Гравитациона сочива и Гпосматрачка космологија   ПРЕДРАГ ЈОВАНОВИЋ   АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА            БЕОГРАД
Преглед предавањаΛCDM космолошки модел: полазне претпоставке, FLRW метрика,                                   р           ...
Космолошки моделиПредмет космологије:настанак, еволуција иструктура космоса навеликим скаламакосмолошки моделиописују косм...
Стандардни ΛCDM космолошки модел  описује космос након завршетка његове инфлаторне фазе● најједноставнији модел који је у ...
Хаблов закон● a(t) – фактор пропорционалности између растојања         a (t )                                             ...
Фридманове једначине               и једначина стања3. Материја у космосу се моделује помоћу идеалног флуида: o изотропан ...
Параметри космолошког модела● Критична густина космоса:                                         Ω0 = Ω M + Ω Λ            ...
Космолошке мере за растојање I  формула за претварање космолошког црвеног помака z у растојање D  у космосу који се шири, ...
Космолошке мере за растојање II3. Растојање за луминозност (енг. “luminosity distance”):   мери се помоћу стандардних     ...
Посматрачка космологијаЦиљ: изучавање настанка, еволуције и структуре космоса навеликим скалама користећи одговарајућа аст...
Супернове типа Ia настају у блиским двојним системима стандардне свеће јер имају исту апсолутну величину M која је позната...
(Perlmutter et al. ApJ, 1999,517,517 565):
ΩМ = 0.29, ΩΛ = 0.71, Ωk = 0      0 29       0 71Riess et al. 2004, ApJ, 607, 665
Утицај тамне енергије на коначнусудбину космоса: убрзано ширење
Тамна енергија: Нобелова награда     из ф        физике за 2011. Убрзано ширење космоса откривено помоћу посматрања удаљен...
Космичко микроталасно позадинско зрачење (CMBR)Реликтно зрачење из периодарекомбинације, око 380.000година после Великог п...
CMBR као потврда Великог праска
COBE & WMAP1. Cosmic Background Explorer (COBE): CMBR има планковски спектар (најсавршенији спектар зрачења црног тела у п...
Одређивање космолошких параметара              из угаоног спектра CMBR                 у            р• одређују се из угао...
Вредности космолошких параметара        (Jarosik et al. 2011, ApJS, 192, 14)
Усаглашени параметри космолошког модела     и састав космоса у садашњој епохи                          д    ј             ...
Гравитациона сочива  угао савијања светлости у гравитационом пољу:                                  1. Johann Georg von   ...
Dennis Walsh,D    i W l hBob Carswell,Ray Weymann1979. открили 979     рдвојни квазарQSO 0957+561и потврдили дасе ради огр...
Квазар RXJ1131-1231Квазар Q2237+030 на z=1.695 (Ајнштајнов крст)и галаксија-сочиво ZW2237+030 на z=0.0394
Одређивање H0 из временског кашњења             светлости појединачних ликова                                     • Kochan...
Откривање удаљених галаксија                                    Најдаља позната галаксија до 2008. на                     ...
Најдаља позната   јгалаксија до 2011,настала пре 13.5милијарди година,откривена јепомоћу ефекта гр.сочива од странегалакти...
Равне ротационе криве код спиралних     галаксија: тамна материја?                      1.Хало тамне материје             ...
Детекција тамне материје помоћу             гравитационих сочива              р     ц                                     ...
Тамна материјa као гравитационо сочиво Тамна материја груписана   Тамна материја равномерно око јата галаксија         рас...
Галактичко јато 1E 0657-558 (“Bullet cluster”):први директан доказ постојања тамне материје
Тамна материја и настанак јата галаксија             1E 0657-558                   57 55
Просторна расподела тамне материје
Супротан пример: галактичко јато Abell 520Такође судар галактичких     ђ уд рјата али се, за разлику од1E 0657-558, центар...
Супер-масивне  црне рупе у центрима  активних  галаксија I   Лево: NGC 5548 - Сејфертова (активна) галаксија              ...
Супер-масивне црне рупе уцентрима активних галаксија II
Релативистички акрециони диск око     супер масивне     супер-масивне црне рупе
Нумеричке симулације Х-зрачења               из акреционог дискаJovanović & Popović 2009. "X-ray Emission From Accretion D...
Нумеричке симулације акреционог диска са великом инклинацијом (i=75o)око ротирајуће црне рупе (Кер метрика) за различите в...
Нумеричке симулације акреционог диска у Шварцшилдовој метрициза различите вредности инклинације диска (лево) и одговарајућ...
