• Like
Sportska psihologija
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

Sportska psihologija

  • 2,760 views
Published

O sportskoj psihologiji i motivaciji u sportu

O sportskoj psihologiji i motivaciji u sportu

Published in Education
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
No Downloads

Views

Total Views
2,760
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
6

Actions

Shares
Downloads
14
Comments
0
Likes
1

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SportskapsihologijaPritisak, koncentracija, trema, motivacija, samopouzdanje. Autor: Marko Radišić, učenik II/7 Mentor: prof. Simonida Vukobrat XV beogradska gimnazija mart 2013.
  • 2. KoncentracijaKoncentracija je jedan od glavnih faktora koji utiče na uspeh sportiste. Međutim, iako su i treneri i sportisti svesni njenog značaja, nekada nesvesno pogrešno usmere svoju koncentraciju tokom treninga i utakmice što često loše utiče na rezultate. Strah, nedostatak samopouzdanja ili čak potpuna blokada, sve su to rezultati loše usmerene koncentracije.
  • 3. Kada je sportista potpuno koncentrisan, njegove misli i sama performansa postanu jedno. On postane u potpunosti svestan svega što ga okružuje, ali taj mentalni stav ne uključuje i distrakcije tj. stvari i događaje koji bi ga u tom trenutku mogli omesti. Dobro usmerena koncentracija podrazumeva fokusiranje samo na korake koji su potrebni za ostvarenje željenog cilja, isključujući sve ostalo što se događa u sportisti kao i oko njega.
  • 4. TremaTrema ili napetost (anksioznost) kod sportista se javlja u velikom broju situacija, ali različitog intenziteta. Ono što je bitno znati je da je za maksimalan uspeh u sportu, potrebna optimalna doza napetosti, koja je za svakog pojedinca specifična. Takva doza uzbuđenja često se naziva „pozitivnom tremom“.
  • 5. PritisakOsećaj „pritiska“ je česta pojava u svakodnevnom životu. Sportisti nisu izuzeti od osećaja pritiska, posebno kad je nešto odlučujuće, kad se nešto ne sme propustiti, kad je „zadnji sekund“, kad je utakmica karijere itd. Razlog javljanja pritiska je strah od neuspeha, koji se javlja zbog gore navedenih situacija. Važno je znati da taj strah ne mora biti realan. On je posledica naše interpretacije, odnosno tumačenja utakmice ili takmicenja kao „ključnog, važnog, odlučujućeg“. Problem sa strahom je taj, što imamo potrebu da ga izbegavamo jer se tada napetost smiri. Time nismo propitali njegovu realnost i opravdanost. Izbegavanjem propitivanja realnosti i opravdanosti straha, u stvari smo ga povećali, jer je u našoj glavi on i dalje realan. Onda on najjači postane kada treba da budemo najbolji i dovede do toga da se „zakočimo“. Kada se zakočimo, ne možemo pokazati ono što inače znamo jer ometa naše automatsko izvođenje, ono što s lakoćom možemo na treningu, kad pritiska nema.
  • 6. MotivacijaMotivacija je kombinacija pogona u nama da postignemo naše ciljeve i spoljašnjih faktora koji ga pogađaju. Imajući ovo u vidu, motivacija ima sledece dve forme: unutrašnja i spoljašnja motivacija.
  • 7. UnutrašnjaTo je motivacija koja dolazi izunutra. Želja za dobrim performansama i dobrim rezultatima. SpoljašnjaSpoljašnja motivacija dolazi iz izvora van sportiste.To su stvari koje postiču sportiste da dobro izvode, mogu biti: -opipljive, -neopipljive.-Motivacioni govor služi da poveća spoljašnju i unutrašnju motivaciju sportiste.
  • 8. Hulova teorijaOvo pokazuje linearnu vezu između performansi i uzbuđenja.To znači na niskom nivou uzbuđenja, performans je nizak i performans se pobojlšava sa rastom uzbuđenja.
  • 9. SamopouzdanjePitanje samopouzdanja ili vere u sebekao sportista je vrlo zanimljiv i jako bitan fenomen u sportu. Lako se izgubi, a teško izgradi. Cilj psihološke pripreme je naučiti sportistu da na adekvatan način prihvata rezultate u sportu. Podstiče ga u razvoju osećaja kontrole nad svojim ponašanjem,preuzimanju odgovornosti kako za uspeh, tako i za neuspeh.Kada sportista ima osećaj kontrole i preuzmeodgovornost za uspeh javlja se osećaj ponosa.Kada ima osećaj kontrole nad neuspehom ipreuzme odgovornost za njega, nakon tuge javlja se nada da će otklanjanjem uzroka(menjanjem vlastitog ponašanja), neuspehpretvoriti u uspjeh.
  • 10. SamopouzdanjePitanje samopouzdanja ili vere u sebekao sportista je vrlo zanimljiv i jako bitan fenomen u sportu. Lako se izgubi, a teško izgradi. Cilj psihološke pripreme je naučiti sportistu da na adekvatan način prihvata rezultate u sportu. Podstiče ga u razvoju osećaja kontrole nad svojim ponašanjem,preuzimanju odgovornosti kako za uspeh, tako i za neuspeh.Kada sportista ima osećaj kontrole i preuzmeodgovornost za uspeh javlja se osećaj ponosa.Kada ima osećaj kontrole nad neuspehom ipreuzme odgovornost za njega, nakon tuge javlja se nada da će otklanjanjem uzroka(menjanjem vlastitog ponašanja), neuspehpretvoriti u uspjeh.