Your SlideShare is downloading. ×
САДРЖАЈ<br /> TOC o "
1-3"
 h z u Уместо увода... PAGEREF _Toc260878186 h 4<br />KУЛТ  ХЛЕБА PAGEREF _Toc260878187 h 5<br ...
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Kулт хлеба у чачанском крају
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Kулт хлеба у чачанском крају

939

Published on

збирка радова о хлебу ученика ОШ "Свети Сава" из Чачка

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
939
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
12
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Transcript of "Kулт хлеба у чачанском крају"

  1. 1. САДРЖАЈ<br /> TOC o " 1-3" h z u Уместо увода... PAGEREF _Toc260878186 h 4<br />KУЛТ ХЛЕБА PAGEREF _Toc260878187 h 5<br />ОБРЕДНИ ХЛЕБОВИ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ PAGEREF _Toc260878188 h 6<br />СЛАВСКИ КОЛАЧ PAGEREF _Toc260878189 h 6<br />БАДЊИ ХЛЕБ PAGEREF _Toc260878190 h 6<br />ЧЕСНИЦА PAGEREF _Toc260878191 h 7<br />„ЛУТКА“ ЗА ЛАЗАРИЦЕ PAGEREF _Toc260878192 h 7<br />МЛАДЕНЧИЋИ PAGEREF _Toc260878193 h 7<br />ВЕСЕЛА ПОГАЧА PAGEREF _Toc260878194 h 8<br />ХЛЕБ ЗА ОЗДРАВЉЕЊЕ PAGEREF _Toc260878195 h 8<br />ОВЧАРНИК ( ХЛЕБ ЗА ОВЦЕ ) PAGEREF _Toc260878196 h 9<br />КОЊСКИ КОЛАЧ PAGEREF _Toc260878197 h 9<br />СЛАТКИ КОЛАЧИ ЗА ШАРКУ PAGEREF _Toc260878198 h 9<br />ПОГАЧА ЗА ОНАЈ СВЕТ PAGEREF _Toc260878199 h 10<br />РИБЊАК PAGEREF _Toc260878200 h 10<br />СВАДБЕНА ПОГАЧА, СВЕКРВИНА ПОГАЧА PAGEREF _Toc260878201 h 10<br />ВАСИЛИЦА PAGEREF _Toc260878202 h 10<br />ВЕРОВАЊА О ХЛЕБУ PAGEREF _Toc260878203 h 11<br />Верује се / не ваља се PAGEREF _Toc260878204 h 11<br />Верује се / ваља се PAGEREF _Toc260878205 h 12<br />Остала веровања о хлебу PAGEREF _Toc260878206 h 13<br />ХЛЕБ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА ЧАЧАНСКИХ СТВАРАЛАЦА PAGEREF _Toc260878207 h 14<br />ХЛЕБ У ПРОЗИ PAGEREF _Toc260878208 h 18<br />ХЛЕБ У СЦЕНСКИМ ДЕЛИМА PAGEREF _Toc260878209 h 21<br />СРЕЋНА СЛАВА, ДОМАЋИНЕ PAGEREF _Toc260878210 h 21<br />ВАСКРС У ДУШАМА – ЉУБАВ МЕЂУ НАМА PAGEREF _Toc260878211 h 28<br />ХЛЕБ У КРАТКИМ ГОВОРНИМ ФОРМАМА PAGEREF _Toc260878212 h 33<br />БЛАГОСЛОВИ И КЛЕТВЕ ВЕЗАНЕ ЗА ХЛЕБ: PAGEREF _Toc260878213 h 33<br />ЗАГОНЕТКЕ О ХЛЕБУ PAGEREF _Toc260878214 h 34<br />ХЛЕБ У ЗДРАВИЦАМА PAGEREF _Toc260878215 h 34<br />ВРСТЕ ХЛЕБА У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ PAGEREF _Toc260878216 h 35<br />РЕЦЕПТИ СТАРИХ ДОМАЋИЦА ЧАЧАНСКОГ КРАЈА PAGEREF _Toc260878217 h 36<br />ПРЕСНА ПОГАЧА PAGEREF _Toc260878218 h 36<br />СУНЦОКРЕТ ПОГАЧА PAGEREF _Toc260878219 h 36<br />ХЛЕПЧИЋИ СА СУВИМ ВОЋЕМ PAGEREF _Toc260878220 h 37<br />МЛАДЕНЧИЋИ PAGEREF _Toc260878221 h 37<br />ХЛЕБ СА ОВСЕНИМ ПАХУЉИЦАМА PAGEREF _Toc260878222 h 38<br />ХЛЕБ СА КРОМПИРОМ PAGEREF _Toc260878223 h 38<br />ЦВЕТНА ПОГАЧА PAGEREF _Toc260878224 h 39<br />ЧАЧАНСКА ПРОЈА ОД ПШЕНИЧНОГ И КУКУРУЗНОГ БРАШНА PAGEREF _Toc260878225 h 39<br />ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? PAGEREF _Toc260878226 h 40<br />Уместо закључка... PAGEREF _Toc260878227 h 42<br />Аутори PAGEREF _Toc260878228 h 43<br />Уместо увода...<br />Хлеб наш насушни<br />У прашини и зноју успавано,<br />уз песму орача и рику волова,<br />заспало је семе.<br />Нада да ће следећа година<br />бити ситија.<br />Тело Исусово.<br />Миловано девојачком руком,<br />нежно класје<br />на момачком рамену заспа.<br />У клепету поточара<br />забеле се мука<br />јаком руком заједрена.<br />Једрија од девојачких образа,<br />мириснија од чистих душа домаћица.<br />Мирише кућа на славу, со<br />и пољубац у руку.<br />Шареницу и извезени пешкир.<br />Пријатељство безгранично.<br />Пољупцем потврђено.<br />Домаћину – јарам и златник.<br />Ђаку – да не лута по мраку.<br />Из мрака да изађемо,<br />честити да останемо.<br />За душе да га принесемо<br />и никада не опсујемо.<br />Хлеб наш насушни.<br /> Александар Арсић, песник<br />KУЛТ ХЛЕБА<br />Реч култ у свом изворном значењу подразумева побољшање, трагање за бољим начинима постојања ради претрајавања. Култ хлеба траје преко шест хиљада година.За тих шест хиљада година, од обичне, тврде и безукусне смеше,преко меканог и топлог квасног хлеба, разноврсних пецива,различитих облика и састојака, хлеба најразличитијих намена, хлеб се култивисао у намирницу која живот значи.Он симболише живот у буквалном значењу, јер симболише храну уопште, али симболише и вечни живот у хришћанству, јер управо је хлеб Христ изабрао да буде видљиви начин јединства с њим.Распон од биолошког опстанка до духовног спасења човека везан је за хлеб. Хлеб нам се тако приказује као носилац историје глади и као носилац спасења.<br />Култ хлеба имају готово сви народи током историје.Светковине поводом хлеба и жита,као најчешћег и најраспрострањенијег састојка од којег се хлеб прави, одржавале су се широм света кроз сва времена.<br />Чачански народ спада у ред оних који је и имао и задржао врло развијен култ хлеба.У исхрани се доста користи, поготову бели, пшенични.У обредним и обичајним манифестацијама готово да не постоји важнији животни, породични или догађај битан за заједницу, поводом којег се не припрема посебан хлеб: хлеб за рођење детета, свадбарски хлеб, хлеб за покој душе, за сетву, Божићни, Васкршњи...<br />Хлеб је један од основних састојака сваког оброка, може се слободно рећи да има и својеврстан ритуални карактер.Традиционални поздрав добродошлице у чачанском крају је изношење хлеба и соли пред госта.<br />ОБРЕДНИ ХЛЕБОВИ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ<br /> <br /> <br /> У чачанском крају руком обликовано и украшено тесто игра велику улогу у разним обичајима везаним за човеков живот од његовог рођења па до смрти.<br /> Ту се могу срести различити обредни хлебови. <br /> Код свадбених обичаја сви обредни хлебови месе се од пресног теста, а код посмртних и осталих обичаја од киселог.<br /> Обредни хлебови могу бити различитих облика, украса, величина, у зависности од своје намене.<br />СЛАВСКИ КОЛАЧ <br />Меси се од чистог пшеничног брашна и квасца. Тесту се додаје освећена водица коју је свештеник осветио пред славу. Колач се украшава разним украсима од теста. На средини колача, одозго, и на четири стране у знаку крста, утискује се печат (слово) са ознакама ИС, ХС, НИ, КА што значи: Исус Христос побеђује. Остали украси су по жељи: риба, голуб, грожђе, клас пшенице, плетеница око ивице колача, неки цветић... На дан славе, домаћин или неко од мушких чланова породице, носи колач у цркву, да га свештеник, читајући молитву, пререже и полије црвеним вином. Славски колач симболише Христа који је хлеб живота, а вино симболише Христову проливену крв.<br />БАДЊИ ХЛЕБ<br /> <br />Меси се на Бадњи дан (6. јануара), од киселог теста, за Бадње вече.<br />Умеси се прво округао хлеб пречника 25-30 cm, дебљине 2-3 cm па се на њега додају украси од теста. Усуканим тестом у облику крста подели се горња површина колача на четири поља. <br />У свако поље се залепе фигуре од теста, разних облика: округле представљају овце, дугуљасте краве, дужно постављене – коње, пљоснате – осталу стоку и живину и намене се за здравље у стоци, да је „болест не бије“.