Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Srbija daruje 2017 - godišnji izveštaj o dobročinstvu

363 views

Published on

Srbija daruje 2017 je godišnji izveštaj o stanju filantropije u Srbiji koji objavljuje Catalyst Balkans na osnovu analize medija monitoringa ključnih reči u vezi sa lokalnom filantropijom u periodu od januara do decembra 2017.

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Srbija daruje 2017 - godišnji izveštaj o dobročinstvu

  1. 1. 2017GODIŠNJI IZVEŠTAJ O DOBROČINSTVU U partnerstvu sa Podržano od
  2. 2. Publikacija Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. godini deo je šire inicijative promovisanja i podsticanja filantropije u Srbiji i regionu koju sprovodi fondacija Katalist u saradnji sa fondacijom Trag. Istraživanje i publikaciju kreirala je fondacija Katalist (Catalyst Balkans) u partnerstvu sa Trag fondacijom, a uz velikodušnu podršku Čarls Stjuart Mot Fondacije (C. S. Mott). Uvod Uvodna reč 4 Za lakše razumevanje izveštaja 6 Rezime 7 SADRŽAJ
  3. 3. Fondacija Katalist Takovska 38, Beograd Srbija Priredila i uredila: Aleksandra Vesić Antić Dizajn i grafička obrada: Tatjana Negić Paunović Lektura i korektura: Ivana Andrić Beograd, 2018. Pregled ključnih pokazatelja davanja za opšte dobro Prilozi Prilog 1: METODOLOGIJA 36 Faktori i pokazatelji koji ukazuju na stepen razvoja filantropije 37 Prilog 2: Promene u pravno-fiskalnom okviru 38 1.1 NIVO AKTIVNOSTI DOBROTVORNOG DAVANJA U SRBIJI 10 1.2 GEOGRAFSKA DISTRIBUCIJA 11 1.3 DARODAVCI 14 Darovane sume 14 Učešće različitih tipova darodavaca 14 Profili najčešćih darodavaca 18 1.4 ZA ŠTA SE DARUJE U SRBIJI 20 Koje su teme važne građanima Srbije? 20 Upotreba donacija 22 1.5 KOGA PODRŽAVAJU GRAĐANI SRBIJE? 24 Kome građani veruju? 24 Kome koriste donacije? 28 1.6 KAKO SE DARUJE U SRBIJI 30 Šta se daruje? 30 Način davanja 32 Medijska pokrivenost 34
  4. 4. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 4 Dragi prijatelji i prijateljice, Katalist fondacija, u partnerstvu sa Trag fondacijom, sa velikim zadovoljstvom vam predstavlja izveštaj o dobrotvornim davanjima u Srbiji u 2017. godini. Kao i ranijih godina, izveštaj predstavlja podatke iz prethodne godine (2017), ali i, gde god je to moguće, ukazuje na trendove u davanju za opšte dobro u Srbiji tokom protekle tri godine. U poređenju sa 2016. godinom došlo je do nekoliko značajnih promena. Prvo, iako je broj akcija ostao sličan prošlogodišnjem, procenjuje se da je darovana suma znatno veća, te da je prešla 27 miliona evra za širok dijapazon tema, primalaca i krajnjih korisnika. Drugo, iako zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje ostaju četiri najzastupljenije teme, po procentu akcija usmerenih na ove teme, u 2017. obrazovanje je, po prvi put, zauzelo treće mesto. Time se potvrdio trend kontinuiranog rasta interesovanja za obrazovanje. Treće, ovo je i druga godina zaredom u kojoj je zabeležen kako rast procenta akcija, tako i značajan rast procenta poznate sume darovanog novca usmerenog ka neprofitnim organizacijama. Važno je, međutim, imati u vidu da su darodavci, u određenom broju slučajeva, darovali novac neprofitnim organizacijama i fondacijama kako bi ga one usmerile ka državnim institucijama, najčešće zdravstvenim ili socijalnim. Ovaj način darovanja svakako ukazuje na određeni rast poverenja u određene aktere iz neprofitnog sektora. Dodatno, ovim načinom darovanja se sve češće stvara sprega različitih sektora kako bi se poboljšao kvalitet života građana. Na kraju, u ovoj godini nastavio se trend blagog povećanja ulaganja u akcije koje imaju potencijalno dugoročne efekte, odnosno smanjivanja procenta jednokratnih akcija. Sa druge strane, neki pokazatelji se nisu mnogo promenili: i u 2017. godini građani i građanke ostaju najaktivniji darodavci i nastavljaju da povećavaju svoje učešće u ukupnoj darovanoj sumi; poslovni sektor je većim brojem akcija nešto pojačao aktivnost, iako je smanjio udeo u količini darovanog novca. Godinu 2017. takođe karakterišu slični procenti davanja u akcijama u kojima se angažuju mešoviti darodavci i, u poređenju sa 2016. godinom, nešto veće učešće pojedinaca i dijaspore u količini darovanog novca. Ulaganje u državu ostalo je na približno istom nivou u smislu broja akcija, dok se količina direktno darovanog novca institucijama nešto smanjila. Na kraju, nakon prošlogodišnje ravnomernije raspodele procenta akcija usmerenih na veći broj tema i širu grupu korisnika, ove godine se pažnja darodavaca opet fokusirala na manji broj tema i korisničkih grupa. U celini gledano, 2017. je godina „pomešanih" rezultata, a prostor za poboljšanje ostaje sličan kao i u prethodnom periodu: ključne oblasti u čiji razvoj treba da uložimo više napora ostaju saradnja i koordinacija među akterima, posebno kada je reč o strateškim ulaganjima i onima koji ulažu u iste teme; povećanje transparentnosti; jačanje saradnje sa medijima. U tom smislu, svakako treba pozdraviti registraciju i aktiviranje Srpskog filantropskog foruma (SFF), organizacije koja teži da okupi aktere iz različitih sektora i olakša njihovo zajedničko delovanje na poboljšanju uslova za razvoj davanja za opšte dobro. Drago nam je što je Katalist fondacija imala prilike da uloži u rad SFF-a, te da zajedno sa Trag fondacijom, Hemofarm fondacijom, Iskorak fondacijom i Propulsion fondom doprinese prvim koracima ove važne platforme. Katalist će svakako, u saradnji sa drugim organizacijama koje se bave razvojem davanja za opšte dobro, nastaviti da prati trendove i izveštava o podacima vezanim za davanja kako u Srbiji, tako i u regionu. Verujemo da će ti podaci doprineti stvaranju jače osnove za zastupanje promena u pravno-fiskalnom okviru koje bi olakšale davanje za opšte dobro. Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da se ovaj izveštaj nađe pred vama – kako darodavcima koji su učestvovali u davanju za opšte dobro, tako i našim donatorima čiji su doprinosi omogućili dalji razvoj metodologije prikupljanja podataka. Zahvaljujemo se kompanijama i organizacijama koje su sa nama podelile podatke koji nisu bili dostupni preko medija. Na kraju, zahvaljujemo se zaposlenima u Katalist fondaciji i Trag fondaciji, bez čijeg velikog rada na unošenju i obradi podataka ne bi bilo moguće izraditi ovaj izveštaj. Do izveštaja za 2018. godinu, srdačno vas pozdravljamo, Vaši Katalist i Trag fondacija UVODNA REČ
  5. 5. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 5 Nekoliko reči o metodologiji. Ovaj izveštaj je pripremljen uz pomoć baze podataka Srbija Daruje (deo baze Giving Balkans). Ova baza ostaje najpouzdaniji izvor podataka1 o dobrotvornim davanjima u Srbiji i regionu. Zbog nepostojanja zvaničnih podataka, Katalist koristi alternativne načine prikupljanja podataka, pre svega medijske izveštaje, a zatim i ostale dostupne izvore podataka2 . Tako prikupljeni podaci se zatim obrađuju u bazi Giving Balkans. Ova metodologija3 ima određena ograničenja, među kojima je najvažnije to što mediji ne beleže sve donacije date u dobrotvorne svrhe. Ipak, smatramo da istraživanje daje dovoljno pouzdan uvid u najvažnije aspekte dobrotvornih davanja jer dobijene brojke, iako nisu sveobuhvatne, daju minimum relevantnih pokazatelja, te se ovi podaci mogu koristiti kao pokazatelji stepena razvoja davanja za opšte dobro u našoj zemlji. Podaci iz ovog izveštaja su prikupljeni praćenjem elektronskih, štampanih i onlajn medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine. U tom periodu obrađeno je ukupno 12.924 unosa u bazu podataka koji se odnose na dobrotvorna davanja svih tipova darodavaca, od čega su 3042 jedinstvene akcije. Broj ukupnih unosa se razlikuje od broja jedinstvenih akcija jer različiti mediji donose članke koji se odnose na istu akciju. Dodatno, ove godine smo imali i nešto veći broj unosa podataka koji su dobijeni direktno od kompanija i/ili neprofitnih organizacija. 1 Iako bi eventualni pouzdaniji izvor podataka bila Poreska uprava (jer u Srbiji postoje određene poreske olakšice za pravna lica), iz više razloga podatke koji se odnose na davanja poslovnog sektora nije moguće dobiti. Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (član 15), poreske olakšice u Srbiji se zapravo dobijaju tako što se davanja za namene predviđene zakonom priznaju kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Pošto se date sume odbijaju kao rashod, a pravna lica Poreskoj upravi dostavljaju bilans uspeha, a ne poreski bilans, iz formulara kojima u ovom trenutku Poreska uprava raspolaže nije uopšte moguće dobiti podatke o davanjima pravnih lica u date svrhe. 2 Izveštaje organizacija koje su primile donacije, te izveštaje kompanija o davanju. 3 Detaljne informacije o metodologiji date su u sekciji 2.1. METODOLOGIJA
  6. 6. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 6 ZA LAKŠE RAZUMEVANJE IZVEŠTAJA Akcija Jedinstveni verifikovani događaj, odnosno primer prikupljanja donacija. Može sadržati više donacija (npr. akcija je kampanja u kojoj građani masovno prikupljaju novac za nečije lečenje). Darodavci Osobe i/ili pravna lica koji daruju novac, vreme, usluge, robu. Radi lakšeg praćenja trendova podeljeni su na tipove darodavaca. Darodavci masovna davanja Darodavci su građani u velikom broju i nije ih moguće identifikovati po imenu. Darodavci mešoviti Slučajevi u kojima nije moguće razdvojiti darodavce, odnosno više tipova darodavaca je uključeno u akciju. Darodavci pojedinci Građani koje je moguće identifikovati. Darodavci poslovni sektor Kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (manje od 50 zaposlenih). Darodavci privatne fondacije Fondacije koje su osnovali privatna lica / građani ili kombinacije privatnih i pravnih lica. Donacija Jedinstveno davanje bez nadoknade određene količine novca, robe, usluge ili vremena. Ekstrapolacija Statistički metod kojim se na osnovu procenta poznatih podataka obračunavaju podaci koji bi važili ukoliko bi bilo poznato 100% podataka. Ekstrapolacijom se dobijaju verovatne, a ne apsolutne vrednosti. Filantropija Davanje za opšte dobro, odnosno dobrovoljno davanje novca, robe, vremena, usluga kako bi se pomoglo nekome ili unapredilo stanje u društvu. Krajnji korisnici Ciljne grupe kojima donacija koristi. Ukoliko je npr. primalac donacije škola, uvek su krajnji korisnici deca koja je pohađaju. Oblasti davanja Teme odnosno svrhe za koje se daje (poput zdravstva, obrazovanja i sl.). Populacija Reč populacija se upotrebljava da bi obuhvatila decu, mlade i odrasle iz određenih korisničkih grupa. Primaoci donacija Privatna i/ili pravna lica kojima darodavac upućuje donaciju. Najčešće se ta donacija usmerava dalje. Poslovni sektor U poslovni sektor ubrajamo kompanije (preko 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (ispod 50 zaposlenih). Upotreba donacija Ukazuje na način na koji je donacija upotrebljena (npr. za kapitalnu investiciju, kupovinu opreme, pružanje usluga, materijal i potrošnu robu i sl.). Simbol Značenje povećanje u odnosu na prethodnu godinu smanjenje u odnosu na prethodnu godinu nema promene u odnosu na prethodnu godinu promena u odnosu na prethodnu godinu je 1% ili ispod, te u tom smislu statistički zanemarljiva Kako bi se izveštaj lakše pratio, ovde dajemo kratka objašnjenja nekih od pojmova koja se u njemu koriste.
