Wave 5 “Društvene mreže i brendovi”

2,940 views
2,802 views

Published on

U petom nastavku studije – Wave 5 - pod naslovom “Društvene mreže i brendovi” objedinili smo sva svoja saznanja o upotrebi, ponašanju, uticaju i motivaciji potrošača u više od 50 zemalja, i tako dobili odgovore koji su nam nedostajali.
Ovi podaci, uvid i analize pomoći će da se naprave uspešni programi za brendove na društvenim mrežama.

Published in: Technology
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,940
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
24
Actions
Shares
0
Downloads
65
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Wave 5 “Društvene mreže i brendovi”

  1. 1. Podruštvljavanje brendova Analiza društvenih medija za 2010. godinuThe Socialisation of Brands 1
  2. 2. Sadržaj• Kratak pregled• Uvod • Studija Wave – priča koja traje• Metodologija• Društveni izazov za brendove• Novi društveni mediji: način komunikacije i motivi • Snažna privlačnost društvenih mreža • Uspon mikrobloginga• Budući izgled društvenih medija• Podruštvljavanje brendova• Uticaj: zaključak The Socialisation of Brands 2
  3. 3. Kratak pregled• Društvene mreže su postale veoma dinamično okruženje. Termini kao što su „prijatelj”(friend) i „pokretač“(influencer) nisu više prikladni.• Dublje poznavanje potreba i motiva svakog potrošača na najbolji način omogućava nam da istinsku razumemo društvene mreže i njihove korisnike.• Društvene mreže polako postaju moćni centri međusobno povezanih zajednica, ali veze u društvenim mrežama ne ostvaruju se samo između ljudi. Javlja se ogromna potreba za sve većom interakcijom i uspostavljanjem odnosa i sa brendovima.• Skoro polovina aktivnih korisnika interneta već se priključila nekoj zajednici okupljenoj oko nekog brenda.• Jasno je da ove zajednice donose veliku korist određenim brendovima, podstičući lojalnost prema brendu, kao i njegovu afirmaciju i prodaju.• Razumevanje prirode potreba svakog potrošača ponaosob, kategorije i tržišta predstavlja ključ za kreiranje uspešnog iskustva na društvenim mrežama The Socialisation of Brands 3
  4. 4. UvodThe Socialisation of Brands 4
  5. 5. ZdravoDobrodošli u Wave:Najveću i najdužu svetskustudiju o društvenim mrežamakoja i dalje traje.U petom nastavku studije – Wave 5- pod naslovom “Društvenemreže i brendovi” objedinilismo sva svoja saznanja oupotrebi, ponašanju, uticaju imotivaciji potrošača u više od 50zemalja, i tako dobili odgovorekoji su nam nedostajali.Ovi podaci, uvid i analize pomoćiće da se naprave uspešniprogrami za brendove nadruštvenim mrežama. The Socialisation of Brands 5
  6. 6. Ovo je nastav ak Wave stud ije2006. 2007.15 zemalja 21 tržište7,500 ispitanika 10,000 ispitanika 2008. 29 zemalja 17,000 ispitanika 2009. 38 zemalja 23,200 ispitanika 2010. 54 zemlje 37,600 ispitanika The Socialisation of Brands 6
  7. 7. Univerzum koji pokriva Wave se širi Wave 5 Algeria Argentina Australia Austria Bahrain Belgium Brazil Canada Chile China Colombia Wave 4 Czech Republic Denmark Australia Ecuador Austria Egypt Belgium Estonia Brazil France Canada Germany China Hong Kong Colombia Hungary Wave 3 Czech Republic India Denmark Italy Australia Ecuador Ireland (ROI) Austria Finland Japan Brazil France Korea Canada Germany KSA China Hong Kong Kuwait Czech Republic Hungary Latvia Wave 2 Denmark India Lebanon Lithuania France Italy Malaysia Australia Germany Japan Mexico Netherlands Brazil Greece Korea Norway China Hong Kong Latvia Oman France Hungary Lithuania Philippines Poland Wave 1 Germany India Malaysia Portugal Greece Italy Mexico Qatar Australia India Japan Netherlands Romania Brazil Italy Korea Norway Russia China Japan Mexico Peru Serbia France Korea Netherlands Philippines Singapore 37,600 54 Germany Malaysia Pakistan Poland Slovakia Italy Mexico Philippines Portugal South Africa India Pakistan Poland Romania Spain Japan Philippines Romania Russia Sweden Korea Russia Russia Singapore Taiwan Mexico Singapore Spain South Africa Thailand ispitanika zemlje Philippines Russia Spain Taiwan Switzerland Taiwan Spain Sweden Tunisia Turkey Spain Thailand Turkey Turkey UAE UK UK UK UK UK US US US US US The Socialisation of Brands 7
