Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU

Related Audiobooks

Free with a 30 day trial from Scribd

See all
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

OSOBINE LIČNOSTI DECE SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU

  1. 1. INTELEKTUALNE KARAKTERISTIKE  Mentalno zaostala deca imaju drugačije karakteristike kognitivnih procesa u odnosu na svoje vršnjake.Opažanje kod ove dece je slabije razvijeno.  Predstave su im takođe slabije razvijene u poređenju sa prosečnom decom.  Pamćenje je slabije razvijeno ,kako u pogledu obima tako i u pogledu trajanja.Njihovi procesi mišljenja su pretežno na konkretnom nivou.Nešto bolji rezultati u učenju kod ove dece dobiju se ako se učenje odvija u vidu praktičnih aktivnosti.  Teže uočavaju greške u svom mišljenju i pamćenju.  Često javljanje egocentrizma u mišljenju.  Govor se znatno usporenije razvija .  40% ove dece počinje da govori tek posle treće godine.
  2. 2. SOCIJALNO-EMOCIONALNI ŽIVOT  Emocije i osećanja ove dece su manje diferencirana.  Zbog svoje egocentričnosti ne mogu da razumeju osećanja drugih osoba.  Razvoj viših oblika osećanja je usporen ili onemogućen zbog usporenosti razvoja mišljenja.  Ponekad se može primetiti potpuno rastrojstvo osećanja.  Teže se socijalizuju u odnosu na svoje vršnjake.  Nemaju mogućnost da savladaju svoje potrebe ili da ih odlože već traže njihovo trenutno zadovoljenje.  Karakterišu se slabom inicijativom i nesamostalna su.  Nastavnik mora da zna psihološke karakteristike ovakvog deteta tj. kakve su mu sposobnosti,pamćenje,crte ličnosti...
  3. 3. KATEGORIJE MENTALNE ZAOSTALOSTI  Psiholozi smatraju da su sve osobe čiji je količnik inteligencije manji od 70 mentalno retardirane osobe.  Takve osbe imaju poteškoće u prilagođavanju normalnim uslovima života.  Postoje različiti stupnjevi mentalne zaostalosti .  Naučnim istraživanjem utvrđeno je da je najčešći uzrok potpune mentalne zaostalosti tzv. Daun-sindrom bolest koja se pripisuje višku jednog hromozoma u genetskoj osnovi oboljele osobe.  Učestalost ovog sindroma u ljudskoj populaciji je 1:700 živorođenih.Na tu učestalost utiče starost majke,tako da se kod žena starijih od 40 godina ta učestalost povećava na 1:45 živorođenih.  Primenom prenatalne dijagnostike učestalost Daun-sindroma kod novorođenčadi je znatno smanjena.  Danas preovlađuje shvatanje da sve pojedince iz kategorije blage zaostalosti treba što više uključivati u normalnu populaciju kako u toku školovanja tako i kasnije,u različitim vrstama poslova i zanimanja.
  4. 4. STEPEN MENTALNE ZAOSTALOSTI STEPEN KOLIČNIK IQ PRILAGOĐAVANJE USLOVIMA ŽIVOTA Blaga zaostalost 50-70 Uz veću pomoć mogu da završe osnovnu školu.Kao odrasli mogu se osposobiti za samoizdržavanje ali uz pomoć i nadzor drugih. Umerena zaostalost 35-49 Ne mogu da završe osnovno školovanje.Takođe se mogu osposobiti za neku vrtu samopomoći i samoizdržavanja ali uz stalnu brigu i nadzor drugih. Ozbiljna mentalna zaostalost 20-33 Mogu naučiti da govore i izvode jednostavnije poslove uz stalni nadzor.Ne mogu se osposobiti za bilo koje konkretno zanimanje. Potpuna zaostalost Ispod 20 Potrebna stalna pomoć i nadzor.
  5. 5. POREMEĆAJ PONAŠANJA  Neprilagođeno ponašanje najčešće se javlja kada pojedinac nema uspeha u zadovoljenju svojih potreba u skladu sa zahtevima sredine.  Najčešće posledice neuspeha su pojave agresivnog ponašanja koje se manifestuje u formi ljutnje i besa.  Česti neuspesi mogu da vode do osećanja nesigurnosti i gubitka samopouzdanja i vere u svje vlastite sposobnosti.  Najčešći oblici neprilagođenog ponašanja su delikvencija i narkomanija.  Delikvencija se odnosi na rušenje društvenih normi od strane maloljetnih lica.
  6. 6.  Kao što postoje dve vrste neuspeha (društveni i lični) tako isto postoje dve grupe uzroka delikventnog ponašanja:socijalni i psihološki  Narkomanija je poremećaj u organizmu izazvan psihičkom i fizičkom zavisnošću od narkotičkih sredstava.Ta zavisnost se ogleda u potrebi za uzimanjem droge jedan duži vremenski period.  Najbolja prevencija je upoznavanje mladih sa posledicama o štetnom delovanju droga i narkotika.
  7. 7. TEŠKOĆE U UČENJU I POTREBE ZA INDIVIDUALIZACIJOM VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA  Dopunska nastava namenjena je učenicima koji imaju poteškoće u praćenju redovne nastave.  Ako je želimo učiniti efikasnom trebamo je individualizovati do optimalne granice.  Učenici sa teškoćama u učenju zbog čestog neuspeha ne mogu razviti svoje sposobnosti do optimalne granice.  Takva deca zbog permanentnog neuspeha postepeno grade negativne stavove prema školi,učenju i radu.  Potrebno je češće primenjivati timski rad,mikronastavu, fleksibilan raspored časova...
  8. 8.  Deca sa poteškoćama u učenju sporo uče,teško pamte i brzo zaboravljaju.  Zbog načina rada neprilagođenog njihovim sposobnostima učenici sa poteškoćama u razvoju veoma rano počinju izostajati sa nastave.  Zato kada se radi oko pomoći učenicima koji imaju poteškoće u učenju i ponašanju,saradnja i zajedničko delovanje roditelja, nastavnika i školskog pedagoga- psihologa su od najveće važnosti.
  9. 9. HVALA NA PAŽNJI!! 

    Be the first to comment

    Login to see the comments

Views

Total views

3,267

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

5

Actions

Downloads

5

Shares

0

Comments

0

Likes

0

×