Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Srbija daruje neprofitnom sektoru izveštaj za 2017. godinu

113 views

Published on

Godišnji izveštaj o davanju ka neprofitnom sektoru za 2017. godinu u Srbiji pripremila je Trag fondacija u partnerstvu sa fondacijom Catalyst Balkans.

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Srbija daruje neprofitnom sektoru izveštaj za 2017. godinu

  1. 1. Oktobar 2018 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU ZNAČAJ I ULOGA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA U DAVANJIMA ZA OPŠTE DOBRO U SRBIJI IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU
  2. 2. 2 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU
  3. 3. 3 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU TRAG FONDACIJA Mileševska 5/I-6 11 118 Beograd, Srbija filantropija@tragfondacija.org www.tragfondacija.org PRIREDILA: Aleksandra Vesić, Catalyst Balkans LEKTURA: Ivana Andrić DIZAJN: Korak Studio SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU
  4. 4. 4 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Predgovor Metodologija Za lakše razumevanje izveštaja 1 Uvod – opšti pregled 1.1 Ko su primaoci donacija u Srbiji? 1.2 Kome se daruje: ko su krajnji korisnici? 1.3 Za šta se daruje: koje oblasti delovanja se podržavaju? 1.4 Ko i koliko daje: ko su darodavci u Srbiji? 1.5 Kako se daruje: kako se prikupljaju sredstva? 1.6 Šta se daruje: tipovi poklona? 2 Neprofitni sektor i prikupljanje sredstava iz lokalnih izvora 2.1 Šta sve smatramo neprofitnim organizacijama? 2.2 Geografska raspodela donacija neprofitnim organizacijama 2.3 Kome koriste donacije: ko su korisnici pomoći neprofitnih organizacija? 2.4 Za šta se daruje: za koje oblasti delovanja se daruje neprofitnim organizacijama? 2.5 Ko daje: ko su darodavci neprofitnih organizacija? 2.6 Kako se daruje: kako neprofitne organizacije prikupljaju sredstva? 2.7 Šta se daruje: tipovi poklona neprofitnim organizacijama? 7 8 9 10 10 11 12 14 16 17 18 18 20 21 23 25 27 29 SADRŽAJ
  5. 5. 5 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 3 Neprofitne organizacije u poređenju sa drugim primaocima 3.1 Udeo neprofitnih organizacija u odgovoru na potrebe korisničkih grupa 3.2 Udeo neprofitnih organizacija u različitim oblastima društvenog delovanja 3.3 Poverenje darodavaca: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci 3.4 Šta se kome daruje: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci 3.5 Kako se prikuplja novac: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci 4 Upotreba donacija: dugoročna nasuprot kratkoročnim ulaganjima 5 Prilozi 5.1 Prilog 1: Metodologija – detaljnije objašnjenje 5.2 Prilog 2: Faktori i pokazatelji koji ukazuju na stepen razvoja filantropije 32 32 34 36 37 38 40 44 44 45
  6. 6. 6 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU
  7. 7. 7 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU T rag fondacija, u partnerstvu sa organizacijom Catalyst Balkans, ima čast da vam predstavi izveštaj o filantropskim davanjima usmerenim ka neprofitnim organizacijama u Srbiji. Inspirisani nizom opštih izveštaja o dobrotvornim davanjima, odlučili smo da zaronimo dublje u podatke vezane za neprofitne organizacije, identifikujemo karakteristike davanja usmerenog ka njima i uporedimo ih sa davanjima prema ostalim sektorima i institucijama koji su takođe primaoci ovakvog tipa podrške. Izveštaj predstavlja nalaze i zaključke na osnovu podataka iz 2017. godine. Ovo je prvi, ali ne i poslednji izveštaj ovog tipa – naš plan je da na godišnjem nivou pratimo promene uloge i značaja neprofitnih organizacija u filantropskim davanjima i da ih beležimo, jer smatramo – a to nam podaci u ovom izveštaju i potvrđuju – da neprofitni sektor: 1. igra važnu ulogu jer prepoznaje neke potrebe, krajnje korisnike i oblasti davanja koje drugi sektori ponekad zanemaruju; 2. ima veliki potencijal da obezbedi mnogo značajniju podršku pošto, pored „tradicionalnih”, često koristi inovativne i smele načine da prikupi sredstva i usmeri ih gde je potrebno; 3. upravo zbog mogućnosti da prepozna potrebu i zadovolji je na inovativan način, uspeva da ostvari dobru saradnju sa građanima, što u perspektivi može da znači održivost. Naravno, potencijali su i dalje samo potencijali, a naredni izveštaji pokazaće koliko su naše pretpostavke (i nade) utemeljene i u kojoj meri neprofitne organizacije mogu da ostvare taj potencijal. Jedna od osnovnih karakteristika ovog izveštaja je da on pokazuje širinu i raznovrsnost civilnog društva u našoj zemlji, posebno kada uzmemo u obzir splet tema kojima se neprofitne organizacije bave, broj korisničkih grupa kojima služe, metode i prakse koje koriste. Često zagledani u svoje dvorište zanemarujemo tu širinu i tako ostajemo uskraćeni za drugačije stavove, mišljenja i pristupe. Nekoliko reči o strukturi izveštaja. Iako se najviše bavimo neprofitnim organizacijama, u uvodnom poglavlju predstavljamo osnovne podatke o davanjima za opšte dobro u Srbiji (za 2017. godinu). Tu se nalaze odgovori na opšta pitanja: ko su primaoci donacija u Srbiji, kome se daruje, u koje svrhe se daruje, ko su darodavci, kako i šta daruju. U narednom poglavlju spuštamo se korak dublje i praktično odgovaramo na ista pitanja, ali sa fokusom na neprofitnim organizacijama. Na sledećem, poslednjem koraku, idemo u dublju analizu i pravimo poređenja između neprofitnih organizacija i ostalih primalaca donacija. U tom poglavlju se nalazi ključni deo naše analize jer nam otkriva potencijale, ali i slabosti neprofitnih organizacija. Ovo poglavlje, nadamo se, ujedno ukazuje na oblasti koje treba dalje razvijati, kao i na partnerstva koja treba graditi. Poslednje poglavlje je specifično jer se bavi samo jednom temom – strateškim davanjem, odnosno odnosom između dugoročnih davanja, koja se bave rešavanjem društvenih problema na duži rok i za veći broj korisnika, sa jedne strane, i ad-hoc humanitarnih davanja, koja rešavaju urgentne probleme, sa druge. Naravno, i u ovom kratkom odeljku interesuje nas kakva je uloga neprofitnih organizacija u odnosu na tu važnu dihotomiju. Ovog izveštaja ne bi bilo da nije darodavaca i njihovih donacija, kompanija i organizacija koje su dostavile podatke o datim i primljenim donacijama, kao i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koja je omogućila da se ovaj izveštaj nađe u vašim rukama. Posebnu zahvalnost dugujemo Aleksandri Vesić i celom timu organizacije Catalyst Balkans koji je neumorno radio na ovom izveštaju. Nadamo se da ćete ovaj izveštaj čitati sa uživanjem i da će rezultati u 2018. godini biti još podsticajniji. Trag Fondacija i Catalyst Balkans PREDGOVOR
  8. 8. 8 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Nekoliko reči o metodologiji. Ovaj izveštaj je pripremljen uz pomoć baze podataka SrbijaDaruje (deo baze GivingBalkans). Ova baza ostaje najpouzdaniji izvor podataka1 o dobrotvornim davanjima u Srbiji i regionu. Zbog nepostojanja zvaničnih podataka, Catalyst Balkans koristi alternativne načine prikupljanja podataka, pre svega medijske izveštaje, a zatim i ostale dostupne izvore podataka2 . Tako prikupljeni podaci se zatim obrađuju u bazi GivingBalkans. Ova metodologija3 ima određena ograničenja, među kojima je najvažnije to što mediji ne beleže sve donacije date u dobrotvorne svrhe. Ipak, smatramo da istraživanje daje dovoljno pouzdan uvid u najvažnije aspekte dobrotvornih davanja jer dobijene brojke, iako nisu sveobuhvatne, daju minimum relevantnih pokazatelja, te se ovi podaci mogu koristiti kao pokazatelji stepena razvoja davanja za opšte dobro u našoj zemlji. Podaci iz ovog izveštaja su prikupljeni praćenjem elektronskih, štampanih i onlajn medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine. U tom periodu obrađena su ukupno 12.924 unosa u bazu podataka koja se odnose na dobrotvorna davanja svih tipova darodavaca, od čega su 3042 jedinstvene akcije. Broj ukupnih unosa se razlikuje od broja jedinstvenih akcija jer različiti mediji donose članke koji se odnose na istu akciju. Dodatno, ove godine smo imali i nešto veći broj unosa podataka koji su dobijeni direktno od kompanija i/ili neprofitnih organizacija. 1 Iako bi eventualni pouzdaniji izvor podataka bila Poreska uprava (jer u Srbiji postoje određene poreske olakšice za pravna lica), iz više razloga podatke koji se odnose na davanja poslovnog sektora nije moguće dobiti. Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (član 15), poreske olakšice u Srbiji se zapravo dobijaju tako što se davanja za namene predviđene zakonom priznaju kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Pošto se date sume odbijaju kao rashod, a pravna lica Poreskoj upravi dostavljaju bilans uspeha, a ne poreski bilans, iz formulara kojima u ovom trenutku Poreska uprava raspolaže nije uopšte moguće dobiti podatke o davanjima pravnih lica u date svrhe. 2 Izveštaje organizacija koje su primile donacije, te izveštaje kompanija o davanju. 3 Detaljne informacije o metodologiji date su u sekciji 5.1. METODOLOGIJA
  9. 9. 9 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU ZA LAKŠE RAZUMEVANJE IZVEŠTAJA Kako bi se izveštaj lakše pratio, ovde dajemo kratka objašnjenja nekih od pojmova koji se u njemu koriste. Akcija Darodavci Darodavci – masovna davanja Darodavci – mešoviti Darodavci – pojedinci Darodavci – poslovni sektor Darodavci – privatne fondacije Donacija Ekstrapolacija Filantropija Krajnji korisnici Oblasti davanja Populacija Primaoci donacija Poslovni sektor Upotreba donacija Jedinstveni verifikovani događaj, odnosno primer prikupljanja donacija. Može sadržati više donacija (npr. akcija je kampanja u kojoj građani masovno prikupljaju novac za nečije lečenje). Osobe i/ili pravna lica koji daruju novac, vreme, usluge, robu. Radi lakšeg praćenja trendova podeljeni su na tipove darodavaca. Darodavci su građani u velikom broju i nije ih moguće identifikovati po imenu. Slučajevi u kojima nije moguće razdvojiti darodavce, odnosno više tipova darodavaca je uključeno u akciju. Građani koje je moguće identifikovati. Kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (manje od 50 zaposlenih). Fondacije koje su osnovali privatna lica / građani ili kombinacije privatnih i pravnih lica. Jedinstveno davanje bez nadoknade određene količine novca, robe, usluge ili vremena. Statistički metod kojim se na osnovu procenta poznatih podataka obračunavaju podaci koji bi važili ukoliko bi bilo poznato 100% podataka. Ekstrapolacijom se dobijaju verovatne, a ne apsolutne vrednosti. Davanje za opšte dobro, odnosno dobrovoljno davanje novca, robe, vremena, usluga kako bi se pomoglo nekome ili unapredilo stanje u društvu. Ciljne grupe kojima donacija koristi. Ukoliko je npr. primalac donacije škola, uvek su krajnji korisnici deca koja je pohađaju. Teme odnosno svrhe za koje se daje (poput zdravstva, obrazovanja i sl.). Reč populacija se upotrebljava da bi obuhvatila decu, mlade i odrasle iz određenih korisničkih grupa. Privatna i/ili pravna lica kojima darodavac upućuje donaciju. Najčešće se ta donacija usmerava dalje. U poslovni sektor ubrajamo kompanije (preko 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (ispod 50 zaposlenih), koja su u grafikonima obeležena skraćenicom MSP. Ukazuje na način na koji je donacija upotrebljena (npr. za kapitalnu investiciju, kupovinu opreme, pružanje usluga, materijal i potrošnu robu i sl.).
