SlideShare a Scribd company logo

More Related Content

Similar to IT9-L5.pptx (20)

Internet
InternetInternet
Internet
 
Usluge servisi-interneta
Usluge servisi-internetaUsluge servisi-interneta
Usluge servisi-interneta
 
Web Servisi
Web ServisiWeb Servisi
Web Servisi
 
Internet i web
Internet i webInternet i web
Internet i web
 
Servisi na internetu
Servisi na internetuServisi na internetu
Servisi na internetu
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
Osnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana JevticOsnove internet Adrijana Jevtic
Osnove internet Adrijana Jevtic
 
HTML skripta.pdf
HTML skripta.pdfHTML skripta.pdf
HTML skripta.pdf
 
Internet
Internet Internet
Internet
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
2 racunarske mreze
2 racunarske mreze2 racunarske mreze
2 racunarske mreze
 
Увод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мрежеУвод у рачунарске мреже
Увод у рачунарске мреже
 
Rad sa elektronskom poštom
Rad sa elektronskom poštomRad sa elektronskom poštom
Rad sa elektronskom poštom
 
Rad sa elektronskom poštom
Rad sa elektronskom poštomRad sa elektronskom poštom
Rad sa elektronskom poštom
 
Aleksandar popovic konferencija ns-3
Aleksandar popovic konferencija ns-3Aleksandar popovic konferencija ns-3
Aleksandar popovic konferencija ns-3
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
Internet
InternetInternet
Internet
 
Рачунарске мреже
Рачунарске мрежеРачунарске мреже
Рачунарске мреже
 
IT8-L2.pptx
IT8-L2.pptxIT8-L2.pptx
IT8-L2.pptx
 
Pptp na tcp ip mrezama informatika
Pptp na tcp ip mrezama   informatikaPptp na tcp ip mrezama   informatika
Pptp na tcp ip mrezama informatika
 

More from AleksandarSpasic5 (20)

OIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptxOIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptx
 
OIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptxOIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptx
 
OIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptxOIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptx
 
OIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptxOIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptx
 
OIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptxOIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptx
 
OIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptxOIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptx
 
OIR-V1.pptx
OIR-V1.pptxOIR-V1.pptx
OIR-V1.pptx
 
OIR-P0.pptx
OIR-P0.pptxOIR-P0.pptx
OIR-P0.pptx
 
OIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptxOIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptx
 
OIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptxOIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptx
 
OIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptxOIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptx
 
OIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptxOIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptx
 
