Banke na trzistu[1]
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share

Banke na trzistu[1]

  • 2,001 views
Uploaded on

seminarski

seminarski

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
2,001
On Slideshare
2,001
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
17
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SADRŽAJ:U V O D.........................................................................................................................21. POJAM BANKE..............................................................................................................32. PODELA BANAKA.......................................................................................................5 3. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA............................................................................9 Aktivni bankarski poslovi....................................................................9 Pasivni bankarski poslovi..............................................................................................11 Neutralni bankarski poslovi..................................................................12 Sopstveni bankarski poslovi...............................................................14 4. FUNKCIJE BANAKA................................................................15Z A K L J U Č A K............................................................................................................16
  • 2. U V O D Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su većranim periodima razvoja ljudskog društva. . U Vavilonu su se pojavile privatne kuće kojesu se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, aljudi koji su se njima bavili zvali su se „ tezauri“. Ti prvi poslovi odnosili su se naorganizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje,uz odgovarajuću naknadu. U istom vreme u staroj Grčkoj bankarski poslovi se odvijaju u okviru čuvenihhramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvojnovčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji baviprimanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu,naziva se „angetarijus“. U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je irazvoj bankarskih poslova, tj.banaka. U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu suimali samo menjački i emisioni poslovi. Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjovekovnoj Italiji, kada se bankarstvorazvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i sigurniji platni promet. U XIIveku naše ere u Italiji su se razvike preteče današnjih banaka, nazvane „montes“. Osnovi savremenog bankarstva postavljeni su tokom XVIII i XIX veka, kada suosnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuđim sredstvima postalevažan faktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile,nego i na međunarodnom tržištu. Među njima su svakako najpoznatije SverigenRiskbank, osnovana u Švedskoj 1668. godine, Bank of England, osnovana u Engleskoj1694.godine. U Srbiji prva banka osnovana je 1862.godine, pod nazivom Upravafondova, koja je kasnije prešla u Državnu hipotekarnu banku, a od 1883.godine poslovalakao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije..
  • 3. 1. POJAM BANKE Banke su finansijske institucije, ili finansijska preduzeća, odnosno kreditne ustanovekoje se bave novčanim prometom, tj. bave se prikupljanjem slobodnih finansijskihsredstava, vrše njihovu koncentraciju i alokaciju kroz odobravanje kredita uz određenukamatu. U definicijama ekonomsko-pravnog karaktera banka se definiše kao preduzeće kojeprofesionalno, u vidu zanimanja, uzima i daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja sesastoji iz kamatnih razlika, pri cemu posreduje u platnom prometu, i pruža usluge uposlovima sa hartijama od vrednosti. Banka u različitim oblicima preuzima tuđi novackoji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji u razliciizmedju aktivnih i pasivnih kamata pri cemu ni krug davalaca ni krug primalaca kreditanije ograničen. U definicijama formalno-pravnog karaktera banka se odredjuje kao finansijskaorganizacija koja za predmet poslovanja ima zakljucivanje i izvršavanje bankarskihposlova. Za osnivanje banke potrebna je saglasnost centralne banke ili drugog državnogorgana. Banka samostalno obavlja delatnost, radi ostvarivanja dobiti. Sam naziv banka potiče od latinske reci “banco” što znaci sto, klupu ( u današnjemsmislu šalter), postavljenu na ulici, trgu, sajmu, na kojoj se vršila razmena različitihoblika i vrsta novca. Banku mogu da osnuju najmanje dva osnivača. Mogu biti domaća i strana pravna licai fizička lica. Ukoliko je osnivaju strana lica, to čine pod uslovima uzajamnosti. Ugovorom o osnivanju banke utvrđuje se: 1. naziv i sedište osnivača banke, 2. naziv i sedište banke, 3. iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom iznosu, kao iudeo svakog od osnivača u ukupnom kapitalu, 4. rok do koga su osnivači banke dužni da uplate i prenesu novčana i nenovčanasredstva u osnivački kapital banke, 5. prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke, 6. uslove za sticanje i prestanak prava osnivača, 7. poslovi koje banka obavlja, 8. način raspoređivanja dela dobiti na osnivače banke, 9. način prihvatanja rizika i pokrića gubitaka banke, -2-
  • 4. 10. uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke, 11. način rešavanja sporova među osnivačima banke, 12. uslovi za prestanak rada banke, ako ne postoji ekonomski interes, 13. način odlučivanja o statusnim promenama banke i prava osnivača banke u slučajustatusnih promena. Banka se može baviti depozitom, kreditnim i drugim bankarskim poslovima u zemlji ito: 1. Primanjem svih vrsta novčanih depozita, 2. Davanjem i uzimanjem kredita, 3. Deviznim, devizno-valutnim i menjačkim poslovima, 4. Izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica, 5. Čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima, 6. Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, 7. Izdavanjem jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva, 8. Poslovima platnog prometa.