  10. 10. 1 0 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Partneri, odnosno primaoci donacija pokazuju preko koga zapravo darodavci upućuju svoje donacije, te na taj način posredno ukazuju i na to u koga imaju poverenja4 . S obzirom na veliki broj različitih primalaca, u ovom izveštaju smo ih grupisali u pet kategorija, to su: 1.1 Ko su primaoci donacija u Srbiji? 4 Primaoci donacija / partneri obično dalje distribuiraju podršku krajnjim korisnicima (ciljnim grupama), odnosno upotrebljavaju ih za dobrobit određenih ciljnih grupa. 1 UVOD – OPŠTI PREGLED • pojedinci/porodice – kada je podrška upućena osobi ili jednoj porodici • institucije – državne institucije koje mogu biti socijalne, zdravstvene, obrazovne, kulturne, naučne itd.); iako njih za osnovni rad finansira država, one su česti primaoci filantropske podrške • lokalne/nacionalne vlasti – lokalne samouprave, kao i različita ministarstva takođe budu s vremena na vreme predmet filantropske podrške, najčešće za infrastrukturne projekte • neprofitne organizacije (udruženja građana i fondacije) • kategorija „ostalo”, gde spadaju religijske zajednice, više različitih primalaca, kao i nepoznati primaoci. 25,9 38,4 29,9 3,8 2,0 neprofitne organizacije pojedinci/porodice institucije lokalne/nacionalne vlasti ostalo Kada je reč o procentu akcija usmerenih na određene tipove primalaca, u 2017. uočavamo da se podrška najčešće upućuje pojedincima/porodicama, zatim institucijama i neprofitnim organizacijama, a u znatno manjem procentu lokalnim i nacionalnim vlastima, odnosno drugim primaocima. Važno je napomenuti da procenat akcija ne znači nužno da je toj kategoriji primalaca upućena i najveća količina materijalne podrške – naprotiv, naša istraživanja pokazuju da se najviše pomoći upućuje institucijama. Ako ove rezultate uporedimo sa prethodnom godinom, dve su bitne razlike: pad procenta akcija usmerenih na pojedince/ porodice i porast procenta akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama.
  11. 11. 1 1 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Najčešće zastupljene korisničke grupe (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija) 1.2 Kome se daruje: ko su krajnji korisnici? ostale grupe 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 ekonomski ugroženi građani osobe sa invaliditetom populacija lokalnih zajednica osobe sa zdravstvenim problemima 27,4% 13,8% 14,1% 21,4% 23,3% Primaoci donacija najčešće (osim u slučaju pojedinaca/ porodica) upućuju/primaju pomoć za tzv. krajnje korisnike, odnosno one zbog kojih se pomoć zapravo prikuplja. Kada je reč o krajnjim korisnicima u 2017. godini, četiri najzastupljenije grupe su osobe sa zdravstvenim problemima, populacija iz određenih lokalnih zajednica, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugroženi građani. Za razliku od prethodne godine, ove godine je najveći procenat akcija usmerenih ka osobama sa zdravstvenim problemima, dok je populacija određenih lokalnih zajednica na drugom mestu. Za populaciju određenih lokalnih zajednica je ove godine značajan porast interesovanja kada je reč o procentu akcija, pre svega zahvaljujući angažovanju korporativnih darodavaca, koji u velikoj meri ulažu u mesta gde su i poslovno prisutni. Trendovi prethodnih godina: 2015. Trend Trend2016. Broj akcija usmeren na različite korisničke grupe (u %) 2017. Osobe sa zdravstvenim problemima Ekonomski ugroženi 21,5% 13,7% 15,1% 17% 17,2% 13,9% 17,3% 16,3% 23,3% 13,8% 14,1% 21,4% Osobe sa invaliditetom Populacija određenih lokalnih zajednica
  12. 12. 1 2 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 1.3 Za šta se daruje: koje oblasti delovanja se podržavaju? Četiri ključne oblasti/teme za koje se davalo u 2017. godini su zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, obrazovanje i smanjenje siromaštva. Ove četiri teme su u fokusu darodavaca već petu godinu zaredom. Redosled tema prema brojnosti akcija je promenjen u odnosu na prethodnu godinu: iako zdravstvo ostaje na prvom mestu, ove godine je smanjenje siromaštva na poslednjem mestu, dok se procenat akcija usmerenih na obrazovanje povećao. Razlike u procentima u odnosu na 2016. su relativno male. Dijapazon tema ostaje veoma širok i uključuje kulturu i umetnost, sport, kulturno nasleđe, ekonomski razvoj, religijske aktivnosti, javnu infrastrukturu, nauku, zaštitu životne sredine, pomoć u urgentnim situacijama, socijalno preduzetništvo, brigu o životinjama i sezonska davanja. Najčešće zastupljene oblasti (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija) 24,8 34,7 12,811 16,7 podrška marginalizovanim grupama zdravstvo obrazovanje smanjenje siromaštva ostalo Najčešće zastupljene oblasti (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija)
  13. 13. 1 3 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU U 2017. godini izdvajamo jedan pozitivan trend, a to je rast procenta akcija usmerenih na obrazovanje. Procenat broja akcija Teme Od 5 do 10% od 3 do 5% / sezonska davanja od 1 do 3% sport, kultura i umetnost, zaštita životne sredine ispod 1% urgentna pomoć, nauka, nasleđe, razvoj zajednice, ekonomski razvoj, socijalno preduzetništvo javna infrastruktura, religijske aktivnosti, briga o životinjama 2015. Trend Trend2016. 2017. 7,6% 9,1% 12,8%Obrazovanje Tema Broj akcija usmerenih na četiri ključne teme (u %)
  14. 14. 1 4 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Učešće različitih tipova darodavaca posmatramo sa dva aspekta: prema broju akcija i prema poznatoj sumi darovanog novca. Kada je reč o učešću prema broju akcija, podaci pokazuju da su i dalje najbrojnija masovna davanja (odnosno davanja građana tokom kampanja i odgovora na pozive za podršku/pomoć); slede poslovni sektor i pojedinci, dok ostali darodavci učestvuju sa manje od 13% akcija. Ukoliko, međutim, posmatramo redosled darodavaca prema procentualnom učešću u poznatoj darovanoj sumi, slika se menja i poslovni sektor dolazi na prvo mesto. Slede masovne akcije od strane građana, mešoviti darodavci, privatne fondacije i pojedinci. 1.4 Ko i koliko daje: ko su darodavci u Srbiji? Ukupan broj zabeleženih akcija u 2017. godini je 3042. Sume su objavljene u 36,9% slučajeva, što je mala pozitivna promena u odnosu na 2016. godinu, kada su sume objavljene u 34,2% slučajeva. Ukupna suma o kojoj su mediji izvestili i koja je mogla biti verifikovana i iz drugih izvora je nešto preko 15.188.000 evra. 5 5 Sume su objavljivane u različitim valutama; ova suma izračunata je na osnovu srednjeg godišnjeg kursa različitih valuta. 6 Kao i ranijih godina, prikazane sume uključuju darivanje u novcu i vrlo mali broj procenjenih darovanih suma u robi i uslugama te je teško proceniti ukupnu vrednost darova u robi i uslugama. Dalje, darodavci, kao ni primaoci ne pokazuju značajnu spremnost da podele informacije o darovanim sumama, pa je teško doći do većeg broja konkretnih podataka. 2015. Trend Trend2016. 2017. 22,322 mil. evra 21,217 mil. evra 27,146 mil. evra Trendovi u procenjenim darovanim sumama (u mil. evra) 30,000,000 20,000,000 10,000,000 0 15,188,215 27,146,571 Darovane sume Poznati podaci Procenjeni podaci Nešto više od trećine poznatih darovanih suma otežava procenu stvarnog nivoa davanja. Ipak, ekstrapolacijom se može doći do oprezne procene da je suma donirana u dobrotvorne svrhe u Srbiji u 2016. godini iznosila nešto više od 27 miliona evra. Grafikon prikazuje poznatu i verifikovanu sumu darovanog novca u evrima, kao i procenjenu darovanu sumu na osnovu ekstrapolacije poznatih suma. Razumno je, međutim, pretpostaviti da su darovane sume veće, čak i od ovde navedene procenjene sume. 6
  15. 15. 1 5 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Ako posmatramo tri „najaktivnija” tipa darodavaca u poslednje tri godine – građane, poslovni sektor i pojedince, uočavamo da građani ostaju najaktivniji (uključeni u najveći broj akcija). Uključenost poslovnog sektora raste, dok učešće pojedinaca fluktuira. Kada se radi o poznatoj darovanoj sumi, uočavamo da poslovni sektor kontinuirano ulaže najviše novca, dok udeo davanja od strane građana postepeno raste. Smanjenje procenta sume uložene od strane poslovnog sektora ove godine može se objasniti većim ulaganjem od strane mešovitih darodavaca, gde su uključeni i poslovni akteri. Udeo davanja pojedinaca u ukupno zabeleženoj sumi fluktuira. Učešće različitih tipova darodavaca (broj akcija u %, poznata darovana suma u % u odnosu na ukupan broj akcija, ukupno poznatu darovanu sumu) 0 10 20 30 40 50 Masovna davanja Poslovni sektor Privatne fondacije Pojedinci Mešoviti darodavci Ostalo broj akcija u % poznata darovna suma u % 31,6 41,1 39,5 33,4 4,6 12,8 15,1 8,1 9,0 1,6 0,2 3,0 2015.2015. TrendTrend TrendTrend 2016.2016. 2017.2017. Građani Poslovni sektor 15,2%41,7% 51,6%26,8% 16,4%19,3% 25,2%36,8% 45,4%31,7% 1,0%3,4% 31,6%41,1% 39,5%33,4% 4,6%12,8%Pojedinci Broj zabeleženih akcija (u %) Poznata darovana suma (u %)
