Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

CONGRAD, odgovornost obrazovanja

292 views

Published on

CONGRAD projekat se bavi potrebama visokoobrazovnih ustanova u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini u cilju poboljšanja strateškog menadžementa i samoevaluacionih kapaciteta ovih ustanova uspostavljanjem sistema prikupljanja kontakt podataka diplomiranih studenata i sprovođenjem redovnih istraživanja o diplomiranim studentima.

Autor: Vitomir Jovanović, Centar za obrazovne politike

Published in: Education
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

CONGRAD, odgovornost obrazovanja

  1. 1. Konferencija „Odgovornost obrazovanja“ Između diplome i zaposlenja VITOMIR JOVANOVIĆ CENTAR ZA OBRAZOVNE POLITIKE www.cep.edu.rs 12. Decembar 2014.
  2. 2. 2 Prvo istraživanje o diplomiranim studentima u regionu!  CONGRAD Tempus projekat - Sprovođenje istraživanja o diplomiranim studentima i unapređenje ALUMNI organizacija u cilju poboljšanja strateškog menadžmenta i povećanja kvaliteta (www.congrad .org)  3 godine (oktobar 2011. - oktobar 2014.) CILJEVI  da se započne sa redovnim sistematskim prikupljanjem podataka o diplomiranim studentima u cilju poboljšanja studijskih programa i omogućavanja modernizacije nastave i organizacije studijskih programa  da doprinese poboljšanju samoevaluacionih procedura kroz prikupljanje pouzdanih informacija o povezanosti studijskih programa i budućih zaposlenja diplomiranih studenata  da se, na osnovu prikupljenih podataka, omogući evaluacija reformi visokog obrazovanja  da se stekne uvid u specifične uslove u kojima se odvija tranzicija od visokog obrazovanja ka tržištu rada i da se na taj način omogući visokoobrazovnim ustanovama da donose strateške odluke zasnovane na podacima
  3. 3. 3 Prvo istraživanje o diplomiranim studentima u regionu! Učesnici:  četiri univerziteta iz Srbije, tri visoke tehničke škole strukovnih studija iz Srbije, Univerzitet Crne Gore, dva univerziteta iz Bosne i Hercegovine  četiri univerzitetska partnera iz Evropske unije i to iz: Nemačke, Češke, Španije i Finske. Koordinator projekta je Univerzitet iz Bilefelda u Nemačkoj. • Univerzitet u Beogradu • Univerzitet u Novom Sadu • Univerzitet u Kragujevcu • Univerzitet Singidunum, Beograd • Visoka tehnička škola strukovnih studija, Subotica • Visoka tehnička škola strukovnih studija, Niš • Visoka poslovno-tehnička škola strukovnih studija, Užice • Centar za obrazovne politike, Beograd • Bielefeld University, DE • Charles University in Prague, CZ • Universidad Politécnica de Valencia, ES • University of Jyväskylä, FI • Univerzitet Crne Gore • Univerzitet u Banjoj Luci • Univerzitet u Tuzli
  4. 4. 4 Opis istraživanja  Mart-jul 2013. godine  Dve kohorte – diplomirani 2007 i 2012  Teme: 1. opšti podaci, 2. obrazovanje pre studija, 3. visoko obrazovanje, 4. tok studija, 5. uslovi studiranja i kompetencije, 6. situacija neposredno nakon diplomiranja, 7. prvi posao i trenutni posao, 8. stručna orijentacija i zadovoljstvo  Po prvi put u regionu imamo podatke o tome kako diplomirani studenti ocenjuju kvalitet studija koje su završili i na koji način i gde sa zapošljavaju! 1. Kreiranje politika na sistemskom nivou 2. Kreiranje institucionalnih politika  Povećanje kvaliteta uslova studiranja  Dizajn kurikuluma u skladu sa trendovima na tržištu rada
  5. 5. 5 Uzorak  Dve kohorte – diplomirani 2007 i 2012 Kohorta Ukupno 2007 2012 Srbija 3526 6710 10326 Bosna i Hercegovina 597 1381 1978 Crna Gora 726 1212 1938 Ukupno 4849 9303 14152
  6. 6. 6 Uticaj reformi studijskih programa Tri ključna elementa reforme sistema visokog obrazovanja: 1. Povećanje efikasnosti studiranja kroz  dužinu studiranja 2. Kvalitet studiranja kroz  uslove studiranja  elemente studijskih programa  modele nastave i učenja 3. Mobilnost
