Boja i modni dizajn

19,195 views
18,579 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
19,195
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
7,254
Actions
Shares
0
Downloads
129
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Boja i modni dizajn

  1. 1. BOJA IMODNI DIZAJN LIDIJA STANKOVIĆ
  2. 2. • Boja je jedan od najsnažnijih i najizražajnijih elemenata modnog dizajna, koji skreće i zadržava pažnju. Ona nije samo neophodan sastavni deo odeće, već i sredstvo vizuelne i estetske konstrukcije figure i komunikacije.• Boje koje se koriste u modnom dizajnu mogu biti:• Hromatske i• Ahromatske
  3. 3. HROMATSKE BOJE• Hromatske boje imaju tri bitne karakteristike:• Boja – naziv boje koja ima određenu talasnu dužinu i mesto u spektru, odnosno krugu boja, npr. crvena, plava, žuta boja...• Intenzitet - zasićenje i čistoća boje. Čista boja je najintenzivnija. Ako se čistoj boji doda siva, boja se degradira i smanjuje joj se intenzitet.• Valer – količina svetlosti, odnosno belog (svetli) i crnog u boji (tamni valer).
  4. 4. • Hromatske boje čine:• Primarne, boje prvog reda ili osnovne (žuta, crvena i plava), ne mogu se dobiti mešanjem drugih boja, a njihovim mešanjem nastaju sve ostale boje.• Sekundarne, boje drugog reda ili izvedene (narandžasta, zelena i ljubičasta), dobijaju se mešanjem primarnih boja i• Tercijarne, boje trećeg reda ili intermedijarne (žutonarandžasta, crvenonarandžasta, crvenoljubičasta, plavoljubičasta, plavozelena i žutozelena), dobijaju se mešanjem primarnih i sekundarnih boja.
  5. 5. • Čiste – zasićene primarne, sekundarne i tercijarne hromatske boje se prikazuju na dvanaestodelnom krugu boja, koji može imati različite oblike:• Boje u valerima (svetlim i tamnim) se prikazuju na valerskom krugu:
  6. 6. • Dvanaestodelni krug boja prikazuje položaj i odnose primarnih (3), sekundarnih (3) i tercijarnih (6) hromatskih boja i pomaže u razumevanju međusobnih odnosa.• Koristi se svuda gde je potrebno harmonizovati boje, a u modnom dizajnu je nezaobilazan.• Valerski krug pruža veće i skladnije izražajne mogućnosti.
  7. 7. • Hromatske boje mogu biti: TOPLE• Tople (crvena, narandžasta i žuta i boje između) i• Hladne (zelena, plava i ljubičasta i boje između)• Dodavanjem tople boje hladnoj, ona postaje manje hladna i obrnuto.• Tople boje približavaju i uvećavaju, a hladne udaljuju i smanjuju. HLADNE
  8. 8. AHROMATSKE - NEUTRALNE BOJE• Ahromatske ili neutralne boje se ne nalaze na krugu boja. Neutralne su jer se slažu sa svim bojama.To su:• Bela• Crna• Siva (dobija se mešanjem bele i crne) i• Različite nijanse smeđe (dobijaju se mešanjem primarnih ili komplementarnih hromatskih boja)• Neutralnim bojama u modnom dizajnu smatraju se i modro-plava, maslinasta, srebrna, zlatna, bež i krem .
  9. 9. • Neutralne boje takođe mogu biti tople i hladne• Tople neutralne boje su: - zlatna, bež, maslinasta, krem i braon.• Hladne neutralne boje su: - srebrna, modro-plava, siva, crna i bela.
  10. 10. HARMONIJA BOJA• Boja je nezaobilazan i neophodan element modnog dizajna. Modni dizajneri koriste materijale različitih hromatskih i ahromatskih boja koje moraju biti harmonizovane - usklađene. Za harmonizaciju boja koriste se šeme boja.• U modnom dizajnu se najčešće koriste: 1. Ahromatska ili neutralna 2. Monohromatska 3. Analogna 4. Komplementarna 5. Razdvojena komplementarna 6. Triadna - trougaona i 7. Hromatska i ahromatska šema boja
  11. 11. • Ahromatska ili neutralna šema se sastoji od jedne ili više ahromatskih – neutralnih boja koje se ne nalaze na krugu boja.
  12. 12. • Monohromatska ili jednobojna šema boja je najjednostavnija hromatska šema jer koristi samo jednu od dvanaest boja iz kruga boja i ponavlja je u različitim valerima ili zasićenjima.• Ova šema je prijatna, elegantna i jednostavna, ali baš zbog toga može biti monotona.
  13. 13. • Analogne boje se nalaze jedna pored druge na krugu boja i ublažavaju međusobno. Kako su slične jedna drugoj lako ih je vizuelno kombinovati, tako da čine prijatnu, ali ne i dovoljno kontrastnu paletu boja u odeći.• Broj analognih boja ne treba da bude veći od tri. Najbolje je da jedna boja bude osnovna, druga dopunska, a treća za detalje ili aksesoare.
  14. 14. • Komplementarne su one dve boje koje se nalaze na suprotnim stranama kruga boja. Vrlo su kontrastne (svetlo-tamni, toplo-hladni kontrast) i ako se čiste boje nađu jedna pored druge, zbog toga što jedna drugu čini jarkijom, mogu stvoriti neprijatan pulsirajući efekat, zato treba biti obazriv sa njima. Bolje je koristiti valere, osim u slučaju da se jakim kontrastom žele postići posebni efekti.