  • 5. 2. PODELA BANAKA Delatnost banke može biti specijalizovana za određenu vrstu bankarskih poslova kojeobavlja kao svoju osnovnu i pretežnu delatnost, pa tako banke možemo podeliti na: • Depozitne-primanje novca i drugih vrednosti na čuvanje ili štednju. • Založne-davanje kredita koji se obezbeđuju zalaganjem pokretne stvari. • Hipotekarne-davanje kredita koji se obezbeđuju zalaganjem nepokretnosti- hipoteka • Izvozna banka-za kreditiranje izvoza Kao merilo za razvrstavanje banaka najčešće se uzima način na koji se pribavljajusredstva za kreditiranje, a zatim vrste i ekonomska priroda tih sredstava .Takorazlikujemo pet osnovnih grupa banaka: • Centralne ili emisione banke • Poslovne banke • Depozitna ( komercijalna) • Univerzalne • Specijalizovane i granske • Štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe • Međunarodne i regionalne banke i finansijske organizacije • Ostale bankarske i finansijske institucije Centralna ili emisiona banka Emisiona banka predstavlja banku svih poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija.Neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime se utržišnim uslovima stabilizuje privredna aktivnost zemlje .Ona je neprofitna institucijakoja ima monopolski položaj pri obavljanju svojih funkcija. Jedina ima ovlašćenje daizdaje papirni i kovani novac. Dve osnovne funkcije centralne banke su:
  • 6. 1. Centralna banka je nadležna za vodjenje monetarne politike, u čijoj osnovi jedinamika ponude novca. Iako se govori o četiri osnovna cilja monetarne politike:stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnoteženi platni bilans, prioritet sedaje stabilnosti cena. 2. Funkcija „poslednjeg utočišta banaka“ ili „zajmodavca u krajnjoj instanci“ -centralna banka obezbeduje likvidnost makroekonomskog sistema u uslovima rastućeprivrede, što realizuje snabdevanjem poslovnih banaka potrebnim količinama novca ikredita. Centralna banka ima funkciju sprečavanja masovnog bankrostva banaka tako štose javlja kao zajmodavac u krajnjoj instanci. Centalna banka može obavljati i supervizorsku funkciju u odnosu na poslovne banke iukupan finansijski sistem. Centralnoj banci su na raspolaganju uobičajeni instrumenti monetarne politike: - eskontna ( diskontna ) kamatna stopa, - stopa obaveznih rezervi, - specijalni depoziti, - monetarne operacije na otvorenom tržištu,direktivne mere, - rediskontni krediti bankama i - neformalni uticaj centalne banke. Poslovne banke Poslovne banke se po pravilu razvijaju u zemljama tržišne ekonomije i bave sefinansiranjem krupnih proizvodnih i trgovinskih alomerata. Zasnivaju se, pretežno, nasopstvenim finansijskim sredstvima. Najčešće se bave kreditiranjem razvoja na osnovudepozita sa dugim rokom.Depozitna ( komercijalna) banka Depozitna banka je tip banke koji je najrasprostranjeniji, sa primarnim poslovima dapribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, da ih usmeravaju za određenekomercijalne aranžmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucijei nazivaju komercijalnim bankama. Ove banke su po pravilu organizovane kao institucijeili su u sastavu bankarskih asocijacija-holding banaka. Depozitna banka je osnovnisubjekt preko kojeg Narodna banka Srbije sprovodi mere regulisanja emisione i kreditno-devizne politike. Ove banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao :
  • 7. 1. devizni, devizno-valutni i menjački poslovi, 2. izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica ( emisioni posao ), čuvanje sredstava i hartija od vrednosti, 3. kupovina i prodaja hartija od vrednosti i 4. poslove platnog prometa u skladu sa Zakonom. Univerzalne banke ( banke opšteg tipa) Bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u onom obimu i širinidefinisani samom veličinom banke i njenim potencijalom.I kod ovih banaka depozitniposlovi predstavljaju primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarskiposlovi u određenoj veličini. Specijalizovane i granske banke Bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obeležjima poslovnespecijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave :investicionim poslovima, izvoznim, uvoznim, deviznim, eskontnim poslovima , iliposlovima hartija od vrednosti. Slično specijalnim bankama, i granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarskeposlove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnugrupaciju ili udruženje tj. asocijaciju. Ove banke se kod nas posebno poznaju poatributima : „ izvozna “, „ investiciona “, „ privredna “ i sl. Štedno-kreditne organizacije Po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i finansijskihinstitucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novčanihsredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koji će obavljatištedno-kreditna organizacija pojavljuje se kao: - poštanska štedionica, - štedionica, - štedno-kreditna organizacija i - štedno-kreditna zadruga. Poštanska štedionica ima osnovu funkciju prikupljanja slobodnih novčanih sredstavastanovništva, njihovog čuvanja i kasnijih vraćanja kao štednih uloga. Štedionica je finansijska organizacija koja prikuplja devizne i dinarske štedne uloge idepozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizičkim licima koja za tim imajupotrebu, u skladu sa Zakonom.