Облик линије Fe Kαемитоване из танкогпрстена акрециног р        рдискаJovanović & Popović,2008, Fortschr. Phys2008 Fortsch...
Промене линије Hβ код квазара 3C390.3 Претпоставка да те промене изазива пертурбација у акреционом диску               Jov...
Положаји пертурбационе области уакреционом диску квазара 3C390 3                         3C390.3      Jovanović et al. 201...
Утицај гравитационих микросочива на    зрачење из акреционог диска
Утицај гравитационих микросочива на  Х-зрачење  Х зрачење из акреционог диска око       супер-масивне црне рупеЈовановић, ...
Мапа појачања за “М       ј           “типични” систем                            ”гравитационих сочива и одговарајућекрив...
Статистика гравитационих сочиваОптичка дебљина τ – вероватноћа да се посматрају ефекти гравитационих сочиваОдређује се из ...
Оптичка дебљина за космолошки распоређена          гравитациона микросочива           р     ц         р• Zakharov, Popović...
Оптичка дебљина за гравитациона                 макросочива                    р                              • Veron-Cett...
Могући узроци неслагања грав. сочива са    усаглашеним космолошким моделом                                                ...
Закључци1. временско кашњење светлости из појединачних ликова гравитационих сочива даје мање вредности за H0 (тј старији к...
Хвала на пажњи!!!
Predrag Jovanovic - Gravitational Lensing and Observational Cosmology
Predrag Jovanovic - Gravitational Lensing and Observational Cosmology
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Predrag Jovanovic - Gravitational Lensing and Observational Cosmology

936

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
936
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Predrag Jovanovic - Gravitational Lensing and Observational Cosmology

  1. 1. Гравитациона сочива и Гпосматрачка космологија ПРЕДРАГ ЈОВАНОВИЋ АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА БЕОГРАД
  2. 2. Преглед предавањаΛCDM космолошки модел: полазне претпоставке, FLRW метрика, р , р ,Хаблов закон, Фридманове једначине, једначина стања, параметриКосмолошке мере за растојањеПосматрачка космологија р ј– тестови за одређивање космолошких параметара:1. Супернове типа Ia (SN Ia)2. Космичко микроталасно позадинско зрачење (CMBR)3. Гравитациона сочива: Јака: одређивање H0 из временског кашњења сигнала и детекција галаксија на великом црвеном помаку (природни телескопи) Слаба: детекција тамне материје Статистика: одређивање густинских космолошких параметара могући узроци неслагања са другим методама и будући посматрачки пројекти који треба да дају решењеЗакључци
  3. 3. Космолошки моделиПредмет космологије:настанак, еволуција иструктура космоса навеликим скаламакосмолошки моделиописују космос у некомпериоду његове еволуцијеод Великог праска докраја инфлаторне фазе:космолошки модели којеизучава квантна укосмологијаод краја инфлаторне фазе па надаље: космолошки модели заснованина општој теорији р ј р ј релативности ((ОТР))стандардни (ΛCDM) космолошки модел
  4. 4. Стандардни ΛCDM космолошки модел описује космос након завршетка његове инфлаторне фазе● најједноставнији модел који је у сагласности са посматрањима структура на великим скалама, CMBR и SN Ia● FLRW метрика + Фридманове једначине + једначина стања Полазне претпоставке: 1. интеракцију геометрије простор-времена и материје описују ј ј ј ј 1 8π G једначине поља ОТР: Rαβ − Rgαβ + Λgαβ = 4 Tαβ 2 c 2. важи космолошки принцип, тј. на великим скалама космос је: хомоген: исти на свим местима (не постоји специјално место - центар) изотропан: исти у свим правцима (не постоји специјалан правац - оса) Фридман-Леметр-Робертсон-Вокер-ова (FLRW) метрика: р д р р р ( ) р ⎡ dr 2 ⎤ ds2 = −c dt + a (t ) ⎢ 2 2 2 + r 2 ( dϑ 2 + sin 2 θ dϕ 2 )⎥ , ⎣ 1 − kr 2 ⎦ r, φ, - координатни систем везан за посматрача који се креће заједно са ј ћ ј ширењем свемира (енг. “comoving coordinates”); a(t) – бездимензиони фактор скалирања (“величина свемира”); k – параметар просторне кривине
