SlideShare a Scribd company logo
1 of 13
Obrazovna tehnologija
P2: Individualni saznajni procesi i
obrazovno-vaspitna sredstva
dr Aleksandar Spasić, dipl.inž.el.
Individualni saznajni intelektualni psihički
procesi pomoću kojih čovek stiče saznanja o
pojavama i zbivanjima oko sebe su:
•percepcija,
•razmišljanje i
•učenje.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 2/13
Percepcija je psihološki proces pomoću koga
ljudi uzimaju informacije iz okruženja i tako
shvataju svet oko sebe.
Percepciju čine sledećih 5 elemenata:
•opažanje,
•selekcija,
•organizacija,
•interpretacija i
•emotivne reakcije.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 3/13
Da bi se razumela ljudska percepcija treba poći
od stava da ljudi razumeju svet oko sebe, ne
onako kakav on jeste, nego onako kako ga oni
vide. Još važnije od toga jeste da se ljudi ne
ponašaju na osnovu onoga što se stvarno
dešava, nego na osnovu sopstvene
interpretacije onoga što se dešava.
Ljudi, dakle, ne vide realnost onakvom kakva
ona jeste, oni je interpretiraju i na osnovu te
interpretacije reaguju.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 4/13
Poznat je primer američkog časopisa Parada
koji je od trojice profesionalnih ilustratora koji
su radili za taj magazin i čije je zanimanje bilo
da vizuelno predstavljaju ideje, zatražio da
nacrtaju životinju na osnovu tekstualnog opisa
koji je preuzet iz Enciklopedije Britanike.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 5/13
Opis životinje je glasio:
“Telo joj je snažno, leđa u obliku luka; udovi su kratki i
stameni, naoružani snažnim tupim kandžama; uši su joj
duge; rep je debeo pri osnovi i sve se više sužava prema
vrhu. Izdužena glava je usađena u kratak debeo vrat, a
njuška se završava kolutom na kome su nozdrve. Usta
su mala i cevasta snabdevena dugim i rastegljivim
jezikom. Jedna odrasla životinja bila je dugačka 6 stopa i
8 inča. Boje je bledožute ili kao pesak; dlaka je retka,
tako da se kroz nju providi koža“.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 6/13
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 7/13
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 8/13
Percepcija nije samo puko registrovanje spoljnih
stimulansa.
Ona je mnogo više od toga, ona je i interpretacija tih
stimulansa tokom koje se njima daju značenja od kojih
zavisi i odnos subjekta percepcije prema tim
stimulansima i njegova reakcija na njih. Zato je vrlo
važno razumeti razliku izmedu opažanja ili senzacije i
percepcije.
Dok je senzacija registrovanje stimulansa, dotle
percepcija predstavlja složen proces tokom koga se
registrovani stimulansi interpretiraju čime se određuje i
njihovo značenje.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 9/13
Percepcija se definiše kao proces senzacije, selekcije,
organizacije i interpretacije stimulansa u cilju
određivanja njihovog značenja.
Da bi se interpretirali, stimulansi se prvo moraju uočiti i to je
prvi deo procesa percepcije. Uočavanje stimulansa ili
senzacija je prvi i početni korak u percepciji. Kad percipiramo
mi impresije koje su na naša čula učinili podsticaji iz naše
okoline, prevodimo u svest o predmetima ili zbivanjima.
Osoba sa normalnim funkcijama perceptornih mehanizama
stiče saznanja kao mnogostrane utiske zabeležene pomoću
čula vida, sluha, dodira...Perceptorni mehanizmi kada su
podstaknuti spoljnim zbivanjima deluju zajedno i skladno.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 10/13
Saznanje nastaje kao rezultat koordinirane
percepcije.
To znači da je efikasna percepcija spoj
senzacija koje u svesti izazivaju mešanje,
sređivanje i odabir jedne slike.
Tako dobijenu sliku nazivamo saznanjem i to je
predstava o jednom događaju ili predmetu.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 11/13
Predstave (saznanja) dobijene koordiniranom
višestrukom percepcijom prestavljaju osnovu za
procese svrstavanja, povezivanja i odbacivanja,
odnosno za procese razmišljanja.
To znači da normalan proces razmišljanja obuhvata
odabiranje predstava koje se mogu primeniti u
rešavanju konkretnog problema i odbacivanje onih
koje se ne mogu primeniti. Osnovu za razmišljanje čini
čitav niz saznanja odakle se može vršiti odabir.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 12/13
Kompleksnost savremenog okruženja i života je takva
da ljudi, a deca pogotovu, nemaju mogućnosti da lako
stvore bogatu sopstvenu kolekciju ličnih opažajnih
doživljaja. U tom slučaju pogodno je koristiti audio-
vizuelna sredstva koja u obrazovno-vaspitnom procesu
služe da zamene mnoga potrebna i poželjna
perceptivna iskustva.
Planiranjem vizuelnih i/ili auditivnih impresija koje
oživljavaju situacije odgovarajuće sredine moguće je,
tako, zameniti stvarne doživljaje.
2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje
29.3.2020. P2: 13/13

