SlideShare a Scribd company logo

ICK6-L3.pptx

P6: Projektovanje korisničkih interfejsa

1 of 5
6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda
Porast broja korisnika i raznovrsnost korisnika računarskih sistema
uslovljava i porast značaja dizajna. Već sada se može uočiti da u
potrošačkoj klasi aplikacija, kakve najčešće imamo na vebu ili mobilnim
uređajima, dizajn igra veoma važnu, a ko ne i presudnu ulogu. Ipak, tako
značajan, dizajn ne treba nadrediti funkcionalnosti, tj. izuzetno je
značajno naći pravu ravnotežu između njih.
Problem u nalaženju prave ravnoteže između funkcionalnosti i izgleda
proizilazi iz njihove različite prirode. Dizajn je subjektivna kategorija.
Latinske izreke koja kaže da o ukusima ne vredi raspravljati (lat. De
gustibus non est disputandum), tako da ono što se nekom sviđa ne mora
automatski da se sviđa nekom drugom. Sa druge strane, funkcionalnost
interfejsa se meri upotrebljivošću koja predstavlja objektivnu
kategoriju (određuje koliko lako korisnik može da obavlja svoje zadatke).
Zbog ovoga, razvoj interfejsa uključuje balansiranje između subjektivnog i
objektivnog.
6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda
Objektivni dizajn se fokusira na namenu sistema za koji se interfejs pravi.
Da bi interfejs bio efikasan, korisnik mora jasno da zna na koji način da obavi
svoje zadatke, a to nije nešto što se postiže dizajnom. Kao primer
objektivnog, dizajna razmotrićemo sajt Google-a. Googleov sajt ima vrlo
skroman dizajn, ali zato korisnicima omogućava da lako obavljaju ono za šta
je on i namenjen. Bez obzira na skromni dizajn, možemo reći da Google
pretraživač pruža dobro korisničko iskustvo.
Subjektivni dizajn proizilazi iz potrebe da interfejsi izgledaju lepo. Estetska
vrednost interfejsa je posebno značajna kod veb i mobilnih aplikacija.
Istraživačka grupa sa Stenford univerziteta je, sprovodeći anketu 2002.
godine, otkrila da poverenje ljudi u veb sajt u najvećoj meri zavisi od
profesionalnog izgleda. Pozitivan prvi utisak čini da ljudi budu tolerantniji na
manje nedostatke, kao i fleksibilniji i kreativniji u nalaženju rešenja.
Da bi osigurali da dizajn bude estetski prijemčiv i upotrebljiv u isto vreme,
potrebno je znamo na koji način se primenjuje estetika. Ukoliko se koristi kao
sredstvo, a ne dekoracija.
6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda
Vizuelni dizajn treba da naglasi ključne informacije, funkcionalnosti i poruku
brenda, a izbegne upotrebu suvišnih elemenata koji bi ometali korisnika u
radu. Postoji nekoliko principa kojih se u ovom pogledu treba držati:
Cilj: Svaka aplikacija se pravi sa nekim ciljem. Zadatak grafičkog dizajnera
je da taj cilj podrži. Iako ovo zvuči kao stvar zdravog razuma, vrlo često cilj
bude zanemaren. Dizajner koji ima uvid u cilj aplikacije je mnogo bolji od
onog koji se samo trudi da je učini lepom.
Razmeštaj: Položaj elementa ima ogroman uticaj na to kada će taj element
biti uočen i kakav će mu značaj biti dat. Da bi se podržala hijerarhija
informacija koristi se tzv. “F pravilo” koje nam govori na koji način korisnik
uobičajeno pregleda stranicu (od gornjeg levog ugla na desno, pa malo na
dole i onda opet na desno). Na osnovu ovog pravila možemo da
pretpostavimo gde će korisnik pogledati prvo, a gde na kraju, te na osnovu
toga, rasporediti značajne elemente kako bi ih istakli.
6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda
Boje: Upotreba boja predstavlja jedan od najznačajnijih vizuelnih
elemenata. Svetlije boje brže privlače pažnju od neutralnijih, pa samim tim
predstavljaju efikasno sredstvo za skretanje pažnje korisnika na primarnu
akciju.
Veličina: Naše oko prirodno više privlače veći objekti na stranici od manjih.
Zbog ovoga, ključnim porukama, informacijama i akcijama treba dodeliti
„više prostora“ od onih manje značajnih. Kao primer možemo uzeti veličinu
naslova i veličinu običnog teksta.
Kontrast: Slično boji, kontrast takođe predstavlja moćan element za
privlačenje pažnje. Važi princip: veći kontrast — više pažnje. Kontrast može
biti u boji, osvetljaju, debljini fontova i slično.
6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda
Tok informacija: Predstavljanje informacija i opcija korisniku na pravi
način, može da pomogne u vođenju korisnika ka definisanom cilju. Primer
za ovo su sajtovi za prodaju preko Interneta. Kod njih se na vrhu najčešće
nalaze jaki elementi koji privlače pažnju i tu je uglavnom i primarna akcija
kojom se obavlja kupovina. Naniže na strani imamo pobrojane osobine
proizvoda i listu svedočanstava kupaca. Nakon malo „ubeđivanja“
korišćenjem ovih informacija, ponovo se javlja poziv za kupovinu.
Konačno, ne treba od grafičkog dizajnera očekivati, niti bi to trebalo da bude
cilj, apsolutnu objektivnost bez imalo umetničke slobode. Ipak, estetske
elemente treba usmeriti na zahtevanu funkcionalnost aplikacije, a ne na
puku dekoraciju. Očekivani rezultat bi trebalo da bude balansirani korisnički
interfejs koji odaje odličan prvi utisak, ali čija forma beskompromisno
podržava funkcionalnosti aplikacije.

