Uputstvo za izradu projektnog zadatka reduktor

15,739 views
15,292 views

Published on

1 Comment
5 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
15,739
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
16
Actions
Shares
0
Downloads
337
Comments
1
Likes
5
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Uputstvo za izradu projektnog zadatka reduktor

  1. 1. Univerzitet u KragujevcuMašinski fakultet u KragujevcuSmer: Mašinske konstrukcije i mehanizacijaPredmet: OSNOVI KONSTRUISANJA REDUKTOR Uputstvo za izradu projektnog zadatka U Kragujevcu, 2009. godine
  2. 2. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja I UVODNA RAZMATRANJAReduktor je mehanički prenosnik snage koji služi da prenese snagu sa pogonske na radnu mašinui da pri tome broj obrtaja i obrtni moment na vratilu pogonske mašine prilagodi potrebnom brojuobrtaja i obrtnom momentu na vratilu radne mašine. Sastoji se od jednog ili više zupčastihparova koji su smešteni u zasebno kućište. Slika 1: Reduktor VRSTE I PODELA REDUKTORAPodela reduktora prema međusobnom položaju osa vratila Reduktori sa paralelnim osama vratila Reduktori sa vratilima čije se ose seku Reduktori čije se ose vratila mimoilaze (pužni reduktori) a b c Slika 2: Reduktor sa: a) paralelnim osama vratila, b) vratilima čije se ose seku, c) vratilima čije se ose mimoilaze 2
  3. 3. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanjaPodela reduktora prema broju stepeni prenosa Jednostepeni (imaju samo jedan par zupčanika) Dvostepeni (imaju dva para zupčanika) Višestepeni (imaju više parova zupčanika)Posebne vrste reduktora Motoreduktori – Motor i reduktor su istom kućištu. Planetarni reduktori – Posebne konstrukcije reduktora sa unutrašnjim ozubljenjem koje omogućavaju veoma velike prenosne odnose kao i zadovoljavajući stepen iskorišćenja. Menjači – Reduktori sa promenljivim prenosnim odnosom. Multiplikatori – Povećavaju broj obrtaja vratila pogonske mašine. Dosta se ređe koriste od reduktora. Slika 3: Neki tipovi motoreduktora Slika 4: Cikloreduktor – jedan od najsavremenijih tipova reduktora 3
  4. 4. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja II ŠTA SU STUDENTI RADILI DO SADA ? 4
  5. 5. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja 5
  6. 6. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja1.0 IZBOR OSNOVNE KONCEPCIJE REDUKTORA Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila (Reduktor 1) Slika 5: Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila Dvostepeni reduktor sa jednim parom koničnih zupčanika (Reduktor 2) Slika 6: Dvostepeni reduktor sa jednim parom koničnih zupčanika Pužni reduktor (Reduktor 3)Puž može biti ispod, iznad ili sa strane pužnog točka. Treba izabrati jednu od ove tri koncepcije. Slika 7: Pužni reduktor sa pužem ispod Slika 8: Pužni reduktor sa pužem iznad pužnog točka pužnog točka 6
  7. 7. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 9: Pužni reduktor sa pužem sa strane pužnog točkaNa osnovu smera obrtanja ulaznog vratila treba odrediti smerove obrtanja ostalih vratila izupčanika.Važne napomene za Reduktor 1 i Reduktor 2: Smerovi nagiba bočnih linija kod cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima treba da budu tako usvojeni da se aksijalne sile na vratilu II oduzimaju (da imaju suprotne smerove). Uvek je povoljnije da vratilo bude opterećeno na pritisak nego na istezanje. Kod vratila I i III