More Related Content

Similar to L2 1

Predmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijePredmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijeNatalija Simić
 
Misljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaMisljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaProfpsiholog
 
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУРАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУOS Desanka Maksimovic-Cokot
 
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscuSnežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscubsckragujevac
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeAna Rasic
 
Pamcenje 2 psihologija
Pamcenje 2   psihologijaPamcenje 2   psihologija
Pamcenje 2 psihologijastevansek
 
Pamcenje psihologija
Pamcenje   psihologijaPamcenje   psihologija
Pamcenje psihologijastevansek
 
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušate
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušateMr Branka Drašković, Da li umete da slušate
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušateFEFA Faculty
 
Neprijatne emocije i šta sa njima
Neprijatne emocije i šta sa njimaNeprijatne emocije i šta sa njima
Neprijatne emocije i šta sa njimaSuzana Kulja
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduNebojsa Jovanovic
 
Primena NLPa u obukama - Boris Vasić
Primena NLPa u obukama - Boris VasićPrimena NLPa u obukama - Boris Vasić
Primena NLPa u obukama - Boris VasićNLP Centar Beograd
 
Seminarski diplomski ucenje
Seminarski diplomski ucenjeSeminarski diplomski ucenje
Seminarski diplomski ucenjesofijaseminarski
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaNebojsa Jovanovic
 
1 psihologija kao nauka
1   psihologija kao nauka1   psihologija kao nauka
1 psihologija kao naukanenapavlicic
 
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - Preduzetnik
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - PreduzetnikOd znanja svesnog ka znanju nesvesnom - Preduzetnik
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - PreduzetnikNLP Centar Beograd
 

Similar to L2 1 (20)

Predmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijePredmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologije
 
Mentalni vid
Mentalni vidMentalni vid
Mentalni vid
 
Misljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaMisljenje gimnazija
Misljenje gimnazija
 
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУРАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ
РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ
 
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscuSnežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicije
 
Slavica Squire - NLP
Slavica Squire - NLPSlavica Squire - NLP
Slavica Squire - NLP
 
Pamcenje 2 psihologija
Pamcenje 2   psihologijaPamcenje 2   psihologija
Pamcenje 2 psihologija
 
Pamcenje psihologija
Pamcenje   psihologijaPamcenje   psihologija
Pamcenje psihologija
 
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušate
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušateMr Branka Drašković, Da li umete da slušate
Mr Branka Drašković, Da li umete da slušate
 
Neprijatne emocije i šta sa njima
Neprijatne emocije i šta sa njimaNeprijatne emocije i šta sa njima
Neprijatne emocije i šta sa njima
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
 
Primena NLPa u obukama - Boris Vasić
Primena NLPa u obukama - Boris VasićPrimena NLPa u obukama - Boris Vasić
Primena NLPa u obukama - Boris Vasić
 