  7. 7. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 7 OPŠTE INFORMACIJE Raspoloživi podaci ukazuju na to da je u 2017. godini, u dobrotvorne svrhe je dato nešto preko 27 miliona evra, za 27% više nego u 2016. Ukupan broj akcija usmerenih na različite teme se neznatno smanjio, dok je prosečna donacija po građaninu odnosno građanki Srbije nešto veća nego prošle godine. Iako su ukupna suma i prosečna donacija u porastu, treba svakako sačekati iduću godinu da bi se potvrdilo da je ponovo uspostavljen trend kontinuiranog porasta. DAVANJE ZA OPŠTE DOBRO U 2017. GODINI U sledećem delu dajemo kratak pregled nekih najvažnijih pokazatelja koji daju sliku davanja za opšte dobro u Srbiji. REZIME NAJAKTIVNIJI DARODAVCI NAJAKTIVNIJI DARODAVCI U 2017. godini najaktivniji darodavci, prema procentu zabeleženih akcija u kojima su učestvovali, ostaju građani, sa masovnim davanjima. Poslovni sektor ostaje na drugom mestu, dok je procenat akcija od strane individualnih darodavaca ove godine nešto veći nego 2016. Dalje poređenje sa 2016. godinom pokazuje blagi porast procenta akcija u koje su se uključili građani i istovremeni porast procenta akcija/donacija iz poslovnog sektora i mali pad procenta akcija u koje su se uključili mešoviti darodavci. GRAĐANI: 41,1% POSLOVNI SEKTOR: 33,4% POJEDINCI: 12,8% MEŠOVITI DARODAVCI: 8,1% DAROVANE SUME PO TIPU DARODAVCA REDOSLED DARODAVACA PREMA POZNATOJ DAROVANOJ SUMI Ukoliko posmatramo redosled darodavaca prema poznatoj darovanoj sumi, poslovni sektor, kao i ranijih godina, zauzima prvo mesto, a slede ga građani sa masovnim davanjima. U odnosu na 2016. godinu, došlo je do malog pada ulaganja poslovnog sektora, malog pada ulaganja mešovitih darodavaca, dok je u isto vreme suma koju su darivali građani i pojedinci u blagom porastu. POSLOVNI SEKTOR: 39,5% GRAĐANI: 31,6% MEŠOVITI DARODAVCI: 15,1% POJEDINCI: 4,6% KLJUČNE TEME U KOJE SE ULAŽE NAJČEŠĆE PODRŽAVANE TEME Četiri ključne teme koje se podržavaju ostale su zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, obrazovanje i smanjenje siromaštva. I dalje je preko tri četvrtine (83,3%) ukupnog broja akcija usmereno na ove četiri teme. U odnosu na prethodnu godinu nema značajnijih promena u pogledu dijapazona tema u koje se ulaže. Ove godine se primećuje blagi porast interesovanja za zdravstvo i porast interesovanja za obrazovanje. Podrška marginalizovanim grupama ostaje na istom nivou. ZDRAVSTVO: 34,7% PODRŠKA MARGINALIZOVANIM GRUPAMA: 24,8% OBRAZOVANJE: 12,8% SMANJENJE SIROMAŠTVA: 11,0% UPOTREBA DONACIJA UPOTREBA DONACIJA Iako najveći procenat akcija u Srbiji ostaje usmeren na jednokratna ulaganja (materijal i potrošna roba, pomoć za lečenje pojedinaca i humanitarna pomoć), nastavlja se pozitivan trend blagog pada ovakvih ulaganja, odnosno blagog porasta ulaganja koja mogu imati dugoročne efekte (oprema, kapitalne investicije, istraživanje, podizanje nivoa svesti i sl.). Poslovni sektor kao darodavac i dalje prednjači u dugoročnim ulaganjima. DUGOROČNA ULAGANJA: 33,6% JEDNOKRATNA ULAGANJA: 51,5%
  8. 8. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 8 PRIMAOCI DONACIJA NAJČEŠĆE PODRŽAVANI PRIMAOCI DONACIJA Redosled primalaca donacija po procentu broja akcija nije se promenio u odnosu na 2016. godinu. Štaviše, procenat broja akcija usmeren ka institucijama i lokalnim odnosno nacionalnim vlastima je ostao približno isti kao i 2016. godine. Zabeležen je pad procenta akcija usmeren ka pojedincima i porodicama, kao i pozitivan razvoj – porast procenta akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama. Na prve tri kategorije primalaca donacija ostaje usmereno preko 94% zabeleženih akcija. Kada je reč o količini darovanog novca (u odnosu na poznatu sumu), redosled primalaca je promenjen: na prvom mestu su neprofitne organizacije, a slede ih institucije, lokalne i nacionalne vlasti i pojedinci/porodice. Iako je procenat novca usmeren ka institucijama u padu, ubedljivo najveća promena je značajan skok procenta novca usmerenog ka neprofitnim organizacijama. Ipak, treba imati u vidu, prvenstveno, da je ova promena rezultat uspešnih kampanja desetak organizacija i fondacija, te da je u određenom broju slučajeva novac zapravo usmeren na pomoć državnim institucijama. Podaci pokazuju da se nastavlja trend povećanja broja organizacija koje mediji pominju, kao i organizacija koje primaju višestruke donacije. POJEDINCI/PORODICE: 38,4% INSTITUCIJE: 29,9% NEPROFITNE ORGANIZACIJE: 25,9% LOKALNE/NACIONALNE VLASTI: 3,8% PROCENAT DAROVANOG NOVCA PRIMAOCIMA PREMA POZNATOJ SUMI NEPROFITNE ORGANIZACIJE: 47,6& INSTITUCIJE: 31,9% LOKALNE/NACIONALNE VLASTI: 9,9% POJEDINCI/PORODICE: 6,6% DRŽAVA KAO PRIMALAC DRŽAVA KAO PRIMALAC Podaci za 2017. godinu pokazuju stagnaciju procenta akcija i pad procenta darovanog novca koji je direktno usmeren ka institucijama. Kao što je napomenuto ranije, međutim, deo novca koji je darovan neprofitnim organizacijama i fondacijama je zapravo namenjen državnim institucijama (pre svega zdravstvenim), ali su darodavci birali da taj novac daruju preko neprofitnih aktera. % ZABELEŽENIH AKCIJA: 33,7% % DAROVANOG NOVCA PREMA POZNATOJ DAROVANOJ SUMI: 41,8% KRAJNI KORISNICI REDOSLED NAJČEŠĆE PODRŽAVANIH KORISNIČKIH GRUPA Kada je reč o kategorijama krajnjih korisnika, 2017. godina je donela promene u redosledu kategorija. Na prvom mestu su osobe sa zdravstvenim problemima, na drugom, sa dosta velikim skokom, populacija iz lokalnih zajednica, a na trećem osobe sa invaliditetom (što je pad u odnosu na 2016) i ekonomski ugorženi građani. U odnosu na 2016. godinu razlike u procentima akcija usmerenih ka ovim korisničkim grupama su se povećale. Iako je nešto preko 70% akcija usmereno na ove tri korisničke grupe, dijapazon krajnjih korisnika ostao je širok: sve korisničke grupe identifikovane u 2016. godini su i dalje prisutne. OSOBE SA ZDRAVSTVENIM PROBLEMIMA: 23,3% POPULACIJA IZ LOKALNIH ZAJEDNICA: 21,4% OSOBE SA INVALIDITETOM: 14,1% EKONOMSKI UGROŽENI GRAĐANI: 12,8%
  9. 9. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 9 Nekoliko karakteristika davanja u Srbiji u 2017. godini: Nakon prošlogodišnjeg blagog pada, u 2017. godini beleži se porast količine darovanog novca i prosečne donacije i vrlo mali pad broja akcija. Kada je reč o tipovima darodavaca, građani, preko masovnih davanja, i dalje pokazuju kontinuirani porast aktivnosti, a raste i procenat količine darovanog novca. Poslovni sektor se izdvaja kontinuiranim porastom procenta akcija i ostaje na prvom mestu po količini darovanog novca. U 2017. godini uočava se i blagi porast procenta količine darovanog novca od strane pojedinaca. I ove godine se zadržava veća uloga privatnih fondacija. Kada je reč o dijaspori, uprkos blagom padu u procentu akcija, procenat zabeležene darovane sume je u blagom porastu. Neprofitni sektor polako, ali sigurno jača kao akter: u ove organizacije se ulaže više novca, sve više organizacija postaje partner poslovnom sektoru pri objavljivanju i ostvarivanju konkursa, a povećava se i broj organizacija koje se pominju u medijima i primaju višestruke donacije. Najveća promena u 2017. je značajan skok količine darovanog novca, zahvaljujući uspešnim kampanjama i projektima oko desetak organizacija i fondacija. Kada je reč o temama, ohrabruje nastavak porasta procenta akcija usmerenih na obrazovanje. Iako zdravstvo i podrška marginalizovanim grupama i dalje zauzimaju prva dva mesta, obrazovanje je po prvi put ispred smanjenja siromaštva po procentu zabeleženih akcija. Podrška državi (institucije i lokalne i nacionalne vlasti) ostaje slična u smislu procenta akcija, ali se u 2017. uočava dalji pad procenta količine direktno darovanog novca. To međutim ne znači da se količina novca upućenog državi zaista smanjila: darodavci u određenim slučajevima biraju da novac državi daju indirektno, odnosno preko neprofitnih organizacija. Kada govorimo o korisnicima, „glavne” korisničke grupe ostaju nepromenjene. Nakon prošlogodišnje ravnomerne raspodele, u 2017. procenti akcija usmereni na osobe sa zdravstvenim problemima i populaciju lokalnih zajednica jesu u porastu, dok procenti akcija usmerenih na osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožene ostaju slični kao prošle godine. Transparentnost podataka je u blagom porastu: 36,9% u odnosu na 34,2% u 2016. godini. U celini gledano, 2017. je godina „pomešanih” rezultata, uz vrlo slične ključne oblasti u kojima je potreban napredak: saradnja među akterima, strateška ulaganja i veće učešće medija. Dodatno, primeri ukazuju i na moguće oblasti za poboljšanje pravno-fiskalnog okvira.
