Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Krvarenje

  • Login to see the comments

Krvarenje

  1. 1. * ŠOK I KRVARENJE *
  2. 2. * ŠOK *
  3. 3. <ul><li>U svakodnevnom govoru često koristimo reč &quot;šok&quot; sa </li></ul><ul><li>značenjima koja se razlikuju od njegove medicinske definicije. </li></ul><ul><li>Šok u medicinskom smislu znači po život opasno stanje </li></ul><ul><li>poremećene cirkulacije krvi koje može imati različite uzroke i </li></ul><ul><li>mehanizme nastanka. </li></ul><ul><li>Kao rezultat različitih trauma organizam odgovara </li></ul><ul><li>kompenzatornim mehanizmima (ubrzanje pulsa, disanja, </li></ul><ul><li>povećanje krvnog pritiska) da bi održao adekvatnu cirkulaciju, </li></ul><ul><li>te dopremanje kiseonika i hranjivih materija ćelijama i tkivima </li></ul><ul><li>organizma. </li></ul><ul><li>Kada je oštećenje organizma jače od mogućnosti </li></ul><ul><li>kompenzatornih mehanizama nastaje stanje šoka . </li></ul><ul><li>* Šok je stanje opšte hipoperfuzije ćelija i tkiva organizma ! </li></ul>
  4. 4. Cirkulacija = Perfu z i ja O čuvana cirkulacija = Ade kvatna p erfu zija Kompr o mitovana cirkulacija = Inade kvatna p erfu zija (H i poperfu zija ) H ipoperfuzija = ŠOK
  5. 5. <ul><li>Šta je potrebno za održavanje adekvatne perfuzije ? </li></ul><ul><li>Pump a </li></ul><ul><li>Cevi </li></ul><ul><li>Tečnost </li></ul>Srce Krvni sudovi Krv <ul><li>Poremećaj funkcije pumpe - Srca </li></ul><ul><li>Poremećaj funkcije cevi - Krvnih sudova </li></ul><ul><li>Gubitak volumena tečnosti - Krvi </li></ul><ul><li>Šta dovodi do poremećaja perfuzije ? </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Poremećaj rada srčane pumpe (infarkt miokarda, aritmije, tamponada miokarda...) dovodi do KARDIOGENOG ŠOKA! </li></ul>Najčešći uzroci šoka: <ul><li>Smanjeni volumen krvi nastao zbog jakog krvarenja ( hemoragijski šok ), gubitak krvne plazme kod npr. opsežnih opekotina ili gubitak </li></ul><ul><li>tečnosti zbog obilnog povraćanja, znojenja ili dijareje dovodi do HIPOVOLEMIJSKOG ŠOKA! </li></ul>
  7. 7. <ul><li>Periferna vazodilatacija (širenje krvnih sudova) i nakupljanje krvi u rezervoarima na periferiji dovode do REDISTRIBUCIONOG ŠOKA! </li></ul><ul><li>Oblici ovog šoka su neurogeni šok koji može nastati zbog akcidenta tokom anestezije ili oštećenja kičmene moždine, i anafilaktički šok prouzrokovan alergijskom reakcijom (tip I hipersenzitivnosti) koja se može javiti kod uboda insekata ili primene nekih lekova . </li></ul>
  8. 8. <ul><li>Sepsa je teška infekcija s pojavom bakterija u krvi koja dovodi do SEPTIČNOG ŠOKA! </li></ul><ul><li>Traumatski šok je u osnovi hipovolemijski i delom redistribucioni šok do koga dovode teške povrede kao što su prelomi, opsežna nagnječenja mekih tkiva, povrede trbuha, grudnog koša... </li></ul><ul><li>Psihogeni šok (nesvestica, sinkopa) je forma neurogenog šoka izazvana psihogenim faktorima kao sto su strah, bol, neprijatni prizori, zvuci ili mirisi ... </li></ul>