  16. 16. 1 6 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 1.5 Kako se daruje: kako se prikupljaju sredstva? Načini prikupljanja sredstava (% akcija po načinu prikupljanja u odnosu na ukupan broj akcija) Analiza pokazuje da darodavci najčešće daju direktne donacije, to jest unapred izaberu primaoca. Takođe, oni često daju kao odgovor na pozive za donacije, odnosno različite vrste kampanja za prikupljanje sredstava. U sličnoj meri daju i učestvujući na različitim tipovima događaja. Najređi oblik odabira primalaca je objavljivanje konkursa, iako se posmatranjem ranijih istraživanja može primetiti da tokom godina ovaj procenat raste. Akteri iz poslovnog sektora su ti koji najčešće objavljuju konkurse, a u nešto manjem broju tu su i privatne fondacije i asocijacije (poput npr. rotari klubova). Pretpostavka je da privatne fondacije mnogo češće objavljuju konkurse, ali se informacije o njihovim konkursima retko objavljuju u medijima. 0 5 10 15 20 25 30 35 40 34,4 28,2 Direktne donacije Pozivi na donacije /kampanje Događaji Pozivi za aplikacije (grantovi) 6,6 30,8 % akcija
  17. 17. 1 7 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Kada je reč o 2017. godini, ima nekoliko aspekata koje je važno istaći7 : iako je broj akcija ostao sličan prošlogodišnjem, procenjuje se da je darovana suma znatno veća, te da je prešla 27 miliona evra za širok dijapazon tema, primalaca i krajnjih korisnika. Drugo, iako zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje ostaju četiri najzastupljenije teme, po procentu akcija usmerenih na ove teme, u 2017. obrazovanje je po prvi put zauzelo treće mesto. Time se potvrdio trend kontinuiranog rasta interesovanja za obrazovanje u Srbiji (u periodu od 2015 do 2017. procenat akcija usmerenih na obrazovanje porastao je sa 7,6% na 12,8%). Treće, ovo je i druga godina zaredom u kojoj je zabeležen rast procenta akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama. U periodu 2015–2017 godine, procenat akcija usmerenih ka neprofitnom sektoru porastao je sa 16,3% na 25,9%. Važno je takođe imati u vidu da su darodavci u određenom broju slučajeva darovali novac neprofitnim organizacijama i fondacijama kako bi ga one usmerile ka državnim institucijama, najčešće zdravstvenim ili socijalnim. Ovaj način darovanja svakako ukazuje na određeni rast poverenja u određene aktere iz neprofitnog sektora. Dodatno, ovim načinom darovanja se sve češće stvara sprega različitih sektora kako bi se poboljšao kvalitet života građana. Na kraju, u ovoj godini nastavio se trend blagog povećanja ulaganja u akcije koje imaju potencijalno dugoročne efekte, odnosno smanjivanja procenta jednokratnih akcija (u periodu 2015–2017, procenat akcija koje imaju potencijalno dugoročne efekte porastao je sa 29,6% na 33,6%). Sa druge strane, neki pokazatelji se nisu mnogo promenili: i u 2017. godini građani i građanke ostaju najaktivniji darodavci i nastavljaju da povećavaju svoje učešće u ukupnoj darovanoj sumi; poslovni sektor je većim brojem akcija nešto pojačao aktivnost, iako je smanjio udeo u količini darovanog novca. Godinu 2017. takođe karakterišu slični procenti davanja u akcijama u kojima se angažuju mešoviti darodavci i, u poređenju sa 2016. godinom, nešto veće učešće pojedinaca i dijaspore u količini darovanog novca. Ulaganje u državu ostalojenapribližnoistomnivouusmislubrojaakcija.Nakraju,nakonprošlogodišnjeravnomernijeraspodeleprocentaakcijausmerenih na veći broj tema i širu grupu korisnika, ove godine se pažnja darodavaca opet fokusirala na manji broj tema i korisničkih grupa. U celini gledano, 2017. je godina „pomešanih” rezultata, a prostor za poboljšanje ostaje sličan kao i u prethodnom periodu: ključne oblasti u čiji razvoj treba da uložimo više napora ostaju saradnja i koordinacija među akterima, posebno kada je reč o strateškim ulaganjima i onima koji ulažu u iste teme; povećanje transparentnosti; jačanje saradnje sa medijima. 1.6 Šta se daruje: tipovi poklona? Darodavci preferiraju donacije u novcu, a tek zatim u robi, mešovite donacije (novac i roba) te volontiranje i profesionalne usluge. Tipovi poklona (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija) 7 Za više informacija, posebno o trendovima i poređenju sa proteklim godinama videti: Godišnji izveštaj o dobročinstvu – Srbija daruje 2017. godina, https://givingbalkans.org/izvestaj-o-dobrocinstvu-2017. 1,3 1,5 1,7 Tipovi poklona (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija) 88 volontiranje profesionalne usluge novac i roba roba novac 7,5
  18. 18. 1 8 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 2 NEPROFITNI SEKTOR I PRIKUPLJANJE SREDSTAVA IZ LOKALNIH IZVORA Pre nego što se predstave specifični podaci o prikupljanju sredstava iz lokalnih izvora, svakako je potrebno razjasniti šta sve smatramo neprofitnim organizacijama i inicijativama. Neprofitni sektor u Srbiji se tokom poslednjih desetak godina razgranao i uključuje raznovrsna udruženja i inicijative. Baza podataka o prikupljanju sredstava iz lokalnih izvora pokazuje da su u toj oblasti aktivni: • udruženja građana, odnosno domaće organizacije civilnog društva, kojima pripadaju i velike organizacije koje rade na nacionalnom nivou, ali i mnogo manjih lokalnih udruženja; obe vrste organizacija pokrivaju širok dijapazon tema i krajnjih korisnika; • privatne fondacije, koje su poslednjih nekoliko godina izrazito pojačale svoju aktivnost i stekle poverenje darodavaca, kako građana tako i poslovnog sektora; bave se različitim temama, a posebno su aktivne u oblasti zdravstva, obrazovanja, podrške marginalizovanim grupama; • organizacije iz dijaspore, koje prikupljaju sredstva iz lokalnih izvora, ali i iz dijaspore u velikom broju zemalja i upućuju podršku u Srbiju; 2.1 Šta sve smatramo neprofitnim organizacijama? Tipovi neprofitnih organizacija uključenih u analizu (% tipova organizacija primalaca u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 70 60 50 40 30 20 10 0 Domaće OCD 62,9 26,9 5,0 1,8 1,5 1,9 Strane OCD Privatne fondacije Organizacije iz dijaspore Korporativne fondacije Drugi oblici organizovanja
  19. 19. 1 9 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU • korporativne fondacije, koje su registrovane kao privatne fondacije; za ovaj presek međutim istakli smo ih kao poseban tip organizacija jer ih izdvaja tip osnivača; nazivamo ih korporativnim fondacijama jer su njihovi osnivači kompanije; ono što ih međutim razlikuje od klasičnih korporativnih fondacija, koje u potpunosti finansira kompanija osnivač, jeste to što ove fondacije prikupljaju sredstva iz vrlo različitih lokalnih izvora, najčešće preko kampanja kojima animiraju građane, ali i druge aktere; • strane organizacije civilnog društva poput UNDP-a ili UNICEF-a, koje su takođe aktivne na polju prikupljanja sredstava te ih svakako treba uključiti. • Na kraju, svakako treba pomenuti i druge oblike neprofitnih inicijativa, u koje spadaju neformalne grupe i inicijative, ali i neka od socijalnih preduzeća koja su pokrenule neprofitne organizacije i čiji profit ide isključivo za podršku neprofitnim inicijativama i organizacijama. Grafikon pokazuje da su najbrojnije/najaktivnije domaće organizacije civilnog društva, ali treba imati u vidu da i drugi tipovi organizacija često imaju veoma uspešne i inovativne inicijative za prikupljanje sredstava iz lokalnih izvora. U odnosu na ukupan broj zabeleženih akcija (3042), 788 (25,9%) jesu akcije koje su preduzele neprofitne organizacije iz dijaspore, domaće i strane OCD, kao i privatne fondacije. Ako se tome dodaju korporativne fondacije, kao i socijalna preduzeća koja su pokrenule neprofitne organizacije, dolazimo do brojke od 819 akcija, odnosno 26,9%.