  10. 10. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 10 1 Pregled ključnih pokazatelja davanja za opšte dobro u Srbiji 1.1 Nivo aktivnosti dobrotvornog davanja u Srbiji U Srbiji su tokom 2017. godine zabeležene ukupno 3.042 različite akcije prikupljanja novca i/ili robe u dobrotvorne svrhe (za opšte dobro), što je negde oko 6,9% manje nego u 2016. godini, te ne predstavlja statistički bitnu promenu. Broj akcija prema mesecima se, nakon nešto drugačije raspodele u 2016. godini, vratio na uobičajenu raspodelu – veći broj u januaru, porast u aprilu, pad tokom letnjih odmora i ponovni porast na jesen, sa najvećim brojem akcija u decembru. BROJ AKCIJA PREMA MESECU decembaravgustapril oktobarjunfebruar novembarjulmart septembarmajjanuar 0 100 500 400 300 200 222 192 264 320 224 254 190 264 323 196 368 225 600 PROSEČAN BROJ AKCIJA MESEČNO 2015. 2016. 2017. 268 272 254
  11. 11. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 11 1.2 Geografska distribucija Kada je reč o geografskoj raspodeli, 2017. godina nije donela značajnijih promena: grafikon pokazuje procente donacija usmerenih u određene regione. Donacije se i dalje najčešće upućuju u region Beograda (32,3%), koji beleži blagi porast u odnosu na 2016. Ostali regioni beleže blagi pad, a najveći pad zabeležen je u Južnoj i istočnoj Srbiji: 26% manje nego u 2016. godini. Razlike u procentima su, međutim, suviše male da bi ukazale na neki značajniji trend. Donacije su u 2,7% upućivane u više regiona, odnosno na teritoriju cele Srbije. Broj opština, odnosno zajednica u koje su donacije upućivane ostaje sličan kao 2016. godine: u 2017. donacije su usmeravane u 133 opštine, odnosno 319 različitih lokalnih zajednica. Osim Beograda, po broju donacija koje su im upućene, prednjače Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Zrenjanin, Kragujevac, Čačak i Vranje. U 2017. darodavci su uputili 3,4% donacija van Srbije, što je vrlo slično davanju u 2016. godini (Kosovo, Crna Gora, BiH – Republika Srpska i Federacija BiH, i nekoliko donacija/akcija upućenih u Ruandu, Australiju, Belgiju i SAD). U suštini, ukoliko pogledamo geografsku raspodelu u poslednje tri godine, trendovi ukazuju na to da je ona, uprkos fluktuacijama, relativno stabilna: Beograd kontinuirano ostaje region sa najviše akcija, Vojvodina relativno stabilna sa 23–25%, Južna i Istočna Srbija ostaju na nivou od 14–19%. Procenti akcija usmerenih na više regiona i van zemlje ostaju slični. TRENDOVI U GEOGRAFSKOJ RASPODELI (% AKCIJA) 2015. 2016. 2017. Beograd 28,8% 26,7% 32,3% Vojvodina 23,5% 25,0% 24,3% Južna i Istočna Srbija 16,7% 18,9% 16,3% Šumadija i Zapadna Srbija 24,3% 22,8% 21,1% više regiona 4,5% 2,9% 2,7% van Srbije 2,2% 3,7% 3,4%
  12. 12. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 12 GEOGRAFSKI RASPORED DAVANJA PO REGIONIMA (% akcija) 24,3% VOJVODINA 16,3% JUŽNA I ISTOČNA SRBIJA 3,4% VAN SRBIJE 2,7% VIŠE REGIONA (SRBIJA) 32,3% GRAD BEOGRAD 21,1% ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA Kosovo je prikazano bez prejudiciranja statusa, u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova
  13. 13. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 13 GEOGRAFSKI RASPORED DAVANJA PO OPŠTINAMA (% akcija) 83 ZRENJANIN 64 KRAGUJEVAC - GRAD 166 NIŠ 61 VRANJE Kosovo je prikazano bez prejudiciranja statusa, u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova >240 >10% 150-240 5-10% 60-150 2-5% 30-60 1-2% 0-30 0-1% 982 GRAD BEOGRAD 63 ČAČAK 120 NOVI PAZAR 240 NOVI SAD - GRAD
  14. 14. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 14 Sume su objavljene u 36,9% slučajeva, što je mala pozitivna promena u odnosu na 2016. godinu, kada su sume objavljene u 34,2% slučajeva. Ukupna suma o kojoj su mediji izvestili i koja je mogla biti verifikovana i iz drugih izvora je nešto preko 15.188.000 evra1 . Nešto više od trećine poznatih darovanih suma otežava procenu stvarnog nivoa davanja. Ipak, ekstrapolacijom se može doći do oprezne procene da je suma donirana u dobrotvorne svrhe u Srbiji u 2017. godini bila nešto više od 27 miliona evra. Grafikon prikazuje poznatu i verifikovanu sumu darovanog novca u evrima, kao i procenjenu darovanu sumu na osnovu ekstrapolacije poznatih suma. Razumno je, međutim, pretpostaviti da su darovane sume veće, čak i od ovde navedene procenjene sume2 . Učešće različitih tipova darodavaca posmatramo sa dva aspekta: prema broju akcija i prema poznatoj sumi darovanog novca. Kada je reč o učešću prema broju akcija, podaci pokazuju da su i dalje najbrojnija masovna davanja (odnosno davanja građana tokom kampanja i odgovora na pozive za podršku/pomoć); slede poslovni sektor i pojedinci, dok ostali darodavci učestvuju sa manje od 13% akcija. Ukoliko, međutim, posmatramo redosled darodavaca prema procentualnom učešću u poznatoj darovanoj sumi, slika se menja i poslovni sektor dolazi na prvo mesto. Slede masovne akcije od strane građana, mešoviti darodavci, privatne fondacije i pojedinci. Ako posmatramo tri „najaktivnija” tipa darodavaca u poslednje tri godine – građane, poslovni sektor i pojedince, uočavamo da građani ostaju najaktivniji (uključeni u najveći broj akcija). Uključenost poslovnog sektora raste, dok učešće pojedinaca fluktuira. Kada se radi o poznatoj darovanoj sumi, uočavamo da poslovni sektor kontinuirano ulaže najviše novca, dok udeo davanja od strane građana postepeno raste. Smanjenje procenta sume uložene od strane poslovnog sektora ove godine može se objasniti većim ulaganjem od strane mešovitih darodavaca, gde su uključeni i poslovni akteri. Udeo davanja pojedinaca u ukupno zabeleženoj sumi fluktuira. 1 Sume su objavljivane u različitim valutama; ova suma izračunata je na osnovu srednjeg godišnjeg kursa različitih valuta. 2 Kao i ranijih godina, prikazane sume uključuju darivanje u novcu i vrlo mali broj procenjenih darovanih suma u robi i uslugama te je teško proceniti ukupnu vrednost darova u robi i uslugama. Dalje, darodavci, kao ni primaoci ne pokazuju značajnu spremnost da podele informacije o darovanim sumama, pa je teško doći do većeg procenta konkretnih podataka. 1.3 Darodavci 1.3.1 Darovane sume 1.3.2 Učešće različitih tipova darodavaca Poznati podaci 15.188.215 27.146.571 Procenjeni podaci TRENDOVI U PROCENJENIM DAROVANIM SUMUMA (u milionima evra) 2015. 2016. 2017. 22.322 mil.evra 21.217 mil.evra 27.146 mil.evra
  15. 15. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 15 UČEŠĆE RAZLIČITIH TIPOVA DARODAVACA (broj akcija u %, poznata darovana suma u %) TRENDOVI U UČEŠĆU RAZLIČITIH TIPOVA DARODAVACA 39,5 Masovna davanja Building Poslovni sektor user Pojedinci HANDSHAKE Mešoviti darodavci Privatne fondacije Flag Ostalo 41,1 31,6 33,4 39,5 12,8 15,1 9,0 1,6 3,0 4,6 8,1 broj akcija u % poznata darovana suma u % BROJ ZABELEŽENIH AKCIJA U % 2015. 2016. 2017. Građani 41,7% 36,8% 41,1% Poslovni sektor 26,8% 31,7% 33,4% Pojedinci 19,3% 3,4% 12,8% POZNATA DAROVANA SUMA U % 2015. 2016. 2017. Građani 15,2% 25,2% 31,6% Poslovni sektor 51,6% 45,4% 39,5% Pojedinci 16,4% 1,0% 4,6%
  16. 16. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 16 Ključne tačke U 2017. godini zabeležene su 3.042 jedinstvene akcije za opšte dobro, što ukazuje na približno isti nivo aktivnosti u odnosu na 2016. Analiza podataka o geografskoj raspodeli davanja ukazuje na to da nema značajnijih promena u odnosu na 2016, te da Grad Beograd ostaje region u koji se upućuje najviše donacija (32,3%), a sledi ga Vojvodina (24,3%). Ostali regioni beleže mali, ali ne i statistički značajan pad u procentu donacija. U 2017. godini najaktivniji darodavci bili su građani, kroz masovna davanja (41,1%), a slede poslovni sektor (33,4%) i pojedinci (12,8%). Ukoliko posmatramo darovane sume, slika se menja: poslovni sektor izbija na prvo mesto sa učešćem od 39,5% ukupno poznate darovane sume. Slede građani (31,6%) i mešoviti darodavci (15,1%). U odnosu na prošlu godinu, udeo pojedinaca se nešto povećao, ali ne znatno. Kada je reč o dijaspori, dok je procenat akcija nešto niži nego prošle godine (13,2%), zabeležena darovana suma je nešto veća – 7,0%, što je za oko 5% više nego u 2016. godini. Nivo aktivnosti dijaspore, kao i njen udeo u darovanoj sumi fluktuiraju. U celini gledano, građani kontinuirano ostaju najmasovniji darodavci i njihov udeo u ukupnoj darovanoj sumi raste; angažovanje poslovnog sektora (kompanije, korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća) takođe je u kontinuiranom porastu, dok je ukupna darovana suma ponovo u porastu, nakon prošlogodišnjeg blagog pada. PODRŠKA PROGRAMIMA VAN REGIONA Građani Republike Srbije su nastavili da se angažuju u filantropskim aktivnostima za zemlje van regiona Zapadnog Balkana. Posebno zanimljiv primer je ovogodišnja „Noć pozorišta”. Tradicionalna manifestacija je u 2017. organizovana 25. novembra u većem broju gradova u Srbiji. Prihod od manifestacija u gradovi- ma Novi Sad, Bačka Palanka, Novi Bečej, Beograd, Vrbas, Kragujevac, Niš, Mladenovac i Prokuplje upućen je Univerzitetu u San Francisku, kao donacija za istraživanje retke bolesti izazvane mutacijom gena DDX3X. Ova zanimljiva inicijativa je inspirisana pričom porodice Krgović iz Novog Sada čije dete pati od ove retke i do sada malo istražene bolesti. Kompanija Mastercard i knjižare Delfi, kojima se ove godine pridružila i Laguna, organizovali su kampanju na Beogradskom sajmu knjiga. Od 22. do 29. oktobra za svaku kupovinu u bilo kom iznosu na štandovima ove dve knjižare za koju je plaćeno karticama „mastercard” ili „maestro” doniran je po jedan školski obrok za decu u osnovnim školama u Ruandi. Ovu pomoć kompanije realizuju kroz Svetski program za hranu (engl. World Food Programme).
