0
Projekat: Generalni transport master plan u Srbiji Jun 2010.
Pet glavnih evropskih trans-nacionalnih osa
O  p rojektu <ul><li>Projektni predlog urađen je 2005-2006. godine </li></ul><ul><li>Projektni zadatak urađen 2007. godine...
SVEUKUPNI CILJ TMP <ul><li>C ilj  Generalnog master plana  transport a u Srbiji ( TMP )  je da doprinese proširenim, pobol...
Faze izrade TMP <ul><li>Faza 1– Priprema transportnog modela:  </li></ul><ul><li>Baze podataka  koje mogu da se a ž uriraj...
<ul><li>Alat kojim se daje podrška donošenju odluka kod razvojnih infrastrukturnih projekata </li></ul><ul><li>Potrebno je...
L ista projekata koje  su  razmatra ne  nastal e su  kao rezultat analize postojećeg stanja i predvidivog razvoja .   Da b...
<ul><li>Prema Projektno m  zadatk u  u prvoj fazi projekta utvr đen je  model multimodalnog transporta koji obuhvata sve v...
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU DRUMSKI SEKTOR
Batajnica – Dobanovci  je deonica na obilaznici Beograda.To je autoput E-75 koji je deo Trans- Evropske mreţe autopuetava ...
RAZVOJNI SCENARIO Scenario Dužina [km ] Troškovi investicije [Mil  €] Rekonstrukcija Rehabilitacija [Mil  €] Do Minimum 22...
Rangiranje projekata u drumskom sektoru 6985
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU ŽELEZNIČKI SEKTOR
<ul><li>Simulacija pomoću programa TRANSTOOL za svaki   razmatrani scenario i za godinu projekcije (2027. g) daje vrednost...
MINIMALNI SCENARIO MINIMALNI SCENARIO k m mil.  evra Rekonstrukcija i modernizacija deonice   Batajnica-Golubinci  25.3 33...
RAZVOJNI SCENARIO <ul><ul><li>Rehabilitacija Koridora X   </li></ul></ul><ul><ul><li>Rekonstrukcija i modernizacija – elek...
Rangiranje projekata u železničkom sektoru
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU VODNI SEKTOR
P rojekat i  za poboljšanje  plovidbe  na Dunavu
Četiri grupe razvojnih projekata u vodnom sektoru <ul><li>Investicioni troškovi i troškovi odr ž avanja razvojnih projekat...
Rangiranje projekata u Vodnom sektoru
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU VAZDUŠNI SEKTOR
AERODROM “NIKOLA TESLA” BEOGRAD – RAZVOJNI SCENARIO Novi Formiranje centralizovanog gejta kroz planirano proširenje putnič...
OSTALI INFRASTRUKTURALNI PROJEKTI – RAZVOJNI SCENARIO Osim predviđenih razvojnih scenarija za međunarodne aerodrome „Nikol...
AERODROM “KONSTANTIN VELIKI” NIŠ – RAZVOJNI SCENARIO N ovi Izrada nove denivelisane pristupne saobraćajnice, koja će obezb...
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU INTERMODALNI SEKTOR
  RAZVOJNI SCENARIO Luka  “Dunav” Pan čevo Luka  “ Beograd ” ŽIT   terminal  -  Beograd U  cilju razvoja intermodalnog tra...
Intermodalni terminal u Beogradu <ul><li>I ntermodalni terminal u Beogradu mogao bi da bude izgra đ en izme đ u stanica “B...
Intermodalni terminal – kod Beograd Ranžirne (Makiš)
PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU UKUPNO RANGIRANJE PROJEKATA
25 1 TERMINAL U BEOGRADU INTERMOD ALNI 4 1 AERODROM U BEOGRADU I NIŠU VAZDUŠNI 14 1 REKA TISA 20 1 REKA SAVA 30 1 DUNAV – ...
Ukupna ulaganja u transportnu infrastrukturu
ZAKLJUČCI I PREPORUKE <ul><li>TMP predstavlja  osnovu za sve buduće projekte koji će se finansirati iz predpristupnih i pr...
Re š enjem  ministra za infrastrukturu  br. 119-01-124/2009-01 od  21.09. 200 9   od formirana  je  RG: <ul><li>Dejan Lasi...