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
 
IT12-L1.pptx
IT12-L1.pptxIT12-L1.pptx
IT12-L1.pptx
 
IT12-L2.pptx
IT12-L2.pptxIT12-L2.pptx
IT12-L2.pptx
 

IT9-L5.pptx

  • 1. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи Интернет услуге или сервиси подразумевају јавне и видљиве делове Интернета које сваки корисник може свакодневно да користи. То су поред самог приступа Интернету и употреба електронске поште, прегледавање садржаја веб страница или пренос датотека на удаљене рачунаре и многе друге услуге. Основне услуге које нуди Интернет, а које се још популарно зову и Интернет сервиси су: 1. веб (World Wide Web, WWW) 2. електронска пошта 3. телнет 4. протокол за пренос датотека (File Transfer Protocol, FTP) 5. дискусионе групе 6. услуга тренутне размене порука (Instant Messaging, IM) 7. Интернет телефонија 8. видео конференције
  • 2. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.1. Веб (World Wide Web) WWW је систем којим се различити документи (текст, слике, звук, видео) на Интернету повезују одређеним везама - хиперлинковима. Веб се заснива на хипертексту као облику приказа документа. Документ написан у хипертексту може у себи садржати линк (хиперлинк или хипервезу), који представља везу са другим делом истог или неког другог документа. Линк изгледа попут нормалног текста само што је означен (нпр. подвучен или има другачију боју) и што преласком показивача (курсора) преко њега курсор мења изглед у шаку с испруженим кажипрстом. Кликом на такав текст остварује се веза са тим другим документом, што значи да се отвара нови документ, или се скаче на нову позицију у том истом документа.
  • 3. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.1. Веб (World Wide Web) World Wide Web је најприступачнији и најзаступљенији Интернет сервис. Настао је на основу идејног пројекта из 1980. године који је направио Тим Бернерс – Ли из ЦЕРН-а у Швајцарској. Тема пројекта била је систем за хипертекст, односно метод проналажења докумената помоћу хипервеза које упућују на места где се документи налазе. Веб је почео са пробним радом 1991. године, али је било потребно да прођу две године док се нису појавили први графички читачи Веба. Веб сервиси функционишу на захтев. То значи да корисници примају оне информације које желе и онда када то желе. Веб обезбеђује интерфејс за приступ огромним количинама текстуалног, графичког, звучног и видео материјала који се чува на Интернету. Овим и другим мултимедијалним садржајима приступа се такође на захтев. HyperText Transfer Protokol (HTTP) је основни протокол за дистрибуцију садржаја на вебу. Основна намена овог протокола је да омогући пренос захтева за проналажење одређеног хипертекстуалног (HTML) документа (од стране клијента ка серверу) и пренос садржаја пронађеног докумената (од стране сервера ка клијенту).
  • 4. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.1. Веб (World Wide Web) HTML (Hyper Text Markup Language) је језик из породице језика за означавање (Markup Language). Улога језика за означавање је да означи делове документа. За сам приказ је задужен клијент (веб читач). HTML омогућава стандардни приказ веб странице. Класичан HTML документ се састоји од две целине: заглавља и тела документа. Подаци у заглављу су намењени веб читачу и садрже информације о наслову документа, кључним речима, датуму и сл. Тело документа је део који је намењен за презентовање корисницима. Постоји велики број текстуалних и графичких едитора који олакшавају рад са HTML документима.
  • 5. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.1. Веб (World Wide Web) Веб читачи или броузери (browsers) су рачунарски програми који омогућавају читање ХТМЛ докумената који чине веб заједно са графичким и другим мултимедијским датотекама које су придружене тим страницама. Функције основних команди за кретање по страницама које се налазе у систему менија читача (слика 9.6) су следеће : • back (стрелица уназад – одлазак на претходни документ) • forward (стрелица унапред – одлазак на следећи документ) • home (икона куће) • reload (кружна стрелица – поново учитава документ) • stop (прекида учитавање) Читачи стандардно поседују бројне олакшице у раду као што су, на пример: • листа прегледаних докумената (history list) која омогућава да читач меморише све адресе (сајтове) које је корисник обишао у току рада и омогућава, по потреби, једноставан повратак корисника на жељену адресу. • листа адреса (bookmark list) омогућава да уколико корисник читача наиђе на неку веб страницу која је за њега интересантна, њену адресу може да запамти у листу.