  • 8. Štedno-kreditnu organizaciju mogu da osnuju pravna i fizička lica koja suorganizovana za obavljanje tih delatnosti i međusobno povezana u privređivanju, uzobezbeđenje osnivačkog uloga. Štedno-kreditnu zadrugu mogu da osnuju zemljoradničke, zanatske , stambene ilineke druge zadruge, kao i pravna i fizička lica – članovi zadruge uz obezbeđenjeosnivačkog kapitala. Prikuplja dinarske namenske štedne uloge i depozite fizičkih lica,daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivača, obavlja platni promet u skladu saZakonom. Ostale bankarske i finansijske institucije Ovaj pojam se odnosi na usko specijalizovane institucije, čija je uloga da raspolažu,koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa kojima se pojaljuju na finansijskomtržištu. Najpoznatije su: - novčane i robne berze, - stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem, - fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, - ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica, - poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, - ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa, - ustanove koje se bave forfeting i faktoring poslovima, - ostale pomoćne finansijske organizacije.
  • 9. 3. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA Bankarski poslovi u bankarskoj literaturi grupišu se različito, što je rezultat različitihshvatanja pojedinih autora. U literaturi bankarski poslovi se najčešće svrstavaju premanjihovim zajedničkim osobinama: - aktivni poslovi; - pasivni poslovi; - neutralni bankarski poslovi; - sopstveni ( vlastiti )poslovi itd. Aktivni bankarski poslovi Aktivni bankarski poslovi su bankarski poslovi kod kojih se banka najčešćepojavljuje u ulozi poverioca, a bančin klijent se, po pravilu, najčešće pojavljuje u ulozidužnika. U ovim bankarskim poslovima banke se javljaju kao davaoci kredita tj. finansijskihsredstava, i na ovaj način one obavljaju svoju osnovnu funkciju po kojoj se izdvajaju odostalih privrednih subjekata-preduzeća. Prihod banaka ostvaruje se najvećim delom posredstvom kreditnih poslova kroz kojese naplaćuju kamate za odobrene kredite. Kamata koja se naplaćuje kroz kreditnoposlovanje zove se aktivna kamata. Najznačajniji aktivni bankarski poslovi su: - ugovor o kreditu, - lombard, - relombard, - eskont i - reeskont. -8-
  • 10. Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da će korisnikukredita staviti na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili naneodređeno vreme, za neku namenu ili bez namene, uz obavezu korisnika da vratidobijeno novac uz ugovorenu kamatu, na vreme utvrđeno ugovorom. Ugovorom okreditu utvrđuju se uslovi davanja i korišćenja kredita, kao i druga prava i obavezeugovornih strana. Lombard se odobrava od strane banke na osnovu pokrića u vrednosnim papirima ,zlatu ili trgovačkoj robi. Razlika između eskontnog i lombardnog kredita je: - kod eskonta za dug jamči dužnik celom svojom imoivinom a kod lombarda jedinozalog koristi kao pokriće;- kod lombarda je moguće zahtevati dopunu pokrića , ukoliko mu tržišna vrednostopadne preko 10%;- lombardni kredit iznosi 75% vrednosti zaloga;- lombardni kredit je povoljnan za dužnika, jer dolazi do sredstva bez prodaje zaloga. Lombardni zalog banka može da koristi za relobardni kredit kod centralne banke. Relombard je posebna vrsta ugovora o lombardu. Poslovna banka odobravalombardni kredit klijentu, gde su vrednosni papiri i efekti pokriće za kredit. Ako poslovnabanka iskoristi dobijeno pokriće za lombardni kredit i doznači ga drugoj banci nastajerelombardni kredit. U tom slučaju, komitent uzeta sredstva vraća onoj banci kod koje seu zalogu nalaze njegove stvari. Eskont se sastoji u otkupu menica klijenata pre njihovog roka dospeća pri čemu jemenica osnov za odobravanje kredita .Kod eskontovane menice kredit nije u visinimesečnog pokrića već se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datumadospeća menace. Eskont ili diskont se zove kamata za koju se umanjuje eskontni kredit.Poslovna banka se može pojaviti kod centralne banke sa zahtevom za reeskont. Reeskont je posebna vrsta ugovora o eskontu. Sastoji se u eskontovanju menicaposlovne banke kod druge banke , do kojih je banka došla prethodnim odobravanjemkredita svojim klijentima .Tu je reč o ponovnom eskontovanju-reeskontovanju većjednom eskontovanih menica..