  9. 9. Dok se gubitak krvi približava ovoj količini (polovini normalnog nivoa) puls na doručju prestaje da se opipava. Čovek će izgubiti svest, a rad srca i disanje će stati 3 litra Oslobađa se hormon adrenalin. Ubrzava se puls. Počinje znojenje. Sitni krvni sudovi iz nevitalnih regija ne dobijaju krv koja se sada doprema samo u vitalne organe. Šok će biti očevidan 2 litra Mali ili nikakav učinak. Ova količina se normalno uzima od dobrovoljnih davalaca krvi. ½ litra Učinak na telo Približna količina KAKO TELO REAGUJE NA GUBITAK KRVI
  10. 10. Odnos pulsa i krvnog pritiska <ul><li>Ako je puls palpabilan na arteriji radijalis, arterijski pritisak je oko 10,7 kPa (80 mmHg) , na arteriji femoralis oko 9,3 kPa (70 mmHg), a na karotidnim arterijama iznad 8,0 kPa (60 mmHg). </li></ul><ul><li>Šok nije isto što i nizak krvni pritisak, pad krvnog pritiska je kasni znak razvoja šoka! </li></ul>
  11. 11. Simptomi i znaci šoka <ul><li>Š ok karakteriše kompleks znakova i simptoma koji obično obuhvataju : </li></ul><ul><li>sistemsku arterijsku hipotenziju </li></ul><ul><li>koža je bleda i hladna, orošena lepljivim znojem kod kardiogenog i hipovolemijskog šoka, a suva i rumena kod septičkog i redistribucionog šoka </li></ul><ul><li>usne i prsti mogu biti modri </li></ul><ul><li>puls je filiforman što znači ubrzan i teško opipljiv </li></ul><ul><li>(kod neurogenenog šoka puls je slab i usporen) </li></ul><ul><li>kolaps površnih vena na ekstremitetima </li></ul><ul><li>disanje je ubrzano i površno ( glad za vazduhom ) </li></ul><ul><li>osećaj hladnoće, žeđ, mučnina i ponekad povraćanje </li></ul>
  12. 12. VAŠI POSTUPCI Preduzeti potrebne mere za očuvanje života Ako je moguće delovati na sam uzrok nastanka šoka Postaviti osobu u odgovarajući položaj i preduzeti mere nege Pozvati 94 (112)
  13. 13. VAŠI POSTUPCI <ul><li>Prići unesrećenoj osobi i ustanoviti njeno opšte stanje držeći se algoritma (A B C) pružanja prve pomoći. </li></ul><ul><li>Delovati na sam uzrok ako je moguće, npr. zaustaviti spoljašnje (vidljivo) krvarenje. </li></ul><ul><li>Ako sumnjamo na hipovolemijski šok osobu postavljamo u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstemitetima oko 25 cm od poda. Kod kardiogenog šoka donji ekstremiteti se ne smeju podizati! </li></ul>
  14. 14. VAŠI POSTUPCI <ul><li>Upotrebite ćebe da zaštitite unesrećenu osobu od hladnoće ukoliko je postavljate u ležeći položaj na zemlju. </li></ul><ul><li>Olabavite ili oslobodite delove odeće koji stežu vrat, grudni koš i struk unesrećene osobe. </li></ul><ul><li>Kontrolišite i beležite disanje, puls i stanje svesti unesrećene osobe najmanje na svakih 10 minuta! </li></ul><ul><li>Budite spremni na mere resuscitacije ukoliko to postane neophodno! </li></ul>
  15. 15. ŠOK -NAPOMENE- <ul><li>Unesrećenu osobu ne ostavljajte samu! </li></ul><ul><li>Izuzetno je možete ostaviti ako ste sami samo da biste zvali pomoć. </li></ul><ul><li>Ne dozvolite unesrećenoj osobi da jede, pije niti da se pomera! </li></ul><ul><li>Ako se povređeni žali na žeđ, možete mu ovlažiti usta vodom. </li></ul><ul><li>Stanje šoka mogu pogoršati strah i bol!!! </li></ul>
  16. 16. * KRVARENJE *