  17. 17. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 17 DOPRINOSI POJEDINACA Dobitnik nagrade VIRTUS za individualni doprinos filantropiji za 2017. je Milorad Jurković iz Beočina, poznat javnosti kao Stolar Mile. Stolar Mile je nagradu dobio za višegodišnji dobrotvorni rad kojim je pomogao ve- liki broj ljudi širom Srbije. Postao je poznat po stolicama za hranjenje beba koje redovno pravi i besplatno deli porodicama. Do sada je napravljeno i podeljeno preko 1.000 stolica. U proteklim godinama je svoju po- dršku proširio na izradu drugih komada nameštaja i prikupljanje ostalih vrsta humanitarne pomoći (hrane, obuće, odeće, medicinskih pomagala) za ugrožene delove stanovništva. Primer kako se mladi uključuju u davanje za opšte dobro je svakako Jovan Simić iz Beograda, dobitnik specijalne nagrade VIRTUS za mladog filantropa. Jovan je osnivač humanitarne organizacije „Zajedno za život” i, tokom prethodne godine, organizovao je „Sportski bazar”, veliku humanitarnu fudbalsku utakmicu u Užicu, humanitarnu večeru sa Miroslavom Raduljicom, akciju „Penal za život” i humanitarnu večeru sa fudbalerima Crvene Zvezde. Kroz sve ove akcije je sakupio preko 300.000 evra za one kojima je pomoć potrebna, a najviše za decu kojoj je neophodno lečenje. Filip Filipović poštar iz Kuršumlijske Banje, najugroženijima daje finansijsku podršku, pomaže u obnovi kuća i u sređivanju isturenog odeljenja lokalne osnovne škole. Filip pomaže meštanima ovog kraja i na brojne druge načine: obezbeđivanjem besplatnog kombi-prevoza za razne potrebe meštana, dostavljanje paketa sa hranom, organizovanjem humanitarnih večeri, obezbeđivanjem novogodišnjih paketića za decu i brojnim drugim akcijama. DAVANJA DIJASPORE U 2017. godini davanje od strane dijaspore je u blagom porastu kada je reč o darovanoj sumi. Iako podrška pojedincima i porodicama koji su socijalno ugroženi ili im je potrebna pomoć za lečenje ostaje primarna, ima više primera koji ukazuju i na darove koji imaju dugoročniji efekat. U 2017. godini dva lepa primera dolaze od lekarskih udruženja iz dijaspore. Srpsko američko lekarsko udruženje (SAMA), na tradicionalnoj donatorskoj večeri u Čikagu, prikupilo je 20.000 američkih dolara kako bi obezbedilo novi ultrazvučni aparat za Opštu bolnicu u Užicu. SAMA je istu sumu poklonila i bolnici u Pančevu, takođe namenjenu nabavci najnovijeg ultrazvučnog aparata za dijagnostiku. Udruženje zdravst- venih radnika „Sv. Kozma i Damjan” sa Novog Zelanda prikupilo je preko 3.600 evra za novi defibrilator koji je namenjen opštoj bolnici u Loznici. Kada je reč o donacijama pojedinaca, ističe se Dragica Ivašković iz Australije, koja je poklonila 100.000 aus- tralijskih dolara Domu zdravlja iz Kladova. Donacija je namenjena nabavci kreveta za pacijente, opremi za biohemijsku laboratoriju i higijenskih proizvoda. Anka Erne iz SAD je i ove godine nastavila velikodušnu podršku u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac”. Preko 37.000 evra je uputila za Poljoprivredne fondove, program ove fondacije kojim se pomažu porodice da započnu poljoprivredni posao. Gospođa Erne je sa donacijom od preko 29.000 evra pomogla rad Azila za migrante u Mladenovcu. Kada je reč o dijaspori svakako treba pomenuti organizaciju „Srbi za Srbe”, koja je svake godine sve aktivni- ja. U 2017. ova organizacija je prikupila preko 300.000 evra za različite inicijative koje su pomogle pojed- incima i porodicama iz Srbije i sa Kosova. Na kraju ne treba zaboraviti ni Frankfurtske vesti, koje kroz „Hu- manitarni most” omogućavaju velikom broju pojedinaca iz dijaspore da pomognu socijalno ili zdravstveno ugroženim porodicama iz Srbije.
  18. 18. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 18 1.3.2 Profili najčešćih darodavaca 42,3% 9,5% 8,9% Lightbulb 3 VODEĆA PRIMAOCA DONACIJA 49,6% 26,7% 14,1% Institucije Neprofitne organizacije Pojedinci/porodice user 3 VODEĆE CILJNE GRUPE Populacija lokalnih zajednica Osobe sa invaliditetom Ekonomski ugrožena populacija heart 3 VODEĆE TEME 24,7% 24,5% 20,4% Podrška marginalizovanim grupama Obrazovanje Zdravstvo Building POSLOVNI SEKTOR 45,8% Lightbulb 3 VODEĆA PRIMAOCA DONACIJA 29,4% 21,6% Pojedinci/porodice Neprofitne organizacije Institucije 39,1% 17,1% 13,2% user 3 VODEĆE CILJNE GRUPE Populacija sa zdravstvenim problemima Osobe sa invaliditetom Ekonomski ugrožena populacija 47,7% 24,8% 11,4% heart 3 VODEĆE TEME Zdravstvo Podrška marginalizovanim grupama Smanjenje siromaštva GRAĐANI (MASOVNA DAVANJA)
  19. 19. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 19 PRIMERI DAVANJA POSLOVNOG SEKTORA Kao jedan od sjajnih primera doprinosa poslovnog sektora ističemo kompaniju Delta Holding, koja je i dobitnik glavne nagrade VIRTUS za doprinos na nacionalnom nivou za 2017. Delta Holding je nagrađen za program „Fond za budućnost”, koji nudi edukaciju, stipendije i mogućnost zaposlenja učenicima slabijeg materijalnog stanja. Ova kompanija sprovodi i program „Treći roditelj”, koji brine o porodicama u krizi, obezbeđuje stručnu podršku za njihovo bolje funkcionisanje i doprinosi smanjenju siromaštva. U toku prethodne godine, kompanija Delta Holding je bila aktivna i na polju zadužbinarstva pa je Gradu Beogradu donirala skulpturu „Odande dovde”, koju su zajednički izradili Mrđan Bajić i Ričard Dikon. Ova skulptura je postavljena u jesen 2017. godine i nadalje će krasiti pasarelu između Kalemegdana i Savskog pristaništa. Procenjena vrednost donacija ove kompanije u prethodnom periodu je 780.000 evra. Još jedan lep primer daje kompanija KPMG. Između ostalog, tokom 2017. ova kompanija je pomogla kam- panju organizacije NURDOR, obezbedila podršku srednjoj Ekonomskoj školi iz Rakovice za osnivanje učion- ice za preduzetništvo, pomogla Udruženje „Živimo zajedno” da opremi prostor za članove i volontere u kući koja omogućava nezavistan život u Golubincima i obezbedila mesto za praksu za 73 studenata. U 2017. godini, među malim i srednjim preduzećima izdvajamo primer pekara Arena iz Prijepolja, čiji je vlasnik Ferhat Hođaj privukao pažnju kada je objavio da u njegovim pekarama besplatan hleb mogu dobiti svi građani koji nisu u mogućnosti da ga priušte. Ono što njegov primer čini posebno zanimljivim je da, prema savetu Poreske uprave, gospodin Hođaj plaća porez na dodatu vrednost za svaki hleb koji pokloni. Ovakvi primeri nam ukazuju ne samo na plemenitost darodavaca, već i na potrebu da se obrati pažnja i pokrenu inicijative za izmene ili barem adaptiranje poreskih propisa vezanih za davanje za opšte dobro. Zanimljiv primer dolazi iz restorana „Submarine burgeri”, koji je u saradnji sa poznatim glumcem lansir- ao kampanju „Happy burger”. Glumac Sergej Trifunović je napravio sopstvenu verziju hamburgera, a od svakog prodatog burgera 150 dinara se upućuje fondaciji „Podrži život” za lečenje dece kojoj je potreban medicinski tretman van zemlje. Svakako treba navesti i dobitnike nagrade VIRTUS u kategoriji malih i srednjih preduzeća. U 2017. to je pre- duzeće Nag d.o.o. iz Beograda, koje proizvodi poslovne uniforme. Nagrada je dodeljena za njihov ukupan doprinos, koji uključuje donacije u novcu i robi usmerene ka starim, interno raseljenim i izbeglim licima, osobama koje boluju od side, kao i deci bez roditeljskog staranja. U prethodnoj godini ovo preduzeće je intenzivno podržavalo decu i starija lica koji žive i rade na ulici, tako da je organizacijama koje rade sa ovom populacijom obezbedila značajnu količinu hrane, odeće i obuće, neophodne za njihovo zbrinjavanje. INOVATIVNI NACINI POKLANJANJA PROFESIONALNIH USLUGA Sjajan primer u 2017. nam je dala Marketing mreža. Ovaj primer objedinjuje inovativnost, davanje profe- sionalnih usluga, partnerstvo više aktera iz poslovnog sektora, kao i partnerstvo između sektora. Povodom 5. rođendana, Marketing mreža pokrenula je društveno odgovornu akciju #KampanjaNaDar, koju je po- držalo i u nju se aktivno uključilo čak 17 kreativnih, PR i digitalnih agencija u Srbiji. Ideja kojom je akcija #KampanjaNaDar započela jeste da uključi sve zainteresovane agencije koje žele da daju kreativni doprinos zajednici, socijalnim preduzećima i udruženjima. Agencije koje su se uključile u akciju #KampanjaNaDar su McCann Beograd, Orange Studio, Fullhouse Ogilvy, Popular, SuperDot, New Media Team, Smart Vision, Havas Adriatic, MullenLowe and Friends, Degordian, Fusion Communications, April Studio, Web Media Agency, Rod & Rope, Idea+ Communications, LUNATBWA i Komunikacijski labo- ratorij. One su kreirale i donirale kampanje socijalnim preduzećima Koba Yagi, Eco Beg, Bioidea, DajDaj, Mamin san, Agro Iris, Lice Ulice, udruženjima „WWOOF Srbija”, „Živimo zajedno”, „Šansa za roditeljstvo”, „Banka hrane”, „Nepraktična žena”, „HAE Srbija”, Udruženju za podršku razvoja dece i omladine „ANA”, Autonomnom ženskom centru, Gradskoj organizaciji slepih Beograda, Društvu matematičara Srbije, kao i Univerzitetskoj dečijoj klinci u Tiršovoj. Agencija za integrisane komunikacije Executive Group, kao kreativni partner, osmislila je akciju #Kampa- njaNaDar i dala podršku u njenoj realizaciji.
