Prakticna nastava   cns - treci blok - senzibilitet, vidni sistem
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share

Prakticna nastava cns - treci blok - senzibilitet, vidni sistem

  • 1,299 views
Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
1,299
On Slideshare
1,299
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
1
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. SENZIBILITET
  • 2. ISPITIVANJE SLUHA ZVUCNOM VILJUSKOM
  • 3. • Zvuk je longitudinalno mehaničko titranje čestica neke sredine, koje se kao područja zgušnjenja i razrjeđenja širi prostorom.• Zdravo uho čuje zvukove čije su frekvencije titranja između 20 i 20 000 Hz.• Oštedenje sluha - nagluhost, može biti posljedica – oštedenja provodnog aparata uha i tada govorimo o provodnoj (konduktivnoj) nagluhosti. – Oštedenjem pužnice ili slušnog živca nastaje živčana (perceptivna) nagluhost. – moguda su i kombinovana oštedenja, pa govorimo o mješovitoj nagluhosti.• Da bi se odredio intenzitet oštedenja, u klinici se koriste elektronički oscilatori - audiometri (audiometrija).
  • 4. • Dijagnoza vrste nagluhosti (kvalitativna), tzv. akumetrija, može se jednostavno odrediti uz pomod zvučne viljuške.• Direktnim prislanjanjem ustitrale viljuške uz kosti lobanje, titranje se prenosi kroz kost do tečnosti u pužnici, pa se zvuk, zapravo, provodi mimo provodnog aparata uha.• Na taj način je mogude razlučiti oštedenja provodnog od oštedenja perceptivnog dijela slušnog aparata.• fiziološki put provođenja zvuka je kroz provodni aparat, preko sistema slušnih koščica, dok se zvuk na granici vazduh-kost reflektuje i ne dovodi do osjeta sluha.
  • 5. DL DL DL DLUhoSluh čuje čuje čuje skraćeno čuje skraćeno čuje skraćenoWeber W  W W WRinne ++ + -- ++ +-Schwabach norm. norm. norm. produž. norm. skrać. norm. skrać.NALAZ uredan sluh provodna živčana mješovita nagluhost nagluhost nagluhost L L L
  • 6. • izvođenje vježbe• Da bi se pristupilo utvrđivanju vrste nagluhosti, najprije, zapravo, treba ustanoviti postojanje nagluhosti.• To se čini tako da ispitivač (za kog se pretpostavlja da ima normalan sluh) postavlja naizmjenično ustitralu viljušku tik ispred uha ispitanika (slika 89b) i ispred svog uha.• U trenutku kad ispitanik kaže da je prestao čuti ton, viljušku osluškuje ispitivač da bi utvrdio preostalu jačinu tona (ukoliko ona postoji).• Postupak se ponavlja za drugo uho ispitanika.• Ispitivač treba ustanoviti da li ispitanik ima nagluhost na jednom i/ili drugom uhu, tj. da li "čuje", "čuje skradeno" ili "čuje jako skradeno". Zatim se pristupa ogledima kojim se utvrđuje vrsta nagluhosti.
  • 7. •  Weber-ov ogled.• Drška ustitrale viljuške čvrsto se prisloni na tjeme ispitanika (prethodno razmaknuti kosu) (slika 89a). Zvuk do unutrašnjeg uha sada dolazi kroz kost, jer titranje viljuške, čvrsto prislonjene uz kost, uzrokuje titranje kosti. Tako se zvuk provodi mimo provodnog aparata uha. Ispitanik sa obostrano normalnim sluhom lokalizovade izvor zvuka u sredini glave. Ukoliko ispitanik lokalizuje ton na stranu zdravog uha (tj. uha s boljim sluhom), radi se o živčanoj nagluhosti (jer se zvuk, mada je mimoišao provodni sistem, ne može dalje prenijeti kroz oštedenu pužnicu ili slušni živac). Ako ispitanik lokalizuje ton na stranu bolesnog uha, radi se o provodnoj nagluhosti. Naime, zbog oštedenja provodnog sistema uha, uticaj vanjske buke u smislu zaglušivanja je manji u bolesnom uhu, te se zvuk koji dolazi kroz kost do unutrašnjeg uha bolje percipira. Stoga se ogled ne smije provoditi u potpuno tihoj prostoriji (camera silenta), ved u prostoriji s umjerenom bukom (oko 30 dB). Weber-ov ogled se koristi u klinici za jednostavno određivanje vrste nagluhosti, posebno jednostrane.
  • 8. •  Bing-ov ogled• Ovaj se ogled nastavlja na prethodni. Naime, nakon što ispitanik prestane čuti ton ustitrale viljuške na tjemenu, treba prstom zatvoriti vanjski slušni kanal: ovim simuliramo začepljenje kakvo bi nastalo usljed provodne nagluhosti. Tako se spriječava da buka izvana ometa slušanje zvuka koji se prenosi kroz kost, te bi trebalo da se zvuk bolje čuje. Ako ispitanik ponovo odmah čuje ton - radi se o normalnom sluhu, a ako se to ne desi, radi se o provodnoj nagluhosti. Razlog tome je što je zbog oštedenja provodnog aparata uha ved bilo onemogudeno zaglušivanje vanjskom bukom, pa kada se prstom začepi vanjski slušni kanal, zapravo se ništa nije promijenilo.
  • 9. •  Rinne-ov ogled• Izvodi se tako da se ustitrala viljuška naizmjenično (svakih nekoliko sekundi) drži tik ispred vanjskog slušnog kanala ispitanika, a potom se drškom pritisne na mastoidni nastavak temporalne kosti (slika 89c). To se čini sve dok se u jednom od tih položaja ne prestane čuti ton. Kod zdravog je uha duža vazdušna vodljivost (viljuška ispred uha). Ako je duža koštana vodljivost (držak viljuške na mastoidu), radi se o provodnoj nagluhosti (jer je zbog oštedenja provodnog sistema uha uticaj vanjske buke, u smislu zaglušivanja, manji, pa su uslovi percepcije tona kroz kost bolji). Ispitivanje se vrši za svako uho posebno. Koristi se u klinici da se odredi postoji li smetnja u provodnom aparatu uha.
  • 10. •  Schwabach-ov ogled• Koristi se kod određivanja obostrane nagluhosti, jer je referentno zdravo uho ispitivača (za razliku od jednostrane nagluhosti koja se određuje u Weber-ovom ogledu, gdje je referentno zdravo uho ispitanika). Izvodi se tako da se držak ustitrale viljuške naizmjenično stavlja na mastoid ispitivanog uha (ispitanika) i mastoid zdravog uha ispitivača. Ako oba prestanu čuti ton praktično istovremeno, ispitanik nema nagluhost (Sch. normalan). Čuje li ispitanik krade od ispitivača, tada postoji oštedenje u perceptivnom aparatu uha ispitanika (Sch. skraćen). Ali ako ispitanik čuje duže od ispitivača, postoji provodna nagluhost kod ispitanika (Sch. produžen).
  • 11. OKO