  17. 17. KRVARENJE <ul><li>P redstavlja isticanje krvi iz povređenog srca ili </li></ul><ul><li>krvnog suda . </li></ul><ul><li>O rganizam čoveka prosečno sadrži oko 5-6 l krvi . </li></ul><ul><li>G ubitak 1/3 (oko 1.5 l) dovodi do stanja teške </li></ul><ul><li>iskrvavljenosti i pretećeg stanja šoka (deca i stariji </li></ul><ul><li>veći rizik) . </li></ul><ul><li>T reba što hitnije reagovati i sprečiti naknadni </li></ul><ul><li>gubitak krvi . </li></ul>
  18. 18. Podela krvarenja 1. ARTERIJSKO (svetlija krv, u mlazu ističe pri svakom otkucaju srca, brže nastupa iskrvavljenost) 2. VENSKO (tamnija krv, sliva se niz telo) 3. KAPILARNO (oguljena koža orošena kapima krvi) <ul><li>Prema vrsti krvnog suda: </li></ul>
  19. 19. <ul><li>SPOLJAŠNJE ILI VIDLJIVO </li></ul><ul><li>UNUTRAŠNJE: </li></ul><ul><li>- u telesne duplje (deluje gubitkom </li></ul><ul><li>cirkulišućeg volumena i kompresijom </li></ul><ul><li>na organe </li></ul><ul><li>- u mišiće i tkiva </li></ul><ul><li>- primarno unutrašnje, a sekundarno spoljašnje </li></ul><ul><li>(na nos, usta, uši...) </li></ul>Podela krvarenja
  20. 20. <ul><li>PRIMARNO - odmah nakon povrede </li></ul><ul><li>SEKUNDARNO – naknadno </li></ul><ul><li>(ispadanje zavoja, pomeranje ulomaka kostiju, pucanje krvnog suda...) </li></ul>Podela krvarenja
  21. 21. Simptomi i znaci krvarenja <ul><li>Ubrzan srčani rad </li></ul><ul><li>Slabo punjen i pipljiv puls </li></ul><ul><li>Bledilo kože i vidljivih sluzokoža </li></ul><ul><li>Ubrzano, otežano i površno disanje </li></ul><ul><li>Koža prekrivena hladnim znojem </li></ul><ul><li>Malaksalost, umor </li></ul><ul><li>Nemir, uplašenost </li></ul><ul><li>Žeđ </li></ul><ul><li>Apatija koma smrt </li></ul>
  22. 22. Metode za zaustavljanje krvarenja 1. “DIGITALNA KOMPRESIJA” - samo do postavljanja kompresivnog zavoja i ako ima više spasioca 2. KOMPRESIVNI ZAVOJ + ELEVACIJA/AUTOTRENSFUZIJA 3. PRIMENA POVESKE – SAMO U NU ŽDI
  23. 23. “ Digitalna kompresija” <ul><li>Neposredno nakon povređivanja. </li></ul><ul><li>Pritiskom na samu ranu (preko gaze), ivice rane ili </li></ul><ul><li>na mesta ispod kojih prolaze velike arterije. </li></ul><ul><li>3. Drži se samo do postavljanja kompresivnog zavoja. </li></ul><ul><li>4. Porteban je još jedan spasilac. </li></ul><ul><li>5. Nosi sa sobom opasnost od brzog zamaranja </li></ul><ul><li>spasioca te popuštanje same kompresije </li></ul>
  24. 24. <ul><li>Komadom gaze ili tkanine čvrsto pritisnite mesto krvarenja. Ako je rana na ruci ili nozi, podignite ozleđeni ekstremitet i zadržite ga u eleviranom položaju. Ako je u ranu zabodeno strano telo </li></ul><ul><li>(nož, drvo, strela) ne smete ga vaditi. Krvarenje ćete zaustaviti pritiskom na rubove rane oko stranog tela. </li></ul>Direktan pritisak na ranu
  25. 25. Pritisak na veliku arteriju <ul><li>Krvarenje na ruci, nozi ili glavi može se zaustaviti pritiskom na veliku arteriju koja dovodi krv u ozleđeno područje. Za ovaj postupak potrebna je veština i t a čno poznavanje mesta pritiska. Nikad se ne sm ej u istovremeno pritisnuti obe vratne arterije. </li></ul>
  26. 26. Karakteristična mesta “ digitalne kompresije”