<br /> На Бадње вече колач се са забоденом свећом у средини стави на трпезу и са осталом храном заједно се окади.<br /> <br />ЧЕСНИЦА<br /> У неким чачанским местима Чесница се меси од пшеничног, а у неким од кукурузног брашна. Домаћица је меси рано на Божић ујутру и у Чесницу ставља дрвце од бадњака и дрена, зрневље и семенке које узима из сита и обавезно метални новчић. Чесница се негде меси без квасца. Божићни колач се меси и шара као и славски колач. Све то треба да буде печено и ручак готов пре 12 сати док дан ''напредује'', да би и у кући све ишло напред. Пре ручка домаћин, крстећи се, пали божићну свећу и кади тамјаном ручак и укућане. Ломи се чесница. Свако гледа шта се у његовом комаду чеснице нашло: дрен представља здравље, зрно пасуља овцу, семе од бундеве свињу, зрно пшенице коку и пилиће. Посебно се радује онај ко је нашао новчић- верује се да ће целе године имати пара.<br /> „ЛУТКА“ ЗА ЛАЗАРИЦЕ<br /> <br />  „Лутке“ су мале, руком обликоване фигурице од теста, које симболизују девојчицу и дају се „лазаркама“ на дан Лазареве суботе. Ове фигурице су величене око 8-12сm. Праве се од два парчета усуканог киселог теста. <br /> Лазарке (девојчице од 7-12 година) у групи по 5 до 6, са једним дечаком који носи торбу, иду од куће до куће у кругу своје родбине и када дођу испред капије, позивају домаћина и играју му уз песму.<br /> Када заврше игру, домаћица дарује сваку лазарку са по једном „лутком“ и по једним јајетом. Лазарке те своје дарове стављају у торбу коју носи дечак и када заврше са обиласком то све однесу и оставе обично код најстарије девојчице, с тим што их претходно преброје.<br /> Сутрадан, на „Цвети“ по повратку са литургије, закићене врбовим прутићем око паса (кога је поп благословио) иду и поделе „лутке“ и јаја. <br /> Јаја чувају за Ускрс, а и по неколико „лутки“ обавезно.<br /> МЛАДЕНЧИЋИ<br /> <br /> То су мали дугуљасти хлепчићи од киселог теста дужине око 20 cm, а ширине око 6-7 cm. Шарају се утискивањем кружића по средини дуж хлепчића и то обично дрвеном цевчицом за намотавање предива. Пеку се на дан Младенаца (22. марта), па отуда и назив младенци или младенчићи. Дају се свој деци у кући или фамилији и то намазани медом, јер су се по старом обичају тог дана подрезивале кошнице пчела<br />ВЕСЕЛА ПОГАЧА<br /> <br />На свадби, после венчања, када свекрва уводи младенце у кућу, испред врата игра подврискујући да гласно искаже своју радост, а за то време у рукама држи две мале погаче. У средини обе погаче су забодене свеће које горе, а поред њих је стављено по мало меда и масти.<br />Ове погачице се месе од пресног теста, величине су око 15 cm. Месе се уочи свадбе, а меси их жена из родбине младожењине која има живог и оца и мајку ( да младенцима тако и пође у животу, да им нико не умре и да њихова деца не остану сирочићи ).<br /> Свекрва са тим погачама игра испред младенаца, почев од капије па све до улазних врата куће, а свирачи за то време певају свекрви.<br /> Када дођу пред сама улазна врата, млада малим прстом са једне погаче загребе мало меда и да младожењи да лизне, а он исто тако са друге погаче њој ( да им живот буде сладак ). Млада затим кажипрстом обе руке захвати мало масти са погача и тиме, почев од прага на горе, маже довратник све док се не сретну прсти , затвори круг ( да им кућа буде „масна“, да буде у изобиљу свега ). Тада свекрва да по једну погачу младенцима, и тако улазе у кућу.<br /> Ове погаче се оставе, па када се младенци после весеља увече врате кући, дају им се да их поједу. Остали укућани не смеју да их једу. <br /> <br /> <br />ХЛЕБ ЗА ОЗДРАВЉЕЊЕ<br /> <br /> Када би се неко разболео, веровало се да је у њега ушао зао дух( „нечастиви“), па су позиване врачаре да истерају нечастивог. То се чинило бајањем. <br /> За тај обред умеси се једна пресна погача нормалне величине, а на њу се ставе коцке шећера, бомбоне или коцке исеченог саћа са медом, па се све то стави на стомак оболелог — „на пупак“. Жене које су упућене у вршење овог обреда ухвате се у круг око болесника и померајући се око постеље болесника оне својим молитвама позивају нечастивог да изађе из болесника мамећи га хлебом и слаткишима.<br /> Када заврше тај свој обред, верујући да је нечастиви, примамљен гозбом, сада заузет, брзо завију хлеб са слаткишима у чист пешкир, ставе све то у торбу и њу добро завежу. Торбу једна од жена однесе далеко ван села и крај неког плота или живе ограде остави је и брзо се врати, не усуђујући се да се окрене нити да проговори, да не би дух за њом пошао.<br />ОВЧАРНИК ( ХЛЕБ ЗА ОВЦЕ )<br />На Ђурђевдан (6. маја) свака кућа која има овце меси Ђурђевдански колач. Када овце ујутру оду на пашу, домаћица од киселог теста умеси хлеб величине око 20cm, дебљине око 4cm. На хлебу се од усуканог теста, дебљине прста, направи круг у облику тора за овце (кошара - овчарник) на коме је остављен отвор- врата. Унутар тог круга ставе се бобице од теста које симболизују овце (онолико колико оваца има), а испред отвора за врата, фигурица која симболизује пса чувара.<br />Када се овце у подне врате са паше, на улазу у тор чека их домаћица и припремљени колач закотрља према овцама. Верује се ако колач падне на лице, да ће овце те године јагњити женску јагњад, а ако падне на наличје, овце ће јагњити мушку јагњад – затреће се. Од погаче се свакој овци да по једна бобица да поједе, да би било здраво и напредно стадо.<br />КОЊСКИ КОЛАЧ<br /> На дан Тодорове суботе (око 26. фебруара) свака кућа која је гајила коње, месила је „коњски колач“.<br /> Тог дана домаћица пре зоре испече колач. То је обична погача као и Ђурђевдански колач, али му је површина украшена фигурицама од теста у облику коња, онолико колико коња има домаћинство. Пред свануће се на свим раскршћима у селу ложе јутарње велике ватре од кукурузовине. Девојке из комшилука наложе ватре, почисте раскршће и чекају момке који у групама од 5 до 6 иду и обилазе ватре. Када дођу, морају прво да прескачу ватру, ржући као коњи, а девојке џарају ватру да би они што више скакали.<br /> Домаћице које месе колач износе га на раскршће и момцима и девојкама дају по парче од њега. Док даје колач, домаћица се чифта имитирајући коња.<br /> <br />СЛАТКИ КОЛАЧИ ЗА ШАРКУ<br /> <br />Овај колачић се меси једноставно, само у виду круга без додатних украса. Меси се од пресног теста са медом или шећером.<br /> Нема одређеног дана када се он меси, већ када у селу завладају богиње. У народу се каже: " Дошла баба Шарка" . Веровало се да је то натприродно биће у облику старе бабе која иде расплетене косе, сва седа и неочешљана и када она наиђе у село, иде од детета до детета (ноћу) и сиса им крв. Од тога остају трагови, а касније и ожиљци, обично по лицу. Каже се: „Ишарала га баба Шарка“.<br /> Због тога се у свакој кући месе ови колачићи са медом (хлепчићи), да су слатки, како би се баба Шарка намамила на њих, а децу оставила. Ти колачићи се закачињу око постеље, на видно место, тако да их баба Шарка одмах примети, чим наиђе с врата.