aksijalna sila treba da dejstvuje ka bližem osloncu tako da manja dužina vratila bude opterećena na pritisak. β1,2 = 10 ÷ 15° , β3,4 = 8 ÷ 12° (Kod reduktora 2 β1,2 = 0° )2.0 ODREĐIVANJE PRENOSNIH ODNOSA I BROJEVA ZUBACA ZUPČANIKA2.1 Određivanje prenosnih odnosa – prethodni proračun n uuk = ul niz Reduktor 1 23 uuk u1,2 = BB- koeficijent koji zavisi od prenosnog odnosa. Veće vrednosti odgovaraju većim prenosnimodnosima uuk . B = 1, 2 ÷ 1, 4 uuk u3,4 = u1,2 Reduktor 2 u1,2 = (0, 22 ÷ 0, 28) ⋅ uuk uuk u3,4 = u1,2 7
  8. 8. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Reduktor 3 nul uuk = niz2.2 Određivanje brojeva zubaca zupčanika Reduktor 1 i reduktor 2 z1 = 20 ÷ 25 , z3 = 20 ÷ 25 z2 = z1 ⋅ u1,2 , z4 = z3 ⋅ u3,4Napomena: Brojevi zubaca z2 i z4 se zaokružuju na prvu bližu celobrojnu vrednost. Reduktor 3 z1 = 1 ÷ 6 z2 = z1 ⋅ uukNapomena: Broj zubaca z2 se zaokružuje na prvu bližu celobrojnu vrednost.2.3 Određivanje stvarnih prenosnih odnosa Reduktor 1 i reduktor 2 z2 u1,2stv = z1 z4 u3,4stv = z3 uukstv = u1,2stv ⋅ u3,4stv Reduktor 3 z2 uukstv = z12.4 Određivanje greške prenosnog odnosa uuk − uukstv Δu = ⋅100 ≤ 5% uuk 8
  9. 9. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja3.0 PRORAČUN OSNOVNIH PARAMETARA REDUKTORA3.1 Izbor stepena iskorišćenja za zupčaste parove Cilindrični zupčanici sa pravim zupcima η = 0,95 ÷ 0,97 Cilindrični zupčanici sa kosim zupcima η = 0,96 ÷ 0,98 Konični zupčanici sa pravim zupcima η = 0,90 ÷ 0,92 Pužni prenosnik η = 0, 6 ÷ 0,8Napomena: Ostali gubici snage u reduktoru se zanemaruju. Kod pužnih prenosnika stepen iskorišćenja se kasnije izračunava. Usvojena vrednost služi samo za prethodni proračun.3.2 Proračun snage na elementima reduktora Reduktor 1 i reduktor 2 Pul = P = PI 1 P2 = P ⋅ η1,2 = PII = P3 1 P4 = P3 ⋅ η3,4 = PIII = Piz Reduktor 3 Pul = P = PI 1 P2 = P ⋅ η1,2 = PII = Piz 13.3 Proračun brojeva obrtaja i ugaonih brzina na elementima reduktora Reduktor 1 i reduktor 2 nul = n1 = nI n n2 = 1 = n3 = nII u1,2stv n n4 = 3 = nIII = niz u3,4stv π ⋅ nul ωul = = ω1 = ωI 30 π ⋅ n2 ω2 = = ω3 = ωII 30 π ⋅ n4 ω4 = = ωIII = ωiz 30 9
  10. 10. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Reduktor 3 nul = n1 = nI n n2 = 1 = nII = niz uukstv π ⋅ nul ωul = = ω1 = ωI 30 π ⋅ n2 ω2 = = ωII = ωiz 303.4 Proračun obrtnog momenta na elementima reduktora Reduktor 1 i reduktor 2 Pul Tul = = T1 = TI ωul P T2 = 2 = T3 = TII ω2 P T4 = 4 = TIII = Tiz ω4 Reduktor 3 Pul Tul = = T1 = TI ωul P T2 = 2 = TII = Tiz ω24.0 PRETHODNI PRORAČUN ZUPČANIKA4.1 Izbor materijala zupčanika (važi za sve tipove reduktora)Za izradu zupčanika najčešće se koriste sledeći materijali: Opšti konstrukcioni čelici (Č0745, Č0645, Č0545…). Ovi materijali se koriste za manja opterećenja i lakše radne uslove. Daju nešto veće vrednosti modula. Nisu predviđeni za termičku obradu. Čelici za poboljšanje (Č1330, Č4732, Č4130,…). Predviđeni su za termičku obradu. Kvalitetniji su u odnosu na opšte konstrukcione čelike. Čelici za cementaciju (Č5420, Č5421, Č4320, Č4321,…). Ovi čelici su legirani i visokokvalitetni. Daju male module. Koriste se za velika opterećenja i teške uslove rada. Za izradu puža koriste se čelici za poboljšanje i cementaciju. Potrebno je predvideti termičku obradu. Za izradu pužnog točka, ili samo njegovog venca, koriste se razne vrste bronzi, aluminijumskih legura kao i čelični liv. 10
