Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Karakteristike drugog svetskog rata

142 views

Published on

IST

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Karakteristike drugog svetskog rata

  1. 1.  Нова стратегија ратовања – блицкриг (муњевити рат).  Усклађена употреба више родова војске - авијације, тенкова и пешадије.  Употребом авијације избрисане разлике између прве линије фронта и позадине – тотални рат.
  2. 2.  У поморским биткама посебну улогу имали су носачи авиона.  Често коришћење падобранских десаната.
  3. 3. ЈАПАНСКИ АВИОН ЗЕРО НЕМАЧКИ АВИОН МЕСЕРШМИТ НЕМАЧКИ АВИОН ФОКЕ - ВУЛФ АМЕРИЧКИ БОМБАРДЕР Б - 17 РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
  4. 4. НЕМАЧКИ ТЕНК ПАНЦЕР РУСКИ ТЕНК Т - 34 РУСКИ ВИШЕЦЕВНИ БАЦАЧ “КАЋУША” АМЕРИЧКИ ТЕНК ИЗ ДРГОГ СВЕТСКОГ РАТА
  5. 5. НЕМАЧКИ ВОЈНИК СОВЈЕТСКИ ВОЈНИЦИ АМЕРИЧКИ ВОЈНИК БРИТАНСКИ ВОЈНИК
  6. 6. ПАДОБРАНСКИ ДЕСАНТ У НОРМАНДИЈИ
  7. 7. АМЕРИЧКИ НОСАЧ АВИОНА “ЕНТЕРПРАЈЗ” ЈАПАНСКИ НОСАЧ АВИОНА “АКАГИ”
  8. 8.  У свим освојеним земљама Немци и њихови савезници увели окупациону власт.  У западноевропским земљама блажи окупациони режими негоо у источноевропским.  Све окупиране земље су привредно експлоатисане.
  9. 9.  У окупираним земљама окупатор се ослањао на своју окупациону војску и домаће издајнике.  Најпознатији домаћи издајници били су Видкун Квислинг у Норвешкој и маршал Петен у Француској.  Квислинзи – назив који се и данас користи за издајнике.
  10. 10. ВИДКУН КВИСЛИНГ МАРШАЛ ПЕТЕН
  11. 11.  Између 50 и 60 милиона жртава.  Око 85% жртава цивили.  Цивилне жртве страдале у концентрационим логорима, приликом бомбардовања, у масовним стрељањима...  Највише страдали Јевреји – око 6 милиона.
  12. 12.  Постојали радни и концентрациони логори.  У Европи било преко 2000 логора, убијено око 11 милиона људи.  У радне логоре довођени људи из целе Европе који су радили тешке физичке послове и живели у крајње нехуманим условима.  У концентрационе логоре довођени Јевреји, Роми, Словенски народи – народи које су нацисти сматрали нижим расама и које је требало истребити.
  13. 13.  Логораши убијани у гасним коморама, затим спаљивани у крематоријумима.  Највећи логори – Аушвиц (Освјенћим), Дахау, Маутхаузен, Треблинка, Бухенвалд.  Холокауст – термин за систематско убијање Јевреја у II светском рату.  27. јануар – Дан сећања на жртве холокауста, дан када је ослобођен Аушвиц.
  14. 14. АУШВИЦ
  15. 15. ЛОГОРАШИ
  16. 16. ЖРТВЕ У ЛОГОРИМА
  17. 17.  У свим окупираним земљама деловали покрети орпора.  Покрети отпора изводили диверзије, саботаже, нападале окупационе снаге.  Најпознатији покрети отпора деловали у Француској, Грчкој и Југославији.
  18. 18.  Стаљин, Черчил и Рузвелт – “Велика тројица”.  Велика тројица се састала два пута, у Техерану и на Јалти.  Новембар 1943. - Техеранска конфереција, одлука о отварању новог фронта у Европи.  Фебруар 1945. – Кримска конфереција на Јалти, договор оподели интересних зона после рата.
  19. 19. ВЕЛИКА ТРОЈИЦА НА ТЕХЕРАНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ВЕЛИКА ТРОЈИЦА НА КРИМСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ

×