  • 6. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.1. Веб (World Wide Web) Веб претраживачи (Web search engines) представљају посебне Интернет сајтове чија је сврха тражење информација на Интернету и то најчешће задавањем кључне речи или комбинације више кључних речи, а нешто ређе и избором понуђене ставке. Резултат претраге се најчешће приказује као списак Интернет страница или сајтова који садрже тражену информацију. Веб претраживачи имају за циљ минимизирање времена које је потребно да би се нека информација пронашла.
  • 7. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.2. Електронска пошта Сервис електронске поште (e-mail сервис) је један од најчешће коришћених сервиса на Интернету. Овај сервис постоји дуже од самог Интернета. Први пут је представљен 1972. године и служио је за међусобну комуникацију корисника на маинфраме рачунарима. Убрзо је добио могућност рада и у мрежама тј. могућност размене порука између корисника на различитим рачунарима. У то време се појављује симбол “@” за раздвајање адресе корисника од адресе рачунара (корисник@рачунар.мрежа). Електронска пошта омогућава размену приватних порука са било којим корисником Интернета без обзира на земљу или део света у којем се налази. Представља најјефтинији и истовремено најефикаснији начин комуницирања. Попут стандардне поштанске службе е–пошта је тип асихроног преноса података, тј. људи шаљу и примају поруке онда када им то одговара, и не морају да усклађују своје активности. У порукама савремене е–поште могу да се налазе приложени документи, хипервезе, текст у HTML формату или слике. Иако може да се искористи за пренос говорних и видео порука, е–пошта се још увек највише користи за размену класичних текстуалних порука.
  • 8. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.2. Електронска пошта Уобичајено је да адреса електронске поште садржи два дела. Први део корисник сам одређује. Други део је одређен именом добијеним од Интернет провајдера. У оквиру целог Интернета не може се појавити дуплирање било које електронске адресе. Е-маил систем је дизајниран тако да омогућава слање и пријем текстуално базираних порука и слање разних докумената у облику додатка (attachment). Разни софтверски пакети за манипулацију са е-маил порукама дају и неке могућности квалитетнијег писања маил-а, рецимо са избором слова, њихове боје и величине. Најраширенији протокол за слање е-поште је SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), а за преузимање порука POP3 протокол (Post OfficeProtocol version 3).
  • 9. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.3. Телнет сервис Основна улога телнет сервиса јесте да омогући рад корисника на удаљеним рачунарима. Овај сервис је изграђен на клијент-сервер архитектури што значи да захтева од корисника поседовање клијентске апликације и да на рачунару на који корисник жели да се повеже буде инсталирана серверска компонента сервиса. Након успостављања иницијалне везе телнет протокола, овај сервис поприма карактеристике хост-басед архитектуре. То значи да се свака операција од стране клијента (нпр. притисак тастера на тастатури) истовремено прослеђује серверу. На тај начин корисник може обављати операције на удаљеном рачунару на исти начин као да седи директно испред рачунара и користи локалну тастатуру и монитор. Један од главних разлога зашто се данас телнет ретко користи за удаљени приступ рачунарима јесте појава графичког корисничког интерфејса (Graphic User Interface, GUI) за који овај протокол није дизајниран. Додатни разлог пада популарности овог сервиса јесте безбедност. Телнет протокол све акције корисника (укључујући и слање корисничког имена и лозинке) и резултате инструкција шаље у изворном облику што га чини небезбедним за коришћење на мрежама чије је канале могуће прислушкивати. Без обзира на све ређу употребу телнет сервиса за рад на удаљеним рачунарима, већина модерних оперативних система данас се испоручује са укљученом клијентском компонентом. Разлог овоме јесте могућност коришћења телнет клијента за приступ серверским компонентама осталих сервиса.
  • 10. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.4. Протокол за пренос датотека (FTP) Протокол за пренос датотека - FTP (File Transfer Protocol) са рачунара на рачунар настао је још на самом почетку Интернета. Користи посебне наредбе за копирање датотека са рачунара на рачунар. На FTP серверима се налазе фајлови и програми који се могу пренети на жељени рачунар. За приступ овим серверима користи се FTP софтвер (ФТП клијенти). Једноставно, на серверу се изаберу датотеке, а ФТП извршава пренос. Такође, ФТП се користи и за тзв. “upload”, тј. слање фајлова до сервера. На пример, када се креирају сопствене веб странице, да би свима биле доступне морају се пренети на хостујући сервер. Постоје две различите врсте ФТП сервера. Да би се приступило првим потребна је лозинка и корисничко име. Постоји и друга врста сервера - тзв. анонимни (anonymous) сервери где се за приступ као корисничко име користи реч “anonymous”, а као лозинка се најчешће користи сопствена е-маил адреса.