  11. 11. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja4.2 Izbor modula Reduktor 1 Modul za zupčasti par z1-z2 Podeoni prečnik malog zupčanika z1 2000T1 K A u1,2stv + 1 d1 ≥ 3 K ψ bd u1,2stvT1 , Nm – obrtni moment malog zupčanikaK A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]K , N/mm2 - faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], K = 1 ÷ 1,5 bψ bd = 1,2 - odnos širine i prečnika podeonog kruga malog zupčanika (Tabela 2.9.1), [3] d1 Modul u čeonoj ravni d1 m1,2 = z1Ova vrednost se ne standardizuje. Modul u normalnoj ravni mn1,2 = m1,2 ⋅ cos β1,2Prema proračunatoj vrednosti za mn1,2 usvaja se prva veća standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3].Napomene:Za proračun modula zupčastog para z3-z4 koristi se isti postupak.Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupčaste parove z1-z2 i z3-z4 vrši se proračunnjihovih osnovnih dimenzija na osnovu Tabele 2.3.2, [3]. Reduktor 2 Modul za zupčasti par z1-z2 Podeoni prečnik malog zupčanika z1 32600T1 K A d e1 ≥ 3 Ku1,2stvT1 , Nm – obrtni moment malog zupčanikaK A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]K , N/mm2 - faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], K = 1 ÷ 1,5 Modul u spoljašnjoj čeonoj ravni d e1 m1,2 = z1Prema proračunatoj vrednosti za m1,2 usvaja se prva veća standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3]. 11
  12. 12. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanjaNapomene:Za proračun modula zupčastog para z3-z4 koristi se isti postupak kao kod reduktora 1.Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupčaste parove z1-z2 i z3-z4 vrši se proračunnjihovih osnovnih dimenzija i to:Zupčasti par z1-z2 : Tabela 2.4.1,Zupčasti par z3-z4 : Tabela 2.3.2, Reduktor 3 d m1 Odnos a d m1 = 0,3 ÷ 0,5 ⇒ d m1 = ( 0,3 ÷ 0,5 ) a a Osno rastojanje T2 K A a = 750 3 2 σ H limT2 , Nm – obrtni moment pužnog zupčanikaK A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]σ H lim , N/mm2 - dinamička čvrstoća bokova zubaca pužnog zupčanika Pužni broj q se bira iz Tabele 2.6.3, [3] Modul m d m1 m= qPrema proračunatoj vrednosti za m usvaja se prva veća standardna vrednost, Tabela 2.2.1.Napomene:Posle izbora standardne vrednosti modula pužnog para, vrši se proračun njegovih dimenzija na osnovuTabele 2.6.5, [3].Takođe, potrebno je izračunati i stvarnu vrednost stepena iskorišćenja pužnog para ( ηstv ), anaosnovu njega i stvane vrednosti snage i obrtnog momenta na pužnom zupčaniku ( P2stv i T2stv ). 12
  13. 13. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja5.0 PRORAČUN ČVRSTOĆE ZUPČANIKA Pri proračunu nosivosti po kriterijumu čvrstoće bokova zubaca stepen sigurnosti računati samo za pogonski zupčanik. Pri proračunu nosivosti po kriterijumu čvrstoće podnožja zubaca stepen sigurnosti računati i za pogonski i za gonjeni zupčanik. Sve faktore neophodne za proračun čvrstoće zupčanika računati na najlakši mogući način (usvajati iz odgovarajućih tabela ili očitatavati sa dijagrama). Kod pužnih prenosnika ne treba proveravati stepen sigurnosti na zagrevanje. Konstrukcione oblike zupčanika birati prema preporukama iz Mašinskih elemenata. Puž se izrađuje izjedna sa vratilom. Pužni zupčanik se obično radi iz dva dela (venca i tela). Samo u slučaju malih dimenzija pužni zupčanik je jednodelni. Pri izboru faktora podmazivanja voditi računa da se oba zupčasta para nalaze u istom kućištu i podmazuju istim uljem (dvostepeni