Recommended

The 5 Elements of User Experience Design.pdf
The 5 Elements of User Experience Design.pdfThe 5 Elements of User Experience Design.pdf
The 5 Elements of User Experience Design.pdfVladimirDabic6
 
Evaluation of a user interface for www.sportsdirect.com
Evaluation of a user interface for www.sportsdirect.comEvaluation of a user interface for www.sportsdirect.com
Evaluation of a user interface for www.sportsdirect.comStefan Vasić
 
Tatjana Lukić - Poslovna analitika u oblaku - znanje na dohvat ruke, Controll...
Tatjana Lukić - Poslovna analitika u oblaku - znanje na dohvat ruke, Controll...Tatjana Lukić - Poslovna analitika u oblaku - znanje na dohvat ruke, Controll...
Tatjana Lukić - Poslovna analitika u oblaku - znanje na dohvat ruke, Controll...Menadžment Centar Beograd
 
Smernice i trikovi za razvoj predloga projekta.
Smernice i trikovi za razvoj predloga projekta.Smernice i trikovi za razvoj predloga projekta.
Smernice i trikovi za razvoj predloga projekta.Connecting
 

More Related Content

Similar to ICK6-L3.pptx

Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?
Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?
Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?Aleksandar Petković
 
Marketing u bankarstvu
Marketing u bankarstvuMarketing u bankarstvu
Marketing u bankarstvuMarko Djordjic
 
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfAleksandarSpasic5
 
Nikola Polic, IBM
Nikola Polic, IBMNikola Polic, IBM
Nikola Polic, IBMjanasubotic
 
Online lead management - Dragan Varagić
Online lead management - Dragan VaragićOnline lead management - Dragan Varagić
Online lead management - Dragan VaragićbiZbuZZ
 
Online Lead Management - Dragan Varagić
Online Lead Management - Dragan VaragićOnline Lead Management - Dragan Varagić
Online Lead Management - Dragan VaragićbiZbuZZ
 
Small Business SEO - ITOpen 2014
Small Business SEO - ITOpen 2014Small Business SEO - ITOpen 2014
Small Business SEO - ITOpen 2014Ivan Muljevski
 
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne merite
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne meriteTatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne merite
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne meritebiZbuZZ
 
Projekat poklanjam znanje beta juli 2012
Projekat poklanjam znanje   beta juli 2012Projekat poklanjam znanje   beta juli 2012
Projekat poklanjam znanje beta juli 2012Miloje Sekulic
 
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03Menadžment Centar Beograd
 
Online lead management - BizBuzz 2010
Online lead management - BizBuzz 2010Online lead management - BizBuzz 2010
Online lead management - BizBuzz 2010Dragan Varagic
 
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03Menadžment Centar Beograd
 
Društveni mediji kao proizvod
Društveni mediji kao proizvodDruštveni mediji kao proizvod
Društveni mediji kao proizvodIvan Rečević
 

Similar to ICK6-L3.pptx (20)

Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?
Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?
Consumer Journey 3.0 - Kako je mobile promenio sve(t)?
 
