Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Krvarenje

18,945 views

Published on

Published in: Health & Medicine
  • Follow the link, new dating source: ♥♥♥ http://bit.ly/36cXjBY ♥♥♥
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Sex in your area is here: ❤❤❤ http://bit.ly/36cXjBY ❤❤❤
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Krvarenje

  1. 1. * ŠOK I KRVARENJE *
  2. 2. * ŠOK *
  3. 3. <ul><li>U svakodnevnom govoru često koristimo reč &quot;šok&quot; sa </li></ul><ul><li>značenjima koja se razlikuju od njegove medicinske definicije. </li></ul><ul><li>Šok u medicinskom smislu znači po život opasno stanje </li></ul><ul><li>poremećene cirkulacije krvi koje može imati različite uzroke i </li></ul><ul><li>mehanizme nastanka. </li></ul><ul><li>Kao rezultat različitih trauma organizam odgovara </li></ul><ul><li>kompenzatornim mehanizmima (ubrzanje pulsa, disanja, </li></ul><ul><li>povećanje krvnog pritiska) da bi održao adekvatnu cirkulaciju, </li></ul><ul><li>te dopremanje kiseonika i hranjivih materija ćelijama i tkivima </li></ul><ul><li>organizma. </li></ul><ul><li>Kada je oštećenje organizma jače od mogućnosti </li></ul><ul><li>kompenzatornih mehanizama nastaje stanje šoka . </li></ul><ul><li>* Šok je stanje opšte hipoperfuzije ćelija i tkiva organizma ! </li></ul>
  4. 4. Cirkulacija = Perfu z i ja O čuvana cirkulacija = Ade kvatna p erfu zija Kompr o mitovana cirkulacija = Inade kvatna p erfu zija (H i poperfu zija ) H ipoperfuzija = ŠOK
  5. 5. <ul><li>Šta je potrebno za održavanje adekvatne perfuzije ? </li></ul><ul><li>Pump a </li></ul><ul><li>Cevi </li></ul><ul><li>Tečnost </li></ul>Srce Krvni sudovi Krv <ul><li>Poremećaj funkcije pumpe - Srca </li></ul><ul><li>Poremećaj funkcije cevi - Krvnih sudova </li></ul><ul><li>Gubitak volumena tečnosti - Krvi </li></ul><ul><li>Šta dovodi do poremećaja perfuzije ? </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Poremećaj rada srčane pumpe (infarkt miokarda, aritmije, tamponada miokarda...) dovodi do KARDIOGENOG ŠOKA! </li></ul>Najčešći uzroci šoka: <ul><li>Smanjeni volumen krvi nastao zbog jakog krvarenja ( hemoragijski šok ), gubitak krvne plazme kod npr. opsežnih opekotina ili gubitak </li></ul><ul><li>tečnosti zbog obilnog povraćanja, znojenja ili dijareje dovodi do HIPOVOLEMIJSKOG ŠOKA! </li></ul>
  7. 7. <ul><li>Periferna vazodilatacija (širenje krvnih sudova) i nakupljanje krvi u rezervoarima na periferiji dovode do REDISTRIBUCIONOG ŠOKA! </li></ul><ul><li>Oblici ovog šoka su neurogeni šok koji može nastati zbog akcidenta tokom anestezije ili oštećenja kičmene moždine, i anafilaktički šok prouzrokovan alergijskom reakcijom (tip I hipersenzitivnosti) koja se može javiti kod uboda insekata ili primene nekih lekova . </li></ul>
  8. 8. <ul><li>Sepsa je teška infekcija s pojavom bakterija u krvi koja dovodi do SEPTIČNOG ŠOKA! </li></ul><ul><li>Traumatski šok je u osnovi hipovolemijski i delom redistribucioni šok do koga dovode teške povrede kao što su prelomi, opsežna nagnječenja mekih tkiva, povrede trbuha, grudnog koša... </li></ul><ul><li>Psihogeni šok (nesvestica, sinkopa) je forma neurogenog šoka izazvana psihogenim faktorima kao sto su strah, bol, neprijatni prizori, zvuci ili mirisi ... </li></ul>