reduktori). Modul zupčastog para z3 i z4 ne sme se mnogo razlikovati od modula zupčastog para z1 i z2. Modul zupčastog para z3 i z4 treba da bude veći od modula zupčastog para z1 i z2. Prečnici temenih krugova da2 i da4 treba da budu što približnijih dimenzija zbog podjednakog potapanja u ulje. Da ne bi došlo do dodirivanja zupčanika 2 i vratila III mora biti ispunjen sledeći uslov: d a2 + (≈ 50 mm) ≤ a3,4 2 gde je a3,4 osno rastojanje zupčastog para 3,4.6.0 SILE I OPTEREĆENJA VRATILA6.1 Proračun vratila I Na osnovu zadatih podataka i usvojene koncepcije konstrukcije određuju se aktivne sile koje dejstvuju na vratilo i to obimna, aksijalna i radijalna sila na mestu svakog elementa. Rastojanja na vratilima se određuju na osnovu preporuka datih u uputstvu ili literaturi [1], [2]. Rastojanja između oslonaca paralelnih vratila trebalo bi da budu međusobno ista. Vratilo se posmatra u dve međusobno upravne ravni (horizontalnoj i vertikalnoj). Težine elemenata se određuju približno, ili se zanemaruju ako su znatno manje od aktivnih sila. Proračun vratila se vrši prema preporukama iz Mašinskih elemenata. Ako se zupčanik izrađuje izjedna sa vratilom, materijali vratila i zupčanika moraju da budu isti. Potrebno je dati dijagrame momenata savijanja u obe ravni, rezultujućeg momenta savijanja, momenta uvijanja kao i ekvivalentnog momenta.Napomena: Za proračun vratila II i III važi isto kao i za vratilo I. Ako su materijali vratila sličnihmehaničkih karakteristika, prečnici vratila II treba da budu veći od prečnika vratila I, a prečnicivratila III veći od prečnika vratila II. 13
  14. 14. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanjaL ≈ d 2 + 100mm ; L1 ≈ b2 + 2 B + 50mm ; l5 ≈ (1, 2 ÷ 1,5 ) dd 2 - podeoni prečnik pužnog zupčanika,b2 - širina pužnog zupčanika,B - širina ležaja,d - prečnik vratila Slika 10: Skica pužnog reduktora sa osnovnim rastojanjima na vratilima7.0 PRORAČUN I IZBOR LEŽAJA7.1 Osnovne napomene Koriste se kotrljajni ležajevi. Nepokretni oslonac treba birati tako da ukupna aksijalna sila na vratilu dejstvuje ka njemu. Za dati vek prenosnika proračunava se dinamička moć nošenja ležaja. Ležaj se bira na osnovu preporuka iz Mašinskih elemenata. 14
  15. 15. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 11: Osnovni tipovi ležaja7.2 Najčešće korišćeni tipovi ležajeva7.2.1 Ležajevi iz serija 60, 62, 63, 64 Ovi ležajevi se koriste za radijalna i manja aksijalna opterećenja. Ugrađuju se u paru ili kombinaciji sa nekim drugim tipovima ležajeva. Na mestu nepokretnog oslonca osiguravaju se sa obe strane i na vratilu i u kućištu. Na mestu pokretnog oslonca osigurava se samo jedan prsten (najčešće unutrašnji) sa obe strane. Na taj način se omogućavaju eventualna izduženja vratila. 15
  16. 16. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 12: Ležajevi iz serije 60, 62, 63, 64 Slika 13: Način ugradnje ležajeva iz serije 60, 62, 63, 64 16
  17. 17. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja7.2.2 Ležajevi iz serija 70, 72, 73Ovo su ležajevi sa kuglicama sa kosim dodirom. Prenose radijalna opterećenja i aksijalnu silusamo u jednom smeru. Ugrađuju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvateaksijalnu silu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih ležajeva potrebno je omogućitipodešavanje aksijalnog zazora. Slika 14: Ležajevi iz serije 70,72 i 73 i načini njihove ugradnje 17