<br /> <br />ПОГАЧА ЗА ОНАЈ СВЕТ<br /> <br />У горњодрагачевским селима месила се обична погача од пресног теста умрлом за пут на онај свет, а меси се одмах пошто је издахнуо. У нову торбу стави се ова погача, клип кукуруза, јаје, кашика, тањир, чорбалук, нож, чешаљ и огледало. Торба се завеже и стави се прво на одар поред покојникове главе, а када га пребаце у сандук, ту торбу ставе поред његове главе и тако се укопа.<br />РИБЊАК<br /> <br /> Ко слави Никољдан ,поред славског колача меси и „рибњак“. То је хлепчић дугуљастог облика у облику рибе, јер на њега се ставља риба. Наиме, риба дужине око 20 cm стави се на припремљено тесто, па се онда са свих страна тесто скупља према горе док се риба сасвим не обавије тестом. На горњој површини где је тесто састављено преко руба се стави, такође од теста, усуканог дебљине прста, крст, са горњим делом према глави рибе. Овај хлепчић се стави на славски колач и са њим се прекади, а затим се „рибњак“ изломи, па се подели свим укућанима по једно парче да поједу.<br /> <br />СВАДБЕНА ПОГАЧА, СВЕКРВИНА ПОГАЧА<br /> <br />Прави је за свадбу свекрва. Треба да буде слатка. Изнад младине главе се рашири платно и ту се погача ломи. Сватови треба да узму по парче погаче како би то донело срећу младенцима.<br />ВАСИЛИЦА<br />На Светог Василија – Нову годину ( 14. јануар ) домаћица од кукурузног брашна меси Чесницу. Шара је цевчицом од зове, а оно што се извади од Чеснице после шарања, даје се стоци како би била здрава и напредна.<br />ВЕРОВАЊА О ХЛЕБУ<br /> <br />Верује се / не ваља се<br /> <br />- Не ваља на Бадње вече бацати мрве од хлеба на мравињак, како би се пилићи легли као мрави.<br />- Не ваља на Божић да се сече хлеб, да не би птице секле усеве.<br />- Не ваља по заласку сунца стресати мрве хлеба са стола, јер ће их ђаволи покупити.<br />- Не ваља да девојка руком брише мрве са стола, јер ће се удати у сиромашну кућу.<br />-Не ваља мушком детету давати хлеб који је преноћио после печења у рерни, јер ће допасти затвора.<br />- Не ваља да жена ломи никакав обредни колач.<br />- Не ваља сећи ножем хлеб који се дроби у млеко, јер ће крави пуцати виме.<br />- Не ваља кад се изломи хлеб да се враћа са стола, да се пчеле не би враћале у исту кошницу да се роје.<br />- Не ваља преко залогаја хлеба причати о вуку, јер ће вук доћи и појести овце.<br />- Не ваља да квочка једе хлеб за време док изводи пилиће, јер ће се пилићи испећи и неће се излећи.<br />- Не ваља хлеб превртати на столу.<br />- Не ваља мрве брисати руком, јер слути на сиротињу.<br />- Не ваља руке од хлебног теста износити напоље, јер ће град да удари.<br />- Не ваља газити мрве- слути сиротињу.<br />- Не ваља за време јела бацати залогаје хлеба са стола кучету, јер ће се укућани свађати.<br />- Не ваља ноћу трести чаршаф са мрвама, однеће орао кокошке.<br />- Не ваља јести хлеб за столом са капом на глави, јер се даје ђаволу.<br />- Не ваља последњи залогај хлеба оставити непоједен, јер ће те пратити баксузлук.<br />- Не ваља бацати хлеб- тако бацаш своју срећу, а и греота је.<br />- Не ваља месити хлеб великим празником и недељом.<br />- Не ваља се чешљати на Велики Спасовдан и Видовдан- да се хлеб не би паучио.<br />- Не ваља мрвице хлеба са стола бацати на буњиште, већ треба давати живини и птицама.<br />- Не ваља хлеб сећи од себе, већ само ка себи.<br />- Не ваља кад особа уђе у туђу кућу са комадом хлеба, јер се верује да ће орао нападати живину домаћина у чије је двориште та особа ушла.<br />- Не ваља славски колач сећи, већ га треба рукама ломити и делити.<br />- Не ваља кад славски колач препукне у темељу.<br />- Не ваља на славски колач стављати шећер - да ту годину не би пратио град.<br />- Не ваља да трудница једе теставим рукама - да се не би родило пегаво дете.<br />- Не ваља да трудница лиже тесто док меси хлеб, јер ће дете бити мусаво и брљаво.<br />- Не ваља женско дете или девојка да једе хлеб који је враћен са пута или њиве, јер ће јој се враћати ''гледиоци''.<br />- Не ваља муж или жена да једно другом узимају хлеб за време јела, јер ће се свађати.<br />- Не ваља гњечити хлеб да би родила пшеница.<br />Верује се / ваља се<br />- Ваља на Бадње вече да девојка узме прво парченце хлеба са трпезе. Треба да га убаци у уста, а затим избаци. Пре спавања увије га у марамицу и стави под јастук. Те ноћи сањаће младића за кога ће се удати.<br />- Ваља ко из Чеснице за Божић извуче динар, да га залепи за таваницу куће да би било пара до крова.<br />- Ваља ако мушко чељаде нађе новчић у Чесници, да му се повере паре у кући на чување.<br />- Ваља се од Божићне чеснице дати стоци да би стока била здрава.<br />- Ваља за Светог Василија – Нову годину да се од кукурузног брашна умеси Чесница. Шара се цевчицом од зове, а оно што се извади од Чеснице цевчицом, даје се стоци у мекињама.<br />- Ваља после доручка на Ускрс мрве однети на њиву и бацити их да поједу птице – да не би појеле усев.<br />- Ваља о Светом Трифуну однети колач од пшеничног брашна и свећу у виноград, јер је он заштнитник винограда, виноградара и свих оних који раде о земљи.<br />- Сваки обредни колач ваља закитити босиоком, јер народ верује да је то Божији цвет.<br />- Ваља се да девојка једе крајику од хлеба да би је свекрва више волела.<br />- Ваља се да мајка последњи пут подоји дете кроз умешену шупљу погачу или колач.<br />- Ваља се кад некога боли грло да три пута обзине хлеб и баци га кучету.<br />- Ваља се да војници носе уз себе кукурузни хлеб, јер их пушка не може убити.<br />- Ваља на Бадњи дан посути стоци храну пројом, житом и сољу, да би се стока сачувала од чини.<br />- Ваља хлеб и со ставити под шерпу на траву кад грми, да не пада град.<br />Остала веровања о хлебу<br />- Девојка која жели доста просилаца сеје на Бадњи дан просо помешано са мрвама пшеничног хлеба око плота и три пута каже: '' Колико овде проса и проштаца, онолико ме просило просаца''. Затим оде шљиви, проспе око ње просо и мрве хлеба, удари је ногом и каже три пута:'' Пре мени дошли загледачи, него теби берачи''.<br />- Да би девојка ''опчинила'' момка да је воли, замеси хлеб на средини шупаљ, са водом ''салигуз''. То је вода која се приликом купања слива низ леђа. Кроз тај хлеб кришом треба да погледа онога кога жели да освоји.<br />- Ако настану тешкоће између младе и младожење, треба ухватити петла, избости му кресту и том крвљу намазати парче хлеба које се даје младенцима да поједу.<br />- Ако мајка и ћерка истовремено доје дете, што је редак случај, треба их замолити за коју кап млека. Тиме ваља замесити колачић од пшеничног брашна. На средини га пробушити и кроз њега погледати момка који нас је оставио. Вратиће се и остати веран до гроба.<br />- Кад момак хоће да узме девојку коју воли, а она за њега много не мари, треба да уради следеће : У младу среду, у глуво доба ноћи, ухвати се за плот и три пута каже:'' Ја тресем плот, плот земљу, земља воду, вода тресе ђавола, ђаво љут оде код...