Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.) se smatra za najznačajnijeime kada se govori o bajkama. Paul Ha...
pa sve do smrti u malim svicima piše „Priče i zgode“, koje vremenom postižu velikiuspeh.1823. Andersen je doživeo oštru kr...
•    Carevo novo odelo (1837.)   •    Mala sirena   •    Mala princeza (1837.)   •    Princeza na zrnu graška   •    Ašasv...
Анализа стила писања и језика дјела:Ова бајка је намењена малој деци те је због тога писана једноставним стилом и језиком,...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Hans kristijan andersen

1,620

Published on

h

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,620
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Hans kristijan andersen

  1. 1. Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.) se smatra za najznačajnijeime kada se govori o bajkama. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečijih pisaca sledećimrečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari“.On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motiva (Divlji labudi), ali i stvaraooriginalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zanetidete, jer on sam ume da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svetpun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarim“-Andersen. Kvalitet njegovih bajki je i u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio novemotive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kog se čestomogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti- „Olovni vojnik“,„Carevo novo odelo“, „Mala sirena“...Biografija [uredi - уреди]Rođen je 2. aprila 1805. u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je biopostolar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja.Neredovno se školovao.Nakon njegove smrti, od 1893., počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti.Mnoge studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda,1901. , govori se da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegoveveze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki, npr. postojimogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O.T.“ govori o njegovoj ljubavi premaEdvardu Kolinsu o kom će kasnije biti reči.Moglo bi se reći da je njegova biografija sadržana u bajci „Ružno pače“. Andersen jerekao: „Ništa ne smeta što se neko rodio u pačijem gnezdu, samo kad se izlegao izlabuđeg jajeta“.Otišao je u Kopenhagen, bez prebijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nijeproslavio jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu iponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatihporodica, pre svih porodice Collin, naročito Jonesa Collina koji je bio njegov mecena imnogo mu pomogao. Ostatak porodice je bio loš prema njemu, naročito Edvard Collin.Smatra se da je Edvard bio ljubav njegovog života, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljubav,pominje se u mnogim bajkama kao negativan lik.1828, Andersen je završio gimnaziju i upisao se na sveučilište. Njegovo prvo delo „Putpeške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“ , objavljeno 1829, je slaboprihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju koji je imao veliki značaj zanjegov dalji rad. Pri poseti Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on, kako jebio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik nije dopao. Zatim je počeo pisatiromane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“je veoma dobro prihvaćen. Slede romani, „O.T.“ i „Samo guslač“ su bili slabi. Od 1835,
  2. 2. pa sve do smrti u malim svicima piše „Priče i zgode“, koje vremenom postižu velikiuspeh.1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije koja ga je optuživa da jepreviše cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hoffmann-a. Međutim, ne bismo se složili s tim. Andesen nije „cmizdrav“, već romantik, a iako se unjegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti-kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima- npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je, oAndersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu kojanedostaje drugim dečijim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobijaizvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečiju maštu svakakvim baucima i tamnimsilama. Andersen oživljava obične stvari i stavnja u pokret obične nežive predmete. Kodnjega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljavasvakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima sejavljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne onepriče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Kraljevo novo odelo“,„Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“Kao što smo već rekli, on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog života. Tako suPalčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ ustvari Henrietta, kći admiralaWulffa, a u priči „zaručnici“ se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo bio zaljubljen.Andersen osim o tipičnim životinjama koje su do tada bile likovi u bajkama, uvodi i nekedruge. Tako imamo bajke „Sretna porodica“- puževi, „Klin čorba“- miševi, „Rode“,„Ružno pače“- labudi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i onjima pisao baš onako kakve jesu u stvarnosti. U svoje bajke uvodi i biljke. Uviđa injihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. tu su bajke „Cveće male Ide“,„Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se pominje ružin grm... Andersenoživljava i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete,kipove, ormare, ogledala, posuđe itd.- „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“,„Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti,bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenovaveličina.Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875.Dela [uredi - уреди] • Pesme • Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera • Bajke (9 knjiga) • Pripovesti • Nove bajke i priče • Slikovnica bez slika • Biti ili ne biti • Ružno pače (1843.)
  3. 3. • Carevo novo odelo (1837.) • Mala sirena • Mala princeza (1837.) • Princeza na zrnu graška • Ašasver (drama) • De to Baroneser (roman) • Improvizator (roman)Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/wiki/Hans_Christian_Andersen"БајкаМесто радње:У великом градуВреме радње:Као у свим бајкама, пре много година.Кратки садржај:У једном је граду живео цар познат по томе што је највише волео лепо, ново рухо, те је савсвој новац трошио само на то да се лепо обуче, док је све остале царске дужности увеликој мери занемаривао. Сазнавши за ту необичну цареву страст у град су пристигливаралице који су тврдили да могу исткати најљепше рухо на свету, али тако необично рухода га могу видети само они који су надасве способни и паметни. Полакомивши се за новимрухом цар је наручио да му се истка то неодољиво лепо рухо, платио је варалицама великеновце и живео у ишчекивању новог руха.Поданици као поданици, видевши да од тог руха нема ништа, а бојећи се за свој положај ицарску милост нису се усуђивали гласно изрећи своја сазнања да рухо уствари не постоји.Тако и цар, бојећи се да не испадне глуп и неспособан, није нити самом себи признао да невиди рухо, обукао га, и поносан на његову лепоту изашао пред своје поданике и грађане."Нико није хтео признати да ништа не види, јер би тиме показао како није за своју службуили како је веома глуп."Једино је дечак са својом искреношћу и невиношћу викнуо како цар нема ништа на себи одчега је цар протрнула али ипак одлучи да остане у поворци до краја, "а коморници и даљеношаху скуте којих није било".Анализа ликова:Цар је самодопадни владар коме није било стало до вођења своје земље, већ су му његовепривилегије користиле само за задовољавање својих страсти за лијепом одјећом. При томје био исувише поносан на дужност коју је обављао те нити у ванредним околностима нијехтео признати самом себи да је у бити несигуран и неспособан владар. Своју неспособностнадокнађује гомилањем одеће, јер се једино на том пољу осећа довољно способан.Окружен је лицемјерним поданицима, који бојећи се за свој положај и статус, подржавајутезу о "лепом" руху, са чиме задржавају свој положај саветника у царским дворима идоказују своју памет и мудрост. Насупрот свих лицемјерних и частохлепних ликова стојидете са својом дјечјом искреношћу и невиношћу, које једино има храброст на глас рећиистину о царевом руху.Варалице су лукави, покварени и врло способни глумци и пантомимичари, који су знали иуспјели искористити људску слабост у своју корист. Свесни да је човеку потребна потврдањегове мудрости и памети, они играју на ту карту, доказујући при том да људској глупостинема краја.
  4. 4. Анализа стила писања и језика дјела:Ова бајка је намењена малој деци те је због тога писана једноставним стилом и језиком,који они могу разумети. Одликује се свим епским елементима, писана је у прози, имафабулу и можемо је сврстати у свеобухватну поделу књижевних родова.

×