  18. 18. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja7.2.3 Ležajevi iz serija 302, 322, 303, 313, 323Ovo su ležajevi sa konusnim valjcima. Prenose radijalna opterećenja i aksijalnu silu samo ujednom smeru. Ugrađuju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvate aksijalnusilu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih ležajeva potrebno je omogućiti podešavanjeaksijalnog zazora. Imaju veliku dinamičku moć nošenja. Slika 15: Ležajevi iz serije 302, 322, 303, 313, 323 Slika 16: Vratilo sa ležajevima iz serije 302, 322, 303, 313, 3237.2.4 Osnovne preporuke za ugradnju ležajeva Pored navedenih, mogu se koristiti i druge vrste ležajeva. Aksijalni ležajevi ne prenose radijalna opterećenja pa se moraju kombinovati sa radijalnim ležajevima. Za osiguranje aksijalnog položaja ležaja mogu se koristiti prstenasti uskočnici (spoljašnji i unutrašnji), navrtke za osiguranje ležajeva na vratilu, stepenasti prelazi na vratilu i u ležišnom gnezdu, distantne čaure, poklopci i dr. 18
  19. 19. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Prstenaste uskočnike treba koristiti samo na krajevima vratila jer žleb za njihovu ugradnju izaziva veliku koncentraciju napona. Iz istih razloga treba na isti način koristiti i navrtke kao i limene osigurače. Visine naslona elemenata za ugradnju ležajeva date su u literaturi [1], [2]. Da bi se obezbedilo pravilno sprezanje zupčanika potrebno je obezbediti mogućnost podešavanja aksijalnog zazora. Podešavanje aksijalnog zazora se najčešće vrši pomoću poklopaca, čeličnih listića ili nekog dopunskog elementa na poklopcu kućišta. Primeri uležištenja za razne vrste ležišta dati su u literaturi [1], [2].8.0 PRORAČUN I KONSTRUKCIJA KUĆIŠTAKućište treba da objedini sve elemente reduktora u jednu celinu, da ih zaštiti od spoljašnjihuticaja, a istovremeno da bude rezervoar ulja za podmazivanje.Kućišta se mogu izrađivati: livenjem zavarivanjemBez obzira na način izrade, svako kućište mora da ima neke elemente da bi moglo da izvrši svojufunkciju. Kućište se u principu sastoji iz gornjeg i donjeg dela. Slika 17: Kućište reduktora sa osnovnim delovima8.1 Gornji i donji deo kućištaGornji i donji deo kućišta se vezuju vijcima. Pri projektovanju veze vijcima treba voditi računa osledećim stvarima: Gornji i donji deo kućišta se vezuju sa dve vrste vijaka: vijcima na ležišnim gnezdima i vijcima na obodu kućišta. Prečnici vijaka i položaji otvora za njih određuju se proračunom ili prema preporukama. 19
  20. 20. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Treba koristiti nepodešene vijke sa navrtkom i treba voditi računa o mogućnosti postavljanja vijaka u otvore i pritezanja navrtki ključem. Vijke treba osigurati od odvrtanja podloškama. Površine po kojima naležu glave vijaka, navrtki i podloške treba da budu obrađenje. Primeri pravilno i nepravilno izvedenih veza vijcima dati su u literaturi [1], [2]. Tačan položaj gornjeg u odnosu na donji deo kućišta se obezbeđuje centriranjem pomoću čivija. Centriranje se ostvaruje pomoću dve čivije na obodu koje se postavljaju na suprotnim stranama. Bar jednu čiviju treba pomeriti sa simetrale da spreči mogućnost pogrešnog postavljanja gornjeg na donji deo kućišta. Primeri pravilnog i nepravilnog centriranja dati su u literaturi [1], [2]. Slika 18: Centriranje gornjeg i donjeg dela kučišta pomoću čivija8.2 Otvor za posmatranje Svaki reduktor mora da ima otvor za posmatranje, Sl.19. Položaj i veličina ovog otvora moraju biti takvi da omoguće neometano posmatranje unutrašnjosti reduktora (zupčanika i sprega), [1], [2]. Slika 19: Otvor za posmatranje8.3 Elementi za transportDa bi se omogućili transport i montaža reduktora na oba dela reduktora treba predvidetielemente za transport. Ovi elementi služe da omoguće transport pomoću dizalica. Ti elementimogu biti kuke, uške vijci sa prstenastom glavom, otvori na rebrima itd, Sl.20. 20
