• Save
Uticaj termoelektrane
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Uticaj termoelektrane

on

  • 7,726 views

Autor- Jelena Radojičić

Autor- Jelena Radojičić

Statistics

Views

Total Views
7,726
Views on SlideShare
7,726
Embed Views
0

Actions

Likes
1
Downloads
0
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Uticaj termoelektrane Uticaj termoelektrane Presentation Transcript

  • UTICAJ TERMOELEKTRANE “NIKOLA TESLA” NA ŽIVOTNU SREDINU OBRENOVCA UČENIK: RA DO JIČIĆ JELENA MENTOR: RADOJIČIĆ GORDANA Poljoprivredno hemijska škola Obrenovac
  • POJAM ŽIVOTNE SREDINE I ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE
    • Pri definisanju pojma životna sredina polazi se od osnovne ekološke jedinice koja ima svoje zakonitosti, a koja je okarakterisana kompleksom faktora žive i nežive prirode. Tu jedinicu nazivamo ekosistem.
    • Čovek, kao svesno biće ima veliki uticaj na životnu sredinu
    • Zagađenje se definiše kao nepovoljna promena okoline nastala usled čovekovog delovanja, a izaziva promenu priliva energije, nivoa radijacije, fizičko-hemijskog ili mikrobiološkog sastava životne sredine.
    • Mnogobrojni su i raznovrsni štetni efekti zagađenja na svim nivoima ćelijske organizacije, od molekularnog do ćelijskog nivoa, preko indiviua i populacija do biocenoza i ekosistema. Štetno delovanje se ispoljava na anatomsko-morfološke strukture, metabolizam, proces rastenja…
  • KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA
    • Promene u životnoj sredini vezuju se za industrijsku revoluciju i početak upotrebe fosilnih goriva.
    • Sve više ljudi je počelo da razmišlja o tom problem u jer je postalo jasno da se industrija ne sme dalje razvijati na štetu okoline. Takav način razmišljanja doveo je do pojave koncepta o održivom razvoju. Ovaj koncept podrazumeva nastavak razvoja industrije na način da ima minimalan štetan uticaj na okolinu.
    • Štetno delovanje zagađujućih materija prisutnih u životnoj sredini, dovodi do promene kvaliteta ekosistema i na taj način do porasta potencijalno negativnih uticaja na zdravlje ljudi i to na više načina.
  • ŽIVOTNA SREDINA U OBRENOVCU
    • Postojanje termoelektrana „Nikola Tesla“ A i B uslovilo je da Obrenovac predstavlja jedan od najvažnijih i najvećih industrijskih centara Republike Srbije.
    • Polazna energija je hemijska energija, sadržana u uglju, a finalna energija je električna energija, koja se u vidu trofaznih naizmeničnih struja isporučuje elektro-energetskom sistemu.
    • Termoelektrana u proseku godišnje sagori oko 21.000.000 tone uglja lošeg kvaliteta. Tim sagorevanjem, razne zagađujuće supstances dospevaju u vazduh, vodu i zemljište, pa samim tim životna sredina biva ugrožena.
  • VAZDUH I NJEGOVO ZAGAĐENJE
    • Atmosferski vazduh predstavlja smešu više gasova, manje količine čestica u različitom agregatnom stanju, koje se nazivaju aerosoli i vode, tj. vlage u vidu vodene pare. Aerosoli su čestice prečnika do deset mikrometara, koje lebde u atmosferi. U ovu grupu spadaju čestice prašine, dim, magla, čađ...
    • Hemijski sastav vazduha čini 78 % a zota (N 2 ), 21 % kiseonika (O 2 ), ostalih 1% čine primese ugljen-dioksida (CO 2 ), sumpor-dioksida (SO 2 ), ozon (O 3 ), azot (IV) -oksid (NO 2 ) i drugi.
  • Prirodni sastav nezagađenog vazduha Vazduh se smatra zagađenim, ako sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih koncentracije. Zagađenost vazduha zove se AEROZAGAĐENJE. promenljiva H 2 O Vodena para 0,06 – 0,12 CO Ugljen - monoksid 0,00001 – 0,0001 SO 2 Sumpor - dioksid 0,000001 – 0,01 NO 2 Azot - dioksid 0,0001 – 0,001 NH 3 Amonijak 0,01 I 2 Jod 0,01 – 0,1 O 3 Ozon 0,09 Xe Ksenon 0,311 N 2 O Azot - suboksid 0,58 H 2 Vodonik 1,1 Kr Kripton 1,72 CH 4 Metan 5,2 He Helijum 18 Ne Neon 355 CO 2 Ugljen - dioksid 9.340 Ar Argon 209.460 O 2 Kiseonik 780.840 N 2 Azot Koncentracija [ppm] Hemijski simbol Gas
    • Sagorevanjem niskokaloričnog lignita u kotlovima termoelektrana A i B, nastaju velike količine dimnih gasova, koji sadrže štetne materije od kojih su najznačajnije:
    • Praškaste materije (leteći pepeo) se sastoje iz SiO 2 , CO 2 , (Fe), (Mg), (Na), (K).
    • ugljen - dioksid (CO 2 ) je otpadni gas koji treba da se odstranjuje.