  27. 27. Kompresivni zavoj
  28. 28. <ul><li>Zaustavljanje spoljasnjeg krvarenja najbolje je izvršiti postavljanjem kompresivn og zavoj a : </li></ul><ul><li>N a ranu stavit i sterilnu gazu. </li></ul><ul><li>N a gazu stavit i podlošku ( zamotuljak zavoja ili tkanine ) , t a čno iznad mesta krvarenja. Može poslužiti i mobilni telefon, komadić drveta , kamen .. . </li></ul><ul><li>K ružnim zavojem i “osmicama” čvrsto stegnit i podlo šku. </li></ul><ul><li>Ozleđenu ruku ili nogu treba držati u izdignutom položaj u. </li></ul>Kompresivni zavoj
  29. 29. <ul><li>UPOZORENJE: Kompresivni zavoj ne sme biti previše stegnut (ne sme sp r ečiti protok krvi u području niže od zavoja). Stoga nakon postavljanja kompresivnog zavoja proveri ti puls i boju ruke niže od kompresivnog zavoja. Kompresivni zavoj ne postavljajt i u području vrata !!! </li></ul>
  30. 30. <ul><li>Ovo je radikalan zahvat koji dovodi do potpunog prekida cirkulacije ispod mesta podvezivanja što može dovesti do odumiranja tkiva i gubitka ekstremiteta . Zato se podvezivanje sme primeniti samo u slučajevima: </li></ul><ul><li>A mputacij one povrede ( is trgnuća ili odsecanja dela ekstremiteta ) ako ne očekujemo ponovno spajanje (replantaciju) odvojenog dela tela . </li></ul><ul><li>J akog nagnječenja i drobljenja dela tela kada je njegov gubitak neminovan. </li></ul><ul><li>J akog krvarenja koje se ne može zaustaviti ni jednim drugim postupkom , ili za to nema dovoljno vremena (evakuacija, politrauma...) </li></ul><ul><li>Za podvezivanje se koriste namenski proizvedene široke gumene vrpce ili platnene vrpce s kopčom (Esmarch), ali može poslužiti i tro ugla marama složena na širinu od 5 cm (Garo poveska) , kravata ili debelo uže. Ne koristit i tanke materijale jer se mogu use ć i u tkivo. Po veska se stavlja na nadlakticu ili natkolenicu. Zateže se pomoću štapića dok krvarenje ne prestane. Z ab e le žit i vreme stavljanja po veske. </li></ul>Primena poveske
  31. 31. Elevacija i položaj autotransfuzije <ul><li>Primenjuju se kod jačih krvarenja, a nakon postavljanja kompresivnog zavoja. </li></ul><ul><li>Omogućava pritok dodatne količine krvi u vitalne organe (mozak, srce, pluća). </li></ul><ul><li>- Smanjuje priliv krvi u predelu povrede te sledstveno smanjuje krvarenje. </li></ul>
  32. 32. Krvarenje iz nosa
  33. 33. <ul><li>Zbog svoje višestruke funkcije sluznica nosa je vrlo dobro vaskularizovana. </li></ul><ul><li>Lokalni uzroci epistakse su idiopatski (nepoznati), traumatski (frakture, strane tela, iritacija), zapaljenski, tumorski, mikroklimatski i endokrini. </li></ul><ul><li>Opšti uzroci su porast krvnog pritiska (hipertenzija, uzbuđenje, porast centralnog venskog pritiska), akutne infektivne bolesti, hematološka oboljenja (leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza i dr) i bolesti srca i krvnih sudova. </li></ul><ul><li>Izgled i opšte stanje bolesnika zavisiće od intenziteta krvarenja. </li></ul><ul><li>Uoliko je teže krvarenje, upadljivo je bledilo kože i sluznice očnih kapaka, puls je ubrzan, a nekda dolazi i do kolapsa. </li></ul>