ICK6-L11.pptx
ICK6-L11.pptxICK6-L11.pptx
ICK6-L11.pptx
 
Marketing u bankarstvu
Marketing u bankarstvuMarketing u bankarstvu
Marketing u bankarstvu
 
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-6-Ostali.pdf
 
Radionica1
Radionica1Radionica1
Radionica1
 
Nikola Polic, IBM
Nikola Polic, IBMNikola Polic, IBM
Nikola Polic, IBM
 
Online lead management - Dragan Varagić
Online lead management - Dragan VaragićOnline lead management - Dragan Varagić
Online lead management - Dragan Varagić
 
Online Lead Management - Dragan Varagić
Online Lead Management - Dragan VaragićOnline Lead Management - Dragan Varagić
Online Lead Management - Dragan Varagić
 
Small Business SEO - ITOpen 2014
Small Business SEO - ITOpen 2014Small Business SEO - ITOpen 2014
Small Business SEO - ITOpen 2014
 
ICK7-L2.pptx
ICK7-L2.pptxICK7-L2.pptx
ICK7-L2.pptx
 
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne merite
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne meriteTatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne merite
Tatjana Lukić - Ne možete upravljati onim što ne merite
 
Projekat "Poklanjam znanje"
Projekat "Poklanjam znanje"Projekat "Poklanjam znanje"
Projekat "Poklanjam znanje"
 
Projekat poklanjam znanje beta juli 2012
Projekat poklanjam znanje   beta juli 2012Projekat poklanjam znanje   beta juli 2012
Projekat poklanjam znanje beta juli 2012
 
Projekat "Poklanjamo znanje"
Projekat "Poklanjamo znanje"Projekat "Poklanjamo znanje"
Projekat "Poklanjamo znanje"
 
ICK8-L2.pptx
ICK8-L2.pptxICK8-L2.pptx
ICK8-L2.pptx
 
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03
Miloš Simić - To je samo marketing, Controlling magazin 03
 
Dizajniranje Logo-a, saveti
Dizajniranje Logo-a, savetiDizajniranje Logo-a, saveti
Dizajniranje Logo-a, saveti
 
Online lead management - BizBuzz 2010
Online lead management - BizBuzz 2010Online lead management - BizBuzz 2010
Online lead management - BizBuzz 2010
 
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03
Rolf Hichert - Sedam zlatnih pravila, intervju Controlling magazin 03
 
Društveni mediji kao proizvod
Društveni mediji kao proizvodDruštveni mediji kao proizvod
Društveni mediji kao proizvod
 

More from AleksandarSpasic5 (20)

OIR-V2.pptx
OIR-V2.pptxOIR-V2.pptx
OIR-V2.pptx
 
OIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptxOIR3-L3.pptx
OIR3-L3.pptx
 
OIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptxOIR3-L2.pptx
OIR3-L2.pptx
 
OIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptxOIR3-L1.pptx
OIR3-L1.pptx
 
OIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptxOIR2-L3.pptx
OIR2-L3.pptx
 
OIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptxOIR2-L2.pptx
OIR2-L2.pptx
 
OIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptxOIR2-L1.pptx
OIR2-L1.pptx
 
OIR-V1.pptx
OIR-V1.pptxOIR-V1.pptx
OIR-V1.pptx
 
OIR-P0.pptx
OIR-P0.pptxOIR-P0.pptx
OIR-P0.pptx
 
OIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptxOIR1-L4.pptx
OIR1-L4.pptx
 
OIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptxOIR1-L3.pptx
OIR1-L3.pptx
 
OIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptxOIR1-L2.pptx
OIR1-L2.pptx
 
OIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptxOIR1-L1.pptx
OIR1-L1.pptx
 
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-5-Drustveni.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-4-Korisnik.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-3-Podaci.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-2-Navigacija.pdf
 
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdfInterfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
Interfejsni obrasci - Opsti-1-Unos--.pdf
 