    • Sumpor-dioksid (SO 2 ), koji predstavlja gas oštrog mirisa, teži je od vazduha. Iritira disajne puteve, a pri većim koncentracijama oštećuje pluća i čulo mirisa. Kiselost atmosferskih padavina, najčešća su posledica reakcije kiselih gasova
    • SO 2 + H 2 O -> SO 3 + H 2
    • Oksidi azota (NOx) izazivaju nadražaj grla, pluća, očiju. Azot-monoksid zbog oksidacije transformiše se u NO 2
    • 2NO + O 2 -> 2NO 2
    • P ri nepotpunom sagorevanju pojavljuje se ugljen-monoksid (CO), koji je vrlo toksičan gas bez boje, ukusa i mirisa. Nešto je lakši od vazduha, zapaljiv je i u smeši sa vazduhom je eksplozivan.
    • Pored procentualno najzastupljenijih komponenti u gasovitim produktima sagorevanja prisutni su i metali: arsen (As), olovo (Pb), kadmijum (Cd), hrom (Cr), nikl (Ni), kobalt (Co); i nemetali: hlor (Cl 2 ), fluor (F 2 ).
    • U dimnim gasovima nalaze se u vrlo malim količinama otrovne i opasne materije, zanemarljivo male mase, ali opasne po uticaj na zdravlje. Ove materije se teže akumuliraju u organizmu, neke su kancerogene I zadržavaju se u plućima. U ove supstance spadaju poluciklični aromatični ugljovodonici, benzopiren I benzoantracen, teški metali.
  • NASTANAK ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI U ATMOSFERI Zagađujuće supstance nastale sagorevanjem goriva izvode se iz ložišta pomoću snažnih ventilatora. Zatim, preko dva elektrofiltera, odlaze preko usisnih ventilatora u dimnjak, a odatle u atmosferu. Dimnjaci preko kojih se ispuštaju dimni gasovi, predstavljaju tačkaste izvore zagađivanja vazduha.
    • Dimnjaci imaju toliku visinu, jer dimni gasovi ne mogu potpuno da se prečiste pre ispuštanja, pa se tom visinom dimnjaka pruža mogućnost da se izlazni gasovi disperguju, tj. rasprše na veće razdaljine.
    • Na kvalitet vazduha, pored emisije zagađujućih materija iz izvora zagađivanja, veliki uticaj imaju meteorološki parametri.
    • Dimnjaci su visine 150 metara – blokovi A1, A2 i A3 i 220 metara blokovi A4, A5 i A6, a sa termoelektrane „Nikola Tesla“ B, dimni gasovi se ispuštaju preko dimnjaka visine 280 metara- blokovi B1 i B2.
  • VODA I NJENO ZAGAĐENJE
    • Voda je osnovni element životne sredine.
    • Upotrebljene vode ispuštaju se bez prečišćavanja u reku Savu, a jedan deo voda koje potiču od hidrauličnog transporta pepela, zadržava se na telu deponije pepela i u vidu drenažnih voda sa deponije dospeva u podzemne vode.
  • NASTAJANJE OTPADNIH VODA
    • Otpadne vode od hlađenja, povećavaju temperaturu rečne vode, smanjuje se koncentracija kiseonika u vodi, ubrzavaju se neki hemijski procesi, a flora i fauna menja se u zoni uticaja ovih voda.
    • Tehničke otpadne vode koje potiču od hemijske pripreme vode, pranja peščanih filtera, kotlovskih postrojenja, sa deponija uglja i sa deponija pepela.
    • Sanitarne otpadne vode- po veličini, a i po koncentraciji polutanata veoma su značajne vode koje nastaju na deponiji pepela.
  • POLUTANTI
    • Makropolutanti - u njih spadaju sulfati (SO 4 2- ), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), kalijum (K), silicijum-dioksid SiO 2 . Koncentracija ovih polutanata u vodi je 10-1000 mg/l.
    • Mikropolutanti - u ovu grupu spadaju teški metali, arsen (As), bakar (Cu), gvožđe (Fe), kadmijujm (Cd), hrom (Cr), olovo (Pb) i živa (Hg). Njihova koncentracija je do 0,001mg/l.
    • Radionukleidi -količina i vrsta zavisi od uglja.
    • Organske materije - masti i mineralna ulja.
    • Koncentracija polutanata promenljiva je u toku vremena.
  • Parametri koji se mere za utvrđivanje uticaja deponija na površinske i podzemne vode Od svih teških metala, najveći zagađivač je arsen, zbog visoke toksičnosti. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja, samo je osamnaest uzoraka vode reke Save bilo u II klasi kvaliteta vode Mere zaštite koje se preduzimaju, ne mogu globalno smanjiti zagađenje voda koje potiču sa deponija pepela. Moguća je samo preraspodela zagađenja i usporeno izlučivanje polutanata iz pepela deponije.
  • TLO I NJEGOVO ZAGAĐENJE