  8. 8. Metodologija Q: Kada govorimo o upotrebi Interneta, šta ste od navedenog ikada radili?• U studiji Wave koristi se ista Čitali blogove/web 100% blogove metodologija, od prvog do petog nastavka, čime se omogućava Otvorili sopstveni blog / međusobno poređenje 90% web blog• Celo istraživanje je sprovedeno u 80% Ostavljali komentar na okviru UM-ovog internog sistema sajtu bloga istraživanja, Intuition 70% Postavili sopstvene fotografije na sajt za• Obuhvaćeno je 37.600 aktivnih share fotografija korisnika interneta, u uzrastu od 16 do 60% Postavili video klip na % Ev er Done 54 godine, u 54 zemlje sajt za video share (npr. youtube.com) 50%• Ispitanici su sve ankete popunjavali Gledali online video lično, a prikupljni podaci su čisto klipove (npr. 40% youtube.com) kvantitativni Otvorili profil na novoj društvenoj mreži (npr. 30% facebook.com)Ko su aktiv ni korisnici interneta? Upravljali profilom na društvenoj mreži• Svi koji koriste internet svaki ili svaki 20% drugi dan Posetili strane vaših 10% prijatelja na društvenoj• Svi koji pokreću i koriste društvene mreži (npr. facebook.com) mreže 0%• Oni koji najviše utiču na usvajanje W av e 2 W av e 4 W av e Srbija 1 3 5 2010 platformi i alata, i time odlučuju koji će preovladati. The Socialisation of Brands 8
  9. 9. Društveni izazov za brendove The Socialisation of Brands 9
  10. 10. Internet se menja• Internet više nije mesto gde se samo traže informacije ili kupuje, već je to platforma na kojoj se ostvaruju poznanstva, sklapaju prijateljstva i razmenjuju informacije i mišljenja. Novi “društveni” internet postavlja drugačije zahteve pred potrošače ali i pred oglašivače.• Potrošači više ne traže samo informacije, oni daju i sopstveni doprinos: pišu, postavljaju fotografije, video klipove i nove statuse, emituju uživo dogadjaje iz svakodnevnog života.• Društvene mreže imaju veliki udeo u našem svakodnevnom životu, bez obzira da li se radi o Fejsbuku, Orkutu ili Linkt-inu. Preko društvenih mreža, mi smo danas u kontaktu s više ljudi (naše istraživanje pokazuje da smo prosečno u kontaktu s 52 ljudi na ovim mrežama) nego što je to slučaj s drugim vidovima komunikacije kao što su lični susreti, elektronska pošta ili telefon.• Kad govorimo o brendovima, neophodno je da se shvati zašto i gde tačno različite grupe potrošača učestvuju u ovom novom svetu. To nije samo pitanje utvrđivanja najboljih ciljnih mesta, što je bio klasični pristup u planiranju i zakupu medijskog prostora, već i istinsko poznavanje motiva za uključivanje u taj novi svet.• Kada se to shvati, potrošači će želeti da učestvuju u kampanjama, porukama i zajednicama okupljenim oko brendova, širećih ih mnogo efikasnije nego što bi se postiglo jednostavnim zakupom banera.• Kada smo u našoj studiji Vejv iz 2006. godine počeli da pratimo širenje društvenih medija, ove platforme su bile tek u začetku.• Danas, 2010. godine, Fejsbuk više nije novina, već legitimna konkurencija Guglu u borbi za osvajanje interneta i dominantne pozicije.• Ono što smo otkrili u svakoj našoj studiji jeste da učešće aktivnih korisnika interneta na društvenim mrežama stalno varira – u nekim zemljama prva tri mesta zauzima odnosno zauzimao je bloging, dok je u drugim, na primer, to bio slučaj s postavljanjem video materijala. Na svim tržištima korišćenje društvenih mreža je konstantno raslo, a na nekim izuzetno brzo.• Rezultati poslednjeg istraživanja pokazuju ne samo da se interesovanje za blogovanjem, priključivanjem društvenim mrežama, postavljanjem fotografija ili video klipova razlikuje na globalnom nivou, već i da pojedinačne zemlje i regioni drugačije vrednuju komunikacione platforme, njihovu privlačnost i korisnost. The Socialisation of Brands 10
  11. 11. Podruštvljavanje brendova – plan razvoja Pregled Razumevanje društvenih Prepoznavanje Prepoznavanje kako, i što je još aktivnosti u platforme društvenih važnije, zašto kategoriji koja vas koja najbolje potreba ljudi koriste zanima i kojoj se odgovara tim potrošača društvene vaši potrošači potrebama medije priključuju The Socialisation of Brands 11