  9. 9. Dok se gubitak krvi približava ovoj količini (polovini normalnog nivoa) puls na doručju prestaje da se opipava. Čovek će izgubiti svest, a rad srca i disanje će stati 3 litra Oslobađa se hormon adrenalin. Ubrzava se puls. Počinje znojenje. Sitni krvni sudovi iz nevitalnih regija ne dobijaju krv koja se sada doprema samo u vitalne organe. Šok će biti očevidan 2 litra Mali ili nikakav učinak. Ova količina se normalno uzima od dobrovoljnih davalaca krvi. ½ litra Učinak na telo Približna količina KAKO TELO REAGUJE NA GUBITAK KRVI
  10. 10. Odnos pulsa i krvnog pritiska <ul><li>Ako je puls palpabilan na arteriji radijalis, arterijski pritisak je oko 10,7 kPa (80 mmHg) , na arteriji femoralis oko 9,3 kPa (70 mmHg), a na karotidnim arterijama iznad 8,0 kPa (60 mmHg). </li></ul><ul><li>Šok nije isto što i nizak krvni pritisak, pad krvnog pritiska je kasni znak razvoja šoka! </li></ul>
  11. 11. Simptomi i znaci šoka <ul><li>Š ok karakteriše kompleks znakova i simptoma koji obično obuhvataju : </li></ul><ul><li>sistemsku arterijsku hipotenziju </li></ul><ul><li>koža je bleda i hladna, orošena lepljivim znojem kod kardiogenog i hipovolemijskog šoka, a suva i rumena kod septičkog i redistribucionog šoka </li></ul><ul><li>usne i prsti mogu biti modri </li></ul><ul><li>puls je filiforman što znači ubrzan i teško opipljiv </li></ul><ul><li>(kod neurogenenog šoka puls je slab i usporen) </li></ul><ul><li>kolaps površnih vena na ekstremitetima </li></ul><ul><li>disanje je ubrzano i površno ( glad za vazduhom ) </li></ul><ul><li>osećaj hladnoće, žeđ, mučnina i ponekad povraćanje </li></ul>
  12. 12. VAŠI POSTUPCI Preduzeti potrebne mere za očuvanje života Ako je moguće delovati na sam uzrok nastanka šoka Postaviti osobu u odgovarajući položaj i preduzeti mere nege Pozvati 94 (112)
  13. 13. VAŠI POSTUPCI <ul><li>Prići unesrećenoj osobi i ustanoviti njeno opšte stanje držeći se algoritma (A B C) pružanja prve pomoći. </li></ul><ul><li>Delovati na sam uzrok ako je moguće, npr. zaustaviti spoljašnje (vidljivo) krvarenje. </li></ul><ul><li>Ako sumnjamo na hipovolemijski šok osobu postavljamo u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstemitetima oko 25 cm od poda. Kod kardiogenog šoka donji ekstremiteti se ne smeju podizati! </li></ul>
  14. 14. VAŠI POSTUPCI <ul><li>Upotrebite ćebe da zaštitite unesrećenu osobu od hladnoće ukoliko je postavljate u ležeći položaj na zemlju. </li></ul><ul><li>Olabavite ili oslobodite delove odeće koji stežu vrat, grudni koš i struk unesrećene osobe. </li></ul><ul><li>Kontrolišite i beležite disanje, puls i stanje svesti unesrećene osobe najmanje na svakih 10 minuta! </li></ul><ul><li>Budite spremni na mere resuscitacije ukoliko to postane neophodno! </li></ul>
  15. 15. ŠOK -NAPOMENE- <ul><li>Unesrećenu osobu ne ostavljajte samu! </li></ul><ul><li>Izuzetno je možete ostaviti ako ste sami samo da biste zvali pomoć. </li></ul><ul><li>Ne dozvolite unesrećenoj osobi da jede, pije niti da se pomera! </li></ul><ul><li>Ako se povređeni žali na žeđ, možete mu ovlažiti usta vodom. </li></ul><ul><li>Stanje šoka mogu pogoršati strah i bol!!! </li></ul>