  21. 21. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 20: Elementi za transportDimenzije i oblici elemenata za transport dati su u literaturi [1], [2]. Vijci sa prstenastom glavomse koriste samo za gornji deo kućišta i to su standardni elementi. Ako rupa za unutrašnji navojnije prolazna ne mora se predvideti zaptivanje. Mere vijaka se usvajaju na osnovu mase kojutreba transportovati.8.4 Elementi za pokazivanje nivoa uljaZa pokazivanje nivoa ulja u kućištu treba predvideti pokazivače nivoa ulja. Merenje nivoa ulja semože vršiti na više načina. Merač sa šipkom, Sl.21. Treba voditi računa o mogućnosti postavljanja i vađenja merača. Okrugli pokazivač nivoa ulja, Sl.22. Izrađuje se od providne plastike i montira tako da mu se osa poklapa sa nivoom ulja. Cevni pokazivač, Sl.23. Slika 21: Merač sa šipkom 21
  22. 22. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 22: Okrugli pokazivač nivoa ulja Slika 23: Cevni pokazivač nivoa ulja 22
  23. 23. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja8.5 Otvori za ispuštanje uljaZa promenu ulja u reduktoru treba predvideti otvore za ispuštanje ulja kao i čepove za njihovozatvaranje. Položaj i oblik otvora za ispuštanje ulja treba da budu takvi da omoguće neometanoisticanje celokupne količine ulja, neometano vađenje i postavljanje čepa, kao i neometan prilazposude za prikupljanje starog ulja, Sl.24.Primeri pravilnog konstruisanja otvora za ispuštanje ulja dati su u literaturi [1], [2]. Slika 24: Otvori za ispuštanje ulja i odgovarajući čepovi8.6 PodmazivanjeZa pravilan rad reduktora potrebno je obezbediti podmazivanje elemenata za prenos snage.Podmazivanje se vrši uljem čiji je izbor izvršen prilikom proračuna zupčanika. Podmazivanje sevrši na taj način što zupci zupčanika zahvataju ulje i dovode ga u spregu. Količina ulja u kućištutreba da bude tolika da gonjeni (veći) zupčanik zupčastog para bude potopljen u ulje na dubinu1÷5 modula, za cilindrične zupčanike, a za konične do polovine ili cele dužine zupca. Kodpužnih prenosnika, za horizontalni puž ispod pužnog zupčanika nivo ulja treba da bude dopolovine puža, ako je puž iznad pužnog zupčanika do 1/3 pužnog zupčanika, a ako je pužvertikalan, do sredine pužnog zupčanika. Podmazivanje reduktora je detaljno opisano u literaturi[1], [2]. 23
  24. 24. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 25: Nivo ulja u kućištuAko je razlika u prečnicima gonjenih zupčanika velika, treba predvideti zupčanik od plastičnemase koji dovodi ulje na manji od gonjenih zupčanika. Slika 26: Ugradnja pomoćnog zupčanika za podmazivanje8.7 ZaptivanjeZaptivanje u reduktorima ima dvojaku ulogu: da spreči izlaženje ulja iz kućišta reduktora i daonemogući prodiranje nečistoća u unutrašnjost reduktora. Zaptivanje ne treba predvideti samo namestu spajanja gornjeg i donjeg dela kućišta. Zaptivanje na tom mestu se ostvaruje finomobradom i dobrim pritezanjem površina koje se premazuju tankim slojem grafitne uljne paste ilinekim drugim sredstvom.Naročitu pažnju treba obratiti na mestima gde ulazno i izlazno vratilo izlaze iz kućišta. Na ovimmestima se najčešće koriste manžetni zaptivači, Sl.27. Mere ovih zaptivača date su u literaturi[1], [2]. 24