  7. 7. 7 Osnovne studije Broj godina 2007 stari program 2012 novi program % Kumulativni % % Kumulativni % 3 1,5% 1,5% 9,2% 9,2% 4 7,8% 9,3% 42,7% 51,8% 5 17,9% 27,2% 24,6% 76,4% 6 18,1% 45,3% 14,4% 90,7% 7 16,6% 61,9% 4,3% 95,1% 8 13,1% 74,9% 2,0% 97,1% 9 9,2% 84,1% ,8% 98,0% 10 6,5% 90,6% ,6% 98,5% 11 3,2% 93,8% ,3% 98,8% 12 2,0% 95,8% ,4% 99,2% 13 1,5% 97,3% ,1% 99,3% 14 ,7% 98,0% ,2% 99,5% 15 2,0% 100,0% ,5% 100,0% Aritmetička sredina N Standardna greška 2007 stari program 7,28 3101 ,0505 2012 novi program 4,89 3059 ,0322 Ukupno 6,09 6160 ,0337
  8. 8. 8 Magistarske/master studije Broj godina 2007 stari program 2012 novi program % Kumulativni % % Kumulativni % 1 19,1% 19,1% 26,0% 26,0% 2 10,1% 29,2% 27,0% 52,9% 3 11,2% 40,4% 8,9% 61,9% 4 13,5% 53,9% 2,8% 64,7% 5 10,1% 64,0% 12,7% 77,4% 6 11,2% 75,3% 8,0% 85,4% 7 6,7% 82,0% 4,1% 89,6% 8 2,2% 84,3% 4,3% 93,9% 9 5,6% 89,9% 1,6% 95,5% 10 3,4% 93,3% 1,5% 96,9% 11 2,2% 95,5% ,9% 97,8% 12 3,4% 98,9% ,9% 98,7% 13 98,9% ,5% 99,2% 14 98,9% ,2% 99,4% 15 1,1% 100,0% ,6% 100,0% Aritmetička sredina N Standardna greška 2007 stari program 4,78 89 ,3478 2012 novi program 3,62 1475 ,0761 Ukupno 3,69 1564 ,0748
  9. 9. 9 Da li ste završili studije u roku? Da Ne 2007 stari program n 1732 2288 % 43,1% 56,9% 2012 novi program n 4080 1308 % 75,7% 24,3%
  10. 10. 10 Razlozi za odlaganje završetka studija
  11. 11. 11 Kvalitet studiranja i opremljivanje veštinama za tržište rada 2. Kvalitet studiranja kroz  uslove studiranja  modele nastave i učenja  smanjenje nedostatka veština neophodnih za prvi posao Uslovi studiranja: - Najveće promene su u domenu komunikacije sa nastavnim osobljem (Msp=3,40 Mnp=3,83), ali gotovo da nema promene u sadržaju studijskih programa i organizaciji kurseva Modele nastave i učenja: - Dominantan oblik održavanja nastave bio je i ostao ex catedra držanje nastave Smanjenje nedostatka veština neophodnih za prvi posao - Studenti bolonjskih studija izveštavaju da je jaz između zahteva prvog posla i stečenih kompetenci na studijama manji nego kod studenata koji su završili studije po starom programu. Jaz se najviše smanjio za sposobnost primene stečenih teorijskih znanja i veština u praski, sposobnost pisanja izveštaja, dopisa i dokumenata, prezentacione veštine, sposobnost generisanja novih ideja
  12. 12. 12 Praksa Ukupan broj praksi 2007 stari program 2012 novi program Aritmetička sredina N Aritmetička sredina N Univerziteti u Srbiji 2,27 1350 1,87 2188 Univerziteti u BiH 2,92 240 2,33 232 Univerziteti u Crnoj Gori 2,85 84 3,30 162 Ukupno 2,39 1674 2,00 2582 Obavezne prakse 2007 stari program 2012 novi program Aritmetička sredina N Aritmetička sredina N Univerziteti u Srbiji 3,25 1119 2,12 1878 Univerziteti u BiH 3,59 205 2,60 205 Univerziteti u Crnoj Gori 3,71 58 5,93 128 Ukupno 3,32 1382 2,38 2211
  13. 13. 13 Mobilnost 2007 stari program 2012 novi program Semestar u inostranstvu Da 4,47% 7,79% Ne 95,53% 92,21% Projekat povezan sa studijskim programom Da 7,37% 6,47% Ne 92,63% 93,53% Praksa Da 12,17% 14,45% Ne 87,83% 85,55% Zaposlenje Da 9,73% 13,98% Ne 90,27% 86,02% Kurs jezika Da 9,90% 10,82% Ne 90,10% 89,18% Drugo Da 22,44% 20,56% Ne 77,56% 79,44%
  14. 14. 14 Stari program vs. novi program - zaključci • Povećanje efikasnosti studiranja - značajan napredak • Kvalitet studiranja - napredak postoji. Ipak, jasna je potreba za povećanjem broja praksi, osavremenjavanjem metoda nastave • Mobilnost - najveći izazov Napredak je očigledan, ali postoje kritične tačke koje ne treba zanemariti!
  15. 15. 15 Zaposlenje diplomiranih studenata Šta smo želeli da saznamo?  Gde su diplomirani studenti bili zaposleni nakon završetka studija i gde sada rade Na koji način?  Prvi značajan posao  Trenutno zaposlenje