(име девојке коју воли), па да јој ишчупа срце, па га донесе мени.'' Затим узме белу и црну џигерицу од јагњета, стави је у нов лонац и убоде у њу седам игала (којима није шивено) и настави да кува. Узме три залогаја хлеба и у њих стави виљушку, кашику, затим једну кошуљу, једну ципелу, огледало и чешаљ.Све то завије у чаршаф и стави под главу. Ујутру кад устане, мора да каже ово:'' Боже и света Богородице, приволите ми...(име девојке) да овај хлеб једемо заједно овом кашиком и виљушком, да ову кошуљу заједно облачимо, да ципеле заједно обувамо и да се чешљом заједно чешљамо. Кришом се девојци приближи и да јој да поједе залогај хлеба и џигерице. Кад девојка то окуси, ''полудеће'' за тим момком.<br /> <br />ХЛЕБ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА ЧАЧАНСКИХ СТВАРАЛАЦА<br />„Већ одавно осећам потребу<br />да вам кажем три – четири строфе<br />о његовом величанству Хлебу:<br />Хлеб је сунце сваке наше софре“...<br /> Добрица Ерић<br />Хлеб је вечита и непресушна инспирација књижевних стваралаца. Он је симбол доброте, љубави, нежности, радости, среће, живота...<br />Мајка и хлеб<br />Месила рукама хлеб мек као свила,<br />месила рукама јаким као камен.<br />На лицу би јој траг осмеха жива –<br />погача бела њеној души знамен.<br />Лопарам светим из старе фуруне<br />роди се мирисна погачица бела<br />што собом носи свог пролећа круне,<br />шуштања жита и смехове села.<br />Делила погачу у љубави деци,<br />скромно, с мало сира и кајмака бела.<br />Таквој се скромности смешили сви свеци,<br />а мајка срећна треперила цела.<br />И поглед јој је лут'о у даљину,<br />осмех сиј'о док хлеб бели гледа<br />и час јој љубави неизмерне прија,<br />живот процвета њена коса седа.<br />Јевђеније Јулијан Димитријевић<br />Прехрамбено-угоститељска школа, Чачак<br />Песма о хлебу<br />Хлеб сви волимо<br />и за њега Богу се молимо.<br />Он представља Христово тело,<br />њиме се диче домаћице-<br />то је њихово ремек дело.<br />Као јабуке румене се девојке младе<br />јер се хлебом свакодневно сладе.<br />Читају молитве из дана у дан<br />и живот им је леп као сан.<br />Баке користе брашно бело<br />да би њихови унуци ојачали тело.<br />Румени се хрскави хлеб у пећи,<br />а када се охлади, домаћин ће га сећи.<br />Шири се хлебни мирис врући,<br />због њега се песма ори по кући.<br />Безброј година опстаје и траје –<br />тај блажен укус срећу и задовољство нам даје.<br />Теодора Драговић V1<br />ЧЛАНОВИ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ ЗАБЕЛЕЖИЛИ СУ <br />И СЛЕДЕЋЕ СТИХОВЕ О ХЛЕБУ:<br />Румене векне<br />Румене векне<br />сада се праве<br />најлепше на свету,<br />велике и мале.<br />Када једном пробаш,<br />одолети не можеш,<br />џема још додаш<br />и све у сласт поједеш!<br />Од жита до хлеба<br />Хлеб се прави од жита,<br />меси се од брашна,<br />обликује рукама, <br />онда буде пуна ташна.<br />Пече се у рерни,<br />па нарасте и мирише,<br />на сваком је столу,<br />о њему и ђак пише.<br />Хлеб<br />Мени моја бака каже:<br />„Чим ујутру сване зора,<br />доручковати се мора.“<br />За доручак млека треба<br />и, наравно, мало хлеба.<br />Хлеб је врућ и пуцкета кора,<br />па га свако дете јести мора.<br />А средина сочна је и мека,<br />боља је од сваког лека.<br />Разговор о хлебу<br />На путу до наше школе<br />рекло ми је једно маче:<br />„Сакупљај зрно по зрно,<br />па ћеш стићи до погаче.“<br />Добаци ми и птица у лету<br />што весело плови небом:<br />„Ако те неко каменом гађа,<br />ти му узврати хлебом.“<br />Тад им са осмехом кажем,<br />док у мени понос тиња:<br />„Видим то сад и ја,<br />хлеб је права светиња.“<br />ХЛЕБ У ПРОЗИ<br />ЏИН И ХЛЕБ<br /> <br />Био један стари млин који је држао страшни џин.Брашно је било бело,ситно и лепо,чак му је и џин свакодневно теп'о.Али једнога дана људи се побунише,брашно је било скупо,а џин не изгледаше тако глупо.Био је хладан као лед,али хлеб је волео више него мед.Обећао је да ће спустити цену,а џакове ће држати на меком сену.Сељаци су дошли и донели виле,а џин је проклињао натприродне силе.Али један дечак храбрости скупи,рече:,,Тишина!'',и о сто лупи.,,Џину треба отворити срце,научити га како се моли и да Бога воли.''Запамтио је све речи џин и сачуван је остао генерацијама стари млин.Такође се и хлеб генерацијама прави,а то треба да се слави!!! <br /> <br /> <br /> Теодора Драговић V/1<br /> <br />БАЈКА О ХЛЕБУ<br /> <br />Пшенично је зрно живело у класу.<br />У пријатном друштву пшеничног зрневља осећало се прихваћено и заштићено.<br />И земља и сунце и вода били су овде због њега.<br />Пшенично је зрно по свему знало да је живот добар и да му се ништа, баш ништа лоше не може догодити.<br />Истина, и до њега је допрла прича о сејачу који је изашао да сеје.<br />О зрневљу које је падало уз пут,па су га птице покљуцале.<br />О зрневљу које је пало на камен па се,тек што је изникло,oсушило.<br />О зрневљу које је пало у трње и угушило се.<br />Али то се све тицало неког другог зрневља.<br />Јер семе из којега је оно изникло,пало је на добру земљу.<br />Допрло је до њега да пшенично зрневље тек павши у земљу,тек кад умре,доноси обилан род.<br />Али то се односило на неко друго зрневље.<br />Не на њега.<br />Једном је једно зрно умрло да би оно живело.<br />До њега је само да буде обилан род.<br />Једног сунчаног дана пшенично зрно угледа човека како долази у поље.<br />У руци му је био срп.<br />Пшенично зрно је било задовољно.<br />Напокон ће из поља уклонити кукољ, једног паразита који је нараушавао лепоту његовог света.<br />Међутим, човек је почео да жање редом и пшеницу и кукољ са једног краја поља према другом.<br />„То није могуће“!-запањено је понављало пшенично зрно.<br />Понављало је све док човек није захватио и њега.<br />Ово је крај-изусти тада безгласно.<br />И док је падало,стигло је тек да помисли:<br />Због кога ће сад земља постојати?<br />Због кога сунце?<br />Због кога вода?<br />Пшенично се зрно нашло посред пожњевеног жита.<br />Док су се многи класови око њега расули,оно је још увек било у свом класу.<br />Но било је очигледно да бити у класу не пружа сигурност заувек.<br />Убрзо су их покупили и одвезли некуда у непознат полумрачан простор.<br />И ту се задржали тек накратко.<br />У неком другом подједнако непознатом и подједнако полумрачном простору почели су одвајати семење од њихових класова.<br />Чинили су то врло грубо.<br /> Семење из свих класова сасули су у једну посуду.<br />Уз њега је било једва које из његовог класа.<br />Остатке класова,остатке њихових кућа једноставно су бацили.<br />Потом су пшенично зрневље почели да сипају у нешто где,једноставно,није било могуће задржати се на месту.<br />Нека непозната сила непрестано их је гонила да се крећу. . . да се крећу према неком камењу које се упорно окретало. . .<br />Према жрвњу.<br />Пшенично је зрно већ издалека видело да се свако зрно које допадне под жрвањ дроби и расипа у прах.<br />Хтело се отети стихији која га је захватила,али није могло.<br />Ово је крај.<br />„Ово је заиста крај“!-изусти запањено.<br />Тек што је изустио, камен га свом снагом притисне,његова се опна распрсне и оно се расу у прах.