  • 11. Pasivni bankarski poslovi Pasivni bankarski poslovi imaju kratkoročan karakter. Osnovna funkcija ovih poslovasastoji se u prikupljanju i koncentraciji slobodnih finansijskih sredstava, kao i stavljanjena raspolaganje klijentima kojima je kredit potreban. Uloga banaka u ovim poslovima jeposrednička jer je usmerena na promet slobodnih finansijskih sredstava. Na ovaj načinbanka, od velikog broja vlasnika, prikuplja sredstva koja stavlja na raspolaganjeklijentima kojima je potreban kredit, koji će u proizvodnji ostvariti višak vrednosti, zabanku troškove poslovanja i za vlasnika kamatu. U pasivne bankarske poslove spadaju: - emisioni poslovi, - izdavanje obveznica, - izdavanje založnica, - izdavanje blagajničkih zapisa, - izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i - ulog na štednju. Emisioni poslovi Pod emisionim poslovima se podrazumevaju oni poslovi u okviru kojih ovlašćenabanka obavlja emisiju novčanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. U našoj zemlji oveposlove obavlja Narodna banka Srbije i banke. Izdavanje obveznica Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će licunaznačenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti određenog dana iznos naveden uobveznici. Banka može izdati obveznice na tri načina: u svoje ime i za svoj račun, u svojeime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun. Izdavanje založnica Bankarska založnica je pismena isprava koja bankarska organizacija, hipotekarnabanka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit.Založnice glase na donosioca, imaju stalno ukamaćenje, duže rokove i neotkazive su, a zapokriće imaju založene nepokretnosti.
  • 12. Izdavanje blagajničkih zapisa Blagajnički zapis je kratkoročni papir i sredstvo za regulisanje količine novca uopticaju i za regulisanje likvidnosti banaka. Kratkoročnost razlikuje blagajnički zapis odobveznice. Blagajnički zapis mogu da izdaju NBS i sve druge naše banke. Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima Potvrda o deponovanim sredtvima je pismena isprava o deponovanim sredstvima beznamene kod banke, sa rokom vraćanja dužim od jedne godine. Potvrdu koja glasi na ime izdaje banka koja je primila novčana sredstva. Prenos potvrde obavlja se indosamentom, a njen novi imalac stiče sva prava označenau potvrdi. Takođe, potvrda može da služi i kao sredstvo plaćanja. Izdavanjem blagajničkih zapisa, obveznica i depozitnih serftifikata poslovna banka jeu mogućnosti da mobiliše finansijske resurse sa finansijskog tržišta. Banka nećeprilagođavati aktivne poslove u zavisnosti od postojećeg potencijala već će kreditnipotencijal povećati traganjem za bankarskim izvorima. Ulog na štednju Ugovor kojim banka stiče pravo raspolaganja novčanim sredstvima uloženim naštednju, uz obavezu da ta sredstva, zajedno sa kamatom vrati ulagaču na njegov zahtev.Ovim ugovorom se prikupljaju novčana sredstva, sa ciljem da se koriste za kreditne idruge poslove. Banka stiče pravo raspolaganja sa uloženim novcem. Ulog na štednju može da obavlja samo fizičko lice. Neutralni bankarski poslovi Neutralni bankarski poslovi često se nazivaju još i posrednički ili uslužni, i kao što inaziv ovih poslova govore radi se o posredovanju (usluzi) u ime i za račun drugihkomintenata.