  16. 16. * KRVARENJE *
  17. 17. KRVARENJE <ul><li>P redstavlja isticanje krvi iz povređenog srca ili </li></ul><ul><li>krvnog suda . </li></ul><ul><li>O rganizam čoveka prosečno sadrži oko 5-6 l krvi . </li></ul><ul><li>G ubitak 1/3 (oko 1.5 l) dovodi do stanja teške </li></ul><ul><li>iskrvavljenosti i pretećeg stanja šoka (deca i stariji </li></ul><ul><li>veći rizik) . </li></ul><ul><li>T reba što hitnije reagovati i sprečiti naknadni </li></ul><ul><li>gubitak krvi . </li></ul>
  18. 18. Podela krvarenja 1. ARTERIJSKO (svetlija krv, u mlazu ističe pri svakom otkucaju srca, brže nastupa iskrvavljenost) 2. VENSKO (tamnija krv, sliva se niz telo) 3. KAPILARNO (oguljena koža orošena kapima krvi) <ul><li>Prema vrsti krvnog suda: </li></ul>
  19. 19. <ul><li>SPOLJAŠNJE ILI VIDLJIVO </li></ul><ul><li>UNUTRAŠNJE: </li></ul><ul><li>- u telesne duplje (deluje gubitkom </li></ul><ul><li>cirkulišućeg volumena i kompresijom </li></ul><ul><li>na organe </li></ul><ul><li>- u mišiće i tkiva </li></ul><ul><li>- primarno unutrašnje, a sekundarno spoljašnje </li></ul><ul><li>(na nos, usta, uši...) </li></ul>Podela krvarenja
  20. 20. <ul><li>PRIMARNO - odmah nakon povrede </li></ul><ul><li>SEKUNDARNO – naknadno </li></ul><ul><li>(ispadanje zavoja, pomeranje ulomaka kostiju, pucanje krvnog suda...) </li></ul>Podela krvarenja
  21. 21. Simptomi i znaci krvarenja <ul><li>Ubrzan srčani rad </li></ul><ul><li>Slabo punjen i pipljiv puls </li></ul><ul><li>Bledilo kože i vidljivih sluzokoža </li></ul><ul><li>Ubrzano, otežano i površno disanje </li></ul><ul><li>Koža prekrivena hladnim znojem </li></ul><ul><li>Malaksalost, umor </li></ul><ul><li>Nemir, uplašenost </li></ul><ul><li>Žeđ </li></ul><ul><li>Apatija koma smrt </li></ul>
  22. 22. Metode za zaustavljanje krvarenja 1. “DIGITALNA KOMPRESIJA” - samo do postavljanja kompresivnog zavoja i ako ima više spasioca 2. KOMPRESIVNI ZAVOJ + ELEVACIJA/AUTOTRENSFUZIJA 3. PRIMENA POVESKE – SAMO U NU ŽDI
  23. 23. “ Digitalna kompresija” <ul><li>Neposredno nakon povređivanja. </li></ul><ul><li>Pritiskom na samu ranu (preko gaze), ivice rane ili </li></ul><ul><li>na mesta ispod kojih prolaze velike arterije. </li></ul><ul><li>3. Drži se samo do postavljanja kompresivnog zavoja. </li></ul><ul><li>4. Porteban je još jedan spasilac. </li></ul><ul><li>5. Nosi sa sobom opasnost od brzog zamaranja </li></ul><ul><li>spasioca te popuštanje same kompresije </li></ul>
  24. 24. <ul><li>Komadom gaze ili tkanine čvrsto pritisnite mesto krvarenja. Ako je rana na ruci ili nozi, podignite ozleđeni ekstremitet i zadržite ga u eleviranom položaju. Ako je u ranu zabodeno strano telo </li></ul><ul><li>(nož, drvo, strela) ne smete ga vaditi. Krvarenje ćete zaustaviti pritiskom na rubove rane oko stranog tela. </li></ul>Direktan pritisak na ranu
  25. 25. Pritisak na veliku arteriju <ul><li>Krvarenje na ruci, nozi ili glavi može se zaustaviti pritiskom na veliku arteriju koja dovodi krv u ozleđeno područje. Za ovaj postupak potrebna je veština i t a čno poznavanje mesta pritiska. Nikad se ne sm ej u istovremeno pritisnuti obe vratne arterije. </li></ul>