<ul><li>HVALA NA PAŽNJI! </li></ul>
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Transport master plan

2,858

Published on

Izvor: Sajt Ministartsva infrastrukture

Published in: Investor Relations
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
2,858
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
41
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Transport master plan"

  1. 1. Projekat: Generalni transport master plan u Srbiji Jun 2010.
  2. 2. Pet glavnih evropskih trans-nacionalnih osa
  3. 3. O p rojektu <ul><li>Projektni predlog urađen je 2005-2006. godine </li></ul><ul><li>Projektni zadatak urađen 2007. godine </li></ul><ul><li>Finansiran je iz sredstava EU (CARDS program 2005) </li></ul><ul><li>Izabran konzorcijum: Italferr, IIPP, NEA i Witteveen+Bos </li></ul><ul><li>Započet je u junu 2008. godine </li></ul><ul><li>Trajao je 18 meseci </li></ul><ul><li>Vrednost: 1.8 M Eura </li></ul><ul><li>Završen u decembru 2009. godine </li></ul>
  4. 4. SVEUKUPNI CILJ TMP <ul><li>C ilj Generalnog master plana transport a u Srbiji ( TMP ) je da doprinese proširenim, poboljšanim i bezbednijim saobraćajnim mre ž ama, koje će privući nove investicije u siromašnije regione, poboljšati kvalitet ž ivota u Srbiji , unaprediti trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa zemljama u okru ž enju. </li></ul><ul><li>TMP predstavlja osnovu za sve buduće projekte koji će se finansirati iz predpristupnih i pristupnih fondova EU kao i iz drugih izvora finansiranja. </li></ul><ul><li>Svrha projekta je da se korisnicima obezbedi sveobuhvatan GMPT u skladu sa strategijom transporta i usvojenim sporazumima u oblasti infrastrukture (AGR, AGC, AGTC, SEECP i AGN). </li></ul><ul><li>GMPS predstavlja &quot;rolling&quot; investicioni program za saobraćajni sektor u periodu do 2027. </li></ul>
  5. 5. Faze izrade TMP <ul><li>Faza 1– Priprema transportnog modela: </li></ul><ul><li>Baze podataka koje mogu da se a ž uriraju: </li></ul><ul><ul><li>matrice nastanka i odredišta, klase vozila, robe- odgovarajuće za svaki vid transporta; </li></ul></ul><ul><ul><li>utvr đ eni kapaciteti za deonice (veze) – koji odgovaraju svakom vidu transporta; </li></ul></ul><ul><ul><li>podaci o transportnim troškovima ; </li></ul></ul><ul><ul><li>redovni i periodi č ni troškovi odrţavanja za sve vidove transporta; </li></ul></ul><ul><li>Multimodalni transportni model koji će da a ž urira MI, koji uklju č uju podkategorije: </li></ul><ul><ul><li>model tra ž nje, da bi se predvidele matrice nastanka i odredišta na osnovu socijalnih i ekonomskih parametara ; </li></ul></ul><ul><ul><li>model izbora vida; </li></ul></ul><ul><ul><li>model ponude da bi se opisali razli č iti scenariji vezani za infrastrukturu; </li></ul></ul><ul><ul><li>model dodele saobraćaja da bi se odredili ukupni tokovi saobraćaja na multimodalnoj mre ž i. </li></ul></ul><ul><li>Faza 2 – Izrada Master plana: </li></ul><ul><ul><li>paket projekata za ulaganja. </li></ul></ul><ul><ul><li>plan podrške za dalju primenu TMP . </li></ul></ul>
  6. 6. <ul><li>Alat kojim se daje podrška donošenju odluka kod razvojnih infrastrukturnih projekata </li></ul><ul><li>Potrebno je stalno ažuriranje podataka </li></ul><ul><li>Glavni rezultat je softver koji ocenjuje razvojne projekte u transportnom sektoru </li></ul><ul><li>Softver zahteva stalno ažuriranje i održavanje </li></ul> 