  5. 5. Хаблов закон● a(t) – фактор пропорционалности између растојања a (t ) D (t ) = D ( t0 ) у различитим епохама космолошког времена: a ( t0 )● Хаблов параметар (константа) и параметар успорења: a & (H > 0 – ширење; a (q > 0 – успорење; && H ( t ) := , H 0 = H ( t0 ) q=− a H < 0 – скупљање) aH 2 q < 0 – убрзање)● Хаблово време и радијус: tH := 1/H0; rH := c/H0● Хаблов закон: & = a D = a D = H ⋅D Vr = D & & 0 a0 a (Lemaître, 1927, ASSB, 47, (Lemaître 1927 ASSB 47 49)● Космолошки црвени помак: Δλ 678 a ( t0 ) λ0 λ0 − λe 1+ z = = = 1+ a ( te ) λe λe● Kосмос се убрзано шири: Велики прасак (Hubble, 1929, PNAS, 15, 168)
  6. 6. Фридманове једначине и једначина стања3. Материја у космосу се моделује помоћу идеалног флуида: o изотропан у свом систему мировања o не проводи топлоту и нема вискозност o потпуно карактерисан притиском p(t) и густином ρ(t) за FLRW метрику и идеални флуид са густином ρ и притиском p, ф једначине поља ОТР се своде на Фридманове једначине: 2 ⎛ a ⎞ 8π G & kc 2 Λc 2 a && 4π G ⎛ 3 p ⎞ Λc 2 ⎜ ⎟ = ρ− 2 + , =− ⎜ρ + 2 ⎟+ ⎝a⎠ 3 a 3 a 3 ⎝ c ⎠ 3 Једначина стања за идеални флуид: −3(1 + w ) o бездимензиони параметар w такав да је: p = wρ c 2 ⇒ ρ = ρ 0 a o Фридманове једначине: еволуција космоса функција само од ρ o нерелативистичка материја (барионска материја, CDM): w = 0 o релативистичка материја (зрачење, материја у раном космосу): w = 1/3 o тамна енергија: w = -1
  7. 7. Параметри космолошког модела● Критична густина космоса: Ω0 = Ω M + Ω Λ k =0 1. Фридманова једачина ⇒ Λ= 0 2 3H 2 3H 0 ρ cr = ⇒ ρ cr 0 = 8π G 8π G Густински параметри: ρ ρ0 8π G ρ0 Ω= ⇒ ΩM = = ρcr ρcr 0 3H 02 Λc 2 kc 2 ΩΛ = 2 Ωk = − 2 2 3H 0 a0 H 0 Раздвојени доприноси: ΩМ = Ωm + Ωr једначина стања ⇒ 1. Фридманова једначина ⇒ ⎧ ρ m = ρ m 0 a −3 , w = 0 ⎧Ω m = ρ m ρ cr Ω M + ΩΛ + Ωk = 1 ρ=⎨ ⇒⎨ ⎩ ρ r = ρ r 0a , w = 1 3 ⎩ Ω r = ρ r ρ cr −4
  8. 8. Космолошке мере за растојање I формула за претварање космолошког црвеног помака z у растојање D у космосу који се шири, D се дефинише у зависности од примене ј1. Растојање на основу Хабловог закона (енг. “comoving distance” ): dz ′ z c DC = ∫ H0 Ω M (1 + z ′ ) + Ω k (1 + z ′ ) + Ω Λ 3 2 0 користи се код Хаблових дијаграма остала космолошка растојања се могу изразити преко DC ј (њихове дефиниције биће дате само за најједноставнији случај: Ωk = 0)2. Растојање за угаони пречник (енг. “angular diameter distance”): мери се помоћу стандардних космолошких лењира: ћ објекти чији се линеарни дијаметар d не мења са космолошким временом: DA = d / θ, где је θ посматрани угаони дијаметар D DA = C користи се код CMBR и гравитационих сочива 1+ z
  9. 9. Космолошке мере за растојање II3. Растојање за луминозност (енг. “luminosity distance”): мери се помоћу стандардних ћ космолошких свећа: објекти чија се луминозност L не мења са космолошким временом: DL = L , 4π F где је F измерени флукс DL = (1 + z ) DC = (1 + z ) DA 2 користи се за растојања до SN I ј Ia постоје и друге дефиниције за космолошка растојања коришћење неодговарајућег D ћ ј ћ узрокује грешке које расту са z H0 = 72 km/s/Mpc, ΩМ = 0.27, ΩΛ = 0.73
  10. 10. Посматрачка космологијаЦиљ: изучавање настанка, еволуције и структуре космоса навеликим скалама користећи одговарајућа астрономска посматрања(космолошке тестове)своди се на одређивање космолошких параметараТестови за одређивање космолошких параметара:1. помоћу DL: SN Ia, цефеиде у другим галаксијама, Тали-Фишерова и Фабер-Џексонова релација2. помоћу DA: CMBR, BAO, гравитациона сочива3. помоћу статистике удаљених објеката: број галаксија веома слабог сјаја у функцији њиховог флукса и црвеног помака, статистика грав. сочива
