• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Organske osnove psihickog zivota
 

Organske osnove psihickog zivota

on

  • 1,620 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,620
Views on SlideShare
1,290
Embed Views
330

Actions

Likes
0
Downloads
12
Comments
0

1 Embed 330

http://psihologijamg.wordpress.com 330

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment
  • Prisjetite se vaših pacijenata koji su imali jednostrano oštećenje – desnu hemiparezu/hemiplegiju – kakve su još smetnje osim motoričkih imali? Kakvog su raspoloženja bili? Prisjetite se pacijenata koji su imali lijevu hemiparezu/ hemiplegiju kakve su imali ostale simptome? Kakvog su bili raspoloženja?

Organske osnove psihickog zivota Organske osnove psihickog zivota Presentation Transcript

  • ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTAČOVEKA
  • Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu. Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem. čula Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde. Žlezdemišići
  • ULOGA NERVNOG SISTEMA 1. Nervni sistem Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini- unutrašnja organizacija svih funkcija. STRAH luči pojačano adrenalinPovećana krv brže struji srce počinje povećava sekoncentracija, kroz oranizam ubrzano da količinajačanje mišića kuca šećera u krvi 2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega. čulo mišići3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske što predstavlja osnovu za odvijanjesloženih psihičkih procesa - svest i samosvest.
  • NERVNI SISTEMNeuron se sastoji od nervnih ćelija inervnih vlakana. Neuroni senadovezuju jedni na druge i činenervni sistem. neuroni kapilar
  • Neurotransmiteri• Acetilholin - parasimpatički sistem, kontrakcija mišića, spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak vezan za poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.• Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem za nagradu. Mnoge hemijske supstance (kao što su nikotin, droge, alkohol) aktiviraju ovaj sistem izazivanjem doživljaja euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova bolest, shizofrenija.• Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.
  • Neurotransmiteri• Noradrenalin (norepinefrin) Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije.• Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića; smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i uznemirenosti organizma.• Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.
  • čulo mišići AFERENTNI PUT EFERENTNI PUTU čulima se nalaze Kod voljnih pokreta nervnireceptori, nervne ćelije koje impuls kreće iz moždanesu osetljive na odredjene kore.vrste draži. Preko nervnih vlakana dužDrazi u tim receptorima kičmene moždine impulsizazivaju nervni impuls, koji odlazi do mišića.se kroz nervna vlaknaprosledjuje u određene Stezanjem mišića nastajudelove mozga gde se pokreti.stvaraju odgovarajući ose-caji. Ovaj put od mozga preko nervnih vlakana do mišićaOvaj put od čula preko se naziva eferentni put, anervnih vlakana do mozga nervna vlakna koja vodese naziva aferentni put, a ove impulse eferentnanervna vlakna koja vode vlakna.ove impulse aferentnavlakna.
  • PUT NERVNOG IMPULSA mišićidraž čula mozak pokret AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT ČULA POKRET • vida Čovek na određeni reaguje na • sluha primljene informacije. • ukusa To najčešće čini putem pokreta koji • mirisa mogu da budu: • dodira • namerni pokreti (voljni) ili • za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje • za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja, odbrambeni...
  • Razlikuju se: 1. Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina CNS PNS2. Periferni nervni sistemneuroni koji se nalaze izvan mozga ikičmene moždine, u mišićima,čulima i organima. Oni polaze iz CNS-a i vode ka njemu.
  • Somatski nervni sistem omogućava dasvojevoljno pokrećemo poprečnoprugastumuskulaturu i svesno doživljavamo osetekakvi su bol, dodir, temperatura, miris, ukus.Autonomni nervni sistem kontroliše radorgana. Na njegov rad ne možemo uticatiosim u retkim slučajevima, niti svesnodoživeti osete vezane za rad tih organa.Razlikuju se parasimpatički i simpatičkisistemi.
  • Simpaticki sistem povećava aktivnostrazličitih organa kako bi se stvorila dodatnaenergija.Parasimpatički sistem štedi eneegiju,obezbeđuje odmor i relaksaciju.
  • MozakPrednji : veliki mozak (kora), međumozak (hipotalamus, talamus)Moždano deblo: srednji mozak, moždani most, retikularna formacija, produžena moždinaMali mozak
  • Funkcije• kora - više psihičke funkcije• talamus – prenosi poruke iz čula do korevelikog mozga. Utiče na spavanje ibudnost, pažnju.• hipotalamus – kontrolise rad autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. Regulacija disanja, telesne temperature,emocionalnih i nagonskih reakcija.
  • Funkcije• Srednji mozak - refleksno širenje zenice i pokreti očiju, vizuelna i zvučna orijentacija.• Moždani most - spavanje,budnost, disanje i kretanje• Produžena moždina – refleksne aktivnosti (disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti oka).• Mali mozak – usklađuje refleksne pokrete, zadužen za održanje ravnoteže i tonusa mišića.
  • Limbički sistem (visceralni mozak) koji čineorgani locirani u međumozgu, kao što suhipotalamus, hipokampus, talamus.Ovaj sistem ima veliki značaj za pamćenje,učenje, emocije, nagone, rad autonomnog iendokrinog sistema.
  •  MOŽDANA KORATo je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije” Najvažniji deo nervnog sistema je korakao čto su: velikog mozga koja se sastoji od velikog Opažanje različitih oseta broja nervnih ćelija i vlakana. Upravljanje pokretima i motoričkim veštinama Mišljenje Zahvaljujući moždanoj kori čovek može da stvara doživljaj spoljašnjeg Pamćenje sveta i da reaguje na njega. Jezik i govor I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije Omogućava svesnost o emocijama Uz pomoć moždane kore čovek može da misli, govori i pamti. Izvršne funkcije i kontrola ponašanja
  •  DVE HEMISFERE Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, L D dve hemisfere. Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela. L D
  • LIJEVA – DESNA HEMISFERA ? Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap
  •  LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje: Primarne motorneAsocijativne zonezone U njima se nalazeČeona zona i svi centri za obavljanjedrugi delovi kore namernih pokretakoji nisu – smeštene suobuhvaćeni između čeone i temene zone.senzornom imotornom zonomnazivaju seasocijacionezone. Ove zonesu zadužene zasložene psihičkeprocese kao što Primarne senzorne zonesu planiranje, U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvarajuučenje, pamćenje, se osećaji.kontrola • vizuelna senzorna zona – smeštena u potiljačni zoni • auditivna senzorna zona – smeštena u slepoočnoj zoniponašanja i dr.
  • Delovi kore i njihove funkcije• Čeoni deo (frontalni) – funkcije vezane za mišljenje, donošenje odluka, maštu, stvaralaštvo. Vezan je za moralno suđenje, samokontrolu, planiranje ponašanja.• Temeni deo (parijetalni) – kontroliše informacije o telesnim senzacijama, pokretu i prostornoj orijentaciji.• Slepoočni (temporalni) – kontroliše slušne informacije, pamćenje i jezik.• Potiljačni (okcipitalni) – kontroliše informacije koje su povezane sa vidom.
  • Endokrini sistem hormon rasta, TSH, ACTH, FSH, LH, LTH vazopresin, oksitocin Timus tiroksin, trijodotiroin, tirokalcitonin parathormonsrž: adrenalin, noradrenalinkora: različite kortikosteroidekoji utiču na metabolizam, insulin, glukagonandrogene i estrogenehormone. estrogen, progesteron testosteron