35.друштво послератне jугославије

0 views
524 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
0
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
15
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide
  • ф
  • 35.друштво послератне jугославије

    1. 1. WINTERTemplateДРУШТВО ПОСЛЕРАТНЕЈУГОСЛАВИЈЕ
    2. 2. 01Читав друштвени развој Социјалистичке Југославијебио је под строгим надзором комунистичке партије.Контрола над свим сегментима друштва била јенеопходна ради изградње”исправне свести човека”.Почетком 1946. године установљен је комитет заагитацију и пропаганду (агитпроп).Комитет је имао улогу да контролише образовање,медије,издаваштво, науку, уметност ,као и сва уметничка,културна и спортска удружења.Постепеном либерализацијом друштва попуштале су истеге државе, али је одбрана система од “штетнихутицаја” остала готово до краја .Читав друштвени развој Социјалистичке Југославијебио је под строгим надзором комунистичке партије.Контрола над свим сегментима друштва била јенеопходна ради изградње”исправне свести човека”.Почетком 1946. године установљен је комитет заагитацију и пропаганду (агитпроп).Комитет је имао улогу да контролише образовање,медије,издаваштво, науку, уметност ,као и сва уметничка,културна и спортска удружења.Постепеном либерализацијом друштва попуштале су истеге државе, али је одбрана система од “штетнихутицаја” остала готово до краја .Увод
    3. 3. 02• Један од задатака које је партија имала био је масовноописмењавање становништва.• У многим местима, на радним акцијама основани суаналфабетски курсеви.• Уместо четворогодишње школе крајем педесетих уведено јеосмогодишње школовање• Такође су уведене и средње трогодишње и четворогодишњешколе.• Број високошколованих људи био је недовољан, па је дошло дооснивања универзитета.• Универзитети су имали политички карактер.• Свака република, касније и покрајина морале су иматиУниверзитет и Академију наука.• Одмах после рата жене су добиле право гласа.• Установљене грађанског брака изједначило је правила и обавеземужа и жене.• Број писмених Aлбанки био је тек неколико процената, а кодMуслиманки мање од једне трећине.• Власт је женама пружала велику подршку.• На попису 1981. установљена је неписменост од 14,7%.ШКОЛСТВО И ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ
    4. 4. УМЕТНОСТ1947. годину обележила су двадогађаја.Снимљен је први југословенски звучнифилм Славица.Основано је Југословенско драмскопозористе.Вођа оснивања позоришта био јеБојан Ступица словеначки режисер.Десет година касније појавио се првифилм у боји.Соја Јовановић је резирала филм ПопЋира и поп Спира.Душан Вукотић је однео медђународнопризнање анимираним филмом“Сурогат”коме је 1961.године додељенОскарЦентар цртаног филма у Jугославијибио је Загреб.Једно од најпопуларнијих издања биоје серијал Професор Балтазар.Соја ЈовановићДушан ВукотићПрофесор БалтазарБојан Ступица
    5. 5. 03• Играни филмови су такође добијалинаграде. Филм Александра ПетровићаСкупљачи перја добио је “Гранд приx”канског фестивала 1967.г Дебитантски филм Емира Кустурицебио је филм Сјећас ли се, Dolly Bеlдобио је Златног лава на фестивалу уВенецији 1985. године исти аутор освојио је“Златну палму” за филим Отац наслужбеном путу( номинован за Оскара) Успех је поновио десет година каснијефилмом Ундергроунд (Подземље). 1989 Кустурица је освојио прву наградуза режију са филмом Дом за вешање
    6. 6. Скупљачи перјаРежија Александар Саша ПетровићГлавне улогеБеким ФехмијуОливера ВучоВелимир Бата ЖивојиновићЖанр драмаГодина 1967ЗемљаСФРЈЈезик српски / ромски
    7. 7. Сјећаш ли се Доли бел?Режија Емир КустурицаПродуцент Берислав ПетрушићСценарио Абдулах СидранГлавне улогеСлободан АлигрудићЉиљана БлагојевићМузика Зоран СимјановићЖанр драмаИздавачка кућаЈадран филм, Сутјескафилм, РТВ Сарајево, ЦФСКошутњакГодина 1981Трајање 90 минутаЗемља СФРЈЈезик српскохрватски језикIMDb веза