<br />Његов се прах придружи праху другог пшеничног зрневља.<br />Неке их безгласне руке усуше у вреће,свезаше и отпремише у неки следећи непознати простор.<br />Пшенично је зрно,здробљено у прах,несхватљиво дуго времена непомично и заборављено лежало у врећи.<br />Чему сва та страдања?<br />Зар због заборава?<br />Једно јутро,још пре него што је свануло,нека непозната рука дохвати врећу,развеже је,подигне и сав садржај исипа на неки сто.<br />Уз прах пшеничног зрневља,које су људи из неког непознатог разлога називали брашном,у једној је посуди био размућен квасац.<br />Квасац је бешумно кипио,сирио се,чак толико да се почео преливати преко ивице посуде.<br />Нечија рука дохвати посуду и њен садржај прели преко брашна.<br />Потом поче мешати брашно с квасцем.<br />Мешао их је све док их није умесио у тесто.<br />Одједном пшенично зрно,премда је било здробљено у прах,осети како му душа расте,силно расте.<br />Осети да би својом душом могло обухватити сав свет.<br />Пшенично је зрно расло,расло,срастало с душама другог пшеничног зрневља. . .<br />Већ је помислио да тај раст неће моћи издржати,кад нека рука дохвати тесто,обликова га и смести у једену металну посуду.<br /> А тада... а тада рука отвори пећницу шпорета.<br />Из ње до пшеничног зрна допре дах врућине.<br />Пшенично је зрно немо посматрало шта се збива.<br />Рука прихвати посуду са обликованим тестом и смести га у пећницу.<br />Док је улазило у пећницу,пшенично је зрно знало да је ово крај,крај иза којега више ничега нема.<br />Баш ничега!<br />Но, након неког времена рука посуду извади из пећнице.<br />У посуди је уместо теста био топли,мирисни хлеб.<br />Пшенично се зрно,преображено у хлеб,питало шта ће се сада догодити.<br />Шта се још може догодити?<br />Рука узе нож и зареже у хлеб.<br />Пшенично зрно затвори очи.<br />Рука одреже комад хлеба и даде га једном детету.<br />Дете загризе у њега. . .<br />Пшенично зрно никада није било тако топло,мирисно и хранљиво.<br />Никада није било тако радосно.<br />( Интернет страница )<br /> ПЕКАР И ПЧЕЛАР Живео један пекар у некој варошици и навикао да свакога дана купи по једну теглу меда код оближњег пчелара. Али је и пчелар свакодневно куповао код оближњег пекара ону количину хлеба која му је била редовно потребна. Временом је наш пекар почео да примећује како је тегла меда коју је он плаћао као један килограм бивала све мања и мања.Зато науми да пчелара тужи и научи га памети. Оде пекар у варош и пожали се шефу полиције, захтевајући да спроведе одговарајућу истрагу и пчелару изрекне казну по важећем закону. Тако се шеф полиције појави на лицу места. „Имаш ли кантар?”, упита шеф полиције пчелара, који је одмах схватио о чему се ради.„Имам, како не бих имао, ево га!”„А тегове, имаш ли тегове?”„Тегове немам.”„Па како онда мериш мед који продајеш?” „Хеј, добро”, одговори лукаво пчелар. „Врло просто:  хлебови које продаје мој комшија пекар мере по један килограм. Узмем један његов хлеб и стављам га на један тас кантара, а моју теглу меда стављам на други тас и тако мерим један килограм!”<br />Шаљива прича из драгачевског краја,<br />забележила Јелена Стојиљковић 73<br />ХЛЕБ У СЦЕНСКИМ ДЕЛИМА<br />СРЕЋНА СЛАВА, ДОМАЋИНЕ<br />Прва сцена: Учионица и час веронауке.<br />Вероучитељ: Време је слава. Можда се и код васу кући слави Лунчиндан, Ђурђиц или Никољдан.<br />Ако ваша породица не слави, сигурно ћете бити позвани код рођака, другарице,  друга... Зато није <br />наодмет да се подсетимо шта је слава и зашто се слави. <br />Знате ли шта је слава?<br />Први ученик: Крсна слава је кућни празник, који слави цела породица. Преноси се с колена на колено. Каже се:“ Ко крсно име слави, оно му и помаже!''<br />Вероучитељ: Зна ли неко зашто се слави?<br />Други ученик: Верује се да обичај потиче још из времена досељавања Словена на Балкан и примањахришћанства. Слави се онај светитељ на чији дан су наши преци, крстећи се, примили веру Христову. <br />Вероватно отуда потиче назив Крсна слава.<br />Вероучитељ: Како је настала Крсна слава код Срба?<br />Ученици: Не знамо. Како?<br />Вероучитељ: Пре примања хришћанства Срби су били многобошци и тешко су се одрицали тих домаћих божанстава. А мудри и практични Немањин син, Свети Сава, многобожачке идоле је заменио великим светитељима цркве Христове, који постадоше заштитници и помоћници српских домова, цркава и манастира, села и градова. Тако је насталa Крсна слава.<br />Много је што-шта промењено у народном животу и обичајима, али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа. <br />Вероучитељ: Како се слава преноси?<br />Трећи ученик: Слава се преноси са оца на сина, а светитељ бдије над свим прецима и потомцима.Зато<br /> је Крсна слава породични празник; тада се породица окупља, мири, праштају се старе несугласице и пред лицем иконе Светитеља  породица се уједињује и јача.<br />Вероучитељ: Шта све треба припремити за славу?<br />Четврти ученик: За славу је најважније припремити слaвски колач, жито, црно вино и славску свећу. Многе породице „славе славу“ тако што спремају жито и колач, али без свеће и свештеника. То је гозба и може да се организује било који дан. Грех је такве гозбе звати славом и Крсним именом.<br />Пети ученик: Вероучитељу, ја сам прочитао да још од времена Светог Саве постоји заповест: „Не дајте све гостима, него већи део дајте сиромасима.“ Славу слави свако како и колико може, али без претеривања, јер то није хришћански. Неће светитељ замерити на најскромнијем приносу, ако је од срца. Славили су Срби Крсну славу и у рововима и у тамницама.<br />Шести ученик: Мој ујак ове године неће да слави јер је имао смртни случај у породици.<br />Вероучитељ: Децо, славу славе породице у којима су сви здрави и добро живе. Ако породицу задеси несрећа, никако не треба одступати од славе, јер слава није гозба и лумповање. Нарочито тада треба славити.<br />Вероучитељ: Коју славу ви славите?<br />Деца одговарају.<br />Вероучитељ: Знате ли неку песму о Крсној слави?<br />Први ученик: Хвала ти, Боже, за лепе снове <br />                         и човека достојну јаву;<br />                         што, сви заједно, ево и ове <br />                         године славимо Крсну славу.<br />Други ученик: Молимо да нам и будућe дане<br />                         испуне радост и здравље, <br />                         да никад не оду из наше куће: <br />                         љубав, нада и православље.<br />Трећи ученик:        У сјају среће, житу и вину,                                     и комадићу славског колача,                                     тражимо себе, скромност, истину…                                     Вера у Бога стално нам јача.<br /> <br />Вероучитељ: Ево, ускоро нам је Никољдан! Они који га славе, да га у здрављу и весељу прославе, а они који на славе одлазе, да се лепо и пристојно понашају.<br />                                                  Завеса<br /> <br />Друга сцена:<br />Марко улази у собу у којој се припрема слава.<br />Деца доносе цепанице дрва.<br />Једно дете чисти метлом, брише прашину.