  25. 25. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 27: Manžetni zaptivači8.8 OdušakSvaki reduktor treba da ima odušak ili uređaj za ventilaciju. Uloga oduška je da omogući izlazakpare i gasova iz kućišta koji nastaju usled zagrevanja. Postavlja se na gornji deo kućišta ili napoklopac otvora za posmatranje, Sl.28, 29. Detaljnije o odušcima je dato u literaturi [1], [2]. Slika 28: Odušak na poklopcu otvora za posmatranje 25
  26. 26. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 29: Jedan od različitih tipova odušaka8.9 Ležišta i rebra krutostiLežišta se u kućištu montiraju u ležišna gnezda. Dimenzije ležišnih gnezda se određuju naosnovu proračun ili na osnovu tablica iz literature. Kod pužnih prenosnika puž se montira ivadi kroz ležišno gnezdo pa treba voditi računa o merama ležišnog gnezda. Ako jeunutrašnji prečnik ležišnog gnezda manji od temenog prečnika puža, potrebno je ugraditičauru, Sl.30.Radi ukrućenja kućišta potrebno je konstruisati i odgovarajuća rebra krutosti. Mere rebarakrutosti se određuju na osnovu proračuna ili preporuka iz literature, [1], [2].Kod pužnih prenosnika rebra poboljšavaju i efekat hlađenja. 26
  27. 27. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 30: Ležišno gnezdo sa ugrađenom čaurom8.10 StopeReduktor se za podlogu vezuje fundamentalnim vijcima preko stopa. Stope reduktora treba dabudu što manje, a da obezbede stabilno postavljanje, Sl.31.Mere stopa kao i mere i broj fundamentalnih vijaka određuje se proračunom ili na osnovupreporuka iz literature, [1], [2]. Slika 31: Pravilno postavljanje stopa reduktora8.11 Livena kućištaLivena kućišta se izrađuju od sivog liva. Livenje se koristi za serijsku proizvodnju reduktora.Mogu se izrađivati veoma složeni oblici. Prilikom konstruisanja livenih kućišta treba voditiračuna o sledećim činjenicama: 27
  28. 28. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Radijusima i nagibima Debljinama zidova Spajanju zidova Nagomilavanju masa Naponskim stanjima (treba izbegavati savijanje i istezanje) Konstruisanju konture odlivka (da bi mogao da se vadi iz kalupa) Dodacima za mehaničku obradu (isticanju površina predviđenih za mehaničku obradu)Pravilno konstruisanje livenih objekata je objašnjeno na predavanjima ili u literaturi [1], [2], [4].Primer livenog kućišta dat je na slici 33.8.12 Zavarena kućištaZavarena kućišta se izrađuju zavarivanjem jednostavnih oblika (ploča, šipki,…). Prilikomkonstruisanja zavarenih konstrukcija treba voditi računa o pravilima konstruisanja zavarenihkonstrukcija: Sve površine koje se naknadno obrađuju treba istaći zavarivanjem dodatnih elemenata Treba izbegavati nagomilavanje varova Za ugaone varove treba praviti preklope Treba izbegavati složene oblike elemenata koji se vare kao i savijanje istih Materijali koji se najčešće koriste za izradu zavarenih kućišta su: Č0360, Č0460, Č0270, Č0370, Č1200,… Debljina zida kućišta kod zavarenih konstrukcija je manja nego kod livenih i može se odrediti na osnovu izraza δz ≈ 0, 7 ⋅ δ Proračun ostalih mera se vrši na isti način kao i za livena kućišta samo što se umesto δ koristi δz Zavarena kućišta su detaljno obrađena u literaturi [1], [2], [4] Slika 32: Zavareni spojeviU nastavku uputstva dati su prethodno nabrojani elementi, a u tablicama obrasci za njihovproračun. 28
