Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
• Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. 
године у Долцу код Травника. 
• Одрастао је у Вишеграду где је завршио 
основну шк...
• 1924. године одбранио је докторску 
дисертацију на Универзитету у Грацу: 
„Развој духовног живота у Босни 
под утицајем ...
• Као младић, Андрић је припадао напредном 
националистичком покрету Млада Босна и 
сањао о ослобођењу и уједињењу 
јужнос...
Дипломатска каријера 
• Андрић је имао веома успешну дипломатску 
каријеру: 1920. године постављен је за чиновника у 
посл...
Стваралачки почеци 
• У свет књижевности Андрић је закорачио као лиричар. 
• Своје песничке првенце објавио је у Босанској...
Медитативни записи 
• Целог живота Андрић је у својим свескама 
записивао размишљања, бележио запажања 
и утиске, скицирао...
Приповетке 
• Много дубљи траг у књижевости Андрић је 
оставио као прозаиста. 
• Период између Првог и Другог светског рат...
Упоредо са писањем белетристике, Андрић је бележио своје 
утиске и размишљања у есејима и путописним записима. 
• Писао је...
Најпознатији путописи: 
• Португал, зелена земља (1931) 
• Шпанска стварност и први кораци у њој 
(1934) 
• На Невском про...
Романи 
Зрела фаза Андрићевог стварања, која почиње са 
Другим светским ратом, обележена је романима: 
• На Дрини Ћуприја,...
Најважнија издања Андрићевих дела 
• Ex Ponto, песме у прози, Загреб, 
1918. 
• Пут Алије Ђерзелеза, 
приповетке, Београд,...
Литература о Андрићу 
• НиколаМирковић, Иво Андрић, Београд, 1939. 
• Петар Џаџић, Иво Андрић, Београд, 1957. 
• Мидхат Ша...
Признања 
• 1937. добија висока државна одликовања 
Пољске и Француске – Орден великог 
командира обновљене Пољске и Орден...
Уручење Нобелове награде 1961.
Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године и 
сахрањен у Алеји великана 
на Новом гробљу у Београду.
Извор података 
Веб страница Задужбина Иве Андрића 
http://www.ivoandric.org.rs/html/zaduzbina.html
Иво Андрић
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Иво Андрић

0 views

Published on

Живот и дело српског нобеловца.