  16. 16. 16 Pronalaženje prvog značajnog posla u Srbiji 1.1% .9% .6% .9% 18.5% 16.5% 13.4% 13.3% 11.5% 20.5% 52.9% 49.9% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Počeo/la sam posao koji trajao duže od šest meseci Nastavio/la sam posao koji trajao duže od šest meseci Nisam bio/bila zaposlen/a odnosno samozaposlen/a na duže od šest meseci Nakon studija nikada nisam bio/bila zaposlen/a odnosno samozaposlen/a Nastavio/la sam da budem samozaposlen/a na duže od šest meseci Postao/la sam samozaposlen/a na duže od šest meseci 2012 2007 © CONGRAD projekat • Nema velikih razlika između država • Diplomirani sa fakultetskom diplomom lakše dolaze do PZP od diplomiranih sa diplomom visoke škole • Diplomirani iz mlađe kohorte u značajno većoj meri nastavljaju studije čime odlažu zaposlenje
  17. 17. 17 Strategije pronalaska prvog značajnog zaposlenja 9% 11% 31% 14% 13% 20% 30% 21% 16% 22% 37% 28% 24% 41% 33% Alternativne strategije dolaska do zaposlenja! 7% 12% 4% 7% 7% 3% 4% 2% 3% 3% 3% 4% 4% 8% 4% 4% 6% 9% 8% 9% 10% 9% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS Ukupno - Sve CONGRAD institucije Preko Nacionalne službe za zapošljavanje Prateći oglase u novinama i na internetu Dajući oglase u novinama i na internetu Preko ličnih kontakata (prijatelja i rođaka) Preko političke/ih partije/a Posećujući poslodavce Preko sajma zapošljavanja Preko kontakata koje sam ostvario/la tokom stručne prakse na fakultetu Preko kontakata koje sam ostvario/la tokom prethodnog posla Preko privatne agencije za zapošljavanje Uz pomoć nastavnog osoblja sa fakulteta koje sam završio/la Uz pomoć Centra za razvoj karijere Drugo © CONGRAD projekat
  18. 18. 18 Prosečna neto zarada (EUR) – prvi značajan posao obe kohorte 407 406 406 404 346 Ispodprosečne zarade • veterina (278,80 evra) • pravo (287,60 evra) • novinarstvo i informisanje (298,53 evra) 1,000 800 600 400 200 0 Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Srbija Univerziteti - Crna Gora Ukupno - Sve CONGRAD institucije VTŠSS © CONGRAD projekat Natprosečne zarade • informatika i računarstvo (553,16 evra) • tehnika (501,32 evra) • medicina (490,96 evra)
  19. 19. 19 Korišćenje znanja stečenih na studijama 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% 55% diplomaca je u (veoma) velikoj meri koristilo stečena znanja i veštine na prvom značajnom zaposlenju! 8% 14% 24% 24% 31% 0% Nimalo 2 3 4 U veoma velikoj meri U kojoj meri ste na prvom poslu koristili znanje i veštine koje ste stekli tokom studiranja? CONGRAD univerziteti - sve oblasti studija
  20. 20. 20 Gde rade diplomirani studenti? 46% 59% 52% 34% • Izražena dominacija države kao poslodavca • Potreba za razvijanjem privatnog sektora 51% 35% 43% 62% 3% 2% 2% 2% 3% 3% 2% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS U državnom sektoru U privatnom sektoru U NVO sektoru Drugo © CONGRAD projekat
  21. 21. 21 Na kojim pozicijama rade diplomirani studenti? 15% 16% 15% 9% 35% 32% 28% 6% 34% 37% 27% 56% Preko 80% diplomiranih studenata univerziteta iz Srbije i Bosne i Hercegovine i 70% diplomiranih studenata univerziteta iz Crne Gore obavljaju zanimanja koja pripadaju kategorijama koje podrazumevaju visoko obrazovanje! 13% 12% 25% 15% 4.2% 3.1% 4.3% 14.8% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS Rukovodilac (direktor), funkcioner i zakonodavac Stručnjak ili umetnik Inženjer, stručni saradnik ili tehničar Administrativni službenik Uslužna i trgovačka zanimanja, poljoprivrednici, zanatlije i ostalo © CONGRAD projekat
  22. 22. Prosečna neto zarada (EUR) prema oblastima studija nakon pet godina – sve zemlje (kohorta 2007) 22 372 355 415 405 403 395 460 451 443 443 446 428 458 686 511 506 500 490 501 547 540 484 614 593 565 629 632 759 797 737 919 354 394 438 490 531 600 685 0 200 400 600 800 1000 Informatika i računarstvo Tehnika Ostalo Arhitektura, građevina i saobraćaj Proizvodnja i prerada Biznis, menadžment i administacija Medicinske nauke Matematika Društvene nauke Prosek svih diplomiranih na univerzitetima Pravo Fizika i hemija Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo Bionauke Umetnost Novinarstvo i informisanje Humanističke nauke Veterina Obrazovanje nastavnika i obrazovne nauke Medijana Aritmetička sredina © CONGRAD projekat
  23. 23. Hvala na pažnji! 23 Kontakt: aunit@cep.edu.rs Centar za obrazovne politike | CONGRAD Analitički tim

×