  26. 26. Karakteristična mesta “ digitalne kompresije”
  27. 27. Kompresivni zavoj
  28. 28. <ul><li>Zaustavljanje spoljasnjeg krvarenja najbolje je izvršiti postavljanjem kompresivn og zavoj a : </li></ul><ul><li>N a ranu stavit i sterilnu gazu. </li></ul><ul><li>N a gazu stavit i podlošku ( zamotuljak zavoja ili tkanine ) , t a čno iznad mesta krvarenja. Može poslužiti i mobilni telefon, komadić drveta , kamen .. . </li></ul><ul><li>K ružnim zavojem i “osmicama” čvrsto stegnit i podlo šku. </li></ul><ul><li>Ozleđenu ruku ili nogu treba držati u izdignutom položaj u. </li></ul>Kompresivni zavoj
  29. 29. <ul><li>UPOZORENJE: Kompresivni zavoj ne sme biti previše stegnut (ne sme sp r ečiti protok krvi u području niže od zavoja). Stoga nakon postavljanja kompresivnog zavoja proveri ti puls i boju ruke niže od kompresivnog zavoja. Kompresivni zavoj ne postavljajt i u području vrata !!! </li></ul>
  30. 30. <ul><li>Ovo je radikalan zahvat koji dovodi do potpunog prekida cirkulacije ispod mesta podvezivanja što može dovesti do odumiranja tkiva i gubitka ekstremiteta . Zato se podvezivanje sme primeniti samo u slučajevima: </li></ul><ul><li>A mputacij one povrede ( is trgnuća ili odsecanja dela ekstremiteta ) ako ne očekujemo ponovno spajanje (replantaciju) odvojenog dela tela . </li></ul><ul><li>J akog nagnječenja i drobljenja dela tela kada je njegov gubitak neminovan. </li></ul><ul><li>J akog krvarenja koje se ne može zaustaviti ni jednim drugim postupkom , ili za to nema dovoljno vremena (evakuacija, politrauma...) </li></ul><ul><li>Za podvezivanje se koriste namenski proizvedene široke gumene vrpce ili platnene vrpce s kopčom (Esmarch), ali može poslužiti i tro ugla marama složena na širinu od 5 cm (Garo poveska) , kravata ili debelo uže. Ne koristit i tanke materijale jer se mogu use ć i u tkivo. Po veska se stavlja na nadlakticu ili natkolenicu. Zateže se pomoću štapića dok krvarenje ne prestane. Z ab e le žit i vreme stavljanja po veske. </li></ul>Primena poveske
  31. 31. Elevacija i položaj autotransfuzije <ul><li>Primenjuju se kod jačih krvarenja, a nakon postavljanja kompresivnog zavoja. </li></ul><ul><li>Omogućava pritok dodatne količine krvi u vitalne organe (mozak, srce, pluća). </li></ul><ul><li>- Smanjuje priliv krvi u predelu povrede te sledstveno smanjuje krvarenje. </li></ul>
  32. 32. Krvarenje iz nosa
  33. 33. <ul><li>Zbog svoje višestruke funkcije sluznica nosa je vrlo dobro vaskularizovana. </li></ul><ul><li>Lokalni uzroci epistakse su idiopatski (nepoznati), traumatski (frakture, strane tela, iritacija), zapaljenski, tumorski, mikroklimatski i endokrini. </li></ul><ul><li>Opšti uzroci su porast krvnog pritiska (hipertenzija, uzbuđenje, porast centralnog venskog pritiska), akutne infektivne bolesti, hematološka oboljenja (leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza i dr) i bolesti srca i krvnih sudova. </li></ul><ul><li>Izgled i opšte stanje bolesnika zavisiće od intenziteta krvarenja. </li></ul><ul><li>Uoliko je teže krvarenje, upadljivo je bledilo kože i sluznice očnih kapaka, puls je ubrzan, a nekda dolazi i do kolapsa. </li></ul>