  • 11. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.5. Дискусионе групе Дискусионе групе (newsgroups) су групе за дискусију преко мреже на којима се окупљају особе сличних интересовања да би разменили мишљења. Постоји на хиљаде дискусионих група које се баве готово сваком темом која се може замислити. Већина дискусионих група се повезује преко Useneт-а, мреже посебних серверских рачунара са специјализованим софтвером потребним за обраду порука. Усенет сервери примају поруке од корисника и исте прослеђују до других Усенет сервера широм света. Софтвер који се користи за слање и читање вести се зове читач вести (news reader). Програм који се налази на серверском рачунару, који разврстава пристигле вести зове се сервер вести (news server). Када се отвори порука, она се преузима са сервера, а чита се као порука електронске поште. На поруку се може одговарати или се могу прослеђивати користећи исту технику која се употребљава за електронску пошту. Свако у групи може да постави поруку и свако може да је прочита. Поред обичног текста чланови групе могу да размењују слике и датотеке са другим садржајем тако што ће их једноставно приложити уз поруку. Најбољи начин да се приступи дискусионим групама јесте да се користи посебан читач за дискусионе групе. Internet Explorer садржи сопствени читач за дискусионе групе у склопу програма Outlook Express који се користи за електронску пошту.
  • 12. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.6. Услуга тренутне размене порука (Instant Messaging) Тренутна размена порука - IM (Instant Messaging), или сервис за размену кратких порука је сервис доступан коришћењем рачунарских мрежа. Овај сервис омогућава директну комуникацију са осталим члановима мреже путем размене кратких писаних порука. Данашњи ИМ сервиси углавном нуде и додатне могућности као што су размена фајлова или чак неке облике аудио/видео конференција. Клијенти ИМ сервиса поруке најчешће размењују директно, а за проналажење осталих корисника ИМ сервиса у мрежи користе услуге централног ИМ сервера. ИМ сервис се може сматрати наследником некада веома популарног IRC (Internet Relay Chat) сервиса који је нудио сличну услугу, али са том разликом што је реализован на клијент/сервер архитектури, те је за његово коришћење био потребан централни сервер на кога су клијенти повезивани путем комуникационог канала високе пропусне моћи. Неки од некада популарних ИМ сервиса су Skype, Yahoo Messanger, ICQ, AOL IM и MSN IM. Данас је ИМ саставни део многих платформи какве су Viber, What’sUp, Zoom, Teams и многе друге.
  • 13. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.7. Интернет телефонија Интернет телефонија (Voice over Internet Protocol, VoIP) је Интернет сервис који омогућава говорну комуникацију у реалном времену преко Интернета. Комуникација преко Интернета обавља се на другачији начин него при стандардном телефонирању. Говор се дигитализује, компримује вокодерским алгоритмом, а затим се низ добијених дигиталних података дели у пакете. Пакети се преносе кроз Интернет TCP/IP протоколом, а на пријему се пакети обједињују, декодирају и конвертују у природни говорни сигнал. Пакети том приликом могу да прођу различитим путањама, истовремено са пакетима из других извора информација.
  • 14. 9.5. Основне интернет услуге (сервиси) и њихови протоколи 9.5.8. Видео конференције Сервис видео конференција омогућава пренос аудио и видео материјала у реалном времену са циљем омогућавања одржавања састанака између особа које се налазе на две или више географски удаљених локација. Сви учесници видео конференција су опремљени дисплејима са звучницима за репрезентовање материјала који друга страна шаље, као и камерама са микрофонима за слање порука другој страни. Учесници видео конференција могу бити појединци са личном опремом, али и групе у специјално опремљеним салама. Највећу корист од видео конференција имају пословне организације које на овај начин могу остварити значајну уштеду штедећи новац и време потребно за путовање на локацију на којој би се одржала стандардна конференција. За коришћење услуге видео конференције је осим адекватног хардвера и софтвера потребно имати и везу са другом страном (или другим странама) која омогућава пренос аудио и видео порука у реалном времену. Софтвер и уређаји који се користе код видео конференција углавном подржавају компресију/декомпресију аудио и видео материјала у циљу што ефикаснијег искоришћења комуникационог канала.