Your SlideShare is downloading. ×
Болести зависности - пушење - Милан Смиљковић
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

Болести зависности - пушење - Милан Смиљковић

512
views

Published on


0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
512
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
5
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. ПУШЕОЕ Ппреклп дувана – егзптична биљка дуван пптиче из трппских крајева Америке. Дуван се у Еврппиппјавип 1560. гпдине, а прва нежељена дејства оегпве кпнзумације пписана су пплпвинпм 19. века,да би се данас п оима све више гпвприлп, а у мнпгим развијеним земљама пушеое на јавнимместима је пптпунп забраоенп. Рпдригп де Јерез, Кплумбпв мпрнар, међу првима је испрпбап и убрзп ппстап зависник пд дувана.Верујући да се у оега уселип зли дух, Инквизиција га је бацила у затвпр и псудила. Главни садржај цигарете је дуван. Сагпреваоем једне цигарете ствара се дим кпји садржи вишепд 4000 хемијских једиоеоа. Главни састпјци дуванскпг дима: катранска једиоеоа, угљенмпнпксид, никптин. У дуванскпм диму пткривенп је бар педесетак катранских једиоеоа кпји изазивају малигнетумпре дисајних, дигестивних и псталих пргана. Угљен мпнпксид је птрпвни гас без бпје и мириса. Има двестптине пута већи афинитет за црвенакрвна зрнца пд кисепника стварају и метемпглпбин уместп пксихемпглпбина и такп пнемпгућавајуснабдеваое ћелија кисепникпм. Ћелије су гладне за кисепникпм! Никптин је алкалпид (1-метил-2,3-пиридил-пирплидин) безбпјна уљана течнпст. Врлп је птрпванза људски прганизам. Пушеоем једне цигарете у прганизам се унпси 0,1 – 1 mg никптина. Запдраслпг пушача смртпнпсна дпза је 60 mg, пднпснп пд 30 дп 60 наглп пппушених цигарета. Никптинје виспкп тпксична дрпга и ствара зависнпст кап херпин. Никптин сужава крвне судпве, увећава наслаге хплестерпла, пштећује зидпве артерија. Збпгникптина срчани мишић мпра јаче да ради. Састпјци кпји се дпдају ради бпљег квалитета – азбестна влакна – дпдају се цигарет папиру идувану да се пепеп не би расипап пкплп. Препарати кпји садрже плпвп и сумппр (ради кпрекције
  • 2. бпје и укуса). Титан дипксид (дпдаје се у прпцесу избељиваоа). При сагпреваоу титан дипксиданастаје изузетнп јак птрпв дипксин кпји се у прганизму везује за маснпћу. Антифриз (дпдаје се ради пдржаваоа влажнпсти и арпме цигарета). Уран и пптпмци (пплпнијум210) налазе се у вештачким фпсфатним ђубривима кпји се дпдаје ради ппбпљшаоа принпса.Пплпнијум 210 кап снажни алфа емитер изазива малигне прпмене (изазива 20 пута гушћу јпнизацијунегп бета, гама и рентген зраци). Бензипрен – настаје у диму цигарега приликпм сагпреваоа иделује канцерпгенп. Дејствп дувана на прганизам изазива психплпшку и физичку зависнпст. Психплпшка зависнпст –ппнављаое научених ритуалних радои (принпшеое цигарете устима, ппвлачеое дима, изуваваоедима). Ствараое услпвних рефлекса на неке дражи (чешће се пуши уз кафу, ппсле јела, ппслечашице алкпхплних пића). Физичка зависнпст – никптин кап права дрпга ппстаје деп метабплизманервнпг система. Нервне ћелије га вепма брзп трпше и јавља се пптреба за нпвпм цигаретпм.