  12. 12. Plan razvoja• Wave 5 je ponudio plan koji će pomoći da se preko društvenih mreža brend doživi na pravi način.• Znamo da su ljudi više nego zainteresovani da se priključe društvenim zajednicama na internetu i da su milioni to već učinili, ali da li oni žele da uspostave kontakt sa brendovima na internetu?• Nedvosmislen odgovor na ovo pitanje, koji proizilazi iz rezultata ovog istraživanja, jeste – DA, i on važi za sve kategorije. Jedini izazov je da se definiše vrsta društvenog odnosa koji potrošači žele, a to je moguće ukoliko pratimo prethodna četiri koraka.• Razumevanje društvenih potreba i platfomi će jasno pokazati kako da kreiramo uspešne programe na društvenim medijima. The Socialisation of Brands 12
  13. 13. Novi izgled društvenih medija Načini komunikacije i motiviThe Socialisation of Brands 13
  14. 14. Globalno povezivanje preko društvenih mreža The Socialisation of Brands 14
  15. 15. Zašto društveni mediji?• Kada govorimo o brendovima, mi u UM-u i Fastbridge-u verujemo da je glavni zadatak da shvatimo razloge i motive za priključivanje društvenim medijima, pa tek onda same komunikacione platforme.• Potrošači izlaze na mrežu da bi zadovoljili određene potrebe – bilo da bi se na neki način promovisali, podelili nova iskustva sa drugima ili da bi se jednostavno zabavili. To je zajednica koju čini širok spektar korisnika, od poslovnih ljudi do onih koji osnivaju zajednice ili pišu priče. Zbog toga termini na društvenim mrežama kao što su “prijatelj”, “obožavalac” ili “sledbenik” ne mogu potpuno da opišu složene odnose u tom okuženju.• Naziv “društveni mediji” često se poistovećuje s terminom “društvene mreže” i koristi kao njegov sinonim, a Facebook i srodne mreže zapravo su samo glavni igrači u raznorodnom ekosistemu. U stvari, svet drušvenih medija uključuje različite platforme - od programa za četovanje i blogova do sajtova za razmenu fotografija i video klipova. Društvene mreže žele da ponude što više ovih mogućnosti na jednom mestu, ali razlozi zbog kojih potrošači koriste sve ove opcije kada su na društvenoj mreži ili na pojedinačnoj platformi, variraju.• Stoga je od izuzetnog značaja sagledati razloge za priključenje društvenim medijima i efikasnost svake pojedinačne platforme u zadovoljenju potreba. Vidimo da blogovi, forumi i video sajtovi ispunjavaju posebne potrebe. Video sajtovi su odlični za zabavu, forumi za pronalaženje različitih mišljenja ili uticanja na mišljenje drugih ljudi, dok su blogovi moćna platforma za lično izražavanje i promociju. Ovo je pravi izazov za razumevanje složenog ekosistema društvenih medija. The Socialisation of Brands 15
  16. 16. Razumevanje načina komunikacije… Q: “Šta je od navedenog korisno kada hoćeš da......” Budeš kreativan Održavaš kontakte sa 70 Promeniš mišljenja prijateljima 60 Podeliš nova iskustva Zaradiš poštovanje 50 Podeliš znanje 40 Istražiš svet oko sebe 30Tražiš mišljenje drugih 20 Izraziš se ljudi 10 0 Osećaš se kao da Promovišeš se pripadaš Upoznaješ nove ljude Družiš se ili kuliraš Organizuješ svoj život Zabaljaš se bolje Zaradiš novac Budeš u toku Napraviš poslovne Naučiš nešto novo kontakte Instant Messenger Message Boards Blogs Video Sites Social Networks The Socialisation of Brands 16
  17. 17. …i motiva• Društvene mreže nam omogućavaju da stvorimo mrežu virtuelnih prijatelja koji mogu ali ne moraju da budu naši prijatelji u stvarnom životu. Zato i ne čudi što su upoznavanje ljudi, negovanje kontakata i razmena iskustva glavni razlozi za učlanjenje u ove komunikacione platforme. Osećaj pripadnosti je drugi važan razlog za priključivanje.• Još više iznenađuje to što su društvene mreže toliko efikasne u zadovoljavanju mnogih potreba, i to onih koje su se obično zadovoljavale na specijalizovanim platformama kakva je blogovanje. One su takođe savršene za razmenu mišljenja, promociju, informisanost i sticanje poštovanja i ugleda.• Ukoliko posmatramo motive za priključivanje društvenim mrežama po zemljama, ponovo ćemo primetiti značajne razlike. U Kini, članovi Renren.com (studentska društvena mreža), 51.com (najveća kineska drušvena mreža koja obezbeđuje mnogo servisa svojim korisnicima) i Kaizen001.com traže samo zabavu. U Francuskoj, potrošači se nadaju poslovnom uspehu, dok su u Nemačkoj u potrazi za članstvom u različitim zajednicama. U Americi i Velikoj Britaniji se izdvajaju po tome što žele da se lično promovišu i utiču na druge. The Socialisation of Brands 17