Seminarski diplomski ucenje
Seminarski diplomski ucenjeSeminarski diplomski ucenje
Seminarski diplomski ucenje
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
 
Psihologija uz engleski
Psihologija uz engleskiPsihologija uz engleski
Psihologija uz engleski
 
1 psihologija kao nauka
1   psihologija kao nauka1   psihologija kao nauka
1 psihologija kao nauka
 
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - Preduzetnik
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - PreduzetnikOd znanja svesnog ka znanju nesvesnom - Preduzetnik
Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom - Preduzetnik
 
Opažanje osoba
Opažanje osobaOpažanje osoba
Opažanje osoba
 
ICK2-L4.pptx
ICK2-L4.pptxICK2-L4.pptx
ICK2-L4.pptx
 

More from AleksandarSpasic5 (20)

OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR-V8.pptx
OIR-V8.pptxOIR-V8.pptx
OIR-V8.pptx
 
OIR10-L5.pptx
OIR10-L5.pptxOIR10-L5.pptx
OIR10-L5.pptx
 
OIR10-L4.pptx
OIR10-L4.pptxOIR10-L4.pptx
OIR10-L4.pptx
 
OIR10-L3.pptx
OIR10-L3.pptxOIR10-L3.pptx
OIR10-L3.pptx
 
OIR10-L2.pptx
OIR10-L2.pptxOIR10-L2.pptx
OIR10-L2.pptx
 
OIR10-L1.pptx
OIR10-L1.pptxOIR10-L1.pptx
OIR10-L1.pptx
 
OIR-V7.pptx
OIR-V7.pptxOIR-V7.pptx
OIR-V7.pptx
 
OIR9-L3.pptx
OIR9-L3.pptxOIR9-L3.pptx
OIR9-L3.pptx
 
OIR9-L2.pptx
OIR9-L2.pptxOIR9-L2.pptx
OIR9-L2.pptx
 
OIR9-L1.pptx
OIR9-L1.pptxOIR9-L1.pptx
OIR9-L1.pptx
 
OIR-V6.pptx
OIR-V6.pptxOIR-V6.pptx
OIR-V6.pptx
 
OIR-V5.pptx
OIR-V5.pptxOIR-V5.pptx
OIR-V5.pptx
 
OIR8-L1.pptx
OIR8-L1.pptxOIR8-L1.pptx
OIR8-L1.pptx
 
OIR8-L2.pptx
OIR8-L2.pptxOIR8-L2.pptx
OIR8-L2.pptx
 
OIR8-L3.pptx
OIR8-L3.pptxOIR8-L3.pptx
OIR8-L3.pptx
 
OIR8-L4.pptx
OIR8-L4.pptxOIR8-L4.pptx
OIR8-L4.pptx
 

L2 1

  • 1. Obrazovna tehnologija P2: Individualni saznajni procesi i obrazovno-vaspitna sredstva dr Aleksandar Spasić, dipl.inž.el.
  • 2. Individualni saznajni intelektualni psihički procesi pomoću kojih čovek stiče saznanja o pojavama i zbivanjima oko sebe su: •percepcija, •razmišljanje i •učenje. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 2/13
  • 3. Percepcija je psihološki proces pomoću koga ljudi uzimaju informacije iz okruženja i tako shvataju svet oko sebe. Percepciju čine sledećih 5 elemenata: •opažanje, •selekcija, •organizacija, •interpretacija i •emotivne reakcije. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 3/13
  • 4. Da bi se razumela ljudska percepcija treba poći od stava da ljudi razumeju svet oko sebe, ne onako kakav on jeste, nego onako kako ga oni vide. Još važnije od toga jeste da se ljudi ne ponašaju na osnovu onoga što se stvarno dešava, nego na osnovu sopstvene interpretacije onoga što se dešava. Ljudi, dakle, ne vide realnost onakvom kakva ona jeste, oni je interpretiraju i na osnovu te interpretacije reaguju. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 4/13
  • 5. Poznat je primer američkog časopisa Parada koji je od trojice profesionalnih ilustratora koji su radili za taj magazin i čije je zanimanje bilo da vizuelno predstavljaju ideje, zatražio da nacrtaju životinju na osnovu tekstualnog opisa koji je preuzet iz Enciklopedije Britanike. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 5/13