  20. 20. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 20 GRAĐANI U AKCIJI I ove godine je nastavljena akcija Centra za integraciju mladih pod nazivom „Dan za LimuNadu”. Akcija je uključila veliki broj kafića u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Šapcu, u kojima su građani tokom letnjih vrućina kupovali limunadu. Sav prihod je upućen centru, za kupovinu školske opreme za decu koja žive na ulici i koriste usluge Svratišta za decu. U 2017. prikupljeno je preko 2.500 evra. Građani i građanke su pokazali i izuzetnu solidarnost sa ekonomski ugroženim sugrađanima. Procenjuje se da su tokom 2017. godine, kroz kampanju „Banke hrane” u saradnji sa kompanijama Maxi, Tempo i Shop&Go, građani kupili i poklonili namirnice i robu od vrednosti od preko 935.000 evra. Posebno je zanimljiv primer uključenja građana u darovanje putem platforme za grupno finansiranje. Udruženje „Super bake” lansiralo je kampanju kako bi prikupilo novac za otvaranje prodavnice kolača u kojoj bi sav posao obavljale bake iz udruženja. S obzirom na teškoće u zapošljavanju sa kojima se susreće starija populacija, ova sjajna ideja bi im obezbedila stalan prihod i održivost posla na duže staze. „Super bakama” je bio potreban samo početni kapital – i one su ga i prikupile putem međunarodne platforme za grupno finansiranje Indiegogo. Ova platforma je dostupna u velikom broju zemalja, a naši građani i dijas- pora su doprineli darivanjem sume od preko 3.700 dolara. Četiri ključne oblasti/teme za koje se davalo u 2017. godini ostaju zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, obrazovanje i smanjenje siromaštva. Redosled tema prema brojnosti akcija je promenjen u odnosu na prethodnu godinu: iako zdravstvo ostaje na prvom mestu, ove godine je smanjenje siromaštva na poslednjem mestu, dok se procenat akcija us- meren na obrazovanje povećao. Razlike u procentima u odnosu na 2016. su relativno male. Dijapazon tema ostaje veoma širok i uključuje kulturu i umetnost, sport, kulturno nasleđe, ekonomski raz- voj, religijske aktivnosti, javnu infrastrukturu, nauku, zaštitu životne sredine, pomoć u urgentnim situacija- ma, socijalno preduzetništvo, brigu o životinjama i sezonska davanja. U 2017. godini izdvajamo jedan pozitivan trend a to je ponovni rast procenta akcija usmeren na obrazo- vanje. 1.4 Za šta se daruje u Srbiji? 1.4.1 Koje teme su važne građanima Srbije?
  21. 21. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 21 11,0% Heart 16,7%34,7% COMMENTS 24,8% 12,8% preko 5% sezonska davanja od 1 do 3% sport, kultura i umetnost, zaštita okoline od 0,5 do 1% javna infrastruktura, religijske aktivnosti, briga o životinjama ispod 0,5% urgentna pomoć, nauka, nasleđe, razvoj zajednice, ekonomski razvoj, socijalno preduzetništvo Zdravstvo Marginalizovane grupe Obrazovanje Smanjenje siromaštva Ostalo BROJ AKCIJA USMERENIH NA ČETIRI KLJUČNE TEME U % 2015. 2016. 2017. Zdravstvo 32,6% 30,2% 34,7% Podrška marginalizovanim grupama 26,2% 26,8% 24,8% Smanjenje siromaštva 13,6% 12,9% 11,0% Obrazovanje 7,6% 9,1% 12,8% Ključne tačke Četiri ključne podržane teme su: zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, obrazovanje i smanjenje siromaštva. Akcije usmerene na ove teme čine 82,3% ukupnog broja akcija, dakle, preko tri četvrtine zabeleženih akcija. Redosled tema prema brojnosti akcija je promenjen u odnosu na 2016. godinu: obrazovanje, koje je prethodnih godina bilo u kontinuiranom porastu, prvi put je izbilo na treće mesto, ispred smanjenja siromaštva. Dijapazon tema ostaje širok – u 2017. godini se kao tema vratila podrška socijalnom preduzetni- štvu, koja je izostala u 2016. godini. Međutim, procenat broja akcija usmeren na tako širok dijapazon tema je samo 16,7%, što ukazuje na potrebu da se podigne nivo svesti darodavaca o potrebi za ulaganjem u veći broj oblasti značajnih za društvo.
  22. 22. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 22 Podaci o tome kako su upotrebljene donacije u okviru određene svrhe omogućavaju dublji uvid u pitanje da li su one jednokrat- na (humanitarna) pomoć ili su usmerene na dugoročnija rešenja određenih problema. U skladu sa metodologijom i poznatim podacima, upotrebu do- nacija delimo na tri kategorije – dugoročna ulaganja, jednokratna davanja i davanja čija je svrha ostala nepoznata1 . Posmatrana na taj način, ulaganja preko donacija su pokazana na grafikonu. DUGOROČNA STRATEŠKA ULAGANJA Primer ulaganja koje može imati dugoročne efekte je program ERSTE Bank Novi Sad a.d, koja je u prethodnoj godini sprovodila program „Korak po korak“, kroz koji se novoosnovanim (start-up) preduzećima, socijalnim preduzećima i novim poslovnim idejama pruža relevantna i kontinuirana podrška u razvoju. Ovaj program je doveo do stvaranja novih radnih mesta i samozapošljavanja, podizanja finansijske pismenosti javnosti i društvenog i ekonomskog razvoja grupa isključenih sa finansijskog tržišta. Procenjeno je da je u ovaj program u prethodnoj godini uloženo 350.000 evra. I dalje su česte donacije poslovnog sektora koje se tiču opreme i kapitalnih investicija. U 2017. izdvajamo primer Addiko banke, koja je darovala 15.000 evra za projekat „Senzomotorni vrt za učenike škole sa oštećenim vidom ’Veljko Ramadanović’“. 1 U dugoročna ulaganja ubrajamo: kapitalne investicije, opremu, ulaganje u usluge, stipendije (ulaganje u kadrove), istraživanje i razvoj, podizanje društvene svesti. U jednokratna davanja spadaju humanitarna pomoć, sezonska davanja, medicinski tretmani za pojedince/porodice, materijal i potrošna roba. Svrhu davanja nije uvek moguće odrediti, jer dostupni podaci pokazuju, na primer, da je podrška pružena određenoj instituciji/organizaciji, ali ne i za šta je pružena. 1.4.2 Upotreba donacija Dugoročna 33,6% 51,5% 14,9% Jednokratna Nepoznato 0 10 20 30 40 50 UPOTREBA DONACIJA U % 2015. 2016. 2017. Dugoročna 29,6% 32,8% 33,6% Jednokratna 56,6% 53,5% 51,5% Nepoznato 13,8% 13,7% 14,9%
  23. 23. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 23 Ključne tačke Preko polovine akcija u Srbiji i dalje ostaje usmereno na jednokratna ulaganja. Kada je reč o strateškim ulaganjima, i dalje se ističe poslovni sektor: preko 50% akcija poslovnog sektora ima potencijal za dugoročnija rešenja. Kao i prethodnih godina, od dugoročnih ulaganja, akcije usmerene na kupovinu opreme ostaju daleko najbrojnije. U 2017. imamo i više ulaganja u stipendije, a po procentu akcija slede usluge. Kada je reč o jednokratnim ulaganjima, najbrojnije su akcije kojima se obezbeđuje pomoć za lečenje, zatim slede akcije kojima se obezbeđuje potrošna roba i na kraju dolazi humanitarna podrška za ekonomski ugrožene sugrađane. Ohrabrujući trend je kontinuiran blagi porast strateških ulaganja i istovremeni kontinuirani blagi pad jednokratnih ulaganja. Iako su promene procentualno relativno male, smatramo da je kontinuitet promena tokom ove četiri godine važan.
  24. 24. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 24 1.5 Koga podržavaju građani Srbije? 1.5.1 Kome građani veruju? Partneri, odnosno primaoci donacija pokazuju preko koga zapravo darodavci upućuju svoje donacije, te na taj način posredno ukazuju i na to u koga imaju poverenja1 . I u 2017. godini glavni primaoci su obično pojedinci/porodice, zatim institucije te neprofitne organizacije (asocijacije i fondacije) i lokalne/nacionalne vlasti. U kategoriju „ostalo” spadaju religijske zajednice, više različitih primalaca, kao i nepoznati primaoci. Kada je u pitanju procenat akcija usmeren na određene tipove primalaca, uočavamo dve bitne razlike u odnosu na 2016. godinu: pad procenta akcija usmerenih na pojedince/porodice i porast procenta akcija usmeren ka neprofitnim organizacijama. Kada je reč o raspodeli novca (odnosno procentu zabeležene sume) koji je usmeren ka različitim tipovima primalaca, podrška institucijama je ostala na približno istom nivou kao i 2016, dok su u padu podrška pojedincima/porodicama i lokalnim i nacionalnim vlastima. Kao i 2016. godine, najveće iznenađenje predstavlja porast procenta sume usmerene ka neprofitnim organizacijama, za čak 16,2%. Iako je ovaj porast rezultat većih suma novca usmerenih u kampanje koje je pokrenulo desetak neprofitnih organizacija, ovakav skok je ipak ohrabrujući. 1 Primaoci donacija/partneri obično dalje distribuiraju podršku krajnjim korisnicima (ciljnim grupama), odnosno upotrebljavaju ih za dobrobit određenih ciljnih grupa. Pojedinci/porodice Institucije Neprofitne organizacije Lokalne/nacionalne vlasti Ostalo 38,4% 25,9% 29,9% 3,8% 2,0% BROJ AKCIJA USMEREN NA RAZLIČITE KATEGORIJE PRIMALACA DONACIJA U % 2015. 2016. 2017. Pojedinci/porodice 45,0% 44,8% 38,4% Institucije 31,2% 30,7% 29,9% Neprofitne organizacije 16,3% 18,0% 25,9% Lokalne/nacionalne vlasti 2,7% 3,1% 3,8%
  25. 25. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 25 POZNATA DAROVANA SUMA USMERENA NA RAZLIČITE KATEGORIJE PRIMALACA DONACIJA (U %) 2015. 2016. 2017. Pojedinci/porodice 10,8% 12,8% 6,2% Institucije 51,6% 32,9% 31,9% Neprofitne organizacije 15,6% 31,4% 47,6% Lokalne/nacionalne vlasti 11,0% 20,8% 9,9% Ključne tačke Redosled primalaca donacija u Srbiji ostaje nepromenjen: na prvom mestu su pojedinci/porodice (ove godine sa 38,4 % akcija), slede institucije (29,9%) i na kraju neprofitne organizacije (sa 25,9%). Kada je reč o procentu darovanog novca (poznata darovana suma) redosled je promenjen: na prvom mestu su neprofitne organizacije (47,6%), a prate ih institucije (31,9%), zatim dolaze lokalne/nacionalne vlasti i na kraju pojedinci/porodice. Značajna promena je veliki skok procenta novca usmerenog ka neprofitnim organizacijama, zahvaljujući naporima desetak neprofitnih organizacija, pre svega privatnih fondacija. Ako spojimo podatke vezane za institucije i lokalne, odnosno nacionalne vlasti, vidi se da je na državu usmereno 33,7% akcija i 41,8% darovanog novca. U odnosu na 2016. procenat akcija se nije promenio, ali je darovano manje novca direktnim putem. Međutim, treba imati u vidu da su, u nekim slučajevima, značajne sume novca koje se daruju kampanjama koje su pokrenule neprofitne organizacije, zapravo date za podršku državnim institucijama (novac darovan za rekonstrukciju i/ili opremanje zdravstvenih i socijalnih institucija, ali usmeren preko računa neprofitnih organizacija, poput NURDOR-a ili Fonda B92). U tom smislu, procenat novca koji je zapravo darovan državi je veći od ovde zabeleženog. Neprofitne organizacije kontinuirano zauzimaju treće mesto po procentu akcija, ali su ove godine izbile na prvo mesto po procentu darovanog novca. Veliki deo darovanog novca je fokusiran na desetak organizacija, među kojima prednjače privatne fondacije. Broj organizacija koje primaju višestruke donacije, kojima darodavci poklanjaju poverenje, i dalje je u porastu.