  20. 20. 2 0 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Kada je reč o geografskoj distribuciji, grafikon pokazuje da su najaktivnije organizacije iz regiona Beograda, odnosno da je najveći broj akcija za prikupljanje sredstava usmeren na ovaj region. Za njim slede Vojvodina, zatim Južna i istočna Srbija te Šumadija i Zapadna Srbija. Osim toga, mali deo akcija pokriva teritoriju više regiona u Srbiji, a jedan manji procenat su akcije kojima se prikupljaju sredstva koja se usmeravaju u druge zemlje, a najčešće su to zemlje regiona Zapadnog Balkana. Kada je u pitanju region, pomoć se prevashodno upućuje na Kosovo, ali i u BiH, Crnu Goru i Makedoniju. Ima, međutim, primera i da se prikupljaju sredstva za podršku organizacijama iz zapadnih zemalja. Zanimljiv primer Srbije koja se uključuje u svetske akcije je manifestacija “The Distinguished Gentleman’s Ride”. Kampanja motivisana scenom iz serije “Mad Men” organizuje se s ciljem podizanja nivoa svesti o raku prostate, kao i s ciljem prikupljanju novca za pokriće logističkih troškova manifestacije i donacija zdravstvenim programima za muškarce. Udruženje koje je poreklom iz Aleksandrije u Australiji je još 2012. pokrenulo ideju vožnje klasičnih motora u retro odelima, a ubrzo su privukli sponzore i učesnike sa svih kontinenata. Zaključno sa prošlom godinom su uspešno prikupili 6 miliona američkih dolara od preko 500 gradova i skoro 100 hiljada učesnika, dok je u Srbiji ova manifestacija donela 310 američkih dolara od donacija iz Niša i 1286 dolara iz Beograda. Osim beogradskih opština, po broju akcija ističu se Novi Sad, Niš, Subotica, Kosjerić, Zaječar, Negotin i Šabac8 . Ono što je svakako zanimljivo jeste to da je geografska raspodela akcija, kada je reč o neprofitnim organizacijama, u značajnoj meri neravnomernija u odnosu na geografsku distribuciju kojom su obuhvaćene sve akcije i svi primaoci. Tako region Beograda dominira sa blizu 60% akcija, dok je, ako se uključe ostali primaoci, na region Beograda usmerena trećina akcija. Pretpostavljamo da je razlog za ovako neravnomernu raspodelu činjenica da jedan deo organizacija koje su dobile sredstva ima sedište u Beogradu, a podršku zatim distribuira i korisnicima u drugim regionima. U poređenju sa opštom geografskom distribucijom, ističe se i da je broj akcija usmerenih ka Južnoj i Istočnoj Srbiji skoro dvostruko veći od broja akcija usmerenih ka Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, što praktično nikada nije slučaj u celokupnoj pokrivenosti. Naša pretpostavka je da su organizacije iz ovog regiona bile dosta aktivnije u prikupljanju sredstava, za razliku od drugih primalaca. 2.2 Geografska raspodela donacija neprofitnim organizacijama Geografska raspodela davanja neprofitnim organizacijama (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 8 U Kosjeriću je razlog većeg broja donacija konkurs Titan Cementare Kosjerić, zahvaljujući kome je više lokalnih organizacija dobilo sredstva; u Zaječaru je vrlo aktivna regionalna fondacija „Iskorak”, dok je u Šapcu već tradicionalno vrlo aktivna fondacija „Humano srce Šapca”. U Negotinu se ove godine kompanija Elixir Zorka – Mineralna Đubriva d.o.o. pridružila kampanji Fonda B92 „Bitka za znanje”. Šumadija i Zapadna Srbija 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Južna i Istočna Srbija Vojvodina Grad Beograd Van Srbije Srbija - više regiona 7,5% 14,6% 16% 58% 3,2% 0,7%
  21. 21. 2 1 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Četiri ključne korisničke grupe na koje su usmerene akcije neprofitnih organizacija su osobe sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom, ekonomski ugroženi građani i građanke i populacija lokalnih zajednica. Procenat akcija usmerenih na širok dijapazon ostalih korisničkih grupa je nešto više od četvrtine ukupnog broja akcija. U ovom pogledu neprofitne organizacije se ne razlikuju od ostalih primalaca. 2.3 Kome koriste donacije: ko su korisnici pomoći neprofitnih organizacija? 30 25 20 15 10 5 0 24,4 18,8 15,6 13,8 27,4 DrugoOsobe sa invaliditetom Ekonomski ugroženi građani /-ke Populacija lokalnih zajednica Osobe sa zdravstvenim problemima Ključne korisničke grupe za koje neprofitne organizacije dobijaju podršku (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) Procenat broja akcija Korisničke grupe Od 5 do 10% od 3 do 5% Deca i mladi u riziku – koji žive na ulici, deca bez roditeljskog staranja, ljudi iz drugih zemalja / od 1 do 3% jednoroditeljske porodice, opšta populacija – mladi, talentovana deca i mladi osobe kojima je potrebna palijativna nega, žene i deca u izloženi nasilju, životinje ispod 1% starija populacija, beskućnici, nezaposleni, deca u riziku – maloletni prestupnici, migranti, religijske zajednice, opšta populacija, izbeglice i interno raseljene osobe, majke i novorođenčad
  22. 22. 2 2 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Udruženje „Čep za hendikep” iz Zrenjanina prikuplja plastične čepove za reciklažu još od 2013. godine radi generisanja novca od prodaje čepova po fiksnoj ceni. Novac se koristi za kupovinu opreme koja olakšava život deci i odraslima sa invaliditetom, a u akciji učestvuju obrazovne institucije, kompanije, neprofitne organizacije i građani širom Srbije. U 2017. godini je prikupljeno preko 2,7 miliona dinara zahvaljujući manjim kontinuiranim donacijama opšteg stanovništva i većim jednokratnim donacijama kompanija kao što su Gomex i Apatinska pivara. Prema zvaničnim podacima, u ovoj akciji učestvuje preko dva miliona građana, 1200 obrazovnih institucija i 600 kompanija. Tabela ispod grafikona pokazuje raspodelu drugih korisničkih grupa. Zapaža se da se među drugim korisničkim grupama na koje su posebno usmerene neprofitne organizacije, ističu deca i mladi koji žive na ulici, svakako zahvaljujući izuzetno aktivnom Centru za integraciju mladih (popularnom Svratištu iz Beograda), zatim deca bez roditeljskog staranja i ljudi iz drugih zemalja, odnosno korisnici koji žive van Srbije. Centar za integraciju mladih (popularno Svratište) tokom godine uvek ima više zanimljivih akcija za prikupljanje sredstava, vrlo često u saradnji sa drugim akterima. Tako su krajem 2017. godine CIM i Imlek potpisali ugovor o saradnji u vrednosti od 1,1 milion dinara, u okviru kojeg će obezbeđivati hranljive mlečne paketiće Centru tokom cele 2018. godine. Svakog meseca je određeno 500 litara proizvoda za donaciju. Osim ovako velikih partnerstava, Svratište kontinuirano privlači podršku građana; u 2017. godini pobednički timovi humanitarnog takmičenja u pravljenju burgera „big mek” u restoranima McDonald’s imali su pravo da izaberu organizaciju kojoj će donirati novac od novčane nagrade, i drugi pobednički tim je izabrao Svratište, poklonivši im nagradu od 124 hiljade dinara. Zajednička inicijativa manjih preduzeća i CIM-a je obeležena „Danom za limunadu”, manifestacijom koja se održava svakog jula od 2015. godine, po ideji devojčice koja je pomoću štanda za limunadu prikupljala novac za Svratište. Brojna ugostiteljska mesta su prijavila svoje učešće i 15. jula 2017. kroz prodaju limunade je uspešno sakupljeno skoro 300 hiljada dinara u više od 71 restorana i kafića. U drugoj grupi, na koju je usmereno 3–5% akcija, nalaze se jednoroditeljske porodice, osobe kojima je potrebna palijativna nega, žene i deca izloženi nasilju. Na ostale korisničke grupe je usmereno znatno manje akcija. To ne ukazuje nužno na to da organizacija koje podržavaju ove korisničke grupe ima manje, već da su manje aktivne kada je reč o prikupljanju sredstava iz lokalnih izvora. BELhospice centar, organizacija čiji je cilj osnivanje prvog hospisa za besplatno palijativno zbrinjavanje onkoloških pacijenata u Srbiji, svake godine organizuje više različitih humanitarnih akcija. Cilj kampanje i poziva za donacije je prikupljanje sredstava za izgradnju centra i za podršku uspešnom početku rada. Tradicionalni turnir u futsalu održan 24. juna 2017. godine jedna je od akcija u kojoj su donatori iz profitnog i neprofitnog sektora svih veličina doprineli velikim donacijama i pojavljivanjem na događaju. Donacije velikih, srednjih i malih preduzeća, kao i građana i zaposlenih koji su učestvovali na turniru rezultirale su sumom od 17.500 evra. Osim ovog događaja, BELhospice centar je organizovao i događaj pod nazivom „Brick garden party” na kome su kompanije mogle da „kupe” cigle i tako doprinesu izgradnji prvog hospisa u Srbiji; zatim tradicionalni turnir u renisu, kao i tradicionalni BELhospis bal. Listi zanimljivih načina za prikupljanje sredstava BELhospice centar je, u saradnji sa kompanijom Mirabank a.d.Beograd, dodao i darovanje prihoda od prodatih proizvoda (cause-related marketing kampanju).
  23. 23. 2 3 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Četiri ključne teme na koje je usmeren najveći broj akcija od strane neprofitnih organizacija jesu podrška marginalizovanim grupama, zdravstvo, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Te četiri teme su u fokusu i kada je reč o ostalim primaocima. Razlika se, međutim, pojavljuje kada je reč o redosledu tema: dok je kod neprofitnih organizacija najveći broj akcija za koje su prikupljana sredstva iz lokalnih izvora iz oblasti podrške marginalizovanim grupama, kod ostalih primalaca je zdravstvo na prvom mestu. Osim te razlike, zapaža se i da se neprofitne organizacije u manjoj meri fokusiraju na prikupljanje sredstava za obrazovanje. Manji procenat akcija u ovoj oblasti je razumljiv, jer veliki deo podrške obrazovanju podrazumeva podršku obrazovnim institucijama (školama i fakultetima), odnosno pojedincima (kada je reč o stipendijama). To se pokazuje i kada se pogleda struktura davanja za obrazovanje u neprofitnom sektoru: od 6,1% akcija usmerenih na obrazovanje, u oko 70% slučajeva sredstva su prikupljana za obrazovne institucije, pre svega za osnovne škole. 2.4 Za šta se daruje: za koje oblasti delovanja se daruje neprofitnim organizacijama? Ključne oblasti delovanja za koje neprofitne organizacije dobijaju podršku (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Podrška marginalizovanim grupama 33,7 28,3 11,5 6,1 20,4 DrugoZdravstvo Smanjenje siromaštva Obrazovanje Procenat broja akcija Oblast delovanja Od 5 do 10% od 3 do 5% sport sezonska davanja od 1 do 3% kultura i umetnost, briga o životinjama ispod 1% razvoj zajednice, ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, nasleđe, ljudska prava / građansko angažovanje, urgentna pomoć, javna infrastruktura, religijske aktivnosti, nauka, socijalno preduzetništvo
  24. 24. 2 4 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Kada je reč o zdravstvu, najaktivnije su široko poznate organizacije NURDOR (prikupljanje sredstava za izgradnju onkološkog odeljenja za decu u Nišu), i fondacije „Budi human” i „Podrži život”, koje prikupljaju sredstva za lečenje dece i odraslih u inostranstvu. Manje poznati, ali ne i manje značajni su primeri organizacija koje svojim delovanjem podržavaju osobe sa zdravstvenim problemima i podižu nivo svesti o njihovim potrebama. Svakako vredi spomenuti udruženja poput „Plavog srca 021”, koje podržava decu obolelu od dijabetesa, Asocijaciju pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti ili Optimistik – udruženje roditelja prevremeno rođene dece. Ova i druga udruženja su tokom 2017. godine organizovala više akcija za prikupljanje podrške za svoj rad i korisnike, čime su doprinela i podizanju nivoa svesti o ovim pitanjima. Mada je „Banka hrane” svakako jedna od najpoznatijih organizacija koja pomaže ekonomski ugroženim građanima, važno je spomenuti mala, lokalna udruženja koja u svojoj zajednici ulažu napore da olakšaju tešku ekonomsku situaciju. Takvo je npr. neformalno udruženje „Tatamate” iz Stare Pazove, koje često organizuje akcije prikupljanja odeće, igračaka, garderobe i školske opreme za decu i mlade iz svog mesta čije su porodice socijalno ugrožene. U septembru 2017. godine, „Tatamate” su organizovale akciju „Donesi, odnesi, doniraj”, gde su građani mogli da poklone ili razmene opremu za decu i bebe. Iako neprofitne organizacije prikupljaju sredstva za širok dijapazon tema, procenat akcija usmerenih na njih je znatno manji. Osim sezonskih davanja, koja su i kod svih ostalih primalaca zastupljena u približno istom procentu, kao ostale nešto jače zastupljene teme ističu se sport (donacije upućene za sportske aktivnosti dece, kao i podrška amaterskim sportskim klubovima u lokalnim zajednicama), zatim kultura i umetnost, te briga o životinjama. Veći broj drugih tema, međutim, ostaje ispod jednog procenta akcija, što znači manju aktivnost neprofitnih organizacija koje se njima bave kada je reč o prikupljanju sredstava iz lokalnih izvora. Jedna od neprofitnih organizacija koje se bave manje zastupljenim oblastima, poput ekonomskog razvoja, jeste i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Ovo udruženje je 18. aprila 2017. godine započelo projekat za izgradnju pogona za prikupljanje i plasman meda, zbog potrebe pčelara i pčelarskih organizacija za održivim poslovnim praksama otkupljivača. SPOS je pozvao udruženja pčelara, pčelarska društva i individualne preduzetnike da doniraju projektu u minimalnom iznosu od 120 dinara po košnici, kako bi se pomogla izgradnja skladišta u Rači, gde bi se med prikupljao. Tokom 2017. godine prikupljeno je 3.762.165 dinara od 611 donatora – preduzeća, udruženja i individualnih pčelara, a u julu 2017. godine je uspešno registrovan pogon pod imenom „Naš med” DOO.