  7. 7. L ista projekata koje su razmatra ne nastal e su kao rezultat analize postojećeg stanja i predvidivog razvoja . Da bi se sprovela analiza i evaluacija u Master planu, napravljen je računarski model koji simulira ponašanje saobraćajnog sistema u Srbiji u različitim vidovima saobraćaja, korišćenjem softvera za planiranje transporta. Izvršena je simulacija saobraćajne mreže u Srbiji u okviru evropske saobraćajne mreže korišćenjem evropskog TRANS-TOOLS softvera. Model je kalibrisan tako da reprodukuje stanje u &quot;Baznoj godini&quot; (2006). Kalibrisani model korišćen je kasnije za ispitivanje ponašanja sistema u različitim scenarijima razvoja budućih saobraćajnih mreža, prema ulaznim procenama podataka o društveno-ekonomskom rastu u Srbiji. Usvojeni transportni model odgovara novom evropskom sistemu modeliranja. On se sastoji od modela za putnički i za robni saobraćaj. Ova dva modela interaktivno daju zajednički komplet izlaznih podataka. Prvo je razmatran scenario MINIMALNO ULAGANJE koji uključuje postojeću mrežu i projekte koji se realizuju ili je već odlučeno da se sprovedu. Posle toga je analiziran RAZVOJNI SCENARIO koji uključuje sve identifikovane razvojne projekte i izračunava budući saobraćaj na mreži.
  8. 8. <ul><li>Prema Projektno m zadatk u u prvoj fazi projekta utvr đen je model multimodalnog transporta koji obuhvata sve vidove transporta. </li></ul><ul><li>Svrha modela transporta uopšte kao i specifi č nog modela koji se elaborira u okviru TMP u Srbiji je da simulira budući razvoj infrastrukture uz razli č ita socio-ekonomska i politi č ka scenarija i njihov uticaj na potra ž nju za transportom </li></ul>
  9. 9. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU DRUMSKI SEKTOR
  10. 10. Batajnica – Dobanovci je deonica na obilaznici Beograda.To je autoput E-75 koji je deo Trans- Evropske mreţe autopuetava (TEM) i Pan-Evropskog saobraćajnog koridora Koridor X (Xb). Ova deonica autoputa je dugaĉka 10.1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu zaustavnu traku u svakom pravcu. Ova deonica povezuje dva autoputa E-75 i E-70 i sadrţi dve velike petlje, Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. Gradjevinski radovi treba da poĉnu 2009. Procenjena vrednost troškova investicije je 115 mil €. Sektori 5 i 6 obilaznice Beograda čine deonicu od petlje ―Orlovaĉa‖ do petlje ―Bubanj Potok‖ na postojećem autoputu E-75. Ova deonica autoputa je dugaĉka 12,1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu zaustavnu traku u svakom smeru u finalnoj fazi.PredviĊa se izgradnja beogradskog zaobilaznog autoputa u fazama. Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. U toku su radovi prve faze na izgradnji (polu autoput) . Procenjena vrednost troškova investicije je 221 milona evra. MINIMALNI SCENARIO
  11. 11. RAZVOJNI SCENARIO Scenario Dužina [km ] Troškovi investicije [Mil €] Rekonstrukcija Rehabilitacija [Mil €] Do Minimum 22.9 336 Razvojni 1272.2 6985 ~2000
  12. 12. Rangiranje projekata u drumskom sektoru 6985