  • 13. Za izvršene usluge banke naplaćuju proviziju,koja ulazi u prihod banke ali ona je, uodnosu na prihod ostvaren u aktivnim bankarskim poslovima, znatno manja. Uobičajena podela neutralnih bankarskih poslova na: - ugovor o depozitu, - ugovor o sefu, - devizni poslovi, - klirinški poslovi i - bankarske garancije. Ugovor o depozitu Depo poslovi su neutralni bankarski poslovi, podrazumevaju bankarski posao kodkojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao dužnik. Sklapanjem ovih ugovora,banka se obavezuje da primi, a deponent da preda banci predmet depozita ( hartije odvrednosti, umetničke slike, plemeniti metali dr.) Za svaki zaključeni depo posao sklapa seposeban ugovor između banke ( depozitara) i deponenta ( ostavljača). Banka je dužna daprimljene stvari od vrednosti preda u ugovorenom roku ili na zahtev deponenta uneoštećenom stanju, tj. u oliku u kome ih je primila. Deponent su dužni da banci plateodređenu proviziju za obavljeni depo posao. Ugovor o sefu Ugovor o sefu je ugovor po kojem se banka obavezuje da će korisniku staviti naraspolaganje sef za određeni vremenski period, uz uslov da za to korisnik plati banciodređenu naknadu. Banka se pri tom obavezuje da će sef održavati u ispravnom stanju,daće obezbediti nadzor itd. Devizni poslovi Po deviznim poslovima se podrazumevaju oni poslovi koji se obavljaju u vezi saobavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod devizamasmatraju se sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzirana način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog stručnognovca osim kovanog zlatnog novca. Klirinški poslovi Pod kliringom se podrazumeva obračun međusobnih dugovanja i potraživanja koji seobavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje se u unutrašnjemplatnom prometu naziva kompenzacija. U međuanrodnom platnom prometu kliring jenačin plaćanja na osnovu koga uvoznici plaćaju svoja dugovanja, ili naplaćuju svoja
  • 14. potrživanja preko određene bankarske institucije, putem koje se prebijaju međusobnadugovanja između država. Postoje tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i višestrani. Bankarske garancije Pod bankarskom garancijom podrazumeva se pisani dokument kojim banka kaogarant preuzima na sebe obavezu da će obaviti plaćanje umesto dužnika ako on to neučini u određenom roku. Banka daje garanciju u svoje ime i za svoj račun putem garantnog pisma. Sopstveni bankarski poslovi Sopstvene bankarske poslove bnke obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Banka,upravljući aktivom i pasivom, mora saldirati troškove i raspoloživost njene pasive premaprihodu i riziku njene aktive. U sopstvenim poslovima, banke su usmerene ka optimizaciji profita. To čine tako štose direktno uključuju u proizvodni, robni ili uslužni promet. S obzirom na vremensku dimenziju, razlikujemo: - kratkoročne i - dugoročne sopstvene bankarske poslove. U kratkoročne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se: - arbitražni poslovi ( banka zarađuje na razlici u kursevima hartija od vrednosti narazličitim berzama), - berzanski poslovi ( banka kupuje hartije od vrednosti na berzi po jednom kursu, dabi ih kasnije prodala uz veći kurs – swich i swap), - špekulacije sa hartijama od vrednosti i - trgovanje i participacija u poslovima komitenata. Swich je robni posao sa inostranstvom koji omogućuje nekoj zemlji da, u režimukliringa, dođe do konvertibilnih valuta, a njeni izvoznici do zarada na osnovu kursnerazlike ( razlika između deviza i robnih cena). Swap je posao kupovine određenog iznosa deviza sa određenim rokom dospeća iprodaje istog iznosa sa drugim rokom dospeća. Obavljaju ga banke na berzama ilideviznim tržištima u isto vreme i sa istim partnerom. U dugoročne sopstvene bankarske poslove spadaju: - osnivanje sopstvenih preduzeća i akcionarskih društava u cilju maksimiranjaprofita i - učestvovanje u kapitalu dugih preduzeća, kupovinom njihovih akcija.