  34. 34. Prva pomoć <ul><li>Neophodno je smirivanje pacijenta. </li></ul><ul><li>Neposredne metode zaustavljanja krvarenja su razne u zavisnosti od tipa krvarenja. </li></ul><ul><li>Osoba treba da sedi sa glavom nadole (položaj lakat kolena) i pritisne meki deo nosa. Može se postaviti hladan oblog u predelu zadnjeg dela vrata (nadražaj simpatikusa dovodi do vazokonctrikcije). </li></ul><ul><li>Ukoliko krvarenje ne prestane posle 15 min pozvati 94 (112) ili hitno otici u zdravstvenu ustanovu. </li></ul>
  35. 35. Unuta šnje krvarenje <ul><li>Krvarenje u unutrašnjosti tela nastaje zbog povrede ili bolesti unutra šnjih organa. </li></ul><ul><li>Skriveno je od pogleda pa može du go vr emena ostati neprepoznato. </li></ul><ul><li>Prvi simptomi se javljaju tek kada krv počne izlaziti na te le sne otvore ili kad se pojave znakovi iskrvarenja. </li></ul>
  36. 36. <ul><li>Krvarenje u plućima </li></ul><ul><li>- Bolesnik iskašljava svetlu, penušavu krv. </li></ul><ul><li>Krvarenje u jednjaku, želucu ili duadenumu </li></ul><ul><li>- Bolesnik povraća tamno crvenu ili crnu krv koja liči na </li></ul><ul><li>talog od ka f e. Stolica je crna. </li></ul><ul><li>Krvarenje u crevima </li></ul><ul><li>- Crna stolica. </li></ul><ul><li>Krvarenje u završnim delovima c r eva </li></ul><ul><li>- Crvena, krvava stolica. </li></ul><ul><li>Krvarenje u bubregu ili mokraćno j bešici </li></ul><ul><li>- Crvena mokraća. </li></ul>Unut rašnja krvarenja s a izlaskom krvi na telesne otvore:
  37. 37. Unut rašnja krvarenja bez izlaska krvi na telesne otvore: <ul><li>Krvarenje u trbušnu duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u grudnu duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u lobanjsku duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u miš iće </li></ul><ul><li>Pri prelomu velikih kostiju, naročito nadkolene ili nadlak tne kosti, koštani ulomci mogu povrediti krvn i sud i izazvati obilno unut rašnje krvarenje. Povreda krvnog suda može nastati u trenutku preloma, ali i naknadno, nepravilnom manipulacijom i izostavljanjem imobilizacije povređenog ekstremiteta . Naročito je opasan prelom femura pri kojem povređeni može izgubiti i do 1,5 litara krvi ako se povredi femoralna arterija . </li></ul>
  38. 38. Napomena : <ul><li>Pri svakom jačem udarcu u trup (npr. u saobraćajnoj ne sreći ) moramo posumnjati na mogućnost unut rašnjih povreda s a krvarenjem u trbušnu ili grudnu duplju , čak i kada se povređeni oseća relativno dobro i nema vidljivih povreda . </li></ul><ul><li>Unut rašnje krvarenje može se razvijati vrlo polako , s a prvim znakovima tek nakon više sati . </li></ul>
  39. 39. Postupak: <ul><li>Unut rašnje krvarenje ne može se zaustaviti metodama p rve pomoći. Zato je nužan HITAN PREVOZ u bolnicu. </li></ul><ul><li>Koštane prelome imobili sati pre transporta. </li></ul><ul><li>Osoba ne sme ništa jesti ni piti. </li></ul><ul><li>Samo u slučaju dugotrajnog transporta i ako nema povrede stomaka niti krvarenja iz gastrointestinalnog trakta , povređenom se mogu povremeno davati manje količine vode ili čaja. </li></ul>
  40. 40. PITANJA?

×