  25. 25. 2 5 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 2.5 Ko daje: ko su darodavci neprofitnih organizacija? Učešće različitih tipova darodavaca u akcijama usmerenim ka neprofitnom sektoru (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnom sektoru) Učešće različitih tipova darodavaca u akcijama usmeren- im ka neprofitnom sektoru (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija usmeren ka neprofitnom sektoru) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 44,4 MSP Asocijacije Korporativne fondacije Drugi (privatne fondacije, religijske organizacije itd.) Ogranci / podmlaci političkih partija Građani - kroz masovna davanja Kompanije Mešoviti darodavci Individualni darodavci 30,3 16 3,1 2,5 1,8 1,5 0,4 0 Podaci pokazuju da se građani pokazuju kao darodavci u najvećem broju akcija koje su pokrenule neprofitne organizacije. Ako se ima u vidu da je u većini ispitivanja javnog mnjenja obično istaknuto da građani nemaju poverenja u neprofitni sektor, ovaj podatak je istovremeno i iznenađujući i ohrabrujući. Kako je ovo tek prvi u nizu izveštaja koji se odnose na neprofitne organizacije, tek će analize narednih godina pokazati da li je u pitanju trend ili samo specifičnost 2017. godine. Smatramo, međutim, da se ovaj podatak može delimično objasniti time da su organizacije kojima se daruje već duže vreme prisutne u javnosti, te da su dugogodišnjim prisustvom, transparentnošću i rezultatima stekle poverenje građana. Dodatno, analiza pokazuje i da određen broj organizacija koje su uspešno prikupile sredstva od građana pripada grupi manjih lokalnih organizacija koje deluju u svojoj lokalnoj zajednici, te ih sugrađani poznaju i ukazuju im poverenje. Tu svakako spadaju ranije pomenute Fondacija „Iskorak” iz Zaječara i fondacija „Humano srce Šapca” iz Šapca. Građane kao darodavce slede kompanije, dok su na trećem mestu akcije za koje daruje više tipova darodavaca (npr. građani, poslovni sektor, individualni darodavci itd.).
  26. 26. 2 6 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Udruženje za pomoć osobama sa autizmom iz Subotice već više godina pomaže deci i odraslima sa autizmom organizovanjem širokog dijapazona aktivnosti. Volonteri i roditelji zajedno rade u udruženju, a značajnu pomoć im je 2017. godine uputilo lokalno preduzeće „Jovište”. Prepoznajući potrebu udruženja, ovo preduzeće je doniralo PVC stolariju u vrednosti od oko 85 hiljada dinara, kao i rad na postavljanju prozora kako bi korisnici udruženja imali priliku da koriste prostorije u zimskom periodu. Ova donacija omogućuje dalji rad i aktivnosti i smanjuje prepreke sa kojima se suočava ova neprofitna organizacija. Drugi tipovi darodavaca se pojavljuju u znatno manjem procentu: to su individualni darodavci (3,1%), mala i srednja preduzeća (2,5%); asocijacije poput rotari klubova (1,8%); korporativne fondacije (1,5%), privatne fondacije (0,2%) itd. Ogranci/podmlaci političkih partija, koji se inače pojavljuju kao darodavci kod drugih primalaca, očekivano nisu prisutni kada je reč o neprofitnim organizacijama. Članovi rotari klubova širom Srbije organizuju akcije na kojima privlače donacije primarno od svojih članova, a koje se kasnije usmeravaju na druge neprofitne organizacije, korisnike i obrazovne programe. Jedna od značajnih donacija je i donacija člana RK Novog Sada, povodom svečanosti otvaranja sopstvenog preduzeća u martu, u vrednosti od 200 hiljada dinara, data Sigurnoj kući. Zahvaljujući pomoći u prikupljanju, u kojoj je više članova kluba učestvovalo, RK Novi Sad je takođe donirao tri tone jabuka narodnim kuhinjama kroz obroke koje će pripremiti Crveni krst Novog Sada. Ovde svakako treba istaći da su informacije za neke tipove darodavaca manje dostupne, a posebno kada je reč o individualnim darodavcima, malim i srednjim preduzećima, religijskim organizacijama, pa čak i privatnim fondacijama. Kada se radi o malim i srednjim preduzećima, individualnim darodavcima i religijskim organizacijama, treba istaći njihovu manju spremnost da se javno eksponiraju kao darodavci. Sa druge strane, mada određen broj privatnih fondacija redovno objavljuje konkurse, mediji ređe objavljuju tu vrstu informacija. U tom smislu, podatke koji se odnose na njih treba uzeti sa malom dozom rezerve.
  27. 27. 2 7 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Analiza pokazuje da neprofitne organizacije najčešće, u preko 40% slučajeva, prikupljaju sredstva putem kampanja i širokih poziva na donacije. Sledi ih organizacija događaja, sa približno trećinom akcija. Dosta ređe se donacije dodeljuju direktno, a određen, manji procenat se dobija kroz javljanje na konkurse. 2.6 Kako se daruje: kako neprofitne organizacije prikupljaju sredstva? Načini prikupljanja sredstava od strane neprofitnih organizacija (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 42,5 19,5 Pozivi na donacije /kampanje Događaji Direktne donacije Pozivi za aplikacije (grantovi) 8,9 29,1 % akcija Različiti tipovi događaja za prikupljanje sredstava (% akcija određenog tipa u odnosu na ukupan broj događaja) 30 25 20 15 10 5 0 Sportski događaji 28,6 19,7 15,5 3,4 6,3 26,5 DrugoKoncerti Prodajne izložbe /sajmovi Donatorski ručkovi /večere Aukcije % akcija
  28. 28. 2 8 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU S obzirom na to da značajan procenat akcija za prikupljanje sredstava podrazumeva organizaciju različitih događaja, analizirali smo tipove događaja koji se koriste. Najčešći su sportski događaji, koji pokrivaju niz različitih sportova. Ponekad su u pitanju profesionalni klubovi koji deo prihoda od posebnih utakmica namenjuju neprofitnim organizacijama. Neretko se organizuju utakmice između slavnih i popularnih osoba, a vrlo su česti i primeri lokalnih, amaterskih sportskih udruženja koja organizuju događaje za pomoć sugrađanima kroz lokalnu organizaciju. Slede koncerti, prodajne izložbe / bazari / sajmovi, zatim donatorski ručkovi i večere i aukcije. Primećuje se da je više od četvrtine događaja u kategoriji „drugo”, što je znatan broj akcija. Objašnjenje leži u kreativnosti organizacija i ljudi koji se bave prikupljanjem sredstava. Otud imamo vrlo širok dijapazon događaja koji nisu sami po sebi dovoljno brojni da bismo mogli da ih izdvojimo kao posebnu kategoriju. Tu npr. spadaju promocije knjiga, modne revije, balovi, takmičenja u pripremanju jela, takmičenja u jedenju, amaterske predstave (često u školama, vrtićima ili amaterskim pozorištima), radionice joge, sve češće šetnje i/ili trke. Takođe, raste broj rođendanskih proslava gde slavljenici i slavljenice zamole goste da im ne kupuju poklone, već da novac usmere nekoj od neprofitnih organizacija koja je njima lično važna. U celini, sjajno je što inovativnost i kreativnost daju rezultate, a pri tome pokazuju da prikupljanje sredstava može biti ne samo humano, već često i zabavno. Dobar primer za organizaciju sportskih događaja je svakako Jovan Simić iz Beograda, dobitnik specijalne nagrade VIRTUS za mladog filantropa. Jovan je osnivač humanitarne organizacije „Zajedno za život” i, tokom prethodne godine, organizovao je „Sportski bazar”, veliku humanitarnu fudbalsku utakmicu u Užicu, humanitarnu večeru sa Miroslavom Raduljicom, akciju „Penal za život” i humanitarnu večeru sa fudbalerima Crvene Zvezde. Kroz sve ove akcije je sakupio preko 300.000 evra za one kojima je pomoć potrebna, a najviše za decu kojoj je neophodno lečenje. Fondacija „Trojka iz bloka” je poznata po organizaciji košarkaških, fudbalskih i odbojkaških turnira s ciljem prikupljanja humanitarnih priloga kao pomoći porodicama na Kosovu i Metohiji. Jedan primer takve akcije je i prvi humanitarni „triatlon” u pikadu, stonom fudbalu i tabliću, koji je održan u Beogradu 12. marta kao uvertira otvaranju šeste sezone poslovanja fondacije. U duhu žurki je u junu organizovan i humanitarni turnir u „beer pong-u” za odrasle, kao spoj zabave i humanitarnog cilja. Bar „Beer Pong” je ugostio 16 ekipa i time obezbedio 15 hiljada dinara kroz nisku investiciju u organizaciji večeri. Među drugim značajnim aktivnostima tog meseca, 3. jula je organizovan nesvakidašnji turnir u PES-u, koji je okupio igrače video igrice „Pro-Evolution Soccer” u Loznici, a prikupljena je suma od 9 hiljada dinara od kotizacije koju su učesnici platili. Za mlađe je dva dana kasnije u Beogradu održan humanitarni turnir „Deca za decu”, na kome je obezbeđeno 13 hiljada dinara. Na malom košu, koji je za te svrhe postavljen u TC Stadion, deca su se takmičila u brzom šutiranju trojki. Kreativan i neuobičajen primer prikupljanja sredstava u humanitarne svrhe je akcija sportskog udruženja „Avantura park”, koje inače organizuje aktivnosti spuštanja užetom niz stene, ali i godišnju humanitarnu akciju pod nazivom „Uže nade – Rope of Hope”, tokom koje učesnici mogu da isprobaju spuštanje užetom na zgradama u Beogradu. U maju 2017. godine je najavljena dvodnevna prilika za spuštanje niz Beograđanku; prikupljena sredstva su podeljena između osam organizacija, uključujući i ARS (Animal Rescue Service), udruženje za brigu o životinjama.