  13. 13. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU ŽELEZNIČKI SEKTOR
  14. 14. <ul><li>Simulacija pomoću programa TRANSTOOL za svaki razmatrani scenario i za godinu projekcije (2027. g) daje vrednosti sledećih pet grupa karakteristika za svaku deonicu multimodalne mre že: </li></ul><ul><ul><li>Troškovi eksploatacije voza; </li></ul></ul><ul><ul><li>Vrednost vremena putovanja putnika; </li></ul></ul><ul><ul><li>Vrednost vremena putovanja robe; </li></ul></ul><ul><ul><li>Vrednost emisije zaga đ enja od teretnih /putničkih vozova; </li></ul></ul><ul><ul><li>Troškovi usled saobraćajnih nezgoda na ž eleznici. </li></ul></ul>
  15. 15. MINIMALNI SCENARIO MINIMALNI SCENARIO k m mil. evra Rekonstrukcija i modernizacija deonice Batajnica-Golubinci 25.3 33.0 Rekonstrukcija i modernizacija deonice Ć ele Kula-Stani č enje 58.3 35.4 Nova dvokolosečna pruga sa mostom na deonici Gilje- Ć uprija-Para ćin 8.0 43.4 Ukupno 91.6 111.8 Tekuće i investiciono održavanje 3,809.0 118.0 godišnje
  16. 16. RAZVOJNI SCENARIO <ul><ul><li>Rehabilitacija Koridora X </li></ul></ul><ul><ul><li>Rekonstrukcija i modernizacija – elektrifikacija – izgradnja drugog koloseka na Koridoru X (AGC/AGTC-TSI-ERTMS) (160Km/hr) </li></ul></ul><ul><ul><li>Rehabilitacija ostalih pruga </li></ul></ul><ul><ul><li>Novi projekti </li></ul></ul>Procene za period od 15-20 godina mil . evra Rehabilitacija Koridora X 730.0 Rekonstrukcija i modernizacija – elektrifikacija – izgradnja drugog koloseka na Koridoru X 2,600.0 ERTMS nivo 2 na Koridoru X 170.0 Rehabilitacija ostalih pruga 1,200.0 Novi projekti 400.0 Ukupno 5,100.0 Ukupno na Koridoru X (bez indirektnih troškova, troškova eksproprijacije i troskova projektne dokumentacije) 3,500.0
  17. 17. Rangiranje projekata u železničkom sektoru
  18. 18. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU VODNI SEKTOR
  19. 19. P rojekat i za poboljšanje plovidbe na Dunavu
  20. 20. Četiri grupe razvojnih projekata u vodnom sektoru <ul><li>Investicioni troškovi i troškovi odr ž avanja razvojnih projekata u vodnom sektoru izvedeni su iz Master plana za UVT iz 2006. godine . </li></ul><ul><li>Master plan za UVT identifikovao je č etiri grupe razvojnih projekata za: </li></ul><ul><ul><li>Dunav, </li></ul></ul><ul><ul><li>Savu, </li></ul></ul><ul><ul><li>Tisu i </li></ul></ul><ul><ul><li>k anal DTD . </li></ul></ul>
  21. 21. Rangiranje projekata u Vodnom sektoru
  22. 22. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU VAZDUŠNI SEKTOR
  23. 23. AERODROM “NIKOLA TESLA” BEOGRAD – RAZVOJNI SCENARIO Novi Formiranje centralizovanog gejta kroz planirano proširenje putničkog terminala T2 Novi Izgradnja alternativne poletno-sletne staze Novi Izgradnja terminala T3 sa satelitom Novi Izgradnja poslovne zgrade Tip projekta NAZIV I OPIS PROJEKTA
  24. 24. OSTALI INFRASTRUKTURALNI PROJEKTI – RAZVOJNI SCENARIO Osim predviđenih razvojnih scenarija za međunarodne aerodrome „Nikola Tesla“ i „Konstantin Veliki“ ostali aerodromi u Srbiji, od aerodroma posebne namene, preko opštih i aerodroma za javni vazdušni saobraćaj, dobiće šansu za regionalni razvoj u skladu sa potrebnim studijama opravdanosti i budućom strategijom razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji. Predložena studija opravdanosti za razvoj regionalne aerodromske mreže predstavlja početni korak u definisanju budućih aerodromskih kapaciteta, transportne tražnje i regionalne povezanosti vazdušnim putem. N ovi Studija opravdanosti razvoja regionalne aerodromske mreže Tip projekta NAZIV I OPIS PROJEKTA