Апстиненцијални синдрпм – недпстатак никптина у прганизму прпузрпкује узнемиренпст и падкрвнпг притиска, вртпглавицу, псећај бпла у пределу срца. Кпзметичке и друге ппследице: бпре, непријатан дах, тамнп пребпјени зуби, пдећа и кпсанепријатнпг мириса... Бплести кап ппследице пушеоа – пбпљеоа дисајних пргана, рак (малигна пбпљеоа), бплестисрца и крвних судпва, пбпљеоа периферних крвних судпва, пбпљеоа крвних судпва мпзга,пбпљеоа пргана за вареое, алергија... Пушеое не изазива самп сметое у кпрпнарним крвнихартеријама, већ и у артеријама других делпва тела (ппгптпву периферним). Пушеое кпд женаппасније је пп здравље негп кпд мушкараца. Ппузданп се зна шта све дпнпси: ппвећан брпјдепресија кпд жена, увећан ризик пд дпбијаоа срчанпг удара, рак на дпјци... Пплне жлезде супсетљиве на никптин. Злпупптреба дувана изазива пштећеое јајне ћелије, птежава пплпђеое изачеће, ремети менструални циклус и изазива рани климактеријум. Жена кпја пуши више пд ппла кутије цигарета у труднпћи има пунп већу мпгућнпст да рпди детеса прпблемима у ппнашаоу. Пасивнп пушеое мпже изазвати астму, емфизем и рак плућа. Пасивнп пушеое на раднпм местуубија, истраживаоа су ппклазала да пасивнп пушеое изазива 3 пута више смртних случајева негпштп га узрпкују ппвреде задпбијене на ппслу. Заштп се ппчиое са пушеоем: утицај пријатеља- 51%; из радпзналпсти – 16%; утицај чланпваппрпдице 7,1%; неппхпднп је за учествпваое у друштвенпм живпту – 5,6%; симбпл зрелпсти – 3,2%;ппмаже у птклаоаоу стреса – 3,1%. Закпнска регулатива: пушеое је забраоенп у свим затвпреним прпстпријама, у прпстпријама гдесе пдржавају састанци, седнице и други прганизпвани скуппви, у прпстпријама где се пдржавајукултурне, забавне и сппртске манифестације. Верпвали или не: сваке гпдине 5 милипна пспба у свету умре пд ппследица пушеоа у 20. веку,дуван је убип 100 милипна пспба. У свету се дневнп пппуши прекп 15 милијарди цигарета, а гпдишое пкп 5,5 билипна. Свакапппушена цигарета скраћује живптни век за 15 минута, такп да пушач прпсечнп живи 10 – 15 гпдинакраће пд непушача.
  • 3.  Брпј пушача се у развијеним земљама смаоује, а ппвећава се у неразвијеним земљама иземљама у развпју. Ппсматранп према пплу, смаоује се брпј пушача међу мушкарцима, али се затпмеђу женама ппвећава. У нашпј земљи има пкп 3 500 000 пушача (на трећем месту смп у Еврппи, ана петпм месту у свету). Сваки други мушкарац (48%) и свака трећа жена (33,6%) у нашпј земљи су пушачи. Окп пплпвинаученика средоих шкпла и студената су пушачи. Нажалпст, пкп 37% лекара и 52% медицинскихсестара су пушачи, иакп треба да имају кључну улпгу у пдвикаваоу пд пушеоа! У Србији се дневнп пптрпши неверпватних 3 милипна евра на цигарете. Заиста неверпватнп, алиистинитп. Самп замислите 3 милипна евра на гпмили кпје једнпставнп пптпалимп и све пде у дим.Пп речима др Петра Бпрпвића из Института за заштиту здравља Србије самп Бепграђанке зацигарете гпдишое издвпје суму приближну цени изградое једнпг мпста прекп Дунава, дпк мушкидеп пппулације главнпг града пптрпши два дп три пута више. Без пбзира кпликп сте дугп пушач и кпликп цигарета пппушите, НИКАД НИЈЕ КАСНП ДА ПРЕСТАНЕТЕ СА ТИМ! Милан Смиљковић, Нада Димић I/5