  18. 18. Progresivan rast Q: “Šta ste od navedenog radili u poslednjih 6 meseci....” 100% 90% Čitali blogove/web blogove Otvorili sopstveni blog / web blog 80% Ostavljali komentar na sajtu bloga 70% Ostavljali komentar na novom sajtu Postavili sopstvene fotografije na sajt za 60% share fotografija (npr. flickr.com) Postavili video klip na sajt za video share (npr. youtube.com) 50% Gledali online video klipove (npr. youtube.com) Downloadovali Podcast (prethodno snimljen 40% radio ili audio program) Downloadovali Video Podcast (prethodno snimljeni TV / Video program) 30% Otvorili profil na novoj društvenoj mreži (npr. facebook.com) 20% Društvene mreže (e.g. myspace, friendster, itd.) Prijavili se za najnovije informacije RSS 10% Upravljali profilom na društvenoj mreži 0% Posetili strane vaših prijatelja na društvenoj W av e 1 W av e 2 W av e 3 W av e 4 W av e 5 W av e mreži 2006 2007 2008 2009 2010 Srbija 2010 The Socialisation of Brands 18
  19. 19. Progresivan rast• Rezultat svega je da su društvene mreže brzo postale široko rasprostranjeno sredstvo komunikacije, i velika je greška misliti da je to aktivnost samo mlađe populacije.• Iako je najveći prodor učinjen u populaciji uzrasta 16-24 godine, najveći rast u upotrebi društvenih mreža u poslednje 3 godine, sa 52% na skoro 70%, zabeležen je u populaciji uzrasta 25-34 godine.• Međutim, evidentan je spektakularan rast u svim uzrasnim grupacijama. Trenutno, skoro ¾ aktivnih korisnika interneta tvrdi da je u nekom trenutku imalo svoj profil na društvenoj mreži. Ako se ovaj trend nastavi, profil na društvenoj mreži će postati sastavni deo našeg života kao što je to telefonski broj.• Na osnovu iskustava sa drugih svetskih tržišta, možemo očekivati istu tendenciju rasta i u Srbiji u narednih nekoliko godina. The Socialisation of Brands 19
  20. 20. Ovo je zaista globalni napredak 80% 61,4% 60% 51,4% 45,1% 40% 20% 0% Global 68,4% 64,8% 66,1% 79,8% 58,1% 53,4% 55,5% 58,6% 48,3% 47,4% 51,4% 33,1% USA China Russia UK 74,5% 72,5% 63,6% 62,8% 61,4% 53,9% 51,4% 53,9% 34,4% 36,6% 24,0% 27,2% Brazil India Italy Germany 61,4% Q: “Kada govorimo o upotrebi Interneta, šta ste od 53,2% 46,2% 43,4% navedenog radili u prethodnih 6 meseci? – Upravljali 29,9% 26,3% profilom na postojećoj društvenoj mreži.“ Wave 3 Wave 4 Wave 5 Spain France The Socialisation of Brands 20
  21. 21. Fantastičan rast mreža 60 52,0 38,8 40 29,7 20 0 Global 53,0 50,0 57,0 47,0 39,5 36,3 40,6 31,2 31,8 30,7 16,7 15,6 USA China Russia UK 74,0 66,0 41,0 50,5 57,5 57,9 58,0 43,2 25,2 34,6 17,6 14,1 Brazil India Italy Germany 47,0 Q: “Sa koliko ljudi otprilike održavate kontakt preko sledećih 40,0 34,7 sredstava? Društvene mreže (prosek)“ 23,8 16,5 11,7 Wave 3 Wave 4 Wave 5 Spain France The Socialisation of Brands 21
  22. 22. Povezanost ljudi... Q: “Sa koliko ljudi otprilike održavate kontakt u privatnom životu preko sledećih sredstava?” 60 Oči u oči Telefon 50 Tekstualne poruke (SMS) Email 40Prosečan broj ljudi Pošta /Pismo Instant Messenger 30 Društvena mreža (npr. Facebook.com) Moj lični blog 20 10 0 W av e 3 2008 W av e 4 2009 W av e 5 2010 The Socialisation of Brands 22
  23. 23. ...i aktivnosti Q: “Šta ste od navedenog do sada uradili sa svojim profilom na društvenoj mreži ? - Među onima koji su koristili društvene mreže u poslednjih 6 meseci.” 90% Organizovali događaje 80% Postavili fotografije 70% Slali poruke prijateljima 60% 50% Pronašli nove prijatelje 40% Učlanili se u interesnu grupu 30% Učlanili se u grupu poznate ličnosti 20% Postali fan nekog brenda 10% Učlanili se u grupu 0% W av e 3 W av e 4 W av e 5 W av e 2008 2009 2010 Srbija 2010 The Socialisation of Brands 23