  25. 25. AERODROM “KONSTANTIN VELIKI” NIŠ – RAZVOJNI SCENARIO N ovi Izrada nove denivelisane pristupne saobraćajnice, koja će obezbediti brzi drumski prilaz aerodromskom kompleksu sa auto-puta E-75 i E-80 Re konstrukcija Rekonstrukcija i dogradnja tehničkog bloka Poboljšanje Izrada Sistema integralne zaštite kompleksa N ovi Izrada nove rulne staze i proširenje pristaništne platforme (u svemu prema potrebama razvoja cargo saobraćaja i budućeg kargo-logističkog centra) Novi Izrada ’short-time’ i ’long-time’ parkinga ispred zgrade terminala sa opremom za automatsku naplatu i izrada pomoćnog parkinga za taksi vozila Re konstrukcija Tehnološko prilagođavanje i proširenje instalacija i zgrade Terminala u svemu prema potrebama odvijanja vazdušnog saobraćaja i povezivanja sa železničkom mrežom Novi Nabavka opreme za opsluživanje vazduhoplova Novi Dovođenje Sistema Svetlosnog Obeležavanja (SSO) i Energetike u puno funkcionalno stanje i o bezbeđenje uslova za ugradnju navigacione opreme ILS CAT I Tip projekta NAZIV I OPIS PROJEKTA
  26. 26. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU INTERMODALNI SEKTOR
  27. 27. RAZVOJNI SCENARIO Luka “Dunav” Pan čevo Luka “ Beograd ” ŽIT terminal - Beograd U cilju razvoja intermodalnog transporta neophodno uzeti u obzir razvoj najmanje tri logistička centra ( terminala ) različitih veličina i karakteristika na području: Beograda, Novog Sada i Niša. U prvoj fazi izgradnje terminala u Beogradu gradiće se terminal sa kapacitetom od 80.000 TEU/god. U 2010. g. počinje projekat: Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji (IPA 2008) .
  28. 28. Intermodalni terminal u Beogradu <ul><li>I ntermodalni terminal u Beogradu mogao bi da bude izgra đ en izme đ u stanica “Beograd Ranžirna” i puta Beograd-Obrenovac (lokacija pod imenom Makiško polje). </li></ul><ul><li>Prioritet ove lokacije definisan je sledećim: </li></ul><ul><ul><li>Nalazi se u prigradskoj zoni Beograda, veoma blizu alternativnog puta (obilaznice) oko Beograda; </li></ul></ul><ul><ul><li>Ima veoma dobar prilaz glavnim putevima, blizu ( 2 km) obilaznice oko Beograda i puta Beograd-Obrenovac; </li></ul></ul><ul><ul><li>Lokacija je u neposrednoj blizini stanice “Beograd-Ranžirna”, koja je opremljena kompletnom infrastrukturom ; </li></ul></ul><ul><ul><li>U stanici već postoje: vaga za merenje teretnih vozila, carinarnica, depo za lokomotive, hangar, ambulanta, restoran ; </li></ul></ul><ul><ul><li>Kapacitet koloseka zadovoljava sve operativne zahteve (stanica je izgra đ ena za opsluživanje 6.000 kola na dan; 1980.g. je dnevno formirano oko 70 vozova sa po 30 železničkih kola; 1990.g. je formirano 56 vozova sa 1800 kola, a tokom avgusta 2008. bilo je samo 17 vozova sa 510 kola dnevno); </li></ul></ul><ul><ul><li>Nakon rekonstrukcije, moguće je korišćenje pete i šeste grupe koloseka (ukupno njih 16) za terminal; </li></ul></ul><ul><ul><li>U zoni stanice nalazi se zgrada sa 13 spratova, pri čemu se koriste samo prva tri. </li></ul></ul>
