"Мостови" Иво Андрић

2,955 views
2,676 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,955
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
83
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

"Мостови" Иво Андрић

  1. 1. “Мостови” Иво Андрић
  2. 2. Говорна вежбаУводни део часа
  3. 3. Овог часа ћемо покушати да прошетамо видљивим и невидљивим мостовима кроз простор и време, и да закорачимо на обалу маште.
  4. 4. Биографија Иво Андрић (1892- 1975), сматра се најзначајнијим писцем XX века.Основну школу и гимназију завршио је у Вишеграду и Сарајеву, студије историје и књижевности у Грацу. Био је дипломата у преиоду од 1921. до 1941. године радио је у представништвима у Риму, Букурешту, Грацу,Паризу и Берлину.Добио је Нобелову награду за књижевност 1961.Објавио је “Ex ponto”(1918), “Немири”(1920), “Пут Алије Ђерзелеза” (1920), “Приповетке”(1936), “Нове приповетке”(1948), “Панорама”(1958), “Лица”(1960). После Андрићеве смрти објављена су дела: “Кућа на осами”(1976), “Знакови поред пута”( 1976).Најпознатији романи су : “На Дрини ћуприја”(1945), “Травничка хроника” (1945), “Госпођица”(1945) и “Проклета авлија” (1954). Главни део часа
  5. 5. Како Андрић доживљава мостове? Због чега су они највредније грађевине?  “Од свега што што човек у животном нагону подиже и гради , ништа у мојим очима није боље и вредније од мостова.Они су важнији од кућа, светији, јер су општији, од храмова.Свачији и према сваком једнаки, корсни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.”
  6. 6.  Које врсте мостова је писац споменуо?Од чега су саграђени? Како писац описује камене мостове ? “Велики камени мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојачије живело, мислило и градило, сиви и зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима , у њиховим саствцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице.”
  7. 7. Танки жичани мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког који пројури; они као да чекају свој последњи облик и савршенство. А лепота њихових линија откриће се у очима наших унука”
  8. 8. “Дрвени мостови на уласку у босанске варошице чије изглодане греде поигравају и звече под копитама сеоских коња као дашчице ксилофона”
  9. 9.  “И , најпосле, они сасвим мали мостићи у планинама, у ставари једно овеће дрво или два брвна прикована једно уз друго, пребачени преко неког горског потока, који би без њих био непрелазан.”
  10. 10.  “По два пута у години горска бујица односи, кад надође, та брвна, а сељаци. Слепо упорни као мрави, секу, тешу, и постављају нова.”
  11. 11. “Зато се уз планинске потоке, у затокама међу стенама , виде бивши мостови; леже и труну као остало дрво наплављено ту случајем, али та затесана брвна, осуђена на огањ или труљење, издвају се од осталог наноса и подсећају још увек на циљ коме су служила.”
  12. 12. Уочи појединости које писац употребљава да би нам дочарао њихову лепоту? “Сви су они у суштини једино и поједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен.”
  13. 13. Који мостови су Андрићу највише остали у сећању? “И кад мислим на мостове , у сећању ми искрсавају , не они преко којих сам највише пролазио него они који су највише задржали и занели моју пажњу и мој дух. “ “Затим , мостови које сам видео на путовањима, ноћу из воза, танки и бели као привиђења.”
  14. 14. Које остале мостове је Андрић описао?Који мост Андрић издваја од осталих сарајевских мостова? О ком младићу говори? Зашто је он важан за нашу историју? Зашто је мост “судбински” за младића? “Пре свега сарајевски мостови.На Миљацки, чије корито је кичма Сарајева,они су као камени пршљенови. Видим их јасно и бројим редом.Знам им све лукове, памтим ограде. Међу њима је један који судбински носи име једног младића, мален , али сталан , увучен у се као добра и ћутљива тврђава, тврђава која не зна за предају или издају.”
  15. 15. “Камени мостови у Шпанији, зарасли у бршљан и замишљени над сопственом сликом у тамној води”
  16. 16. “Дрвени мостови по Швајцарској, покривени кровом због великих снегова, личе на дугачке амбаре и искићени изнутра сликама светитеља или чудесних догађаја као капеле”
  17. 17. “Фантстични мостови у Турској, постављени отприлике , чувани и одржавани судбином. “
  18. 18. “Тако свуда по свету , где год моја мисао крене или стане , наилази на верне и ћутљиве мостове као вечиту и вечно незасићену људсу жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама , да не буде дељења , противности , ни растанка”
  19. 19. Есеј (фр. essai - покушај) је књижевно-научна врста у којој аутор обједињује научни приступ и књижевну обраду с настојањем да изрази лични став према теми о којој пише. То је обично кратка форма у којој се посматра културни или друштвени феномен. Оснивач овог књижевног жанра је француски ренесансни књижевник и филозоф Мишел де Монтењ. Своје есеје први пут је објавио1580. Есејистичка метода је експериментална, у њој се представљају тезе из различитих перспектива и размишљања о њима. Тако се читаоцу даје слика мисаоног процеса од премиса
  20. 20. У овом тексту немамо ФАБУЛУ ни ЛИКОВЕ, већ само размишљање о мостовима. Текст је писан ДЕСКРИПЦИЈОМ, али је прожет ОСЕЋАЊИМА. Зато се овакав тескт зове ЛИРСКИ ЗАПИС.
  21. 21. Изглед табле
  22. 22. Литратура:
  23. 23. Хвала на пажњи ! Наставница Тања

×