  • 15. 4. FUNKCIJE BANAKA 1. Posredovanje u kreditiranju. Na jednoj strani banka uzima kredite a na drugoj strani prikupljeni novac daje uobliku kredita klijentima. Ovo posredovanje ima samo ekonomski karakter ne i pravni.Banka ne dovodi u vezu lica koja ulažu novac sa licima kojima su potrebni krediti. Bankaprima novac (od klijenata) uz kamatu ili bez nje u svoje ime za svoj račun i rizik, i dajelicima kojima je potreban. 2. Funkcija novčanog izravnjavanja i povezivanja ponude i tražnje novca Predstavlja sabirnu posudu za sredstva potrebna privredi, i deluje izravnjavajuće nakratkoročno novčano tržište i u odredjenoj meri na dugoročno tržište kapitala. 3. Uslužna funkcija Banke obavljaju i razne uslužne poslove za svoje klijente kao što su usluge uobavljanju platnog prometa i druge usluge neutralnog karaktera. Od svih usluga kojebanke pružaju, usluge u platnom prometu i usluge u vezi sa efektima imaju najvećiznačaj. 4. Preduzetnička funkcija Banke se ponašaju kao drugi trgovci, pa obavljaju i sopstvene poslove na osnovukojih mogu dodatno da zarade. Banka ih ne obavlja za svoje klijente već ih vršesamostalno na tržištu radi zarade, npr. poslovi kupovine i prodaje deviza, emisioniposlovi i sl.
  • 16. ZAKLJUČAK Zaključujemo da se savremene banke, zahvaljujući svojoj funkciji i sve raznovrsnijimposlovima koje obavljaju, svrstavaju u krug organizacija od posebnog društvenogznačaja. Funkcije kreiranja novca, poslovi sa depozitima, davanje kredita, zadovoljavanjeprivrednih tokova kratkoročnim i dugoročnim sredstvima, poslovanje deviznimsredstvima i poslovi platnog prometa sa inostranstvom, nameću obavezu bankama dasvoju poslovnu politiku usklađuju i podređuju osnovnim uslovima makroekonomskepolitike. Najvažniji faktori koji utiču na formiranje imidža banke su: veličina i struktura aktivei pasive, veličina kapitala banke, ponašanje banke u skladu sa propisima, odnos bankeprema klijentima, veličina dobiti i podela dividendi, sposobnost prilagodjavanja bankeuslovima tržišne konkurencije, sposobnost menadžmenta banke i dr. Moderno bankarstvo podrazumeva dobro organizovan informacioni sistem, koji jeuslov za realizaciju poslovne politike, kao i za upravljanje bankom. Tehnološke inovacijeubrzavaju proces poslovanja i zahvaljujući njima se mnogo lakše i brže obrađujuinformacije. Ovde važi pravilo da ko vlada informacijama taj i upravlja. Globalizacija svetskog tržišta i internacionalizacija proizvodnje nametnule supotrebu sve razuđenije bankarske mreže a u cilju što većeg približavanja banaka svojimklijentima. Ovo je dobar put ka nastanku novog modela transnacionalnog bankarstva.Budući svetski raspored banaka zavisiće od atraktivnosti zemlje lokacije (VelikaBritanija, SAD), od atraktivnosti proizvodnih i neproizvodnih delatnosti, od bogatstvaresursa i od sigurnosti profita (Srednji i Bliski Istok), od mogućnosti direktnih investicija(Japan, Singapur, Tajland), od mogućnosti davanja i uzimanja kredita i od povoljnosti zabankarske operacije (Bahami), itd. Ovo su novi putevi multinacionalizacije poslovnihbanaka.
  • 17. LITERATURA„ Poslovno pravo “ Prof. dr Svetolik Kostadinović, Prof. dr Mile Račić,Novi Sad 2009.„ Bankarski menadžment “ Prof. dr Milenko Dželetović, Prof. drAleksandar Živković, Prof. dr Petar Bojović , Beograd 2008.„ Finansijski menadžment “ Prof. dr Mirko Kulić, Beograd 2003.„ Praktikum za bankarstvo “ Barać S. sa saradnicima., Fakultet zamenadžmet i bankarstvo, Beograd, 2008.„ Finansijska tržišta i instrumenti “ Prof. dr Milenko Dželetović, Beograd2008. -17-