Organske osnove psihickog zivota

  • 1,952 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,952
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1

Actions

Shares
Downloads
21
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide
  • Prisjetite se vaših pacijenata koji su imali jednostrano oštećenje – desnu hemiparezu/hemiplegiju – kakve su još smetnje osim motoričkih imali? Kakvog su raspoloženja bili? Prisjetite se pacijenata koji su imali lijevu hemiparezu/ hemiplegiju kakve su imali ostale simptome? Kakvog su bili raspoloženja?

Transcript

  • 1. ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTAČOVEKA
  • 2. Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu. Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem. čula Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde. Žlezdemišići
  • 3. ULOGA NERVNOG SISTEMA 1. Nervni sistem Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini- unutrašnja organizacija svih funkcija. STRAH luči pojačano adrenalinPovećana krv brže struji srce počinje povećava sekoncentracija, kroz oranizam ubrzano da količinajačanje mišića kuca šećera u krvi 2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega. čulo mišići3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske što predstavlja osnovu za odvijanjesloženih psihičkih procesa - svest i samosvest.
  • 4. NERVNI SISTEMNeuron se sastoji od nervnih ćelija inervnih vlakana. Neuroni senadovezuju jedni na druge i činenervni sistem. neuroni kapilar
  • 5. Neurotransmiteri• Acetilholin - parasimpatički sistem, kontrakcija mišića, spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak vezan za poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.• Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem za nagradu. Mnoge hemijske supstance (kao što su nikotin, droge, alkohol) aktiviraju ovaj sistem izazivanjem doživljaja euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova bolest, shizofrenija.• Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.
  • 6. Neurotransmiteri• Noradrenalin (norepinefrin) Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije.• Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića; smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i uznemirenosti organizma.• Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.
  • 7. čulo mišići AFERENTNI PUT EFERENTNI PUTU čulima se nalaze Kod voljnih pokreta nervnireceptori, nervne ćelije koje impuls kreće iz moždanesu osetljive na odredjene kore.vrste draži. Preko nervnih vlakana dužDrazi u tim receptorima kičmene moždine impulsizazivaju nervni impuls, koji odlazi do mišića.se kroz nervna vlaknaprosledjuje u određene Stezanjem mišića nastajudelove mozga gde se pokreti.stvaraju odgovarajući ose-caji. Ovaj put od mozga preko nervnih vlakana do mišićaOvaj put od čula preko se naziva eferentni put, anervnih vlakana do mozga nervna vlakna koja vodese naziva aferentni put, a ove impulse eferentnanervna vlakna koja vode vlakna.ove impulse aferentnavlakna.
  • 8. PUT NERVNOG IMPULSA mišićidraž čula mozak pokret AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT ČULA POKRET • vida Čovek na određeni reaguje na • sluha primljene informacije. • ukusa To najčešće čini putem pokreta koji • mirisa mogu da budu: • dodira • namerni pokreti (voljni) ili • za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje • za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja, odbrambeni...
  • 9. Razlikuju se: 1. Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina CNS PNS2. Periferni nervni sistemneuroni koji se nalaze izvan mozga ikičmene moždine, u mišićima,čulima i organima. Oni polaze iz CNS-a i vode ka njemu.
  • 10. Somatski nervni sistem omogućava dasvojevoljno pokrećemo poprečnoprugastumuskulaturu i svesno doživljavamo osetekakvi su bol, dodir, temperatura, miris, ukus.Autonomni nervni sistem kontroliše radorgana. Na njegov rad ne možemo uticatiosim u retkim slučajevima, niti svesnodoživeti osete vezane za rad tih organa.Razlikuju se parasimpatički i simpatičkisistemi.
  • 11. Simpaticki sistem povećava aktivnostrazličitih organa kako bi se stvorila dodatnaenergija.Parasimpatički sistem štedi eneegiju,obezbeđuje odmor i relaksaciju.
  • 12. MozakPrednji : veliki mozak (kora), međumozak (hipotalamus, talamus)Moždano deblo: srednji mozak, moždani most, retikularna formacija, produžena moždinaMali mozak
  • 13. Funkcije• kora - više psihičke funkcije• talamus – prenosi poruke iz čula do korevelikog mozga. Utiče na spavanje ibudnost, pažnju.• hipotalamus – kontrolise rad autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. Regulacija disanja, telesne temperature,emocionalnih i nagonskih reakcija.
  • 14. Funkcije• Srednji mozak - refleksno širenje zenice i pokreti očiju, vizuelna i zvučna orijentacija.• Moždani most - spavanje,budnost, disanje i kretanje• Produžena moždina – refleksne aktivnosti (disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti oka).• Mali mozak – usklađuje refleksne pokrete, zadužen za održanje ravnoteže i tonusa mišića.
  • 15. Limbički sistem (visceralni mozak) koji čineorgani locirani u međumozgu, kao što suhipotalamus, hipokampus, talamus.Ovaj sistem ima veliki značaj za pamćenje,učenje, emocije, nagone, rad autonomnog iendokrinog sistema.
  • 16.  MOŽDANA KORATo je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije” Najvažniji deo nervnog sistema je korakao čto su: velikog mozga koja se sastoji od velikog Opažanje različitih oseta broja nervnih ćelija i vlakana. Upravljanje pokretima i motoričkim veštinama Mišljenje Zahvaljujući moždanoj kori čovek može da stvara doživljaj spoljašnjeg Pamćenje sveta i da reaguje na njega. Jezik i govor I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije Omogućava svesnost o emocijama Uz pomoć moždane kore čovek može da misli, govori i pamti. Izvršne funkcije i kontrola ponašanja
  • 17.  DVE HEMISFERE Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, L D dve hemisfere. Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela. L D
  • 18. LIJEVA – DESNA HEMISFERA ? Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap
  • 19.  LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje: Primarne motorneAsocijativne zonezone U njima se nalazeČeona zona i svi centri za obavljanjedrugi delovi kore namernih pokretakoji nisu – smeštene suobuhvaćeni između čeone i temene zone.senzornom imotornom zonomnazivaju seasocijacionezone. Ove zonesu zadužene zasložene psihičkeprocese kao što Primarne senzorne zonesu planiranje, U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvarajuučenje, pamćenje, se osećaji.kontrola • vizuelna senzorna zona – smeštena u potiljačni zoni • auditivna senzorna zona – smeštena u slepoočnoj zoniponašanja i dr.
  • 20. Delovi kore i njihove funkcije• Čeoni deo (frontalni) – funkcije vezane za mišljenje, donošenje odluka, maštu, stvaralaštvo. Vezan je za moralno suđenje, samokontrolu, planiranje ponašanja.• Temeni deo (parijetalni) – kontroliše informacije o telesnim senzacijama, pokretu i prostornoj orijentaciji.• Slepoočni (temporalni) – kontroliše slušne informacije, pamćenje i jezik.• Potiljačni (okcipitalni) – kontroliše informacije koje su povezane sa vidom.
  • 21. Endokrini sistem hormon rasta, TSH, ACTH, FSH, LH, LTH vazopresin, oksitocin Timus tiroksin, trijodotiroin, tirokalcitonin parathormonsrž: adrenalin, noradrenalinkora: različite kortikosteroidekoji utiču na metabolizam, insulin, glukagonandrogene i estrogenehormone. estrogen, progesteron testosteron