  26. 26. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 26 NEPROFITNE ORGANIZACIJE U 2017. GODINI U grupu neprofitnih organizacija svrstavamo domaća udruženja građana, strane organizacije, kao što je na primer Unicef, udruženja građana iz dijaspore te privatne fondacije. Kao što je već napomenuto, iz godine u godinu se uočava blagi porast procenta akcija usmerenih ka ovim organizacijama, koji je u ovoj godini dostigao 25,9%. U pogledu količine novca, u 2017. godini je po drugi put zaredom zabeležen veliki skok. Ove godine je to zahvaljujući pre svega uspešnim kampanjama orga- nizacija NURDOR, „Srbi za Srbe”, „BelHospice“, Crveni krst, UNICEF, odnosno Fondacija „Budi human”, „Magnet za ljubav“, Fondacija „Ana i Vlade Divac” i „Podrži život”. I dalje se nastavlja trend porasta broja organizacija koje primaju višestruke donacije, kako kompanija tako i građana. To je svakako pokazatelj jačanja poverenja u organizacije koje su pokazale rezultate svojih akti- vnosti i uspešno promovišu svoje delovanje. U 2017. godini najveći broj donacija upućen neprofitnim organizacijama došao je od građana kroz masovne individualne donacije, a zatim od poslovnog sektora (pre svega kompanija i, u znatno manjoj meri, malih i srednjih preduzeća). Neprofitni sektor se najčešće podržava za rad na podršci marginalizovanim grupama, a zatim u manjoj meri i u oblasti zdravstva, smanjenja siromaštva, sporta, obrazovanja, kulture i umetnosti, brige o životinja- ma i drugih. Što se tiče krajnjih korisnika, dijapazon podržanih kategorija ostaje veoma širok i, kao i u 2016, uključuje populaciju osoba sa invaliditetom, osobe sa zdravstvenim problemima, ekonomski ugrožene, populaciju iz određenih lokalnih zajednica i decu i mlade u riziku. Darodavci, međutim, podržavaju nepro- fitne organizacije i rad sa ostalim korisničkim grupama, žene i decu koji su preživeli nasilje, ljude iz drugih zemalja, migrante, nezaposlene, stariju populaciju itd. U 2017. godini višestruke donacije primili su NURDOR, BELHospice, Banka hrane Beograd, Udruženje „Čep za hendikep”, Centar za integraciju mladih („Svratište”), Sigurna kuća Beograd, Komitet pravnika za ljudska prava Majdanpek, Crveni krst itd. Kao i prošle godine, značajna podrška upućena je organizaciji dijaspore u Americi „Srbi za Srbe”, kao i Humanitarnoj organizaciji „Majka devet Jugovića” na Kosovu. Što se tiče privatnih fondacija, najčešće se spominju Humanitarna fondacija „Budi human – Aleksandar Šapić”, Fondacija „Podrži život”, Fond B92, Fondacija „Ana i Vlade Divac”, Fondacija „SOS Dečija sela Srbija” itd.
  27. 27. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 27 PARTNERSTVA POSLOVNOG I NEPROFITNOG SEKTORA Kada je reč o partnerstvu između poslovnog i neprofitnog sektora, u 2017. se istaklo nekoliko zanimljivih primera dugoročne saradnje. Kompanija Nelt Co d.o.o. je uspostavila strateško partnerstvo sa kreativnim habovima „G12 HUB“ i „Nova Iskra“, sa kojima je kreiran besplatan edukativni program za studente. Ovaj program povezuje formalno obrazovanje, start-up tendencije i potrebe tržišta rada, a studenti dobijaju mentorsku podršku od ekspera- ta iz različitih relevantnih oblasti i sektora. Studenti-polaznici su ovaj program ocenili kao izuzetno koristan, uz napomenu da su kroz njega stekli neke specijalne veštine i znanja koji su im bili važni za dalji razvoj kar- ijere. Nelt Co d.o.o. je dobitnik ovogodišnje nagrade VIRTUS za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora. Telenor d.o.o. već osam godina razvija partnerstvo sa UNICEF-om usmereno na sistemsko unapređenje uslova života, pre svega dece, u Srbiji. Tokom godina kroz partnerstvo je implementiran niz inicijativa, od podrške unapređenju zdravlja i života romske populacije u Srbiji, preko zajedničkih napora u borbi protiv digitalnog nasilja i podizanja nivoa svesti o bezbednosti na internetu, do podrške deci sa smetnjama u raz- voju da ostvare pun razvoj svojih kapaciteta. Societe Generale banka je u 2017. godini nastavila da gradi strateško partnerstvo sa „ICT Hub centrom“, sa kojim je pokrenula i platformu „Generator“ (generator.rs). Oni su zajedno, kroz konkurs, odabrali 40 preduzetničkih inicijativa koje su inovativne, izvodljive i održive. Najuspešnije inicijative su nagrađene sa 1,5 miliona dinara, a za svaki projekat su obezbeđeni promocija i dodatne edukacije. Ovu inicijativu čini posebno zanimljivom partnerstvo sa drugim akterima iz poslovnog sektora: u inicijativi su učestvovali i De- lhaize Srbija, VIP mobile, Kupujem prodajem, Mainstream i start-up Paušal), koji su takođe podelili robne nagrade, obezbedili promociju i pružili dodatnu mentorsku podršku projektima. Posebno zanimljiv i inovativan primer je partnerstvo između kompanije GSK (GlaxoSmithKline) i asocija- cije „Duga“ iz Šapca, koji zajednički vrše testiranja na HIV kako bi povećali broj osoba u riziku kod kojih je HIV dijagnostikivan u ranom stadijumu infekcije i time doprineli smanjenju stope smrtnosti od ove boles- ti. U 2017. organizovano je 50 izlazaka na teren u 31 gradu u Srbiji; testirane su 642 osobe, a dodatne usluge je primilo 206 sugrađana koje žive sa HIV-om. GSK i „Duga“ su zajedno dosegli skoro 10% onih koji su prethodne godine savetovani i testirani na teritoriji cele Srbije. Posebno je inovativna bila akcija testiranja u posebno adaptiranom i brendiranom tramvaju na liniji broj 2 u Beogradu, tokom Evropske nedelje testiranja na HIV (20–24. novembra). Tramvaj je funkcionisao kao pokretna ordinacija (laboratorija, savetovalište i čekaonica), gde su građani mogli da se testiraju brzim testovima, razgovaraju sa savetnicima i dobiju rezultate za dvadesetak minuta.
  28. 28. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 28 Kada je reč o krajnjim korisnicima u 2017. godini, četiri najzastupljenije grupe su osobe sa zdravstve- nim problemima, populacija iz određenih lokalnih zajednica, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugroženi građani. Za razliku od prethodne godine, ove godine je najveći procenat akcija usmeren ka osobama sa zdravstve- nim problemima, dok je populacija određenih lokalnih zajednica na drugom mestu. Populacija određenih lokalnih zajednica je ove godine doživela značajan porast interesovanja kada je u pitanju procenat akcija, pre svega zahvaljujući angažovanju korporativnih darodavaca koji u velikoj meri ulažu u mesta gde su i poslovno prisutni. 1.5.2 Kome koriste donacije? 23,3% 21,4% 14,1% 13,8% 27,4% od 2 do 4% starija populacija, jednoroditeljske porodice, opšta populacija, talentovana deca i mladi, deca bez roditeljskog staranja, ljudi iz drugih zemalja, majke i novo- rođenčad od 1 do 2% deca i mladi u riziku od 0 do 1 % beskućnici, populacija manjinskih zajednica, religijske zajednice, izbeglice i rasel- jena lica, osobe kojima je potrebna palijativna nega, žene i deca koji su preživeli nasilje, migranti, nezaposleni Osobe sa zdravstvenim problemima Populacija lokalnih zajednica Osobe sa invaliditetom Ekonomski ugroženi građani Ostale grupe KRAJNJI KORISNICI BROJ AKCIJA USMEREN NA RAZLIČITE KORISNIČKE GRUPE U % 2015. 2016. 2017. Osobe sa zdravstvenim problemima 21,5% 17,2% 23,3% Ekonomski ugroženi 13,7% 13,9% 13,8% Osobe sa invaliditetom 15,1% 17,3% 14,1% Populacija određenih lokalnih zajednica 17,0% 16,3% 21,4%
  29. 29. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 29 Ključne tačke Osobe sa zdravstvenim problemima, populacija iz određenih lokalnih zajednica, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugroženi građani su korisnici sredstava iz 72,6% akcija u 2017. godini. Procenat akcija usmeren na korisničke grupe svrstane u kategoriju „ostale grupe” se u 2017. godini nešto smanjio i time promenio dosadašnji trend postepenog jačanja interesovanja za druge, manje zastupljene korisničke grupe. U 2017. je došlo do ponovnog povećanja procenta akcija usmerenih na osobe sa zdravstvenim problemima i rasta procenta akcija usmerenih na populaciju lokalnih zajednica. Interesovanje darodavaca za ekonomski ugroženu populaciju i populaciju osoba sa invaliditetom ostalo je slično interesovanju iz 2016. Dijapazon korisničkih grupa ostaje praktično isti kao i u nekoliko prethodnih godina. DOPRINOSI LOKALNOJ ZAJEDNICI S obzirom na porast interesovanja darodavaca za podršku populaciji lokalnih zajednica, navodimo primer kompanija Rudnik i flotacija „Rudnik“ d.o.o, koja je u prethodnoj godini doprinela kompletnoj adaptaciji i daljem funkcionisanju lokalnog doma kulture, renoviranju dve osnovne škole i adaptaciji objekta Doma penzionera na Rudniku. Ova ulaganja su značajno poboljšala uslove za život, učenje, druženje i kvalite- tno provođenje slobodnog vremena u ovoj varošici. Procenjena vrednost donacija u prethodnoj godini je 43.370 evra, a ova kompanija je dobila nagradu VIRTUS za doprinos lokalnoj zajednici u 2017.