  24. 24. Razmena sadržaja se i dalje nastavlja... 100% Postav im sop stv ene 90% fotog rafije na sajt za share fotog r afija 80% Posetim sajt za share fotog r afija 70% Postav im v id eo klip na sajt za v id eo share 60% Gled am online v id eo 50% klip ov e 40% Posetim zv anični sajt komp anije / br end a 30% 20% 10% 0% W av e 3 W av e 4 W av e 5 W av e Srbija 2008 2009 2010 2010Q: “Kada govorimo o upotrebi interneta, šta ste od navedenog radili u prethodnih 6 meseci? „ The Socialisation of Brands 24
  25. 25. ...ali se rast usporioQ: “Šta ste od navedenog do sada uradili sa svojim profilom na društvenoj mreži?- Među onima koji su koristili društvene mreže u poslednjih 6 meseci. 80% Postav ili fotog rafije Postav ili v id eo snimke 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% W av e 3 2008 W av e 4 2009 W ave 5 2010 W av e Srbija 2010 The Socialisation of Brands 25
  26. 26. Blogovi i forumu su prerasli teme lične prirode... Q: “Kada čitate blogove, koje od sledećih vrsta blogova najčešće čitate?”- Među onima koji su čitali blog u poslednjih 6 meseci, “ 50% Lične blog ov e (d nev nici) 45% 40% Blog ov e o p or od ici i p rijateljima 35% Nap isali blog 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% W ave 3 2008 W ave 4 2009 W ave 5 2010 W av e Srbija 2010 The Socialisation of Brands 26
  27. 27. ...I specijalizovali se Q: “Kada čitate blogove, koje od sledećih vrsta bloga najčešće čitate?”- Među onima koji su koristili društvene mreže u poslednjih 6 meseci. 55% Vesti / Trenutne dog ađaje Prep oruke za p roizv od 50% Muzika 45% Tehnolog ija 40% Biznis (uop šteno v esti i mišljenja) Poslov ne v esti - v ažne za v aš trenutni 35% p osao Blog komp anije/brenda 30% Nauka Sp ort 25% Film/ TV 20% Ig rice Putov anja (odmori, destinacije) 15% Poznate ličnosti 10% W av e 3 2008 W av e 4 2009 W av e 5 2010 W av eSrbija 2010 The Socialisation of Brands 27
  28. 28. Blogovanje 100% 80% 64,5% 55,3% 60,6% 60% Opadanje i stagnacija u zapadnim 40% zemalja ali rast u ostalim 20% 0% Global 74,9% 75,7% 79,6% 59,3% 63,4% 50,2% 54,6% 50,7% 45,6% 46,7% 41,3% 40,8%USA China Russia UK 74,5% 72,4% 62,2% 63,1% 63,3% 61,9% 51,0% 51,5% 40,9% 35,2% 36,3% 29,6%Brazil India Italy Germany 63,6% 55,9% 60,3% Q: “Kada govorimo o upotrebi interneta, šta ste od 45,6% 50,2% 46,7% navedenog ikada radili u prethodnih 6 meseci?” - Čitam blogove/web blogove Wave 3 Wave 4 Wave 5Spain France The Socialisation of Brands 28
  29. 29. Rast mikrobloginga (Twitter)…Q: “Kada govorimo o upotrebi Interneta da li ste koristili mikrobloging kao npr. Twitter ili Jaiku u poslednjih 6 meseci?60%50%40%30%20%10%0% W av e 4 2009 W av e 5 2010 W av e Srbija 2010 The Socialisation of Brands 29
  30. 30. … i promena demografske struktureQ: Uzrast i pol ljudi koji su koristili mikrobloging u poslednjih 6 meseci 45-54; 45-54; 8% 8% 34.6% 42.6% 34-44; 34-44; 16-24; 19% 16-24; 65.4% 20% 39% 57.4% 41% 25-34; 25-34; 32% 33% Wave 4 Wave 5 2009 2010 Ovo je platforma koja definitivno najbrže raste otkad mi sprovodimo ovo istraživanje i na kojoj je u tom periodu otvoreno više profila od strane žena The Socialisation of Brands 30
  31. 31. Kako društvene mreže utiču na ostale platformedruštvnih medija?• Evidentno je da kreiranje sadržaja i razmena preko sajtova za razmenu fotografija i video klipova stalno raste. Ipak, ovaj porast je danas znatno manji nego što je zabeleženo u prethodnim studijama Vejv.• S većom upotrebom društvenih mreža, primećujemo da one preuzimaju dominaciju i nad diskusijama lične prirode.• Ljudi sve manje čitaju i diskutuju o temama lične prirode na blogovima i forumima. U isto vreme, primećujemo odgovarajući porast interesovanja za pisanjem ličnih blogova na društvenim mrežama. (Vidi sliku 12).• Blogovi su sve više usmereni na posebne teme. Moguće je da neće više biti samo platforma za lično izražavanje – očito je da, usmeravanjem na posebne teme, postaju uspešna konkurencija tradicionalnim medijima.• Mikrobloging (Tweeter) je odličan primer novog oblika društvenih medija koji je, u izuzetno kratkom periodu, postao masovna aktivnost. Ne zahteva mnogo vremena za kreiranje sadržaja, iako omogućava stalno unošenje najnovijih dešavanja i vesti, što veoma privlači korisnike.