    8. 8. Снимљено је неколико стотинафилмова са тематиком из Другогсветског ратаПоједини филмови били су веомаскупа остварења.Један од таквих био је филм ВељкаБулајића Неретва.Међународно признат филм ДушанаМакавајева.Мистерије организма био је забрањензбог јасног Сексуалног контекста. Од 1971.године Београд је постаодомаћин Београдског филмскогфестивала(ФЕСТ).Ратни филмови
    9. 9. Ратни филмовиБитка на НеретвиРежија Вељко БулајићПродуцент Јадран филмСценарио Стеван Булајић, Вељко Булајић, Уго Пиро, Рако ЂуровићГлавне улогеСергеј Бондарчук, Јул Бринер, Ентони Досон, Милена Дравић, БорисДворник, Курт Јиргенс, Силва Кошћина, Харди Кригер, Франко Неро,Хауард Рос, Лојзе Розман, Љубиша Самарџић, Олег Видов, ОрсонВелс, Велимир Бата Живојиновић, Павле ВујисићМузика Бернард Херман, Владимир Краус-РајтерићЖанр Ратни- ДрамаИздавачка кућа Јадран филмГодина 1969ТрајањеЈугославија 175 мин.Немачка 142. минИталија 134. минСАД 102. минЗемља ЈугославијаЈезик Српскохрватски
    10. 10. WINTERTemplate•Осамдесетих година велику популарност су стекле комедије:•Ко то тамо пева,•Маратонци трче почасни круг и• Балкански шпијун.•1961. додељена Нобелова награда Иви Андрићу.•У Атељеу 212. је забрањено извођење неких комада,нпр.Чекајући Годоа.•1967.године одржан је први Београдски интернационални театарскифестивал(БИТЕФ).•Наредне године било је забрањено извођење представеКад су цветале тикве по роману Драгослава Михајловића.•По узору на политику Совјетског Савеза преовладао је социјалистички-реализам(соц-реализам или реал-соц).•Почетком педесетих југословенски уметници су почели да напуштајустеге соц-реализма.
    11. 11. МУЗИКА•Крајем шездесетих година Југославија је попримала утицај европскихтрендова.•Огромну популарност стекла је Сарајевска група Бијело дугме.•Такође велику популарност стекле су и групе :• ЈУ група,Рибља чорба,Смак, Леб и сол, као и поп група Галија.•Крајем седамдесетих појавио се нови облик музике панк.•Полиција и медији нису успели да потисну панк, већ је он биопромовисан као знак омладине.•Почетком наредне деценије рок сцену обелезиле су групе:•Азра, Идоли, Дисциплина кичме, Екатерина Велика(ЕКВ), Бајага иинструктори, Филм, Прљаво казалиште, Партибрејкерси,Парни ваљак , Атомско склониште, Психомодо поп.•Психомодо поп је била прва група која се појавила на МТВ-у.•Од соло певача најпознатији билу су Здравко Чолић иЂорђе Балашевић.
    12. 12. СПОРТ•Прву олимпијску медаљу освојио је Иван Губијан,бацач кладива уЛондону 1948.године•Сличан успех постигла је и фудбалска репрезентација.•На Олимпијади у Хелсинкију освојена је прва златна медаља освојилису учинили сплитски Гусари.•Фудбалска репрезентација је била олимпијски победник 1960.године уРиму.•За успехе југословенских клубова заслузне су екипе:•Динамо из Загреба ( победник Купа сајамских градова ) 1967.)•Партизан (финалиста Купа шампиона 1966.• Црвена Звезда ( финалиста купа УЕФА 1979.•Највећи успех постигли су фудбалери Црвене Звезде 1991.годинеосвојивши титулу првака Европе и победника Интерконтиненталногкупа.
    13. 13. СПОРТ
    14. 14. СПОРТ
    15. 15. СПОРТ
    16. 16. ПРВА МЕСТА•Изузетне успехе постигла је и кошаркаска репрезентација и клубови.•Репрезантативци су пет пута били прваци света (1970,1978,1990,1998и 2002),•осам пута првациЕвропе(1973,1975,1977,1989,1991,1995,1997.и2001).и једномолимпијски победници (1980).•клупски прваци Европе били су: Босна, Цибона (два пута) Југопластика(три пута) и Партизан.•Рукометаши су били светски прваци 1986.године,два пута су билипобедници олимпијских игара (1972 и 1984),•Екипе Борца, Партизана и Металопластика били су прваци Европе.•Ватерполо репрезентација била је три пута светски првак,и три путаевропски првак и три пута олимпијски победник .•Одбојкашка репрезентација је била вицешампион света1998.године,олимпијски победник 2000.године и првак Европе2001.године•Југославија је више пута била домаћин великих спортских такмичења.

    ×