  29. 29. 2 9 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Kao i drugim primaocima, i neprofitnim organizacijama se najčešće daruje novac, a zatim roba i profesionalne usluge, dok je poklanjanje vremena odnosno volontiranje prisutno u najmanjem, skoro zanemarljivom procentu. Volontiranje još uvek nije postalo redovna pojava u našoj zemlji, mada je sve više prisutno. Svakako treba napomenuti da kompanije tu predvode, podstičući svoje zaposlene da se uključe u poklanjanje svog vremena organizacijama. Za ovako nizak procenat akcija u kojima se poklanja vreme postoji više razloga: one se još uvek ne posmatraju kao davanje, odnosno ljudi ih ne doživljavaju kao humanitaran gest u ravni sa doniranjem novca ili robe; dalje, privlačenje volontera i volonterki zahteva vreme i pažljivu i dobru organizaciju, a neprofitne organizacije često ne mogu da ulože ljudske resurse u organizaciju volontiranja. Na kraju, nestimulativno pravno okruženje, odnosno administrativno zahtevan Zakon o volontiranju nisu nimalo podsticajni, kako za organizatore, tako ni za potencijalne volontere i volonterke. Kompanija Banka Intesa a.d. je 2017. godine dobila specijalnu nagradu VIRTUS za svoj program „Intesa od srca”, kroz koji su zaposleni banke donirali preko 6500 radnih sati neprofitnim inicijativama i organizacijama. Veliku jednodnevnu zajedničku akciju volontiranja „Naš Beograd” tradicionalno organizuje Forum za odgovorno poslovanje. U ovu akciju se svake godine uključuje veliki broj kompanija koje biraju neprofitne organizacije kojima žele da pomognu. Lep primer volontiranja građana su Tamara Klarić i Bogdan Stevanović, oboje iz Beograda, koji poklanjaju svoje vreme Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR) duže od 7 godina. Od samog početka saradnje sa NURDOR-om organizovali su značajan broj humanitarnih akcija i motivisali veliki broj ljudi da im se pridruže u podršci mališanima koji se leče u hemato-onkološkim centrima u Srbiji. Skupljali su sredstva za opremanje roditeljske kuće, odvajali priloge od prodaje knjige, a u okviru akcije „Pruži korakˮ, pešačenjem od Beograda do Niša, uspeli su da prikupe više od 3 miliona dinara. Drugi primer volontiranja građana je akcija koju je organizovala asocijacija „Čepom do osmeha”: oko pedesetak građana se odazvalo njihovom pozivu da pomognu u sortiranju prikupljenih čepova. Volonterskom akcijom sortirano je više od 1,5 tona čepova, a prihod je iskorišćen za kupovinu pomagala za decu sa smetnjama u razvoju. 2.7 Šta se daruje: tipovi poklona neprofitnim organizacijama? Vrsta darova neprofitnim organizacijama (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 87,2 8,6 2,2 1,0 1,0 Novac Roba Profesionalne usluge Roba i novac Volontiranje /vreme % akcija
  30. 30. 3 0 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU KLJUČNE TAČKE: Neprofitni sektor u Srbiji se tokom poslednjih desetak godina razgranao i uključuje raznovrsna udruženja i inicijative, poput domaćih udruženja građana, privatnih fondacija, organizacija iz dijaspore, stranih organizacija, korporativnih fondacija, neformalnih grupa itd. Geografska distribucija akcija usmerenih na neprofitni sektor ukazuje na veliku centralizaciju i značajan procenat akcija/ donacija koje privlače organizacije iz regiona Beograda. Sa druge strane, međutim, ono što je važna razlika u odnosu na ukupnu geografsku distribuciju svih zabeleženih akcija jeste to da je neprofitni sektor iz Južne i Istočne Srbije znatno aktivniji, te da je zasluga ovih organizacija što jedan deo pomoći odlazi u ovaj region, koji je tradicionalno među siromašnijima u Srbiji. Neprofitni sektor najčešće pruža podršku osobama sa zdravstvenim problemima, ekonomski ugroženim građanima, osobama sa invaliditetom i populaciji lokalnih zajednica. Zapaža se da se među drugim korisničkim grupama na koje su posebno usmerene neprofitne organizacije, ističu deca i mladi koji žive na ulici, zatim deca bez roditeljskog staranja i ljudi iz drugih zemalja, odnosno korisnici koji žive van Srbije, te jednoroditeljske porodice, osobe kojima je potrebna palijativna nega i žene i deca izloženi nasilju. Kada je reč o oblastima delovanja, neprofitne organizacije su najaktivnije u podršci marginalizovanim grupama i zdravstvu, a u manjoj meri u oblasti smanjenja siromaštva i obrazovanja. Svakako je zanimljivo istaći da su građani darodavci u najvećem broju akcija koje pokrenu neprofitne organizacije. Ako se ima u vidu da ispitivanja javnog mnjenja često pokazuju da građani nemaju poverenja u neprofitni sektor, ovaj podatak je istovremeno i iznenađujući i ohrabrujući. Verujemo da se ovaj podatak može delimično objasniti time da su organizacije kojima se daruje već duže vreme prisutne u javnosti, te da su dugogodišnjim prisustvom, transparentnošću i rezultatima stekle poverenje građana. Dodatno, analiza pokazuje i da određen broj organizacija koje su uspešno prikupile sredstva od građana pripada grupi manjih lokalnih organizacija koje deluju u svojoj lokalnoj zajednici, te ih sugrađani poznaju i ukazuju im poverenje. Građane kao darodavce slede kompanije, dok su na trećem mestu akcije za koje daruje više tipova darodavaca (npr. građani, poslovni sektor, individualni darodavci itd.). U celini, ova analiza pokazuje da neprofitni sektor zauzima važnu ulogu u odgovoru na potrebe građana u Srbiji te da mu i građani, ali i poslovni sektor ukazuju značajno poverenje.
  31. 31. 3 1 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU
  32. 32. 3 2 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 3 NEPROFITNE ORGANIZACIJE U POREĐENJU SA DRUGIM PRIMAOCIMA 3.1 Udeo neprofitnih organizacija u odgovoru na potrebe korisničkih grupa Prikaz korisničkih grupa: neprofitne organizacije u odnosu na druge primaoce (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija za tu korisničku grupu) Istraživanje o angažovanju, važnosti i rezultatima neprofitnih organizacija, posebno vezano za korišćenje lokalnih izvora sredstava, svakako ne bi bilo potpuno bez poređenja sa drugim primaocima. Stoga smo se opredelili da u ovom segmentu prikažemo ta poređenja u svim aspektima u kojima se u prethodnim delovima izveštaja analizirao rad samo neprofitnih organizacija. Za razumevanje ovog dela izveštaja važno je imati na umu da su poređenja rađena po kategorijama korisnika – dakle za svaku kategoriju se posmatrao udeo neprofitnih organizacija i udeo drugih primalaca. Druga važna napomena je da je, od ukupnog broja akcija, oko jedne četvrtine njih usmereno na neprofitne organizacije. U tom smislu, logično je što je udeo drugih primalaca u skoro svakoj od kategorija procentualno veći, jer ih i brojčano ima više. Uprkos tome, ovaj deo izveštaja ukazuje i na važnost rada neprofitnih organizacija. 0 20 40 60 80 100 Osobe sa invaliditetom Ekonomski ugroženi građani Osobe sa zdravstvenim problemima Populacija određenih zajednica Neprofitne organizacije Drugi primaoci 64 36 69,5 30,5 71,8 28,2 82,6 17,4
  33. 33. 3 3 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU U slučaju krajnjih korisnika, posmatrane su ključne grupe identifikovane i kroz opštu analizu svih akcija, kao i kroz analizu rada neprofitnih organizacija. Poređenje sa drugim primaocima pokazuje da one imaju najveći udeo kada je u pitanju podrška osobama sa invaliditetom, zatim ekonomski ugroženim građanima, a tek onda osobama sa zdravstvenim problemima i populaciji lokalnih zajednica. Ovo poređenje ukazuje i na to da je udeo neprofitnih organizacija u „pokrivanju” ovih korisničkih grupa (preko 30%), veći nego njihov udeo u opštem broju akcija (26,9%). To zapravo znači da neprofitne organizacije imaju važnu ulogu u odgovoru na potrebe i zastupanju interesa ovih grupa. Druga analiza koja je prikazana na grafikonima pokazuje odgovaranje na potrebe nekih korisničkih grupa koje su generalno manje zastupljene. Ta analiza ukazuje na zanimljiv podatak da u preko 90% akcija koje su usmerene na osobe kojima je potrebna palijativna nega, odgovor pružaju neprofitne organizacije (odnosno BELhospice centar, koji je ovu temu zapravo negde i postavio na društvenu agendu). Dalje, analiza pokazuje i da su neprofitne organizacije ključne kada je reč o deci i mladima koji žive i rade na ulici (pre svega već pomenuti Centar za integraciju mladih iz Beograda) i migrantima (Miksalište i Divac fondacija). Na kraju, i kada je reč o životinjama, istraživanje ukazuje na to da su neprofitne organizacije te koje preuzimaju glavni teret brige (posebno se ističu ARS, Asocijacija za zaštitu životinja iz Novog Sada i Orka). Korisničke grupe za koje su neprofitne organizacije prepoznate kao ključni nosioci usluga Drugi primaoci 35,4% Neprofitne organizacije 64,6% DECA KOJA ŽIVE NA ULICI (48 AKCIJA) Drugi primaoci 23,5% Neprofitne organizacije 76,5% ŽIVOTINJE (17 AKCIJA) Drugi primaoci 28,6% Neprofitne organizacije 71,4% MIGRANTI (7 AKCIJA) Drugi primaoci 7,7% Neprofitne organizacije 92,3% OSOBE KOJIMA JE POTREBNA PRIVATNA BRIGA (13 AKCIJA)
  34. 34. 3 4 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Očekivano, najveći udeo neprofitne organizacije imaju u oblasti podrške marginalizovanim grupama. Njihov udeo je značajan i kada se radi o smanjenju siromaštva i zdravstvu. Ovi rezultati se poklapaju sa analizom korisničkih grupa prikazanih u prethodnoj sekciji izveštaja. Znatno manji udeo, mada nikako zanemarljiv, neprofitne organizacije imaju i kada se radi o obrazovanju. Kao što je ranije napomenuto, manji procenat akcija u ovoj oblasti je razumljiv jer darodavci najčešće podržavaju obrazovne institucije (škole i fakultete), odnosno pojedince (kada je reč o stipendijama). Sa druge strane, kada se radi o temama koje inače nisu u fokusu darodavaca, neprofitne organizacije se pokazuju kao ključne u oblastima poput ekonomskog razvoja, socijalnog preduzetništva, podrške zajednici / građanskom angažmanu / ljudskim pravima, te brige o životinjama i urgentne pomoći. Naprvipogledmožebitiiznenađujućačinjenicadaječak100%akcijausmerenihnaekonomskirazvojisocijalnopreduzetništvo vezano za podršku neprofitnim organizacijama. Objašnjenje je, međutim, dosta jednostavno: kod ekonomskog razvoja radi se o projektima ili programima neprofitnih organizacija ili fondacija, poput, recimo, Poljoprivrednih fondova Fondacije „Divac”. To su projekti koji na manjoj skali, sa manjim ulaganjima, mogu doprineti nekim aspektima ekonomskog razvoja, dok se za ulaganja u ekonomski razvoj na institucionalnom nivou zahtevaju znatno veća sredstva, koja se kod nas još uvek ne prikupljaju, odnosno ne ulažu preko donacija. Što se tiče socijalnih preduzeća, njih, po prirodi stvari, državne institucije i ostali mogući primaoci i ne pokreću, dok se pojedinci za sredstva ovog tipa pre obraćaju državi ili bankama, a ne prikupljaju sredstva putem donacija. To svakako ne umanjuje značaj činjenice da su neprofitne organizacije jedine koje pokušavaju da privuku pažnju darodavaca u pogledu ovih tema: globalna praksa pokazuje da su u svetu mnogo češća i veća ulaganja u ove teme kroz donacije nego što je to slučaj u Srbiji. Ove godine je zanimljiv primer neformalne grupe WooBox, koja je podršku dobila u okviru programa „Generator” Societe Generale a.d. za ideju razvoja ekološke ambalaže za transportovanje hrane koja može biti dobra alternativa plastičnoj ambalaži. Sjajni primeri dolaze iz već tradicionalnog programa „Zasad za budućnost”, koji u partnerstvu sprovode Delta fondacija i Trag fondacija. Kroz ovaj program podržavaju se organizacije koje žele da pokrenu ili unaprede poljoprivrednu proizvodnju. 3.2 Udeo neprofitnih organizacija u različitim oblastima društvenog delovanja Prikaz oblasti delovanja: neprofitne organizacije u odnosu na druge primaoce (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija za tu oblast delovanja) 0 20 40 60 80 1009070503010 Zdravstvo Podrška marginalizovanim grupama Smanjenje siromaštva Obrazovanje 63,4 36,6 71,9 28,1 78,1 21,9 87,2 12,8 Neprofitne organizacije Drugi primaoci