За столом неколико жена (мајка, свекрва, родбина,…).<br /> <br />МАРКО: Добар дан!<br /> <br />ДЕДА: Добар дан, голубе! Шта има ново у школи?<br /> <br />МАРКО: Деко, данас смо причали како се спрема слава!<br /> <br />ЖЕНА 1: Миро, сеци jош лука! Треба за пасуљ.<br /> <br />ЖЕНА 2: Маро, иди у подрум и донеси оно брашно из џака. Оно јe лепше, да нам колач буде укуснији и да боље нарасте.<br /> <br />МАМА: Перо, ево ти новац, иди у радњу и купи ону белу кошуљицу за сина Марка. Он ће носити колач у цркву, па нека обуче ново одело.<br /> <br />ОТАЦ ПЕРО: Жене, мање приче, више рада, треба слава да се спреми, да госте дочекамо.<br />ДЕДА: Хајде, Марко, пиле дедино, да и ми нешто урадимо!<br /> <br />МАРКО: Хоћу, деда, шта треба? <br />  (Одлазе.<br />Деда и Марко каче икону.)<br /> <br />ДЕДА: Икона, синко, увек стоји на зиду који је окренут истоку. На тај зид се не стављају никакве друге слике. Додај ми кандило да га упалим! <br />Нека пламен овог кандила осветли и оснажи врлине и хришћанску љубав у свима нама, током целе ове године.<br /> <br />МАРКО: Дај Боже, деда!<br /> БАБА: Лело, додај ми посуду са водицом, коју је јуче поп Ћира освештао, да закувам славски колач. Кад завршим са мешењем, додаћемо разне украсе од теста. На центарално место стављамо слово.<br /> <br />УНУКА 1: Бако, стави књигу да боље учимо!<br /> <br />УНУК: И буренце да виноград добро роди!<br /> <br />БАБА: Колач мора бити лепо украшен и богат, да би и трпеза целе године била богата.<br /> <br />МАМА: Колач смо спремили, кувајте жито!<br /> <br />МАРКО: Мама, зашто кувамо жито?<br /> <br />МАМА: Славско жито се кува у част Светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, али и за покој душа свих предака у том дому.<br /> <br />УНУКА: Ми смо научили да је жито симбол васкрсења, јер  кадa се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род. Треба га припрeмaти за све славе. А како се то ради?<br />ЖЕНА: Жито кувамо у слаткој води од чистог пшеничног зрна.Жито се припрема у славу Божју,у част Светитеља кога славимо.<br />СТРИНА: Жито смо спремиле,а стринине девојчице ће лепо да га украсе.<br />ДЕВОЈЧИЦЕ: Хоћемо,хоћемо!<br />СТРИНА: Погледај, Цицо,тај пасуљ!Јесмо ли све од посних јела припремиле?<br />ЦИЦА: Јесмо,стрина,видимо се сутра на слави!Довиђења!<br />МАМА: Сутра је посебан дан,идемо на спавање,јер се ујутру мора раније устати.Марко,ти са оцем носиш колач и жито у цркву. Обуци ово свечано одело.А ти,Перо,у цркви купи велику славску свећу од чистог воска.<br /> <br />Домаћин кади око иконе и моли се.<br /> <br />ОТАЦ ПЕРО: Како пријатно мирише овај тамјан из кадионице,тако нек и теби,Господе,буде пријатна и драга ова моја молитва из срца:<br /> „Дај ми,Боже,да леп,благ дан осване<br />и отвори своју душу плаву,<br />да ми драг гост у авлију бане,<br />да запалим воштаницу праву,<br />да ми уље у кандилу плане,<br />да ужежем жишку миришљаву,<br />зрнце смоле са борове гране,<br />да окадим икону чађаву,<br />славски колач од пшенице ране,<br />крст од вина на белом чаршаву,<br />свете претке,што се воском хране,<br />кућу,чељад,воће,жито,марву<br />и гробове,знане и незнане<br />окренуте према забораву<br />где су многе тајне закључане!“<br />( Чују се  звуци црквених  звона.)<br />Сцена резања колача: Узима колач,окреће га,крстолико реже и  залива вином.Свештеник и домаћин целивају колач уз речи:<br />„Христос је са нама.“ <br />„И  јесте и биће!“, тако три пута. <br />Док се колач окреће,пева се славски тропар.<br /> <br />Долазе из цркве. Домаћин ставља на сто колач, жито и свећу . Пали свећу уз молитву (или тропар), и говори деци:<br /> <br />МАРКО: Зашто тата палимо свећу на дан славе?<br />ОТАЦ ПЕРО: Славском свећом изражавамо свечаност празника и радост укућана.<br />МАМА: Лело, како који гост стигне,прво послужи жито!Не заборави да  прво послужиш старије,па млађе.<br />ДЕТЕ: Хоћу и ја да узмем жито!<br />МАМА: Не тако,душо! Мораш устати...Сад се прекрсти...,па домаћину честитај славу,узми жито!Сад можеш сести.<br /> <br />( Долазе гости!Поздрављају се са домаћином  и домаћицом,честитају славу,поседају за сто.)<br /> <br />За ручком:<br />Сви присутни се окупе око стола.<br /> <br />ОТАЦ ПЕРО: Свети Никола, молитвама твојим помози овом дому!<br />( Узима свећу,целива је и пали.)<br /> <br />ГОСТ (кум): Стоји на врху стола, крсти се, окади све присутне, икону, колач, жито, свећу и домаћина.Предаје му кадионицу и домаћин кади остале.Остали се клањају и крсте. Домаћин  ломи славски колач,служи госте.Сви се прекрсте и узму по парче славског колача.    <br />( За столом здравица.)<br /> <br />УНУК: У име Оца и Сина и Светога Духа.<br />              Оче наш који си ......<br /> <br />ПРВИ ГОСТ: „Домаћине, добра ти срећа! <br /> Пријатељи ти долазили<br /> и здраво и весело те налазили!<br /> Крсно име славио у миру и весељу,<br /> са браћом и пријатељима.<br /> Да Бог да!“<br />ДРУГИ ГОСТ: “Помози Боже,развесели кућу.<br />                          Првом чашом,а добром срећом.<br />                          Бог нам дао срећу и здравље.<br />                          Где год се чаша вина пила,<br />                          свако добро и срећа се вила.“<br />ТРЕЋИ ГОСТ: „Да Бог да,где се крсни колач  <br />                            ломио ове године ту и догодине!<br />                           У дому се ломио, а на њиви родио.<br />                           Да Бог да  и милост Божија<br />                           колико у колачу има зрнаца,<br />                           онолико у домаћина мушких глава.“<br />ЧЕТВРТИ ГОСТ: „Ко хљеб нек су срцем благи,<br />                              ко свијећа душом прави,<br />                               као вино нек су јаки:<br />                               Благи,прави,јаки-здрави!“<br />ОТАЦ ПЕРО: Добро дошли и срећне вам биле здравице!<br /> Да нас Бог  све поживи  много љета.<br /> Да се ко браћа састајемо и славимо,<br /> а још срећније растајемо.<br />Дечје здравице:<br /> <br />ПРВО ДЕТЕ:     ( Здравица мајци )<br />                           Најлепшу здравицу<br />                           Теби ћу да срочим - <br />                           желим да Твоја реч<br />                           и Твоје очи<br /> сретну и испрате<br />                           још много селица.<br />ДРУГО ДЕТЕ:  ( Здравица деки )<br />                      <br />                          Драги деко,<br />                      да ли сам ти рек'о<br />  да те много,<br />                          много воли неко?<br />  А тај неко<br />                           што пред тобом гуче,<br /> то је твоје најдраже унуче .<br /> Што ти жели<br />                           и каже ти јавно-<br />  Живео ми сто година равно!<br /> <br />ТРЕЋЕ ДЕТЕ:  ( Здравица баки )<br /> <br />                        Драга бако,<br />                        ружо месечарко,<br />  цветај,цветај,<br />                        никад не прецветај!<br />  Буди невен,<br />                        буди ми зимзелен.