1. Životna zajednica-biocenoza
i njena organizacija
Damnjanović Ivana

2. • Populacije različitih vrsta protista,
monera, biljaka, gljiva i životinja koje
zive na istom biotopu čine životnu
zajednicu (biocenozu)
• Na različitim biotopima se razvijaju
različite biocenoze
Šta čini biocenozu?

3. Bios = život, koinos = zajednički
Velike zajednice
-nezavisne od drugih
zajednica
-šuma-
Male zajednice
-trulo stablo-
Jednostavne
zajednice
-gradi ih samo
par vrsta
Složene
zajednice

4. Prostorna organizacija
biocenoze
• Odnosi se na strukturu i izgled biocenoze

5. • Struktura se ogleda u rasporedu
članova biocenoze i zavisi od sastava,
brojnosti, gustine i veličine članova
biocenoze

6. Sastav biocenoze
• To je ‘spisak’ svih vrsta živih bića koja
ulaze u sastav jedne biocenoze
• Obično se pri tome misli na biljni i
životinjski svet, tj. na floru i faunu

7. Biocenoza pustinje Kara-Kum
(Turkmenistan) - peščana pustinja
Klimatski uslovi: godišnja variranja temperature su
68°C; prisutna su i dnevna variranja temperature u
podne iznosi 42°C, u noći 4,5°C; godišnji vodeni
talozi iznose 75-175mm; temperatura površine tla je
64°C

8. Biljni svet: trave, grmolike biljke

9. Životinjski svet: zmije, gušteri, ptice, sisari
(zec, lisica)

10. Spratovnost – raspored vrsta po spratovima
-U suvozemnim zajednicama je zastupljen vertikalni raspored članova
biocenoze
-Jedan sprat čine vrste koje imaju približno istu visinu nadzemnih delova
-Spratovnost omogućava bolje korišćenje resursa (svetlost, voda, ...)

11. Spratovnost u šumi
Sprat visokog
drveća
Sprat niskog
drveća
Žbunovi
Zeljaste
biljke

12. Podzemna spratovnost se odnosi na dužinu korenovog sistema
ili podzemnih izdanaka
-Najplići su korenovi sistemi jednogodišnjih biljaka, krtole, lukovice
-Korenovi sistemi trava
-Korenovi sistemi žbunova i drveća su najdublji

13. -Kod vodenih biocenoza si zastupljene vertikalna i horizontalna spratovnost
-Dolazi do smenjivanja različitih populacija od obale do središnjih delova
kao i od površine ka dnu

15. Vremenska organizacija
biocenoze
• Različiti članovi životne zajednice mogu svoje
životne aktivnosti ostvariti u različito vreme
• Ova osobina predstavlja vremensku
organizaciju biocenoze
• Pod njom se podrazumeva dnevne , mesečne i
sezonske promene

16. AKTIVNOSTI: lov, parenje, polaganje jaja
mitarenje, linjanje, opadanje lišća, cvetanje, oprašivanje

17. Fenološke promene su one koje se dešavaju svake godine
(sezonske promene)

18. Dnevno-noćne promene
promene u toku dana i noći
Lala zatvara cvet noću da bi zaštitila
polen koji je osetljiv na vlagu Životinje koje love noću

20. Ekološka niša
• Svi članovi jedne biocenoze zauzimaju
određeni životni prostor na kojem pronalaze
hranu, sklonište, vodu, ...

22. PRIMER: na istom stablu žive različite vrste organizama
-Ipak, svaki zauzima određeni prostor na stablu gde
živi, nalazi hranu – njegova ekološka niša

23. -Ekološka niša predstavlja mesto i ulogu jedne vrste
u biocenozi
- “stanište je adresa gde neku životinju možete naći,
a ekološka niša je profesija”
-Stanište je mesto gde vrsta živi
-Ekološka niša je pozicija vrste u lancima ishrane,
njen odnos prema drugim članovima biocenoze
-“za ekološku nišu nije važno gde organizam živi
nego šta radi”

24. “Kada ekolog kaže ‘evo ide jazavac‘, u svoje misli
treba da uključi kompletnu ideju o mestu i ulozi
životinje u zajednici kojoj pripada, isto kao da je
rekao ‘evo ide pop‘”

25. HVALA NA PAŽNJI