  30. 30. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 30 1.6 Kako se daruje u Srbiji? 1.6.1 Šta se daruje? Kao i ranijih godina, darodavci preferiraju donacije u novcu, a tek zatim u robi, mešovite donacije (novac i roba), te volontiranje i profesionalne usluge. KAKO SE JOŠ DARUJE? UMETNIČKA KOLEKCIJA NA DAR I OSLOBAĐANJE OD POREZA NA DODATU VREDNOST U 2017. izuzetno zanimljiv i neuobičajen primer je dala kompanija Tarket, koja je u najboljoj tradiciji zadu- žbinarstva, galeriji Matice srpske poklonila izuzetno vrednu kolekciju umetničkih dela. Poklonjena kolekcija se sastoji od 83 dela, a ima tri celine: zbirku ruskih i srpskih ikona od 17. do 19. veka, zbirku slika, crteža i skulptura renomiranih umetnika 20. veka poput Nadežde Petrović, Zore Petrović, Mila Milunovića, Rista Sti- jovića, Mihaila Vukotića, Jovana Bijelića, Petra Omčikusa, Lazara Vujaklije, i zbirku Petra Lubarde. Vrednost poklonjene kolekcije se procenjuje na više od 450.000 evra. Vlada Srbije je iz budžetskih rezervi obezbedila porez na dodatu vrednost i tako pokazala da je moguće prilagoditi propise kada je reč o donacijama od izuzetne vrednosti za društvo. POKLANJANJE ZNANJA U Republici Srbiji je, po prvi put, među obavezne predmete za VI razred osnovne škole uveden i predmet Informatika i računarstvo. Kompanija Microsoft je donacijom od 25.000 evra podržala inicijativu Fondacije „Petlja“ da, zajedno sa Fondacijom „Dokukino“, organizuje obuke za skoro 800 nastavnika iz preko 500 škola širom Srbije. Ovim obukama nastavnici informatike i računarstva su se dodatno usavršili kako bi učenicima pružili kvalitetna i savremena znanja iz oblasti programiranja. Novac Roba Novac i roba Profesionalne usluge Volontiranje 88,0% 7,5% 1,7% 1,5% 1,3%
  31. 31. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 31 VOLONTIRANJE Volontiranje zaposlenih u velikim kompanijama nastavlja uzlaznom linijom. Primer iz 2017. koji privlači pažnju je svakako Banca Intesa a.d. sa programom „Intesa od srca”, kroz koji su zaposleni banke donirali preko 6.500 radnih sati neprofitnim inicijativama i organizacijama. U sklopu ovog programa, sprovedena je i akcija „Volonterski dan 2017”, tokom koje je čišćeno priobalje Gružanskog jezera u centralnoj Srbiji. Oko 200 zaposlenih je potpuno očistilo levu obalu jezera i sakupilo 800 kilograma otpada, a tokom iste akcije zasađeno je i 50 sadnica topole, o kojima će brinuti lokalna zajednica. Banka Intesa je za svoj program kor- porativnog volontiranja dobila ovogodišnju specijalnu nagradu VIRTUS za volontiranje. Osim njih, svakako treba spomenuti i primer UniCredit Bank Srbija za nekoliko volonterskih akcija: preko 180 zaposlenih i članova njihovih porodica se priključilo humanitarnoj trci zadovoljstva, koju je udruženje BelHospice organizovalo tokom Beogradskog maratona. Pored toga, 250 zaposlenih je učestvovalo u volo- nterskim akcijama sređivanja dvorišta osnovnih škola u Pirotu, Novom Pazaru i Zrenjaninu, kao i uređenja parka u Gerontološkom centru Karaburma u Beogradu. Osim primera korporativnog volontiranja, svakako je važno istaći i primere građana koji poklanjaju svoje vreme za opšte dobro. Tamara Klarić i Bogdan Stevanović, oboje iz Beograda, su volonteri Na- cionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) duže od 7 godina. Od samog početka saradnje sa NURDOR-om organizovali su značajan broj humanitarnih akcija i motivisali veliki broj ljudi da im se pridruži u podršci mališanima koji se leče u hemato-onkološkim centrima u Srbiji. Skupljali su sredstva za opremanje roditeljske kuće, odvajali priloge od prodaje knjige, a u okviru akcije „Pruži korak”, pešačenjem od Beograda do Niša, uspeli su da prikupe više od 3 miliona dinara. Ključne tačke U ukupnom davanju darodavaca i dalje se najčešće daruje novac – ove godine u 88,0% slučajeva. Roba je darovana u mnogo manjoj meri (7,5%). Kao i ranijih godina, ako uporedimo najaktivnije tipove darodavaca (građane i poslovni sektor), uočava se da poslovni sektor, iako češće daruje novac, u poređenju sa drugim tipovima darodavaca u većem procentu daruje robu ili profesionalne usluge. Građani su ove godine u preko 93% slučajeva darovali novac. Procenat izveštaja o volonterskim akcijama ostaje i dalje mali, pa čak i nešto niži nego prošle godine. Verujemo da to nije stvarna slika, odnosno da je procenat akcija u kojima ljudi poklanjaju vreme, pa i profesionalne usluge veći, ali da im mediji ne poklanjaju dovoljno pažnje.
  32. 32. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 32 1.6.2 Način davanja Načini davanja su zbog lakše analize podeljeni u četiri glavne kategorije: kampanje kao odgovori na pozive za donacije, direktne donacije (gde darodavac bira partnera direktno), davanje na događajima i objave poziva za donacije, odnosno konkursi. Dostupni podaci nam pokazuju da su najčešće direktne donacije. Slede događaji, kampanje i, na kraju, donacije dodeljene putem konkursa. Direktne donacije Kampanje Događaji Konkursi 30,8% 34,4%28,2% 6,6% NAČINI DAVANJA U % 2015. 2016. 2017. Direktne donacije 43,8% 35,5% 34,4% Kampanje/apeli 29,2% 32,5% 30,8% Događaji 23,6% 27,5% 28,2% Konkursi 3,4% 4,5% 6,6%
  33. 33. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 33 Ključne tačke Iako u kontinuiranom padu u odnosu na poslednje dve godine, direktne donacije i dalje ostaju najbrojniji način davanja. Procenat donacija dobijen posredstvom kampanja/apela je nešto snižen. Procenat donacija darovan putem konkursa i dalje raste. Kao i ranijih godina, konkurse objavljuju poslovni sektor i fondacije. Mediji i dalje konkurse – posebno one koje objavljuju fondacije – retko označavaju kao filantropiju. U celini, načini davanja se nisu značajno promenili u odnosu na 2016. DARIVANJE KROZ KONKURSE U 2017. nastavlja se uzlazni trend darivanja kroz objavljivanje konkursa od strane poslovnog sektora. Kom- panije koje smo pominjali u ranijim izveštajima nastavljaju sa tradicionalnim konkursima, tu su NIS a.d. i konkurs „Zajednici zajedno”; Filip Moris i „Pokreni se za nauku”; Erste banke a.d. Novi Sad i program „Su- perste”. U 2017. i TITAN Cementara Kosjerić je objavila konkurs „Za moj Kosjerić”, kojim je nagrađeno 15 projekata ukupnom sumom od 27.000 evra. Između ostalih, iz oblasti kulture podršku su dobili projekti „Centar za edukaciju „Inkubator” organizacije „ko.AKTIVA”, 14. međunarodni umetnički kamp „BalancEcho” udruženja građana „K-Town Group”; iz oblasti ekologije „Uređenje i unapređenje životne sredine” Mesne zajednice Radanovci; a u oblasti socijalne zaštite i uključivanja pobednički radovi su: „Olovka piše srcem, duša šara rukom” Kluba udruženih penzionera i „Radionice za OSI lica na teritoriji opštine Kosjerić” u organizaciji Udruženja volontera „SOS-KOS”.
  34. 34. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 34 1.6.3 Medijska pokrivenost Godina 2017. je prva u kojoj je broj izveštaja objavljen u onlajn medijima „prestigao” procenat izveštaja iz štampanih medija, čime je potvrđen kontinuirani trend izveštavanja kroz onlajn medije. U smislu teritorije koju pokrivaju, kao i uvek, najviše izveštaja su objavili nacionalni mediji, a zatim lokalni. Nivo izveštavanja u medijima koji imaju regionalnu pokrivenost je vrlo sličan prošlogodišnjem, a najviše izveštaja je objavljeno u dnevnim medijima. I u 2017. godini je bilo i izveštaja o donacijama u Srbiji u stranim medijima, odnosno medijima iz drugih zemalja u regionu, što je prvi put primećeno u 2015. godini. Iako je ove godine procenat takvih izveštaja manji, strani mediji ipak nastavljaju da izveštavaju. MEDIJI – POKRIVENOST TIP MEDIJA VREMENSKI PERIOD Nacionalni Lokalni Regionalni unutar Srbije Region 78,9% 8,9% 6,9% 5,3% Web Štampani Elektronski 45,0% 40,2% 14,8% 14,2%Dvo/mesečni/drugo Nedeljni Dnevni 5,8% 80,0% 0 20 40 60 80
  35. 35. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 35 Po broju izveštaja, od elektronskih medija ističu se Radio Televizija Srbije, RTV Studio B i ove godine TV Pink. Od štampanih Blic ostaje na prvom mestu, kao i prošlih godina, a prate ga Frankfurtske vesti i Večernje novosti. Na kraju, među onlajn medijima najviše prikaza imaju Blic.rs, Novosti.rs i Tanjug.rs. U analizi medijskog izveštavanja zanimljivo je pogledati i podatke o poziciji i dužini priloga. Oba podatka nam ukazuju na to koliko se davanje smatra važnim. Što se tiče pozicije, u štampanim medijima je svega oko 10,1% izveštaja smešteno na nekoj od prvih pet strana, što je nešto manje nego prošle godine; sledećih 21,8% smešteno je između pete i desete strane, dok je oko dve trećine iza desete strane. Slično je sa elektronskim medijima: čak 80,3% priloga se prikaže do 19h, dok se u periodu posle 19h, kada je televizijski program najgledaniji, prikaže nešto manje od petine svih izveštaja, što je vrlo slično podacima iz 2016. Slično je i sa dužinom izveštaja, odnosno priloga: „mali” izveštaji (do četvrtine strane) čine nešto preko 68% ukupnog broja. Ovi podaci govore da se pozicija teme davanja za opšte dobro ne menja značajno tokom godina, odnosno da je većina medija smatra sporednom temom. Izveštaji/prilozi su i dalje često šturi i nepotpuni i iz njih je teško dobiti potpune informacije o donacijama, korisnicima i darodavcima. Bez obzira na to, mediji u Srbiji ostaju najaktivniji u regionu kada je reč o izveštavanju o davanju za opšte dobro. Oni takođe ostaju najaktivniji u preuzimanju aktivne uloge, odnosno pokretanju akcija i kampanja ili organizovanju događaja, dok su fondacije koje su pokrenuli mediji i dalje veoma aktivne. Tako posmatra- no, mediji u Srbiji nastavljaju da se pojavljuju i u ulozi darodavaca odnosno „posrednika” u dobrotvornim akcijama, te i direktno doprinose jačanju dobrotvornog davanja. U 2017. postoji blagi rast u transparentnosti kada je reč o darovanim sumama (u 2017. godini, procenat izveštaja u kojima su objavljene sume je 36,9%, što je za 2,7% više nego prošle godine), te se može reći da mediji u Srbiji ostaju među transparentnijima u regionu. Ključne tačke Po prvi put, najveći broj izveštaja o dobrotvornim davanjima objavili su onlajn mediji (45,0%), dok su štampani mediji „pali” na 40,2%. U odnosu na 2016. godinu, primetan je pad procenata izveštaja u elektronskim medijima (na 14,8% od prošlogodišnjih 20,1%). Sa preko 78,9% izveštaja/priloga, nacionalni mediji kontinuirano prednjače po broju izveštaja, a daleko iza, sa oko 7–8 %, nalaze se lokalni i regionalni mediji. Podaci o dužini priloga/izveštaja, kao i podaci o poziciji priloga u medijima vrlo su slični onima iz prošle godine, te i dalje ukazuju na to da se davanje za opšte dobro još uvek smatra sporednom temom. Dodatno, u izveštajima uglavnom nedostaju detaljniji podaci o davanju o kojem se izveštava. Mediji u Srbiji ostaju najaktivniji u regionu prema broju izveštaja/priloga. Takođe, oni ostaju na vodećem mestu kad je reč o preuzimanju aktivne uloge osnivanjem sopstvenih fondacija i/ili pokretanjem kampanja, samostalno ili sa drugim akterima. Na kraju, procenat izveštaja u kojima se objavljuje darovana suma je 36,9 %, dakle nešto više nego u 2016. godini.