<br />  Док ме сунце<br />                        твога лица греје,<br />                        снег не  може<br />                        мој смех да завеје.<br /> <br />ОТАЦ ПЕРО: Послужите се, драги гости! Могли би и да запевамо.Почни , Лело!<br />Предлог:  " Росна ливада" . . .<br />                 " Ој,Мораво" ...  <br />Крај...            <br />                        <br />Саставила :<br />Марија Јовичић,проф.<br />ВАСКРС У ДУШАМА – ЉУБАВ МЕЂУ НАМА<br />ЛИЦА:<br />баба Стана<br />деда Радиша<br />унук Вељко<br />унуке Јована и Марија<br />( Баба Стана улази у собу, певуши , седа за сто на коме су јаја, боје, луковина, траве за шарање јаја, корпа са јајима, шерпа... Све то стоји на везеном миљеу. Замишљено, себи у браду, почиње да говори.)<br />Баба: А како је само лепо време било...<br /> Кад се сетим тога , срцу ми је мило.<br /> Девојке су румене к'о јабуке биле, <br /> гоблене су везле и плеле и шиле, <br /> смејале се ведро на Васкршњи дан, <br /> сијале к'о Сунце, лепе као сан.<br /> А како су тек...<br />( У собу одједном утрчава унука Марија и прекида баку.)<br />Марија: Зар си , бако, опет у мисли одлутала? <br /> Каква те то сета наново спопала?<br /> Ма, хајде, пожури, фарбај прво јаје<br /> да нам чува кућу за све нараштаје.<br />Баба: Дете моје драго, не замери баби,<br /> присећам се, ето, не знам више шта би'.<br /> Него, хајде хитро воду ти пристави<br /> да се прво јаје за кућу остави.<br />Марија: У црвену фарбу то се јаје боји<br /> и године целе чува се и стоји.<br />( Пристави воду и убацује јаје. Улази деда Радиша.)<br />Деда: Васкрс у душама!<br /> Бог помаже – сву светлост своју свету да покаже! <br /> Данас је дан свеопште среће, <br /> кад свако срце постаје веће.<br />Баба и Марија ( истовремено):<br />Ваистину Васкрс у душама нашим!<br />( Улази Вељко у собу.)<br />Вељко: Ја ћу јаје највеће у корпи што стоји!<br /> Бако,у најлепше боје ти га обоји!<br />Марија (љутито и гласно):<br /> Ти си нестрпљивко и несташлуке правиш,<br /> са ,,Васкрс у душама“ треба да се јавиш!<br />Баба: Немој да га грдиш,научиће реда,<br /> а за то нек буде одговоран деда.<br /> ( Прети прстом деди који се смешка...)<br /> Зато хајде,деда, брчине не сучи,<br /> већ унука свога реду ти научи.<br /> ( Смеје се и милује Вељка. Деда замишљено гледа у даљину и смеје се, прилази Вељку и љуби га.)<br />Деда: Кад га деда његов на кркаче стави<br /> биће прави јунак, нек се важан прави! <br /> ( Узима Вељка и одлазе из собе. Улази Јована, носи маслачак, цвеће, траве, пева, насмејана је и радосна.)<br />Јована: Васкрс у душама свима!<br /> Обојимо јаја за љубав,срећу и здравље!<br /> Рођени моји,време је за славље!<br />Баба и Марија: Ваистину Васкрс у душама нашим!<br /> ( Њих две фарбају и шарају јаја.)<br />Јована: Хајде,бако,причај лекарије своје-<br /> како беље да постане ово лице моје?<br /> А румени образи како да се створе,<br /> да заруде фино к`о румене зоре?<br />Баба: Баш таква каква си,ведра и чила,<br /> што би , благо баки, другачија била?<br />Марија: Знам ја добро, бако, шта би она хтела,<br /> њој се свиђа Ђорђе с краја нашег села.<br /> ( Јована почиње да јури Марију око стола и љутито говори.)<br />Јована: А што лажеш баку, зар те није срам?<br /> Зашто мени треба, то ја ваљда знам.<br />Бaбa: Мир,мир, драга децо моја !<br /> Рећи ћу вам све...<br /> Ако се волите, не свађајте се !<br /> Него, хајде да бојимо јаја разна многа,<br /> бојама и шарама да насмејемо анђеле и Бога.<br /> ( Вади цуваркућу,прекрсти се,пољуби је.)<br /> Ово јаје прво, кућу нек нам пази,<br /> све недаће смело оно нек погази.<br /> ( Марија и Јована загрле и пољубе баку.)<br />Баба: Из подрума донесите<br /> баки брашна бела, <br /> Васкршњу плетеницу ( погачу )<br /> бака би вам сплела.<br />Марија: Зашто се плетеница,<br /> бако моја, прави?<br />Баба: Да се прво јаје у њу, чедо, стави,<br /> да се слатко руча док се Васкрс слави.<br />Марија: Хајде онда, пожуримо<br />ми по брашно бело,<br />бакиној плетеници<br />дивиће се село.<br />Јована: И ја ћу да научим<br />како да је правим<br />и прво ћу јаје<br />у њу да поставим.<br /> ( Истрчавају напоље.)<br />Баба:Златне су ми унуке<br />к'о хлеб из фуруне.<br />Лепе су ми оне<br />к'о хлеб кад се злати,<br />зато ће им бака<br />све најлепше припремати.<br />( Унуке доносе брашно, дају га баки, она га сипа у чинију, унуке додају со и воду.<br />Наилазе Вељко и деда.)<br />Вељко: Васкрс у душама, бакице мила,<br /> здрава и срећна ти ми увек била !<br />Баба: Здрав и ти био, бакино злато,<br /> ти си моје срце од Бога дато.<br /> ( Даје му јаје. Вељко загледа јаје, радује се.)<br />Вељко: Сад ћу да идем по целоме селу,<br /> на двобој изазваћу храбро варошицу целу.<br /> ( Деда суче бркове, загледа јаја.)<br />Деда: Деда је стар, а унук мали,<br /> но ко ће мене да похвали ?<br /> ( Гледа у баку.)<br /> Мудар је деда к'о пчела био,<br /> унука свога обичајима научио.<br />Баба: Паметан ти си баш као пчела,<br /> некад те свака девојка хтела.<br /> Ал' мени хвала исто прија,<br /> од сваке бејах паметнија.<br /> ( Смеје се поносно.Улазе Јована и Марија и деле, стављају на главу венчиће осталима. Вељко се отима, не дозвољава да му ставе венац.)<br />Вељко: Девојчици приличи да венац носи,<br /> шта ће венац дечаку у коси?<br /> Шајкачу ми стави, па да будем јак,<br /> важан да се правим - дедин сам јунак.<br /> ( Деда узима своју шајкачу, приноси је Вељковој глави, одмахује главом.)<br />Деда: Ставио би деда,ал` се мало боји,<br /> велика је шајкача, па ти баш не стоји.<br /> У венцу су босиље и пролећне траве,<br /> да ти мишице буду велике и здраве.<br /> И понека срећна детелина <br /> да имаш и стаса, а и гласа фина.<br />Вељко: Онда ћу ја венац к`о круну да носим<br /> и сваком ћу својом срећом и снагом да пркосим.<br /> ( Сестре му стављају венац, љубе га, он збуњено пипа венац на глави. Сви се загрле и изљубе.) <br />Деда: Христос васкрсе у љубави!<br />Баба: Једну нам поруку он остави!<br />Деда: Ону што наду вечиту буди -<br />Сви: волите, волите, волите се људи!<br />Аутор:<br />Марија Јовичић, проф.<br /> ХЛЕБ У КРАТКИМ ГОВОРНИМ ФОРМАМАИЗРЕКЕ О ХЛЕБУ:• Рударски хлеб је са седам кора.• Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем.• Хлеб је извориште снаге и живота човечијег.• У хлебу Бог пребива.• Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача.• Нема хлеба без мотике.• У ратара црне руке, а бела погача.• Зрно по зрно – погача, камен по камен – палача.• Добар као лебац.• Трбухом за крухом, синоном за печалбу.• Хоће преко хлеба погаче, синоним за нескромног човека.• Лези хлебу да те једем, синоним за лењог човека.• Из црне земље, бео хлеб.<br />• Кога ти хлебом, он тебе каменом.<br />БЛАГОСЛОВИ И КЛЕТВЕ ВЕЗАНЕ ЗА ХЛЕБ:• Где погаче ломили, жито да роди!• У млину се надомиљало, у наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!•Лебац ти се огадио!<br />ЗАГОНЕТКЕ О ХЛЕБУ:• Одозго црвено, одоздо црвено, а унутра месо без кости. <br /> (хлеб)• Без коже уђе, са кожом изађе.