• Takođe, činjenica da omogućava direktnu komunikaciju s javnošću, bez potrebe za povezivanjem sa katkad komplikovanim i ograničavajućim masovnim medijima, daje ovoj platformi istinsku snagu i mogućnosti. Ovo je naročito došlo do izražaja za vreme najnovijih dešavanja (protesti u Iranu, bombardovanje Bombaja), kada su ih ljudi konstantno komentarisali, što je dalo jednu ličnu i dublju dimenziju tim događajima. Iz istog razloga, mikrobloging je prihvatio ceo marketinški svet, a naročito veliki broj svetski poznatih ličnosti. Još uvek je otvoreno pitanje koliko ljudi stvarno “tvituje” u odnosu na broj koji samo prati nečije “cvrkutanje”, ali sa ekspanzijom sve većeg broja jednostavnih aplikacija za mobilne telefone koje ovo podržavaju, broj će nastaviti da se uvećava. The Socialisation of Brands 31
  32. 32. Budući izgled društvenih medijaThe Socialisation of Brands 32
  33. 33. Nova motorna snaga društvenih medija Najznačajniji napredak u korišćenju društvenih medija u poslednjih nekoliko godina predstavlja mogućnost pristupa ovim medijima preko mobilnog telefona. Dostupnost moćnih uređaja sa fleksibilnim operativnim sistemima, kakvi su Google “android” ili Apple OS, uz neograničen pristup podacima, stvorili su plodno tle za veću upotrebu društvenih medija na moblinim telefonima. Takođe, s razvojem vrlo jednostavnih aplikacija omogućeno je lako povezivanje na društvene mreže kao što su Facebook ili Tweeter The Socialisation of Brands 33
  34. 34. “Smart” telefoni omogućavaju sve veću upotrebuinterneta preko mobilnog telefona... Q: % broj ljudi koji pristupaju internetu putem mobilih telefona i % vlasnika smart telefona koji pristuaju internetu putem mobilih telefona60%50%40%30%20%10% 0% GLOBAL China Russia UK US India Italy Germany France Spain Brazil Mobilni telefoni Vlasnici smartphones The Socialisation of Brands 34
  35. 35. ... kao i upotrebu društvenih medija Q: “Kada govorimo o upotrebi interneta preko mobilnog telefona, šta ste od navedenog radili u proteklih 6 meseci? - Među onima koji su koristili mobilni telefon i smartphone 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50% Koristim Instant Messenger (npr. Windows Live Messenger) Gledam online video klipove (npr. youtube.com) Čitam blogove/web blogove Posetim strane mojih prijatelja na društvenoj mreži (npr. … Posetim zvanični sajt kompanije / brenda Posetim sajt za share fotografija (npr.flickr.com) Posetim forum Postavim sopstvene fotografije na sajt za share fotografija… Podelim muzički fajl / mp3 sa prijateljem Započnem temu na forumu Postavljali / pisali priče na svom sopstvenom blogu / web … Upravljam profilom na postojećoj društvenoj mreži (npr. … Ostavim komentar na sajtu bloga Podelim video klip sa prijateljem (email/messenger) Koristim mikro bloging kao npr. Twitter Učlanim se u online zajednicu okupljenu oko brenda ili … Postavim video klip na sajt za video share (npr. youtube.com) Napravim video da bi ga postavio/la online Učlanim se na sajt za profesionalno društveno povezivanje … Kreiram online zajednicu oko brenda ili proizvoda Mobilni telefoni Smartphones The Socialisation of Brands 35
  36. 36. Umreženost generacija • Jedna od najvećih zanimljivosti u vezi sa ljudima koji pristupaju društvenim mrežama preko mobilnog telefona, ne odnosi se samo na obim i učestalost njihovih aktivnosti, već na to ko su oni u stvari. • Opšteprihvaćeno je mišljenje da se radi o mlađoj populaciji, dok naše istraživanje pokazuje da, zapravo, “pametne” telefone, zbog njihove visoke cene, poseduju i koriste ljudi iz viših društveno-ekonomskih slojeva, uzrasta između 25-34 godine. To su uglavnom muškarci (63%), oženjeni (53%), sa srednjim ili većim prihodima (62%), visokom stručnom spremom (65% s fakultetskom diplomom ili postdiplomskim obrazovanjem), koji su, pored toga što su bogati potrošači, i veoma uticajni. Uglavnom rade na visokim menadžerskim pozicijama u kompanijama (25%), vole da prvi probaju ili testiraju neki proizvod (indeks 172) i da utiču na izbor drugih prilikom kupovine (indeks 157). • Ovi korisnici su svakako vrlo bitna kategorija koja će predstavljati budućnost društvenih medija, ali koja je veoma moćna i uticajna i danas The Socialisation of Brands 36