  36. 36. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 36 2 Prilozi 2.1 Prilog 1: Metodologija Metodologija ovog istraživanja je neizbežno uslovljena mogućim načinima prikupljanja podataka. Iz dostupnih istraživanja u svetu pokazuje se da je jedini potpuno pouzdani izvor informacija o nivou davanja u dobrotvorne - poreska služba. Iz više razloga ovaj način međutim nije moguće primeniti ni u jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Kao što je ranije navedeno, Katalist se opredelio za alternativne načine prikupljanja podataka, koristeći pre svega medije, a zatim i ostale dostupne izvore podataka. Konkretno, podaci u ovom izveštaju su prikupljeni kroz praćenje medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, a bili su uključeni elektronski, štampani i onlajn mediji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine. Postoje tri ključna ograničenja u ovoj metodologiji. Prvo, na ovaj način se ne mogu dobiti sveobuhvatni podaci, jer mediji ne mogu propratiti baš sve dobrotvorne akcije i davanja. Drugo, izveštaji iz medija često ne navode sve podatke koji su važni za praćenje razvoja davanja za opšte dobro (najčešće se ne navodi suma novca koja je data i prikupljena). Treće potencijalno ograničenje je pitanje verodostojnosti podataka koji se navode u medijima. Prvo ograničenje – u ovom trenutku – nije moguće prevazići. Što se tiče drugog i trećeg ograničenja, Katalist ih prevazilazi tako što ukršta podatke iz različitih medija1 , a zatim radi i dodatna istraživanja, odnosno proverava izveštaje kompanija i neprofitnih organizacija (ukoliko su javno objavljeni). Bez obzira na ograničenja kojih smo svesni, smatramo da postoji dva razloga koji opravdavaju naše analize: — dobijene brojke, iako ne sveobuhvatne, daju minimume relevantnih pokazatelja. Tako, ako govorimo o broju dobrotvornih akcija, možemo sa sigurnošću tvrditi da je broj koji mi prikazujemo minimum broja akcija, jer su se one sigurno desile, a da je pravi broj sigurno veći. Slično je i sa sumama novca, akterima i slično. Dakle, ovi podaci se mogu koristiti kao pokazatelji minimalnog stepena razvoja davanja za opšte dobro u određenoj zemlji. — kontinuirano praćenje će ukazati na rast i/ili pad u brojki i promene podataka na koje se odnose naši definisani pokazatelji. U tom smislu, kontinuirano praćenje kroz godine ukazuje na trendove razvoja davanja za opšte dobro, kao i na trendove u prikazima medija. Katalist će u budućnosti usavršavati ovu metodologiju. Takođe, Katalist planira da uspostavi kontakte sa državnim službama (poreska služba, kancelarije koje raspolažu sa relevantnim statističkim podacima) kojima želimo da ukažemo na važnost ovih podataka i eventualno razmotrimo načine na koje bismo mogli da povećamo broj verodostojnih izvora podataka. U sadašnjim uslovima smatramo da korišćena metodologija omogućava preliminarni uvid u stanje davanja za opšte dobro u Srbiji. 1 Različiti mediji vrlo često izveštavaju o istim donacijama, te se upoređivanjem podataka iz više medijskih izveštaja dobijaju tačniji i potpuniji podaci.
  37. 37. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 37 2.1.1 Faktori i pokazatelji koji ukazuju na stepen razvoja filantropije U situaciji u kojoj ne postoji kontinuirano praćenje i precizni podaci je teško procenjivati generalni stepen razvoja davanja za opšte dobro. Katalist je stoga kreirao početnu listu faktora koji mogu ukazati na različite aspekte davanja: Akcije/inicijative za dobrotvorna davanja; Metode prikupljanja novca; Namena davanja; Primaoci donacija i krajnji korisnici1 ; Darodavci; Akteri2 ; Medijska pokrivenost. Da bi prikupljeni podaci omogućili komparativne analize (kako među zemljama tako i u jednoj zemlji tokom više godina) a na osnovu identifikovanih faktora, bilo je neophodno definisati kvantitativne i kvalitativne pokazatelje za svaki od faktora. Korišćeni pokazatelji su u sledećoj tabeli: Faktor Pokazatelj (posmatrani vremenski period - godinu dana) akcije za dobrotvorna davanja • broj različitih akcija za dobrotvorna davanja tokom godine dana • geografska raspodela (% akcija po regionima u odnosu na ukupan broj akcija) • % akcija u kojima se davao novac u odnosu na ukupan broj akcija • % akcija u kojima se davala roba/usluge u odnosu na ukupan broj akcija metode prikupljanja novca • različite grupe (tipovi) metoda za prikupljanje novca • % zastupljenosti različitih metoda • pojava novih metoda za prikupljanje novca namena akcija za dobrotvorno davanje • namene u koje se prikuplja podrška • broj (%) akcija po svakoj od namena • pojava novih namena • upotreba donacija po nameni primaoci donacija i krajnji korisnici • tipovi primaoca donacija • broj akcija u kojima su primaoci iz državnog sektora (% u odnosu na ukupan broj) • broj akcija u kojima su primaoci iz civilnog sektora (% u odnosu na ukupan broj) • broj akcija u kojima su primaoci iz drugih grupa (% u odnosu na ukupan broj) • tipovi krajnjih korisnika • broj akcija usmerenih na različite grupe krajnjih korisnika (% u odnosu na ukupan broj akcija) • pojava i broj novih grupa krajnjih korisnika darodavci • broj akcija prema tipu darodavca (% u odnosu na ukupan broj akcija) • broj akcija po različitim primaocima prema tipu darodavca • broj akcija po nameni prema tipu darodavca • broj akcija po korisničkim grupama prema tipu darodavca sume date u dobrotvorne svrhe • ukupna suma data u dobrotvorne svrhe • % akcija u kojima je poznata donirana suma (u odnosu na ukupan broj) • % darivane sume prema tipu darodavaca • % darivane sume prema tipu primaoca • % darivane sume prema nameni akteri • tip i broj različitih aktera • pojava novih aktera mediji • ukupan broj medijskih izveštaja • broj (%) medijskih izveštaja prema tipu medija • broj (%) izveštaja prema teritoriji pokrivanja (nacionalni, subregionalni, lokalni) • broj izveštaja tretiranih kao važni prema tipu medija (štampani, elektronski) Verovatno će se tokom ovog istraživanja - koje će, nadamo se, trajati više godina - neki od ovih faktora promeniti i izoštriti, a moguće je i uočavanje novih faktora. U ovom trenutku, navedeni faktori nam svakako daju solidnu polaznu osnovu za utvrđivanje stanja davanja za opšte dobro u svakoj od zemalja koje se prate. koje se prate. 1 Iako se ove dve kategorije mogu činiti istima, one se u praksi vrlo često razlikuju. Primaoci donacija su obično registrovana pravna lica (poput institucija, neprofitnih organizacija, lokalnih vlasti i sl) koja traže podršku za neku svrhu; primaoci takođe mogu biti pojedinci, odnosno porodice. Krajnji korisnici sa druge strane mogu biti vrlo različite grupacije za čiju se dobrobit podrška traži. Tako npr. ako je primaoc donacije lokalna bolnica, krajnji korisnici su građani te lokalne zajednice. Ako je primalac donacije škola, krajnji korisnici su deca/mladi određenog uzrasta koji tu školu pohađaju. Ako je primalac donacije neprofitna organizacija koja radi sa osobama sa invaliditetom, krajnji korisnici su građani koji imaju invaliditet itd. Uvid u to ko prima donacija pokazuje percepciju javnosti o tome ko "zaslužuje" podršku i kome se veruje. Dijapazon krajnjih korisnika nam pokazuje koje grupacije javnost smatra ugroženim (na bilo koji način) a tokom vremena, će nam pokazati i koliko se svest javnosti u ovom pitanju menja. 2 Pod akterima podrazumevamo ne samo darodavce, već i one koji pozivaju na pomoć kao i one koji se na bilo koji način uključuju u temu davanja za opšte dobro. Iskustvo govori da povećanje broja aktera doprinosi razvijanju svesti u javnosti o važnosti i ulozi dobrotvornog davanja u društvu.
  38. 38. Srbija daruje - godišnji izveštaj o dobročinstvu u 2017. 38 2.2 Prilog 2: Promene u pravno-fiskalnom okviru Tokom 2017. godine nije bilo promena u pravno-fiskalnom okviru za davanje u Srbiji. Stoga, ovde navodimo samo sumarni pregled otvorenih poreskih pitanja. Ovaj pregled je preuzet iz publikacije „Poreski propisi od značaja za razvoj filantropije u zemljama Jugoistočne Evrope“ koje je za potrebe SIGN mreže izradio Dr. Dragan Golubović. U ovom Prilogu naveden je deo koji se odnosi na Srbiju a tekst cele publikacije može se naći na: http://www.sign-network.org/activities/advocacy-for-policy-changes SUMARNI PREGLED OTVORENIH PORESKIH PITANJA U SRBIJI ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA/IMOVINU: ZAKON O POREZU NA DOHODAK: Zakon o porezu na dobit: • Usko definisana i iscrpljujuća lista opštekorisnih ciljeva i namena u Zakonu o porezu na dobit (nije usaglašena sa statusno-pravnim propisima za OCD); • Izmenama zakona iz 2012 delimično se odustalo od fokusa na prirodu delatnosti koje se obavljaju u opštekorisne svrhe, pre nego statusno-pravne forme u kojima se te delatnosti obavljaju; • Pojedine poreske uprave priznaju donacije samo u novcu. Zakon o porezima na imovinu: • Prema tumačenju zakona od strane Ministarstva finansija, OCD treba da podnesu zahtev za poresko oslobođenje za svaki poklon od pojedinačnog donatora godini koji je viši od 100.000 RSD u kalendarskoj godini; • Zakon ne uređuje pitanje poreskog statusa donacija koja se prenosi u sledeće poresko razdoblje; • Zakonom nije izričito uređen poreski status tzv. institucionalnih grantova; • Pojedine poreske uprave oporezuju deo donacije koja se koristi za administrativne troškove. • Nema poreskih povlastica za davanja fizičkih lica – poreskih obveznika.
  39. 39. 2017.Fondacija Katalist i Trag fondacija 39 Takovska 38 Beograd, Srbija catalystbalkans.org srbijadaruje.org Istraživanje sproveo:
  40. 40. U partnerstvu sa Podržano od

×