  34. 34. Prva pomoć <ul><li>Neophodno je smirivanje pacijenta. </li></ul><ul><li>Neposredne metode zaustavljanja krvarenja su razne u zavisnosti od tipa krvarenja. </li></ul><ul><li>Osoba treba da sedi sa glavom nadole (položaj lakat kolena) i pritisne meki deo nosa. Može se postaviti hladan oblog u predelu zadnjeg dela vrata (nadražaj simpatikusa dovodi do vazokonctrikcije). </li></ul><ul><li>Ukoliko krvarenje ne prestane posle 15 min pozvati 94 (112) ili hitno otici u zdravstvenu ustanovu. </li></ul>
  35. 35. Unuta šnje krvarenje <ul><li>Krvarenje u unutrašnjosti tela nastaje zbog povrede ili bolesti unutra šnjih organa. </li></ul><ul><li>Skriveno je od pogleda pa može du go vr emena ostati neprepoznato. </li></ul><ul><li>Prvi simptomi se javljaju tek kada krv počne izlaziti na te le sne otvore ili kad se pojave znakovi iskrvarenja. </li></ul>
  36. 36. <ul><li>Krvarenje u plućima </li></ul><ul><li>- Bolesnik iskašljava svetlu, penušavu krv. </li></ul><ul><li>Krvarenje u jednjaku, želucu ili duadenumu </li></ul><ul><li>- Bolesnik povraća tamno crvenu ili crnu krv koja liči na </li></ul><ul><li>talog od ka f e. Stolica je crna. </li></ul><ul><li>Krvarenje u crevima </li></ul><ul><li>- Crna stolica. </li></ul><ul><li>Krvarenje u završnim delovima c r eva </li></ul><ul><li>- Crvena, krvava stolica. </li></ul><ul><li>Krvarenje u bubregu ili mokraćno j bešici </li></ul><ul><li>- Crvena mokraća. </li></ul>Unut rašnja krvarenja s a izlaskom krvi na telesne otvore:
  37. 37. Unut rašnja krvarenja bez izlaska krvi na telesne otvore: <ul><li>Krvarenje u trbušnu duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u grudnu duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u lobanjsku duplju </li></ul><ul><li>Krvarenje u miš iće </li></ul><ul><li>Pri prelomu velikih kostiju, naročito nadkolene ili nadlak tne kosti, koštani ulomci mogu povrediti krvn i sud i izazvati obilno unut rašnje krvarenje. Povreda krvnog suda može nastati u trenutku preloma, ali i naknadno, nepravilnom manipulacijom i izostavljanjem imobilizacije povređenog ekstremiteta . Naročito je opasan prelom femura pri kojem povređeni može izgubiti i do 1,5 litara krvi ako se povredi femoralna arterija . </li></ul>
  38. 38. Napomena : <ul><li>Pri svakom jačem udarcu u trup (npr. u saobraćajnoj ne sreći ) moramo posumnjati na mogućnost unut rašnjih povreda s a krvarenjem u trbušnu ili grudnu duplju , čak i kada se povređeni oseća relativno dobro i nema vidljivih povreda . </li></ul><ul><li>Unut rašnje krvarenje može se razvijati vrlo polako , s a prvim znakovima tek nakon više sati . </li></ul>
  39. 39. Postupak: <ul><li>Unut rašnje krvarenje ne može se zaustaviti metodama p rve pomoći. Zato je nužan HITAN PREVOZ u bolnicu. </li></ul><ul><li>Koštane prelome imobili sati pre transporta. </li></ul><ul><li>Osoba ne sme ništa jesti ni piti. </li></ul><ul><li>Samo u slučaju dugotrajnog transporta i ako nema povrede stomaka niti krvarenja iz gastrointestinalnog trakta , povređenom se mogu povremeno davati manje količine vode ili čaja. </li></ul>
  40. 40. PITANJA?

×