<br /> (хлеб)<br />• Најпре ме коњма газе, (гувно)затим ме, јаох, сатру, (жрвањ)па онда ме водом даве, (мешење хлеба)а затим трпим ватру. (печење хлеба)И ножем ме јоште секу -тако с' са мном ради - ал' ја ипак цео народспасавам од глади.<br /> (хлеб)<br />ХЛЕБ У ЗДРАВИЦАМА:<br />-Да су нам живи младенци,<br />да остаре, да обеле, <br />да се из бољег у боље селе,<br />да се сложе и умноже,<br />да са слажу ко со и хлеб !<br />-У част домаћина <br />вино се пије.<br />У здравље укућана<br />погача се сече.<br />И тако се молиш Богу<br />да кућа буде пуна деце!<br />Уздравље!<br />-Да Бог да,где се крсни колач  <br />ломио ове године ту и догодине!<br />У дому се ломио, а на њиви родио.<br /> Да Бог да  и милост Божија<br /> колико у колачу има зрнаца,<br />онолико у домаћина мушких глава.<br />ВРСТЕ ХЛЕБА У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ<br /> <br />“ Хлеб не расте на дрвету<br />нит' се чува у бурету.<br />Њега праве руке јаке<br />од квасца и воде млаке.<br />Затим иде мало брашна,<br />па машина једна страшна<br />све окрене и помеша<br />док не настане смеша.<br /> Смеша се пече на двеста степени<br />док сасвим не порумени.<br />Онда се извади и послужи<br />на тањир један дужи,<br />па се једе све у сласт,<br />а пекару свака част.“<br /> Добрица Ерић<br /> <br /> У чачанском крају се месе и пеку хлебови разних боја,величина,облика и укуса.За сваког има понешто...<br />Традиционално се хлеб још увек најчешће припрема од пшеничног брашна, али временом га интегралне житарице потискују и добијају све запаженије место.Чачанска трпеза се не може замислити без проје (хлеб од кукурузног брашна). Из кухиња старијих домаћица још увек се може осетити мирис топле погаче,а ако остане теста, њихове веште руке испећи ће неку лепињу на плотни, исплешће нежну плетеницу,обрадоваће своје унучиће слатком или сланом кифлом, ђевреком, перецом, земичком... Знају оне и за двопек који припремају када је неопходно да хлеб дуже стоји.<br />РЕЦЕПТИ СТАРИХ ДОМАЋИЦА ЧАЧАНСКОГ КРАЈА<br />ПРЕСНА ПОГАЧА<br />600г брашна,300мл воде,1кашичица соде бикарбоне или прашка за пециво, 1кашичица соли<br />У суду за мешење сода бикарбона се помеша са брашном,дода се со растворена у мало воде,па се додаје и преостала вода и замеси се тесто.По потреби додати брашно или воду јер тесто треба да буде средње меко. Тесто треба добро да се умеси и да буде глатко. Тесто се обликује округло,стави у брашном посуту тепсију и равномерно распореди. Остави се да стоји пола сата и пече у добро загрејаној рерни 250-300 степени око 40 минута. Пре печења површина се може избоцкати врхом виљушке на неколико места.<br />СУНЦОКРЕТ ПОГАЧА<br />1кг пшеничног брашна 500 мл млаке воде,2кашичице соли,1кашичица шећера,50г свежег квасца,2кашике уља,око 150 г посног маргарина, ким<br />Квасац и шећер ставити у мало млаке воде да надође. <br />У одговарајућем суду умесити тесто од брашна,квасца,уља и соли(со се може растворити у мало воде) и млаке воде. Tесто треба да буде средње меко,па ако је потребно додати још мало воде или пак брашна. Тесто умесити да се добро уједначи и оставити да стоји сат времена. За то време премесити тесто 2-3 пута. На крају тесто поново премесити и поделити на четири дела једнаке масе. Један део се обликује у лопту а преостала три дела се округло обликују па се онда развуку у кору дебљине око једног центиметра. Једна кора се намаже маргарином,преко ње се стави друга,премаже се и исто се уради и са трећом кором. Поређане коре се исеку на осам или дванаест делова у виду троуглова (од средњег дела коре ка крајевима). Сваком делу врх савити према ширем делу на горе и ређати их у дубљу шерпу посуту брашном тако да шири део буде ка зиду шерпе. Лоптасто обликовани део ставити у средину, прилагодити облик и оставити тесто да стоји 40-60 минута да нарасте и да се делови сами споје. Пре печења површину средњег дела премазати водом и посути кимом. Могу се одозго на неколико места ставити парчићи маргарина. Пећи у загрејаној рерни на 250-300 степени 30-40 минута.<br />ХЛЕПЧИЋИ СА СУВИМ ВОЋЕМ<br /> <br />1кг брашна, 400 г сувих шљива очишћених од коштица, 400 г смокава, 400 г сувог грожђа, 50 г квасца, 1 кесица ванилин шећера, 3 кашичице шећера, кашичица цимета<br />Суво воће опрати, скувати, оцедити воду и оставити да се вода прохлади, а воће самлети. Квасац и шећер растворити у мало млаке воде да квасац надође. Брашно сипати у одговарајући суд и уз додатак квасца, самлевеног воћа, осталих састојака и воде од кувања воћа, замесити тесто. Вода се додаје у количини у којој је потребна да се добије средње меко тесто. Тесто уједначити и оставити да надође око 1 сат времена. За то време премесити тесто 2-3 пута. Потом тесто поново преместити и поделити на комаде уједначене масе (80-100 грама) и обликовати хлепчиће. Ређати их у брашном посут плех или премазан воском(након што се плех загрејао) и оставити да надођу. Пећи их на 200-250 степени 30-40 минута.<br />МЛАДЕНЧИЋИ<br /> <br />500 мл млаке воде,1 кг брашна, 2 кашике уља, 4 кашике шећера, 30 г свежег квасца, мало соли, мед, млевени ораси (по жељи)<br />Квасац и шећер растворити у мало млаке воде да квасац надође. У суду у ком је брашно замесити тесто уз додатак квасца, соли, уља и остатак млаке воде. Тесто треба да буде мекше, али да се не лепи. Добро изједначити тесто мешењем и оставити тесто да нараста око сат времена. Премесити тесто 2-3 пута за то време. Потом поново премесити и развући тесто у кору дебљине око центиметар. Сећи младенчиће модлом округлог облика или чашом. Ређати у брашном посут плех и оставити да поново надођу . Када се охладе, премазивати медом и посипати млевеним орасима.<br />ХЛЕБ СА ОВСЕНИМ ПАХУЉИЦАМА<br /><ul><li>1кг пшеничног брашна, 200г овсених пахуљица, 400 мл вруће воде, 50г свежег квасца, 2 кашичице соли, 1 кашика уља, 2 кашике меда, мало шећера</li></ul>Пахуљице од овса ставити у одмерену количину вруће воде да у њој стоје око 1 сат да набубре. Квасац растворити у пола шољице млаке воде и додати мало шећера. Када квасац надође, тј. удвостручи запремину, помешати квасац и пахуљице. Додати уље,со и мед. Све ове састојке додати у брашно,које се налази у одговарајућем суду и замесити тесто да постане глатко. Затим ставити на брашном посуту даску или радну површину и месити док не постане уједначено. Лоптасто обликовано тесто вратити у брашном посут суд и прекрити влажном салветом. Током стајања тесто премесити 2-3 пута . Када тесто удвостручи запремину,поново га ставити на брашном посуту даску и премесити. Тесто поделити на неколико делова уједначене масе и обликовати лоптице или векнице,ставити их у уљем подмазану тепсију, прекрити и оставити да одстоје још око 15 минута. Загрејати рерну на 250 степени и пећи око 50 минута. Пред крај печења смањити температуру или покрити хлеб фолијом или одговарајућим папиром да горња кора не загори.<br />ХЛЕБ СА КРОМПИРОМ<br /> <br />1кг просејаног брашна, 500 г белог кромпира, 50 г квасца, млака вода,мало шећера, мало соли<br />Кромпир опрати, скувати у љусци, па кад се мало охлади ољуштити и пропасирати. Квасац и шећер раство

×