Published in: Education
  • Be the first to comment

Иво Андрић

  1. 1. • Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу код Травника. • Одрастао је у Вишеграду где је завршио основну школу, гимназију је завршио у Сарајеву, а словенску књижевност и историју студирао на филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу.
  2. 2. • 1924. године одбранио је докторску дисертацију на Универзитету у Грацу: „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft)
  3. 3. • Као младић, Андрић је припадао напредном националистичком покрету Млада Босна и сањао о ослобођењу и уједињењу јужнословенских народа у јединствену државу. • Вођен том идејом, по избијању Првог светског рата, прекида студије у Кракову и враћа се у земљу, али је убрзо ухапшен. Као политички затвореник провео је готово годину дана у аустроугарским затворима у Шибенику и Марибору. • По изласку са робије, живи у принудној изолацији у Овчареву крај Зенице све до лета 1917. године.
  4. 4. Дипломатска каријера • Андрић је имао веома успешну дипломатску каријеру: 1920. године постављен је за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу. • Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. • У периоду између Првог и Другог светског рата био је опуномоћени министар и изванредни посланик југословенске владе у Берлину (1939.). • По избијању Другог светског рата, због неслагања са политичким одлукама власти у Београду, подноси оставку на место амбасадора и враћа се у Београд. Током рата живи повучено, одбијајући да учествује у јавном и политичком животу.
  5. 5. Стваралачки почеци • У свет књижевности Андрић је закорачио као лиричар. • Своје песничке првенце објавио је у Босанској вили 1911. године. Биле су то песме у прози „У сумрак“ и „Блага и добра месечина“. • У јуну 1914. године, у зборнику Хрватска млада лирика објављене су: „Лањска пјесма“, „Тама“, „Јадни немир“, „Строфе у ноћи“, „Потонуло“ и „Ноћ црвених звијезда“. • Његово прво самостално ауторско издање, лирско-медитаривна проза „Ex Ponto“, објављено је 1918. године у Загребу. • Следи збирка „Немири“, у Београду 1920. године. (1976. постхумно су сабране и објављене лирске песме под насловом „Шта сањам и шта ми се догађа“.)
  6. 6. Медитативни записи • Целог живота Андрић је у својим свескама записивао размишљања, бележио запажања и утиске, скицирао идеје за неке нове приче и романе. • Након пишчеве смрти сабрани су и објављени његови медитативни записи „Знакови поред пута“ и „Свеске“.
  7. 7. Приповетке • Много дубљи траг у књижевости Андрић је оставио као прозаиста. • Период између Првог и Другог светског рата Андрић испуњава приповедачком прозом писаном српском екавицом. • Међу најуспешнијим остварењима овог раздобља су: „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, „Мост на Жепи“, „Пут Алије Ђерзелеза“, „Аникина времена“, „Јелена, жена које нема“„Смрт у Синановој текији“, „Мара милосница“, „Љубав у касаби“, „Жена на камену“, „Шала у Самсарином хану“...
  8. 8. Упоредо са писањем белетристике, Андрић је бележио своје утиске и размишљања у есејима и путописним записима. • Писао је о Вуку Караџићу, Његошу, Матошу, Петру Кочићу, Сими Матавуљу, Волту Витмену, Петрарки, Гоји, Адаму Мицкијевичу, Максиму Горком, Симону Боливару, Хајнеу. Објављивао је текстове о стилу и језику, о речима, о превођењу и значају библиотека, о дневницима и односу према литератури, чланке о фашизму, о мостовима, и белешке о неким, за писца важним личностима: о Шопену, учитељу Љубомиру, мис Аделини Ирби, Риги од Фере. • Разговор са Гојом, 1936. • Постхумно су објављене збирке есеја: Историја и легенда, Уметник и његово дело, Стазе, лица, предели
  9. 9. Најпознатији путописи: • Португал, зелена земља (1931) • Шпанска стварност и први кораци у њој (1934) • На Невском проспекту (1946) • Утисци из Стаљинграда (1947) • Земља на Северу (1965) ...
  10. 10. Романи Зрела фаза Андрићевог стварања, која почиње са Другим светским ратом, обележена је романима: • На Дрини Ћуприја, 1945. • Травничка хроника, 1945. • Госпођица, 1945. • Омерпаша Латас (недовршен) • Прозу Проклета авлија (1954), коју Андрић назива приповешћу, а теоретичари новелом, приповетком, па и романом, многи сматрају највишим уметничким дометом овог писца. • Целокупна приповедна проза Ива Андрића тематски је везана за Босну. Изузетак је само психолошки роман Госпођица, чија је радња смештена у простор српске паланке.
  11. 11. Најважнија издања Андрићевих дела • Ex Ponto, песме у прози, Загреб, 1918. • Пут Алије Ђерзелеза, приповетке, Београд, 1920. • Немири, песме у прози, Загреб, 1920. • Приповетке, Београд, 1024. • Приповетке, Београд, 1931. • Његош као трагични јунак косовске мисли, Београд, 1935. • Приповетке II,Београд, 1936. • Травничка хроника, Београд, 1945. • На Дрини ћуприја, Београд, 1945. • Госпођица, Сарајево, 1945. • О Вуку као писцу, о Вуку као реформатору, Београд, 1950. • Проклета авлија, Нови Сад, 1954. • Записи о Гоји, Нови сад, 1961. • Сабрана дела I-X, Београд, Сарајево, Загреб, Љубљана, 1963. • О Вуку Караџићу, Београд, 1972. • Кућа на осами, Београд 1976. • Шта сањам и шта ми се догађа, Београд, 1976. • Омер паша-Латас, Београд 1976. • Сабрана дела I-XVI, Београд, Загреб, Сарајево, Љубљана, Скопље, 1976. Сабрна дела I-XVII, Београд, 1981. • Знакови поред пута, Сарајево, 1981. • Свеске, Београд ,1982.
  12. 12. Литература о Андрићу • НиколаМирковић, Иво Андрић, Београд, 1939. • Петар Џаџић, Иво Андрић, Београд, 1957. • Мидхат Шамић, Историјски извори Травничке хронике Ива Андрића, Сарајево, 1962. • Иво Андрић, група радова, Београд, 1962. • Критичари о Андрићу, Београд 1962. • Милош Бандић, Иво Андрић - загонетна ведрина, Нови Сад, 1963. • Станко Кораћ, Андрићеви романи или свијет без бога, Загреб, 1970. • Никола Милошевић, Крлежа и Андрић као антиподи, Београд, 1974. • Радован Вучковић, Велика синтеза, Сарајево, 1974. • Љубо Јандрић, Са Ивом Андрићем, Београд, 1977. • Славко Леовац, Приповедач Иво Андрић, Нови Сад, 1979. • Иво Тартаља, Приповедачева естетика, Београд, 1979. • Мирослав Караулац, Рани Андрић, Београд, 1980. • Предраг Палавестра, Скривени песник, Београд, 1981. • Дело Ива андрића у контексту европске књижевности и културе, Београд, 1981. • Света Лукић, Спомен на Андрића, Београд, 1986.
  13. 13. Признања • 1937. добија висока државна одликовања Пољске и Француске – Орден великог командира обновљене Пољске и Орден великог официра легије части. • 1946. постаје председник Савеза књижевника Југославије. • Исте године постаје редовни члан САНУ. • 1961. прима Нобелову награду за књижевност.
  14. 14. Уручење Нобелове награде 1961.
  15. 15. Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
  16. 16. Извор података Веб страница Задужбина Иве Андрића http://www.ivoandric.org.rs/html/zaduzbina.html

×