  11. 11. Супернове типа Ia настају у блиским двојним системима стандардне свеће јер имају исту апсолутну величину M која је позната (≈ -19m.5) 19 5) привидна величина m се мери z се мери спектроскопски космолошки параметри се одређују из (Perlmutter et al. ApJ, 1997, 483, 565):m ( z ) = M + 5log DL ( z; Ω M , Ω Λ , H 0 ) + 25 “Supernova Cosmology Project” “High-Z SN Search”
  12. 12. (Perlmutter et al. ApJ, 1999,517,517 565):
  13. 13. ΩМ = 0.29, ΩΛ = 0.71, Ωk = 0 0 29 0 71Riess et al. 2004, ApJ, 607, 665
  14. 14. Утицај тамне енергије на коначнусудбину космоса: убрзано ширење
  15. 15. Тамна енергија: Нобелова награда из ф физике за 2011. Убрзано ширење космоса откривено помоћу посматрања удаљених супернових Saul Perlmutter Brian P. Schmidt Adam G. Riess Ширење космоса услед тамне енергије
  16. 16. Космичко микроталасно позадинско зрачење (CMBR)Реликтно зрачење из периодарекомбинације, око 380.000година после Великог праска(z ≈ 1000 - 1100)Услед ширења космоса плазмасе охладила на око 3000 К штоје омогућило рекомбинацијупротона и електрона унеутрални водоникФотони ретко интерагују саФ јнеутралном материјом па јетада космос постао прозиранза њих (раздвајање фотона одбарионске а ер је)бар о ске материје)Температура CMBR коју ми Planck, 2009сада детектујемо је Т = 2.725 K,што је за око 1100 пута мањеод Т из доба рекомбинације(због z)
  17. 17. CMBR као потврда Великог праска
  18. 18. COBE & WMAP1. Cosmic Background Explorer (COBE): CMBR има планковски спектар (најсавршенији спектар зрачења црног тела у природи) ) Анизотропија (угаоне варијације) у температури CMBR услед кретања фотона кроз нехомогене области космоса Нехомогености настале услед тзв. акустичних Н COBE осцилација Густинске пертурбације у раном космосу изазиване супротстављеним дејством гравитације и притиска, које се понашају као ј ј ј акустични таласи Угаони спектар Варијације у температури: пеге на слици CMBR (WMAP)2. Wilkinson Microwave Anisotropy Probe py (WMAP): анизотропија CMBR реда величине 10-5 К космологија као прецизна посматрачка наука у угаони спектар: зависност амплитуда темпе- р уд ратурских флуктуација пега од њихових угаоних величина, добијен помоћу хармонијске анализе
  19. 19. Одређивање космолошких параметара из угаоног спектра CMBR у р• одређују се из угаоних величина пега, тј. из положаја пикова на угаоном спектру l ( l + 1) Cl π π DA ( z )• Page et al. 2003, ApJ, 148,233: ΔT 2 = , l= = 2π θ rs ( z ) l• l – индекс хармоника (мултипол); Cl – спектрална густина; θ – угаона величина пега• rs – радијус звучног хоризонта, тј. радијус густинске пертурбације (звучног таласа) на којем су се фотони раздвојили од барионске материје (линеарни радијуси пега)
  20. 20. Вредности космолошких параметара (Jarosik et al. 2011, ApJS, 192, 14)
  21. 21. Усаглашени параметри космолошког модела и састав космоса у садашњој епохи д ј Најважнији резултат стандардног ΛCDM космолошког модела: више од 95% садашњег састава космоса има непознату природу
  22. 22. Гравитациона сочива угао савијања светлости у гравитационом пољу: 1. Johann Georg von Soldner (1804): 2. Albert Einstein (1915): Потпуно помрачење Сунца 1919:1. Нема савијања: Θ = 0"2. Њутнова механика: Θ = 0 ".873.3 ОТР: Θ = 1 ".75 75 Потврда Ајнштајнових предвиђања: Θ = 1 ".98 ± 0 ".12 Θ = 1 ".61 ± 0".30
  23. 23. Dennis Walsh,D i W l hBob Carswell,Ray Weymann1979. открили 979 рдвојни квазарQSO 0957+561и потврдили дасе ради огравитациономсочиву Dos r r rЈедначина гравитационог сочива: η = r Dod ( ) r r r ξ − Ddsα ξ , α ( x ) = ∇ψ ( x )
