ektoderma nastaje kože i sve kožne tvorevine, nervni sistem, čula.  Iz endoderma nastaje crevni epitel i sve žlezde u vezi sa njim.  Iz mezoderma unutrašnji skelet, mišići, organi za izlučivanje.
  14. 14. Potentnost jajnih ćelija i determinacijaPotentnost jajnih ćelija i determinacija razvićarazvića  Važno pitanje je da li se razlika na nivou blastomera uspostavlja na nivou jajne ćelije ili tokom brazdanja.  Da li je moguće razdvojiti blastomere tako da od svake nastane poseban organizam? Ili će one nakon razdvajanja propasti?
  15. 15. Jajna ćelija je totipotentna  Totipotentnost je izražena na stupnjevima od 2, 4, 6, 8 blastomera, što znači da je na ovim stupnjevima moguće razdvojiti blastomere i iz njih dobiti potpuno odvojene organizme ali smanjene veličine.  Na osnovu ovoga se zaključuje da se različitost blastomera dešava tek posle osmoćelijskog stupnja.
  16. 16. Potentnost blastomera određuje i tip razvića 1. Determinisano razviće (insekti): telo embriona se uobličava tako što svaka blastomera dobija odrednice iz jajne ćelije za poziciju u organima. 2. Kontrolisano razviće (sisari): telo embriona u početku nastaje interakcijom blastomera a kasnije nastaju tkiva u procesu indukcije.
  17. 17. Embrionalna indukcija  Ćelije ektoderma, endoderma i mezoderma su u stalnoj interakciji.  Ova interakcija se ogleda u INDUKCIJI uobličavanja i stvaranja organa.  Može biti jednosmerna, dvosmerna, višesmerna.
  18. 18. Jednosmerna (primarna) indukcija  Primer uobličavanja nervne cevi.  Ćelije horde se postavljaju ispod ektoderma i izazivaju niz promena u njemu koje dovode do stvaranja nervne cevi.
  19. 19. Dvosmerna (sekundarna) indukcija  Nervna cev se na prednjem delu tela proširuje u 3 a potom u 5 mehura (trodelni a potom petodelni mozak).  Srednji se približava epitelu kože (ektodermalni epitel) i reaguje sa njim.  Ektodermalni epitel utiče na neuroektoderm da stvara očni pehar, a zauzvrat neuroektoderm utiče na ektodermalni epitel da stvori očno sočivo.
  20. 20. Trosmerna indukcija  Primeri ektoderma i mezoderma (koža) ili endoderma i mezoderma (pankreas).  Organi složene građe; prisustvo pratećih vezivnih tkiva.  Epitel je ektodermalnog a potkožno tkivo mezodermalnog porekla.  Ćelije koje imaju sposobnost indukcije se zovu organizatori a signalni molekuli su morfogeni.

×