  35. 35. 3 5 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Drugi primaoci 25% Neprofitne organizacije 75% URGENTNA POMOĆ (8 AKCIJA) Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% EKONOMSKI RAZVOJ (4 AKCIJE) Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO (7 AKCIJA) Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% ZAJEDNICA / LJUDSKA PRAVA / GRAĐANSKO ANGAŽOVANJE (5 AKCIJA) Drugi primaoci 23,5% Neprofitne organizacije 76,5% BRIGA O ŽIVOTINJAMA (17 AKCIJA)
  36. 36. 3 6 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Analiza pokazuje da, kada je reč o akcijama u koje se uključuju različiti darodavci, neprofitne organizacije privlače veću podršku nego drugi primaoci – u čak 53,2% takvih akcija primaoci su udruženja i fondacije. U skoro 30% akcija koje podržavaju građani, njihova podrška je upućena neprofitnim organizacijama, a slično je i sa kompanijama i korporativnim fondacijama. Posebno ohrabruje to što od ukupnog broja akcija gde se kao darodavci pojavljuju mala i srednja preduzeća, u 21% njih se njihovo poverenje ukazuje neprofitnim organizacijama; tu su i asocijacije, pa i religijske organizacije. Sjajan primer je dobitnik nagrade VIRTUS u kategoriji malih i srednjih preduzeća, preduzeće Nag d.o.o. iz Beograda, koje proizvodi poslovne uniforme. Nagrada je dodeljena za njihov ukupan doprinos, koji uključuje donacije u novcu i robi usmerene ka starim, interno raseljenim i izbeglim licima, osobama koje boluju od side, kao i deci bez roditeljskog staranja. U prethodnoj godini ovo preduzeće je intenzivno podržavalo decu i starija lica koji žive i rade na ulici, tako da je organizacijama koje rade sa ovom populacijom obezbedilo značajnu količinu hrane, odeće i obuće, neophodne za njihovo zbrinjavanje. Veće poverenje je potrebno steći kada su u pitanju individualni donatori i privatne fondacije. 3.3 Poverenje darodavaca: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci 0 20 40 60 80 120100 MSP Privatne fondacije Individualni donatori Asocijacije Religijske organizacije Mešoviti darodavci Građani - kroz masovne donacije Kompanije Korporativne fondacije Ogranci političkih partija Neprofitne organizacije Drugi primaoci 79 21 81,2 18,8 83,3 16,7 93,6 6,4 95,8 4,2 100 0 46,8 53,2 70,9 29,1 71,7 28,3 72,7 27,3
  37. 37. 3 7 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU I ovo poređenje ukazuje na dosta zanimljive podatke: iako se u celini profesionalne usluge ređe daruju, u trećini slučajeva one se poklanjaju neprofitnim organizacijama. U 2017. godini imamo primere jednokratnog pružanja besplatnih profesionalnih usluga, poput promotivnih kampanja koje su članice Marketing mreže poklonile prilikom akcije #KampanjaNaDar. Postoji, međutim, i nekoliko primera partnerstava koji ukazuju na dugoročniju saradnju, poput ugovora koji je kompanija Bajer potpisala sa fondacijom SOS Dečija sela kojom se obezbeđuju određene obrazovne usluge, ili kompanije KPMG koja je obezbedila mesečno knjigovodstvo fondaciji Nataša Kovačević. Neprofitnim organizacijama se takođe često poklanja i roba. U pitanju su najčešće hrana, odeća, ali i specifični proizvodi koje kompanija proizvodi poput nameštaja, uređaja, tehnike i sl. Najčešći primaoci ove vrste pomoći su udruženja koja pomažu ekonomski ugroženim građanima, a zatim i udruženja koja pomažu deci koja žive na ulici, deci i mladima sa teškoćama u razvoju, lokalne organizacije i sl. Kada je reč o novcu, učešće neprofitnih organizacija je praktično proporcionalno njihovom ukupnom učešću u broju akcija, dok se tek oko petine ukupnog volontiranja odnosi na neprofitne organizacije. 3.4 Šta se kome daruje: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci Šta se daruje neprofitnim organizacijama, a šta drugim primaocima (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija u okviru tog načina darovanja) 0 10 20 30 40 50 7060 80 90 Profesionalne usluge Volontiranje /vreme Roba Novac Roba i novac Neprofitne organizacije Drugi primaoci 65,4 34,6 68,7 31,3 73,3 26,7 79,5 20,5 82,6 17,4
  38. 38. 3 8 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 3.5 Kako se prikuplja novac: neprofitne organizacije vs. drugi primaoci 0 20 40 60 80 9070503010 Događaji Pozivi na donacije /kampanje Pozivi za aplikacije (grantovi) Direktne donacije 62,9 37,1 63,9 36,1 72,2 27,8 84,7 15,3 Neprofitne organizacije Drugi primaoci 59,5 68,6 70,4 75 81 Neprofitne organizacije Drugi primaoci Donatorski ručkovi / večere 40,5 31,4 67,4 32,6 29,6 25 19 DrugoProdajne izložbe / sajmovi Sportski događaji Aukcije Koncerti 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
  39. 39. 3 9 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Što se tiče načina za prikupljanje novca, upadljivo je da se neprofitne organizacije najređe biraju kao primaoci kada je reč o direktnim donacijama. Dodatna analiza vezana za vrstu događaja ukazuje na to da darodavci koji biraju da podršku daju učestvovanjem na donatorskim ručkovima/večerama u značajnom procentu poverenje ukazuju neprofitnim organizacijama; slično je i sa prodajnim izložbama i sajmovima. Kada su u pitanju sportski događaji i aukcije, udeo neprofitnih organizacija je srazmeran njihovom učešću u ukupnom broju akcija. KLJUČNE TAČKE: Poređenje neprofitnog sektora i drugih primalaca (pojedinaca, državnih institucija, lokalnih i nacionalnih vlasti itd.) ukazuje na nekoliko važnih podataka: • Neprofitni sektor ima važnu ulogu u podršci osobama sa invaliditetom, ekonomski ugroženim građanima, kao i osobama sa zdravstvenim problemima. Sa druge strane, neke od korisničkih grupa, poput osoba kojima je potrebna palijativna nega, dece koja žive i rade na ulici ili migranata, upravo je neprofitni sektor postavio u fokus darodavaca; bez aktivnosti neprofitnog sektora ove grupe bi u velikoj meri bile zanemarene. • Udeo neprofitnog sektora se ističe u oblastima poput podrške marginalizovanim grupama i zdravstva. Važno je, međutim, zabeležiti da bi bez neprofitnog sektora neke oblasti poput ekonomskog razvoja, socijalnog preduzetništva, građanskog angažovanja / ljudskih prava, brige o životinjama i pomoći u urgentnim situacijama privlačile znatno manje pažnje. • - Kada je reč o darodavcima, neprofitni sektor najčešće privlači akcijama koje podržavaju različiti tipovi darodavaca. Građani su, kao što je i ranije napomenuto, vrlo aktivni u podršci neprofitnom sektoru; kompanije, korporativne fondacije, pa i mala i srednja preduzeća im takođe ukazuju poverenje.
  40. 40. 4 0 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 4 UPOTREBA DONACIJA: DUGOROČNA NASUPROT KRATKOROČNIM ULAGANJIMA Upotreba donacija: celokupna slika (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija) 9 U dugoročna ulaganja ubrajamo: kapitalne investicije, opremu, ulaganje u usluge, stipendije (ulaganje u kadrove), istraživanje i razvoj, podizanje nivoa društvene svesti. U jednokratna davanja spadaju humanitarna pomoć, sezonska davanja, medicinski tretmani za pojedince/porodice, materijal i potrošna roba. Svrhu davanja nije uvek moguće odrediti, jer dostupni podaci pokazuju, na primer, da je podrška pružena određenoj instituciji/ organizaciji, ali ne i za šta je pružena. Podaci o tome kako su upotrebljene donacije u okviru određene svrhe omogućavaju dublji uvid u pitanje da li su one jednokratna (humanitarna) pomoć ili su usmerene na dugoročnija rešenja određenih problema. U skladu sa metodologijom i poznatim podacima, upotrebu donacija delimo na tri kategorije – ulaganja sa potencijalno dugoročnim efektima, kratkoročna ulaganja, odnosno davanja koja su jednokratna i davanja čija je svrha ostala nepoznata9 . Posmatrana na taj način, upotreba donacija prikazana je na tri grafika: 60 50 40 30 20 10 0 Potencijalni dugoročni efekti 33,6 51,5 14,9 NepoznatoKratkoročna ulaganja
  41. 41. 4 1 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Upotreba donacija u neprofitnom sektoru (%akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih u neprofitni sektor) Upotreba donacija – neprofitne organizacije vs. drugi primaoci (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija odgovarajuće vrste primalaca) 60 50 40 30 20 10 0 Potencijalni dugoročni efekti 32,4 41,6 26 NepoznatoKratkoročna ulaganja 60 50 40 30 20 10 0 Potencijalni dugoročni efekti 32,4 41,6 26 34,1 55,1 10,8 NepoznatoKratkoročna ulaganja
  42. 42. 4 2 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Poređenje podataka sa sva tri aspekta ukazuje na to da neprofitne organizacije privlače i upotrebljavaju donacije sa potencijalno dugoročnim efektima u približno istom procentu kao i drugi primaoci. Sa druge strane, njihov udeo u jednokratnim akcijama je manji od procenta na nivou svih zabeleženih akcija u zemlji, kao i u poređenju sa drugim primaocima. Razlog za to je delimično i taj što je veći procenat akcija u kojima namena donacija datih neprofitnim organizacijama nije uvek poznata – vrlo često se u izvorima podataka ne navodi tačna namena podrške, već se navede samo da je podrška upućena određenoj organizaciji. Zanimljivo je, ali i očekivano, da jedini primer osnivanja zadužbinskog fonda dolazi iz neprofitnih organizacija – osnovala ga je Trag fondacija. Trag fondacija je od 2012. organizovala višegodišnji poziv za donacije pod imenom „Daruj za budućnost”, kako bi se prikupila inicijalna suma od 250 hiljada dolara za osnivanje ovog fonda, koji će poslužiti kao trajni kapital Traga i korak ka dugoročnoj održivosti fondacije i njenih programa. U 2017. godini od korporativnih donatora i građana je, zaključno sa 27. decembrom, prikupljeno skoro dva miliona dinara, čime je Trag ispunio svoj cilj. Na prikupljenu sumu je fondacija Čarls Stjuart Mot dodala dupli iznos i time pomogla osnivanje zadužbinskog fonda u ukupnoj vrednosti od 750 hiljada dolara. Glavna karakteristika ovog fonda je da glavnica ostaje kao kapital koji se ne troši, mada ga je moguće investirati. Sredstva za start-up kapital su takođe upućena isključivo neprofitnim organizacijama (objašnjenje je slično kao kod programa ekonomske podrške i socijalnog preduzetništva – državne institucije prosto ne traže i ne dobijaju sredstva za ove namene). Primer za program koji pomaže start-up inicijative je program kompanije Filip Moris, koja je u partnerstvu sa organizacijom Eneka objavila poziv za projekte pod nazivom „Pokreni se za biznis” i u okviru kojeg se finansiraju ovakve inicijative. Ono što svakako pozitivno iznenađuje jeste značajan udeo neprofitnih organizacija u pružanju socijalnih usluga (čak preko 86% akcija upotrebljenih za ovu vrstu usluga donira se neprofitnim organizacijama). Takođe, dve trećine (doduše relativno malog broja) akcija usmerenih na razvoj i istraživanje takođe su bile vezane za neprofitne organizacije, a nije mali njihov udeo ni u akcijama koje su upotrebljene za pružanje usluga u obrazovanju.