  • 6. Opis životinje je glasio: “Telo joj je snažno, leđa u obliku luka; udovi su kratki i stameni, naoružani snažnim tupim kandžama; uši su joj duge; rep je debeo pri osnovi i sve se više sužava prema vrhu. Izdužena glava je usađena u kratak debeo vrat, a njuška se završava kolutom na kome su nozdrve. Usta su mala i cevasta snabdevena dugim i rastegljivim jezikom. Jedna odrasla životinja bila je dugačka 6 stopa i 8 inča. Boje je bledožute ili kao pesak; dlaka je retka, tako da se kroz nju providi koža“. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 6/13
  • 7. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 7/13
  • 8. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 8/13
  • 9. Percepcija nije samo puko registrovanje spoljnih stimulansa. Ona je mnogo više od toga, ona je i interpretacija tih stimulansa tokom koje se njima daju značenja od kojih zavisi i odnos subjekta percepcije prema tim stimulansima i njegova reakcija na njih. Zato je vrlo važno razumeti razliku izmedu opažanja ili senzacije i percepcije. Dok je senzacija registrovanje stimulansa, dotle percepcija predstavlja složen proces tokom koga se registrovani stimulansi interpretiraju čime se određuje i njihovo značenje. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 9/13
  • 10. Percepcija se definiše kao proces senzacije, selekcije, organizacije i interpretacije stimulansa u cilju određivanja njihovog značenja. Da bi se interpretirali, stimulansi se prvo moraju uočiti i to je prvi deo procesa percepcije. Uočavanje stimulansa ili senzacija je prvi i početni korak u percepciji. Kad percipiramo mi impresije koje su na naša čula učinili podsticaji iz naše okoline, prevodimo u svest o predmetima ili zbivanjima. Osoba sa normalnim funkcijama perceptornih mehanizama stiče saznanja kao mnogostrane utiske zabeležene pomoću čula vida, sluha, dodira...Perceptorni mehanizmi kada su podstaknuti spoljnim zbivanjima deluju zajedno i skladno. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 10/13
  • 11. Saznanje nastaje kao rezultat koordinirane percepcije. To znači da je efikasna percepcija spoj senzacija koje u svesti izazivaju mešanje, sređivanje i odabir jedne slike. Tako dobijenu sliku nazivamo saznanjem i to je predstava o jednom događaju ili predmetu. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 11/13
  • 12. Predstave (saznanja) dobijene koordiniranom višestrukom percepcijom prestavljaju osnovu za procese svrstavanja, povezivanja i odbacivanja, odnosno za procese razmišljanja. To znači da normalan proces razmišljanja obuhvata odabiranje predstava koje se mogu primeniti u rešavanju konkretnog problema i odbacivanje onih koje se ne mogu primeniti. Osnovu za razmišljanje čini čitav niz saznanja odakle se može vršiti odabir. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 12/13
  • 13. Kompleksnost savremenog okruženja i života je takva da ljudi, a deca pogotovu, nemaju mogućnosti da lako stvore bogatu sopstvenu kolekciju ličnih opažajnih doživljaja. U tom slučaju pogodno je koristiti audio- vizuelna sredstva koja u obrazovno-vaspitnom procesu služe da zamene mnoga potrebna i poželjna perceptivna iskustva. Planiranjem vizuelnih i/ili auditivnih impresija koje oživljavaju situacije odgovarajuće sredine moguće je, tako, zameniti stvarne doživljaje. 2.1. Percepcija, saznavanje, razmišljanje 29.3.2020. P2: 13/13