    • Tlo kao satensko-zemljišni sistem, višestruko je važan deo životne sredine stoga što je: podloga na kojoj žive i rade ljudi, sredina za gradnju različitih objekata, sredina za rast divljih i kultivisanih biljaka, sredina koja vrši transfer atmosferskih taloga u niže slojeve...
    • Zemljište ima filtarsku funkciju, pa prečišćava vode koje sadrže rastvorene i koloidne supstance, a organska supstanca može da se mineralizuje pri prolasku kroz aerisani površinski sloj zemljišta.
  • ZAGAĐENJE TLA NESAGORIVIM MATERIJAMA
    • Prilikom sagorevanja uglja, postoje nesagorive materije u uglju, koje iznose oko 25% i javljaju se u vidu pepela i šljake. Po hemijskom sastavu pepeo čine uglavnom neorganska jedinjenja, minerali silicijuma, kalcijuma i aluminijuma.
    • Deponija termoelektrane B zauzima površinu od 600 hektara i udaljena je oko 4 kilometra od elektrane.
    • Najmanji vetar prilikom suvog vremena izaziva dizanje pepela sa deponije i zasipanje okoline prašinom. Trenutno su najugroženija sela: Grabovac, Dren, Ušće, Skela, Krtinska, Urovci, Ratari, Mladost. Ova sela se nalaze u prvom prstenu oko deponija pepala.
    Deponija termoelektrane A zauzima površinu od 400 ha i udaljena je 800 m od elektrane.
  • NARUŠAVANJE ZEMLJIŠTA PRISUSTVOM ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
    • Zemljište u znatnoj meri ugrožavaju različite materije koje dospevaju u njega preko vode i vazduha.
    • Zagađujuće supstance iz vazduha, pod uticajem sile gravitacije, talože se na površini zemlje i dovode do zagađenja zemljišta. Tu spadaju različiti oblici prašine koji dospevaju u atmosferu sagorevanjem uglja u termoelektranama.
    • Zagađujuće materije putem padavina ili rečnim tokovima dospevaju na različita mesta. Često se nagomilavaju i deluju negativno na živi svet.
  • MERE ZAŠTITE RADI SPREČAVANJA ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE
    • Globalno smanjenje emisije štetnih gasova iz energenata, može se postići zamenom izvora energije. Ako bi vodonik (H 2 ) postao gorivo budućnosti, ne bi bilo emisije štetnih gasova u atmosferi, jer on sagoreva prema reakciji:
    • 2H 2 +O 2 -> 2H 2 O
    • prečišćavanje dimnih gasova se vrši elektrostatičkim izdvajanjem sitnih čestica (čađi), tj. elektrofilterima.
    • Bitno je odstranjivanje sumpora u uglju ili uvođenje postupaka sagorevanja uglja u kojima se sumpor vezuje za šljaku.
    • Samo čista voda može obezbediti optimalne uslove za razvoj biocenoze. To se postiže:
    • Obradom i prečišćavanjem otpadnih voda pre ispuštanja u vodotokove (metod grubog ceđenja; uklanjanje vlakana; odstranjivanje čvrstih čestica taloženjem; odvajanjem čestica centrifugiranjem; odvajanje čestica filtracijom; prečišćavanje floatacijom; hemijsko taloženje; koagulacija i flokulacija; aeracija, adsorpcija).
    • Zaštitom od termalnog zagađivanja. Ono se zasniva na procesu hlađenja tople otpadne vode koje moraju da prođu kroz specijalne bazene u kojima se hlade.
    • Uvođenjem zatvorenog ciklusa korišćenja vode u industriji.
    • Da bi se zaštitilo zemljište moraju se pre svega utvrditi izvori zagađenja, količine zagađujućih supstanci i negativno dejstvo tih supstanci.
    • Sprovođenjem navedenih mera za sprečavanje zagađivanja vazduha i vode, sprečava se i zagađivanje tla
  • ZAKLJUČAK
    • Dinamičan industrijski način proizvodnje, koji je trebalo da čoveka učini gospodarom prirode, doveo je u pitanje opstanak i čoveka i prirode. Zagađenost osnovnih elemenata životne sredine (vazduha, vode i zemljišta) dostigla je alarmantne razmere. Još uvek postoje predeli i prostori koji su van domašaja negativnih uticaja ljudskih aktivnosti. Takva prirodna dobra ljudi su prepoznali i zakonom ih zaštitili. Sudbina čoveka je, međutim, da svoj životni i radni vek provede u naseljenim mestima i industrijskim zonama, a samo retke trenutke odmora u oazama čiste prirode. Primer takve životne sredine je okolina termoelektrane koja je opisana u ovom radu. Kvalitet ove sredine od presudnog značaja je za stanovnike opštine Obrenovac, za njihov život i zdravlje.
    • Zbog toga mi, predstavnici mlade generacije, koja je nasledila breme ekoloških problema, ističemo da u planiranju budućeg razvoja životne sredine i briga za ljude moraju imati podjednaku važnost kao i tehnološki napredak i ekonomska dobit.