IT12-L1.pptx
IT12-L1.pptxIT12-L1.pptx
IT12-L1.pptx
 
IT12-L2.pptx
IT12-L2.pptxIT12-L2.pptx
IT12-L2.pptx
 

ICK6-L3.pptx

  • 1. 6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda Porast broja korisnika i raznovrsnost korisnika računarskih sistema uslovljava i porast značaja dizajna. Već sada se može uočiti da u potrošačkoj klasi aplikacija, kakve najčešće imamo na vebu ili mobilnim uređajima, dizajn igra veoma važnu, a ko ne i presudnu ulogu. Ipak, tako značajan, dizajn ne treba nadrediti funkcionalnosti, tj. izuzetno je značajno naći pravu ravnotežu između njih. Problem u nalaženju prave ravnoteže između funkcionalnosti i izgleda proizilazi iz njihove različite prirode. Dizajn je subjektivna kategorija. Latinske izreke koja kaže da o ukusima ne vredi raspravljati (lat. De gustibus non est disputandum), tako da ono što se nekom sviđa ne mora automatski da se sviđa nekom drugom. Sa druge strane, funkcionalnost interfejsa se meri upotrebljivošću koja predstavlja objektivnu kategoriju (određuje koliko lako korisnik može da obavlja svoje zadatke). Zbog ovoga, razvoj interfejsa uključuje balansiranje između subjektivnog i objektivnog.
  • 2. 6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda Objektivni dizajn se fokusira na namenu sistema za koji se interfejs pravi. Da bi interfejs bio efikasan, korisnik mora jasno da zna na koji način da obavi svoje zadatke, a to nije nešto što se postiže dizajnom. Kao primer objektivnog, dizajna razmotrićemo sajt Google-a. Googleov sajt ima vrlo skroman dizajn, ali zato korisnicima omogućava da lako obavljaju ono za šta je on i namenjen. Bez obzira na skromni dizajn, možemo reći da Google pretraživač pruža dobro korisničko iskustvo. Subjektivni dizajn proizilazi iz potrebe da interfejsi izgledaju lepo. Estetska vrednost interfejsa je posebno značajna kod veb i mobilnih aplikacija. Istraživačka grupa sa Stenford univerziteta je, sprovodeći anketu 2002. godine, otkrila da poverenje ljudi u veb sajt u najvećoj meri zavisi od profesionalnog izgleda. Pozitivan prvi utisak čini da ljudi budu tolerantniji na manje nedostatke, kao i fleksibilniji i kreativniji u nalaženju rešenja. Da bi osigurali da dizajn bude estetski prijemčiv i upotrebljiv u isto vreme, potrebno je znamo na koji način se primenjuje estetika. Ukoliko se koristi kao sredstvo, a ne dekoracija.
  • 3. 6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda Vizuelni dizajn treba da naglasi ključne informacije, funkcionalnosti i poruku brenda, a izbegne upotrebu suvišnih elemenata koji bi ometali korisnika u radu. Postoji nekoliko principa kojih se u ovom pogledu treba držati: Cilj: Svaka aplikacija se pravi sa nekim ciljem. Zadatak grafičkog dizajnera je da taj cilj podrži. Iako ovo zvuči kao stvar zdravog razuma, vrlo često cilj bude zanemaren. Dizajner koji ima uvid u cilj aplikacije je mnogo bolji od onog koji se samo trudi da je učini lepom. Razmeštaj: Položaj elementa ima ogroman uticaj na to kada će taj element biti uočen i kakav će mu značaj biti dat. Da bi se podržala hijerarhija informacija koristi se tzv. “F pravilo” koje nam govori na koji način korisnik uobičajeno pregleda stranicu (od gornjeg levog ugla na desno, pa malo na dole i onda opet na desno). Na osnovu ovog pravila možemo da pretpostavimo gde će korisnik pogledati prvo, a gde na kraju, te na osnovu toga, rasporediti značajne elemente kako bi ih istakli.
  • 4. 6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda Boje: Upotreba boja predstavlja jedan od najznačajnijih vizuelnih elemenata. Svetlije boje brže privlače pažnju od neutralnijih, pa samim tim predstavljaju efikasno sredstvo za skretanje pažnje korisnika na primarnu akciju. Veličina: Naše oko prirodno više privlače veći objekti na stranici od manjih. Zbog ovoga, ključnim porukama, informacijama i akcijama treba dodeliti „više prostora“ od onih manje značajnih. Kao primer možemo uzeti veličinu naslova i veličinu običnog teksta. Kontrast: Slično boji, kontrast takođe predstavlja moćan element za privlačenje pažnje. Važi princip: veći kontrast — više pažnje. Kontrast može biti u boji, osvetljaju, debljini fontova i slično.
  • 5. 6.3. Ravnoteža između funkcionalnosti i izgleda Tok informacija: Predstavljanje informacija i opcija korisniku na pravi način, može da pomogne u vođenju korisnika ka definisanom cilju. Primer za ovo su sajtovi za prodaju preko Interneta. Kod njih se na vrhu najčešće nalaze jaki elementi koji privlače pažnju i tu je uglavnom i primarna akcija kojom se obavlja kupovina. Naniže na strani imamo pobrojane osobine proizvoda i listu svedočanstava kupaca. Nakon malo „ubeđivanja“ korišćenjem ovih informacija, ponovo se javlja poziv za kupovinu. Konačno, ne treba od grafičkog dizajnera očekivati, niti bi to trebalo da bude cilj, apsolutnu objektivnost bez imalo umetničke slobode. Ipak, estetske elemente treba usmeriti na zahtevanu funkcionalnost aplikacije, a ne na puku dekoraciju. Očekivani rezultat bi trebalo da bude balansirani korisnički interfejs koji odaje odličan prvi utisak, ali čija forma beskompromisno podržava funkcionalnosti aplikacije.