  37. 37. Društveni mediji i brendoviThe Socialisation of Brands 37
  38. 38. Suština je u razmevanju načina komunikacije imotiva• Društveni mediji su veoma dinamično okruženje.• Detaljnije poznavanje korisničkih potreba i motiva predstavlja ključ za razumevanje suštine društvenih medija.• Razumevanje ovih motiva objašnjava veći deo onoga što se u stvari dešava.• Otkrivanje razloga zbog kojih se ljudi angažuju na društvenim medijima samo je polazna tačka, ali delovi slagalice i dalje nedostaju.• Da li potrošači žele da uspostave odnos sa brendovima?• Koju vrstu iskustva ljudi žele da imaju s brendovima na društvenim mrežama? The Socialisation of Brands 38
  39. 39. Da li su ljudi manje zainteresovani za povezivanje sabrendovima na klasičan način na Internetu? Q:” Kada govorimo o upotrebi Interneta da li ste posetili zvanični sajt brenda/kompanije u poslednjih 6 meseci?“100% 90% 85% 94% 80% 79% 75% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% W av e 3 W av e 4 W av e 5 W av e Srbija 2008 2009 2010 2010 The Socialisation of Brands 39
  40. 40. Potrošači su voljni da se priključuju zajednicamaokupljenih oko brendovaQ: “Kada govorimo o upotrebi Interneta šta ste radili na svom nalogu na društvenoj mreži - Međuonima koji su koristili društvenu mrežu u poslednjih 6 meseci“50% W av e 4 2009 W av e 5 201040%30%20%10% 0% Postali fan nekog brenda Učlanili se u g rup u The Socialisation of Brands 40
  41. 41. Veliki broj se već priključio zajednicama okupljenim oko brendovaQ: “Da li ste se priključili nekoj online zajednici okupljenoj oko brenda?“100%50% 0% The Socialisation of Brands 41
  42. 42. Da li je ovo tačno za sve kategorije? Q: ,Među onima koji pokazuju interesovanje za ovu kategoriju, koliko je zainteresovano da uspostavi kontakt sa kompanijama? (Jedan ili više kontakata). Pod kontaktom se misli na pristup detaljnijim novostima o proizvodu ali i kontakt sa donosiocima odluka i uticaj na razvoj proizvoda Zdravlje Filmovi Muzika Telekominikacije 75% 73% Putovanja 74% 71% 71% Automobili Hrana Finansije 63% Software 70% 71% 67% Naši rezultati jasno pokazuju da se očekivanja razlikuju po društvenim kategorijama, da postoji veliki broj ljudi koji želi da se poveže sa brendovima u svim kategorijama (iako je to povezivanje ponekad samo površno, kao što je recimo pristup najnovijim vestima). The Socialisation of Brands 42
  43. 43. Zašto se ljudi priključuju zajednicama okupljenihoko brendova? Q: Objašnjenje zašto su se neki priključili grupi okupljenoj oko brenda u odnosu na one koje nikad nisu pristupili nijednoj grupi oko brenda u regionu. Da bih podržao/la povod koji mi se dopada 100% Da dobijem Da podelim vesti o 80% svoju naklonost proizvodima sa drugima unapred 60% 40% Da se povežem Zato što mi je 20% sa nečim što preporučeno mislim da je super 0% Da ispunim Da naučim više vreme/da se o tome zabavim Da se osećam Da dobijam kao deo besplatni zajednice koja sadržaj slično misli Latinska Amerika Bliski istok & Afrika Azija & Okeanija Severna Amerika Evropa The Socialisation of Brands 43
  44. 44. Kakv u korist brend ima od tog a?Q: “Kao posledica priključivanja grupi okupljenoj oko brenda, u kojoj meri se slažes sa sledećim izjavama? 72% 71% 66% 63% “Imam pozitivnije “Voljniji sam da “Osećam veću “Pozvao sam ostalemišljenje o brendu” kupim brend” lojalnost prema da se priključe” brendu” The Socialisation of Brands 44
  45. 45. Koji tip zajednice ima najveću korist brendu? Q: % razlozi zašto su se ljudi , koji imaju pozitivnije mišljenje o brendu nakon priključivanja zajednici, uopšte priključili nekoj zajednici okupljenoj oko brenda Da se osećam kao deo zajednice koja slično misli 80% Da se povežem Da dobijam sa nečim što besplatni 60% mislim da je sadržaj super 40% Da dobijem 20% Da podelim detaljnije vesti svoju naklonost o novih sa drugima proizvoda 0% 72% Da naučim više Zato što mi je o tome preporučeno Da bih Da ispunim “Imam pozitivnije vreme / podržao/la povod koji mi mišljenje o brendu” zabavim se se dopada The Socialisation of Brands 45