  29. 29. Intermodalni terminal – kod Beograd Ranžirne (Makiš)
  30. 30. PROJEKAT: GENERALNI MASTER PLAN SAOBRAĆAJA ZA SRBIJU UKUPNO RANGIRANJE PROJEKATA
  31. 31. 25 1 TERMINAL U BEOGRADU INTERMOD ALNI 4 1 AERODROM U BEOGRADU I NIŠU VAZDUŠNI 14 1 REKA TISA 20 1 REKA SAVA 30 1 DUNAV – TISA – DUNAV KANAL 11 1 REKA DUNAV VODNI 33 14 BEOGRAD - VRŠAC 24 13 BEOGRAD – AERODROM - BATAJNICA 23 12 BEOGRAD – VRBNICA (BAR) 21 11 VALJEVO - LOZNICA 19 10 REGIONALNE PRUGE 18 9 RESNIK MLADENOVAC – VELIKA PLANA 17 8 NIŠ - DIMITROVGRAD 16 7 NIŠ- PREŠEVO 13 6 STALAĆ - ĐUNIS 12 5 RESNIK – KLENJE – MALI POŽAREVAC – VELIKA PLANA 10 4 STARA PAZOVA - ŠID 9 3 ĐUNIS – TRUPALE (NIŠ) 7 2 VELIKA PLANA - STALAĆ 5 1 STARA PAZOVA - SUBOTICA ŽELEZNICA 32 13 BUGARSKA GRANICA – ZAJEČAR - PARAĆIN 31 12 KELEBIJA – SUBOTICA (JUG) 29 11 BANATSKA MAGISTRALA 28 10 POŽEGA – CRNOGORSKA GRANICA 27 9 BEOGRAD – PANČEVO - VRŠAC 26 8 NIŠ - DIMITROVGRAD 22 7 POŽEGA – UŽICE - KOTROMAN 15 6 GRABOVNICA - FYRM 8 5 NOVI SAD – RUMA – ŠABAC- LOZNICA 6 4 BEOGRAD - POŽEGA 3 3 KRAGUJEVAC - BATOČINA 2 2 POJATE - PRELJINA 1 1 HORGOŠ – NOVI SAD DRUM SKI OP ŠTE RANGIRANJE RANGIRANJE U OKVIRU VIDA SAOBRAĆAJA PROJEKAT VID SAOBRAĆAJA
  32. 32. Ukupna ulaganja u transportnu infrastrukturu
  33. 33. ZAKLJUČCI I PREPORUKE <ul><li>TMP predstavlja osnovu za sve buduće projekte koji će se finansirati iz predpristupnih i pristupnih fondova EU kao i iz drugih izvora finansiranja, </li></ul><ul><li>Na osnovu TMP predlažu se projekti za IPA 2011, IPA 2012, IPA III, WBIF, PPF3 i ostale donacije u okviru bilateralne saradnje, </li></ul><ul><li>Sprovesti obuku zaposlenih za korišćenje transportnog modela i ažuriranje TMP, </li></ul><ul><li>Uspostaviti organizacionu jedinicu u okviru MI za primenu TMP i Akcionih planova, </li></ul><ul><li>Uraditi Akcione planove za implementaciju TMP za svaki vid saobraćaja, </li></ul><ul><li>Usaglasiti Akcione planove TMP sa nacionalnim planovima i ostalim usvojenim strateškim dokumentima Vlade. </li></ul>
  34. 34. Re š enjem ministra za infrastrukturu br. 119-01-124/2009-01 od 21.09. 200 9 od formirana je RG: <ul><li>Dejan Lasica, pom . ministra u MI , rukovodilac R G ; </li></ul><ul><li>dr Rajko Perić, državni sekretar u MI, </li></ul><ul><li>Miodrag Miljković, državni sekretar u MI , </li></ul><ul><li>Pavle Galić, pom . m inistra u MI , </li></ul><ul><li>Dragan Jovanović, pom . ministra u MI, </li></ul><ul><li>Zorica Đerić Stojičić, pom . ministra u MI, </li></ul><ul><li>Miodrag Poledica, MI, </li></ul><ul><li>Demir Hadžić, MI, </li></ul><ul><li>Dejan Kocić, MI, </li></ul><ul><li>Živorad Gospić, MI, </li></ul><ul><li>Jelica Šumanac, MI, </li></ul><ul><li>Stanislav Jovanović, MI, </li></ul><ul><li>Biljana Vuksanovi ć, J P „ Putevi Srbije ”, </li></ul><ul><li>Ljiljana Gordić, JP „Ž eleznice Srbije ”, </li></ul><ul><li>Milan Stanisavljević, JP „Ž eleznice Srbije ”, </li></ul><ul><li>Janko Kovljanić, JP „Ž eleznice Srbije ”, </li></ul><ul><li>Žaneta Ostojić Barjaktarević, „ Plovput ” </li></ul><ul><li>Mirjana Jovanović, MI. </li></ul>
  35. 35. <ul><li>HVALA NA PAŽNJI! </li></ul>
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×