  43. 43. 4 3 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU U celini gledano, upotrebu donacija smo izdvojili kao poseban segment izveštaja, jer smatramo da je važno što češće ukazivati na to da su strateška davanja, odnosno davanja koja potencijalno imaju dugoročne efekte značajna jer imaju potencijal da neke probleme rešavaju na duže staze, umesto da posluže kao trenutno zadovoljavanje urgentnih potreba. S tim u vezi ohrabruje to što neprofitne organizacije nimalo ne zaostaju za drugim primaocima kada je reč o programima koji mogu imati dugoročne efekte. Ovo je posebno važno ako se uzme u obzir da, za razliku od državnih institucija, neprofitne organizacije nemaju stalno obezbeđene i sigurne prihode, te da je za njih svakako teže kreiranje programa koji će imati dugoročne efekte. ZADUŽBINSKI FOND Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% START-UP KAPITAL Neprofitne organizacije 86,8% SOCIJALNE USLUGE Drugi primaoci 13,2% Neprofitne organizacije 50% USLUGE U OBRAZOVANJU Drugi primaoci 50% RAZVOJ I ISTRAŽIVANJA Drugi primaoci 33,3% Neprofitne organizacije 66,7%
  44. 44. 4 4 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 5 PRILOZI 10 Različiti mediji vrlo često izveštavaju o istim donacijama, te se upoređivanjem podataka iz više medijskih izveštaja dobijaju tačniji i potpuniji podaci. Metodologija ovog istraživanja je neizbežno uslovljena mogućim načinima prikupljanja podataka. Iz dostupnih istraživanja u svetu pokazuje se da je jedini potpuno pouzdani izvor informacija o nivou davanja u dobrotvorne svrhe – poreska služba. Iz više razloga ovaj način, međutim, nije moguće primeniti ni u jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Kao što je ranije navedeno, Catalyst Balkans se opredelio za alternativne načine prikupljanja podataka, koristeći pre svega medije, a zatim i ostale dostupne izvore podataka. Konkretno, podaci u ovom izveštaju su prikupljeni kroz praćenje medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, a bili su uključeni elektronski, štampani i onlajn mediji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine. Postoje tri ključna ograničenja u ovoj metodologiji. Prvo, na ovaj način se ne mogu dobiti sveobuhvatni podaci, jer mediji ne mogu propratiti baš sve dobrotvorne akcije i davanja. Drugo, izveštaji iz medija često ne navode sve podatke koji su važni za praćenje razvoja davanja za opšte dobro (najčešće se ne navodi suma novca koja je data i prikupljena). Treće potencijalno ograničenje jeste pitanje verodostojnosti podataka koji se navode u medijima. Prvo ograničenje u ovom trenutku nije moguće prevazići. Što se tiče drugog i trećeg ograničenja, Catalyst Balkans ih prevazilazi tako što ukršta podatke iz različitih medija10 , a zatim radi i dodatna istraživanja, odnosno proverava izveštaje kompanija i neprofitnih organizacija (ukoliko su javno objavljeni). Bez obzira na ograničenja kojih smo svesni, smatramo da postoje dva razloga koja opravdavaju naše analize: • Dobijene brojke, iako nisu sveobuhvatne, daju minimume relevantnih pokazatelja. Tako, ako govorimo o broju dobrotvornih akcija, možemo sa sigurnošću tvrditi da je broj koji mi prikazujemo minimum broja akcija, jer su se one sigurno desile, a da je pravi broj sigurno veći. Slično je i sa sumama novca, akterima i dr. Dakle, ovi podaci se mogu koristiti kao pokazatelji minimalnog stepena razvoja davanja za opšte dobro u određenoj zemlji. • Kontinuirano praćenje će ukazati na rast i/ili pad u procentima i promene podataka na koje se odnose naši definisani pokazatelji. U tom smislu, kontinuirano praćenje kroz godine ukazuje na trendove razvoja davanja za opšte dobro, kao i na trendove u medijskim prikazima. Catalyst Balkans će u budućnosti usavršavati ovu metodologiju. Takođe, Catalyst Balkans planira da uspostavi kontakte sa državnim službama (poreska služba, kancelarije koje raspolažu relevantnim statističkim podacima), kojima želimo da ukažemo na važnost ovih podataka i da sa njima eventualno razmotrimo načine na koje bismo mogli da povećamo broj verodostojnih izvora podataka. U sadašnjim uslovima smatramo da korišćena metodologija omogućava preliminarni uvid u stanje u oblasti davanja za opšte dobro u Srbiji. 5.1 Prilog 1: Metodologija – detaljnije objašnjenje
  45. 45. 4 5 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU 11 Iako se ove dve kategorije mogu činiti istima, one se u praksi vrlo često razlikuju. Primaoci donacija su obično registrovana pravna lica (poput institucija, neprofitnih organizacija, lokalnih vlasti i sl.) koja traže podršku za neku svrhu; primaoci takođe mogu biti pojedinci, odnosno porodice. Krajnji korisnici, sa druge strane, mogu biti vrlo različite grupacije za čiju se dobrobit podrška traži. Tako, na primer, ako je primalac donacije lokalna bolnica, krajnji korisnici su građani te lokalne zajednice. Ako je primalac donacije škola, krajnji korisnici su deca/mladi određenog uzrasta koji tu školu pohađaju. Ako je primalac donacije neprofitna organizacija koja radi sa osobama sa invaliditetom, krajnji korisnici su građani koji su osobe sa invaliditetom itd. Uvid u to ko prima donacije pokazuje percepciju javnosti o tome ko „zaslužuje” podršku i kome se veruje. Dijapazon krajnjih korisnika nam pokazuje koje grupacije javnost smatra ugroženim (na bilo koji način), a tokom vremena će nam pokazati i koliko se svest javnosti o ovom pitanju menja. 12 Pod akterima podrazumevamo ne samo darodavce, već i one koji pozivaju na davanje pomoći, kao i one koji se na bilo koji način uključuju u temu davanja za opšte dobro. Iskustvo govori da povećanje broja aktera doprinosi tome da se u javnosti razvije svest o važnosti i ulozi dobrotvornog davanja u društvu. U situaciji u kojoj ne postoje kontinuirano praćenje i precizni podaci, teško je procenjivati opšti stepen razvoja davanja za opšte dobro. Catalyst Balkans je stoga kreirao početnu listu faktora koji mogu ukazati na različite aspekte davanja, to su: 1. akcije/inicijative za dobrotvorna davanja; 2. metode prikupljanja novca; 3. namena davanja; 4. primaoci donacija i krajnji korisnici11 ; 5. darodavci; 6. akteri12 ; 7. medijska pokrivenost. 5.2 Prilog 2: Faktori i pokazatelji koji ukazuju na stepen razvoja filantropije
  46. 46. 4 6 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Da bi prikupljeni podaci omogućili komparativne analize (kako među zemljama tako i u jednoj zemlji tokom više godina), a na osnovu identifikovanih faktora, bilo je neophodno definisati kvantitativne i kvalitativne pokazatelje za svaki od faktora. Korišćeni pokazatelji dati su u sledećoj tabeli: akcije za dobrotvorna davanja metode prikupljanja novca namena akcija za dobrotvorno davanje primaoci donacija i krajnji korisnici • broj različitih akcija za dobrotvorna davanja tokom jedne godine • geografska raspodela (% akcija po regionima u odnosu na ukupan broj akcija) • % akcija u kojima se davao novac u odnosu na ukupan broj akcija • % akcija u kojima su se davali roba/usluge u odnosu na ukupan broj akcija • različite grupe (tipovi) metoda za prikupljanje novca • % zastupljenosti različitih metoda • pojava novih metoda za prikupljanje novca • namene za koje se prikuplja podrška • broj (%) akcija po svakoj od namena • pojava novih namena • upotreba donacija po nameni • tipovi primalaca donacija • broj akcija u kojima su primaoci iz državnog sektora (% u odnosu na ukupan broj) • broj akcija u kojima su primaoci iz civilnog sektora (% u odnosu na ukupan broj) • broj akcija u kojima su primaoci iz drugih grupa (% u odnosu na ukupan broj) • tipovi krajnjih korisnika • broj akcija usmerenih na različite grupe krajnjih korisnika (% u odnosu na ukupan broj akcija) • pojava i broj novih grupa krajnjih korisnika Faktor Pokazatelj (posmatrani vremenski period – godinu dana)
  47. 47. 4 7 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU Verovatno će se tokom ovog istraživanja – koje će, nadamo se, trajati više godina – neki od ovih faktora promeniti i izoštriti, a moguće je i uočavanje novih faktora. U ovom trenutku, navedeni faktori nam svakako daju solidnu polaznu osnovu za utvrđivanje stanja u pogledu davanja za opšte dobro u svakoj od zemalja koje se prate. • broj akcija prema tipu darodavca (% u odnosu na ukupan broj akcija) • broj akcija po različitim primaocima prema tipu darodavca • broj akcija po nameni prema tipu darodavca • broj akcija po korisničkim grupama prema tipu darodavca • ukupna suma data u dobrotvorne svrhe • % akcija u kojima je poznata donirana suma (u odnosu na ukupan broj) • % darovane sume prema tipu darodavaca • % darovane sume prema tipu primaoca • % darovane sume prema nameni • tip i broj različitih aktera • pojava novih aktera • ukupan broj medijskih izveštaja • broj (%) medijskih izveštaja prema tipu medija • broj (%) izveštaja prema teritoriji pokrivanja (nacionalni, subregionalni, lokalni) • broj izveštaja koji su tretirani kao važni prema tipu medija (štampani, elektronski) darodavci sume date u dobrotvorne svrhe akteri mediji Faktor Pokazatelj (posmatrani vremenski period – godinu dana)
  48. 48. 4 8 SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU, IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU TRAG FONDACIJA Mileševska 5/I-6 11 118 Beograd, Srbija filantropija@tragfondacija.org www.tragfondacija.org PRIREDILA: Aleksandra Vesić, Catalyst Balkans LEKTURA: Ivana Andrić DIZAJN: Korak Studio Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj izveštaja isključiva je odgovornost Trag fondacije, organizacije Catalyst Balkans i Fondacije Ana i Vlade Divac i ne odražava nužno stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

×