  29. 29. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 33: Kućište jednostepenog reduktora 29
  30. 30. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Tabela 1: Međusobni odnosi dimenzija osnovnih elemenata kućišta 30
  31. 31. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Tabela 1: Nastavak Slika 34: Šema dvostepenog reduktora sa paralelnim osama vratila 31
  32. 32. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 35: Šema dvostepenog reduktora sa jednim parom koničnih zupčanika Tabela 2: Osnovne preporuke za dvostepenu reduktor sa paralelnim osama vratila kao i za reduktor sa jednim parom koničnih zupčanika 32
  33. 33. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Slika 36: Osnovne mere jednostepenog pužnog reduktora 33
  34. 34. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja Naziv Oznaka Primedba δ = 0, 04a + 2 ÷ 3Debljina zida livene kućice reduktora δ a - osno rastojanje δ ne manje od 8 mm Puž iznad pužnog δ1 δ1 = ( 0,8 ÷ 0,85 ) δ Debljina zida zupčanika poklopca Puž ispod pužnog δ1 δ1 = δ zupčanikaDebljna gornjeg oboda kućice b b = (1,5 ÷ 1, 75 ) δDebljina oboda poklopca reduktora b1 b1 = (1,5 ÷ 1, 75 ) δ1Debljina donjeg oboda kućice p p = ( 2, 25 ÷ 2, 75 ) δDebljina zida ležišne čaure S S = 0,1d vr + 2 ÷ 3 ; S ≥ δ DC = D + 2SSpoljašnji prečnik ležišne čaure DC D - spoljašnji prečnik ležajaDimenzije ležišnog mesta D1 , D2 , d p i n Date su u tabeli 4.44, [1]Prečnik fundamentalnog zavrtnja df d f = 0, 036a +12Prečnik zavrtnja ležišnog nezda dL d L = 0, 75d fPrečnik zavrtnja za vezivanje poklopca d = ( 0,5 ÷ 0, 6 ) d f dsa kućicomPrečnik zavrtnja za pričvršćivanje dp d p = ( 0, 4 ÷ 0,5 ) dpoklopca ležištaNapomena: mere su u mm i navedene vrednosti treba smatrati kao orijentacione Tabela 3: Osnovne preporuke za jednostepeni pužni reduktor9.0 PRORAČUN DINAMIČKOG STEPENA SIGURNOSTI Na naznačenom mestu treba proveriti dinamički stepen sigurnosti. Vrednosti momenata određivati iz proporcija sa odgovarajućih dijagrama. Usvojiti da je moment savijanja čisto naizmenično promenljiv, moment uvijanja čisto jednosmerno promenljiv, a aksijalna sila konstantna. Normalne napone (od savijanja i aksijalne sile) treba sabrati pa računati dinamički stepen sigurnosti za normalna naprezanja. Na osnovu dinamičkog stepena sigurnosti za normalna naprezanja i za uvijanje, računa se ukupni dinamički stepen sigurnosti. 34
  35. 35. Uputstvo za izradu reduktora Osnovi konstruisanja10.0 TEHNIČKI OPIS REDUKTORA, UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVANJETehnički opis reduktora, uputstvo za rukovanje i održavanje treba da sadrži sledeće elemente: Tip reduktora i osnovne karakteristike Opis osnovnih konstruktivnih elemenata Način postavljanja i montaže Održavanje, kontrolu rada, zamenu ulja, zamenu ležajeva,....11.0 LITERATURA[1] - M. Trbojević, M. Janković,...: REDUKTORI, Naučna knjiga – Beograd, 1977. god.[2] - M. Trbojević, M. Janković,...: REDUKTORI, Naučna knjiga – Beograd, 1988. god.[3] - V. Nikolić: MAŠINSKI ELEMENTI, Kragujevac, 2004. god.[4] - S. Jovičić: OSNOVI KONSTRUISANJA, Kragujevac, 2002. god.[5] - V. Miltenović: MAŠINSKI ELEMENTI, Niš, 2004. god.[6] - M. Ognjanović: MAŠINSKI ELEMENTI, Beograd, 2003. god. 35

×