  46. 46. Nivo d ruštvene aktiv nosti u sv akoj kategoriji Q: “Kada govorimo o načinu na koji tražite ili razmenjujete informacije koje se tiču različitih proizvoda i usluga, koje od sledećih izjava najbolje opisuju kako tražite i delite informacije u svakoj od sledećih kategorija? Beleška: potrošači mogu biti aktivni u više od jedne kategorije. Vina i alkoholna pića Bezalkoholna pića Luksuzna roba Kozmetika Konzole/P.C.Igrice Sport Automobili Prenosive tehnologije Moda Energija i ekologija Kompjuterski hardver Lične finansije Potrebe za domaćinstvo Kućna tehnologija Putovanja Mobilni telefoni Kompjuterski softver Hrana Zdravlje i zdravstvena zaštita Muzika Filmovi Ja kreiram sad ržaj i sarađujem sa ljud ima i komp anijama u ov oj kateg oriji Razmenjujem mišljenja, sad ržaj i informacije u ov oj kateg oriji Često tražim informacije u ov oj kateg oriji d a bih bio/bila u toku sa najnov ijim informacijama Ponekad a tražim informacije u ov oj kateg oriji, kad a su mi p otrebne The Socialisation of Brands 46
  47. 47. Potrebe u odnosu na komunikacionu platformu The Socialisation of Brands 47
  48. 48. Različite kategorije, različite potrebe Q: “Kada govorimo o kompanijama u sledećim kategorijama, koje od sledećih izjava opisuje vrstu kontakta koju biste želeli da imate sa ovim kompanijama? Među onima koji pokazuju interesocanje u ovoj kategoriji. “ Pristup zabavnom sadržaju 50% Kontaktiranje zaposlenih koji Pristup donose odluke i 40% najnovijim uticaj na razvoj vestima proizvoda 30% Sredstva i pomoć 20% da se izrazi sopstvena 10% Mogućnost da se kreativnost i nauči nešto novo napravi nešto vredno razmene 0% Pristup Mogućnost da se jedinstvenim razviju sopstvene događajima i veštine takmičenjima Komunikacija i razmena Lični odgovor na iskustava sa moj drugim problem/pritužbu korisnicima u toj kategoriji Filmovi Zdravlje i zdravstvena zaštita The Socialisation of Brands 48
  49. 49. UticajThe Socialisation of Brands 49
  50. 50. UticajDruštveni mediji su neverovatno dinamično okruženje.Termini ako što su “prijatelj” i “pokretač” nisu više dovoljni u opisivanju niza društvenih aktivnosti iinterakcija u okviru ogromnih zajednica koje trenutno postoje na internetu.Dublje poznavanje potreba i motiva svakog potrošača na najbolji načinomogućava istinsko razumevanje društvenih mreža i njihovih korisnika.Društvene mreže postaju moćni centri međusobno povezanih zajednica, ali veze u društvenim mrežamane ostvaruju se samo izmedju ljudi. Javlja se ogromna potreba za sve većom interakcijom iuspostavljanjem odnosa i sa brendovima.Skoro polovina aktivnih korisnika interneta već se priključila nekojzajednici okupljenoj oko brenda.Ove zajednice podstiču lojalnost, afirmaciju i prodaju brenda.Razumevanje prirode potreba svakog potrošača ponaosob, kategorije i tržišta predstavlja ključ zakreiranje uspešnog iskustva na društvenim mrežama. The Socialisation of Brands 50
  51. 51. Šta ovo istraživanje znači za vaše poslovanje?Wave 5 – The Socialisation of Brands je vrlo detaljna studija ali postoji još dosta aspekata koje nismouspeli da obuhvatimo u ovom izveštaju.Ako želite da znate kako da koristite društvene medije da i kako to može da utiče i poboljša vašbiznis, najbolje bi bilo da kontaktirate :Bojan RendulićManaging DirectorBojan.Rendulic@fastbridge.rsWave 5 - The Socialisation of Brands je deo UM –ovog globalnog programa istraživanja koji jeobavljen sa ciljem da se definišu ogromne promene nastale u komunikacionih tehnologijama.Istraživanje se sprovodi jednog godišnje, počevši od 2006.godine.Istraživanje je sproveo UM EMEA istraživački tim u saradnji sa globalnom mrežom UM-ovih agencija.Ukoliko imate dodatnih pitanja o ovom istraživanju ili želite rezultate za određene ciljne grupe po vašemizboru, slobodno nas možete kontaktirati:Predrag ValjarevićResearch Director – SrbijaPredrag.Valjarevic@mediapool.co.rs The Socialisation of Brands 51
  52. 52. HvalaThe Socialisation of Brands 52

×