  15. 15. Razdvojene komplementarne boje• Ovo je najčešće korišćena šema jer istovremeno omogućuje i dovoljno bogat kolorit i kontrast.• Čine je tri boje, jedna sa jedne i dve boje sa suprotne strane kruga boja, neposredno uz njenu komplementarnu boju.
  16. 16. Triadna - trougaona• Čine je bilo koje tri boje podjednako udaljene na krugu boja.
  17. 17. • Pored pomenutih, najčešće korišćenih šema boja u umetnosti i dizajnu uopšte, neki modni dizajneri koriste još dve specifične:• Šema dve boje koje se nalaze na krugu boja jedna prema drugoj pod uglom od 90 stepeni i• Šema tri boje raspoređene na krugu boja u obliku slova T, tako da su dve komplementarne, a treća upravna na njih.
  18. 18. • Šema boja pod pravim uglom (90 stepeni)• Čine je dve boje koje se na krugu boja nalaze pod pravim uglom.
  19. 19. • T - šema boja• Čine je tri boje: dve komplementarne jedna drugoj i treća koja gradi slovo T sa njima.
  20. 20. Šema hromatskih i ahromatskih boja• Sem čistih hromatskih i ahromatskih šema boja moguće je, često i poželjno, kombinovati hromatske sa ahromatskim bojama, kao npr.:• 2 hromatske + 1 neutralna, npr. zelena i žuta + bela• 1 hromatska + 2 neutralne, npr. ljubičasta + crna i siva• 1 hromatska + 1 neutralna, npr.: crvena + crna žuta + crna plava + bela
  21. 21. Slaganjeahromatskih (bele i crne) sa hromatskim bojama Crno/Žuto Crno/Žuto Crno/Belo Crno/Belo Crno/Narandžasto Crno/Narandžasto Plavo/Belo Plavo/Belo Zeleno/Belo Zeleno/Belo Crveno/Belo Crveno/Belo Crveno/Crno Crveno/Crno
  22. 22. Slaganje čistih primarnih bojasa sekundarnim analognim i komplementarnim i triadnim bojama E DA RN S E K UN PRIMARNE PRIMARNE SE R NE KU NDANALOGNE TRIADNE DA A ANALOGNE TRIADNE KUN RN E KOMPLEMENTARNE SE KOMPLEMENTARNE PRIMARNE ANALOGNE TRIADNE KOMPLEMENTARNE
  23. 23. Slaganjeprimarne crvene sa sekundarnim analognim i komplementarnom i triadnim bojama Čiste boje Svetli valeri
  24. 24. • Kombinacije boja koje je modna kuća Dior koristila u sezonama proleće i jesen između 2000 i 2009. godine
  25. 25. PREPORUKE• Broj boja u odevnoj kombinaciji (outfit) ne treba da bude veći od tri (uključujući i neutralnu), osim u slučaju da dopunske boje nisu u okviru dezena materijala ili neki dodatni detalj. Najbolje je da jedna boja bude osnovna, druga dopunska, a treća za akcentne detalje ili aksesoare.• Ako ima više od jednog odevnog predmeta iste boje oni treba da budu istih ili jasno različitih, nikako približnih tonova te boje.• Mala količina tople boje u paleti hladnih boja povećava interes, npr. neki žuti aksesoar uz zelenu, crvenu ili ljubičastu haljinu. Imati u vidu da je žuta boja tri puta ”jača” od ljubičaste, a dva puta od zelene i crvene.
  26. 26. • Korišćenje malih količina jako kontrastnih boja za potenciranje i akcentiranje, može imati jači efekat nego veliki blokovi manje kontrastnih boja.• Jaki kontrasti vrlo intenzivnih boja se mogu ublažiti dodavanjem jedne neutralne boje.• Isuviše jake primarne boje mogu delovati drečavo ili čak jeftino, zato treba kombinovati prigušenije boje.• Mnogo pastelnih boja zajedno mogu izgledati sladunjavo. Radije treba kombinovati jednu pastelnu boju sa neutralnom (npr. bledo pink i siva) ili pastelnu boju sa tamnijom varijantom iste boje (npr. svetlo plava i tamno plava).
  27. 27. • Braon i tople neutralne boje izgledaju ljupko kada se kombinuju zajedno i predstavljaju prave boje za proleće i jesen. Međutim, one se ne kombinuju dobro sa toplim hromatskim tonovima, kao što su crvena, pink i ljubičasta, tako da ih treba kombinovati sa hladnim bojama.• Najbolje je da samo jedan deo odeće bude dezeniran.• Treba izbegavati: crnu i plavu belu i krem braon i sivu.
  28. 28. ILUZIJE I EFEKTI BOJA• Iako iluzije i efekti boja nisu fizička svojstva svetlosnih i pigmentnih boja, već posledica percepcije očiju i mozga, imaju veoma snažan uticaj na doživljaj boje. Tako prividno:• Jednobojna (monohromatska) odeća izdužuje i čini telo vitkije.• Odeća svetlijih boja izdužuje i čini telo vitkije.• Odeća tamnih boja čini figuru manjom.• Tople boje približavaju i uvećavaju, a hladne udaljuju i smanjuju.• Telo podeljeno blokovima različitih boja izgledaće kraće i šire.• Komplementarne boje, kada su jedna pored druge, pojačavaju intenzitet jedna drugoj.• Kada se dve analogne boje nađu jedna pored druge one se međusobno ublažuju.• Ista boja okružena različitim bojama će imati različite intenzitete.• Na intenzitet boje utiču količina i vrsta svetlosti.

×