  24. 24. Квазар RXJ1131-1231Квазар Q2237+030 на z=1.695 (Ајнштајнов крст)и галаксија-сочиво ZW2237+030 на z=0.0394
  25. 25. Одређивање H0 из временског кашњења светлости појединачних ликова • Kochanek & Schechter, 2003, astro-ph/0306040: 1 + zd DA ( 0, zd ) DA ( 0, zs ) 2 ΔtSIS = τ B − τ A = 2c D A ( zd , z s ) ( RA − RB2 )• Два или више различитих геодезика који спајају извор и посматрача• По сваком од њих светлост стиже до посматрача у различитим тренуцима
  26. 26. Откривање удаљених галаксија Најдаља позната галаксија до 2008. на z~7.6 што одговара 13×109 св. година 7 р 3Црвени лук и тачка: најдаљапозната галаксија до 2004. на z~7што одговара 13×109 св. година
  27. 27. Најдаља позната јгалаксија до 2011,настала пре 13.5милијарди година,откривена јепомоћу ефекта гр.сочива од странегалактичког јјатаAbell 383
  28. 28. Равне ротационе криве код спиралних галаксија: тамна материја? 1.Хало тамне материје • слабо интерагујуће масивне честице које се крећу само под утицајем ј ћ ј гравитације: детекција само помоћу гравитационих сочива 2.Модификована гравитација: (MOND, (MOND Rn, Y kYukawa, …) ) NGC 1560 Барионска Тали Фишерова Тали-Фишерова релација за галаксије богате гасом (McGaugh 2011, PRL, 106, 121303)
  29. 29. Детекција тамне материје помоћу гравитационих сочива р ц Деформације које изазивају грав. ју р сочиваБез утицаја слабих г. с. Са утицајем слабих г. с. Пројектована маса и “shear”
  30. 30. Тамна материјa као гравитационо сочиво Тамна материја груписана Тамна материја равномерно око јата галаксија распоређена по јату галаксија
  31. 31. Галактичко јато 1E 0657-558 (“Bullet cluster”):први директан доказ постојања тамне материје
  32. 32. Тамна материја и настанак јата галаксија 1E 0657-558 57 55
  33. 33. Просторна расподела тамне материје
  34. 34. Супротан пример: галактичко јато Abell 520Такође судар галактичких ђ уд рјата али се, за разлику од1E 0657-558, центар масетамне материје поклапаса центром масебарионске материје
  35. 35. Супер-масивне црне рупе у центрима активних галаксија I Лево: NGC 5548 - Сејфертова (активна) галаксија 554 јф р ( ) ј Десно: NGC 3277 - нормална галаксија
  36. 36. Супер-масивне црне рупе уцентрима активних галаксија II
  37. 37. Релативистички акрециони диск око супер масивне супер-масивне црне рупе
  38. 38. Нумеричке симулације Х-зрачења из акреционог дискаJovanović & Popović 2009. "X-ray Emission From Accretion Disks of AGN:Signatures of Supermassive Black Holes", поглавље у књизи "Black Holes andGalaxy Formation", 249-294, Nova Science Publishers, Hauppauge NY, USA, ISBN: l " bl h978-1-60741-703-3 Први резултати: 2000 – 2001.
  39. 39. Нумеричке симулације акреционог диска са великом инклинацијом (i=75o)око ротирајуће црне рупе (Кер метрика) за различите вредности угаоногмомента (лево) и одговарајући профили линије гвожђа Fe Kα (десно)
  40. 40. Нумеричке симулације акреционог диска у Шварцшилдовој метрициза различите вредности инклинације диска (лево) и одговарајућипрофили линије гвожђа Fe Kα (десно)
  41. 41. Облик линије Fe Kαемитоване из танкогпрстена акрециног р рдискаJovanović & Popović,2008, Fortschr. Phys2008 Fortschr Phys.56, No. 4 – 5, 456
  42. 42. Промене линије Hβ код квазара 3C390.3 Претпоставка да те промене изазива пертурбација у акреционом диску Jovanović et al. 2010, ApJ, 718, 168
  43. 43. Положаји пертурбационе области уакреционом диску квазара 3C390 3 3C390.3 Jovanović et al. 2010, ApJ, 718, 168
  44. 44. Утицај гравитационих микросочива на зрачење из акреционог диска
  45. 45. Утицај гравитационих микросочива на Х-зрачење Х зрачење из акреционог диска око супер-масивне црне рупеЈовановић, 2006: Утицај гравитационих сочива на спектре квaзaрa,Библиотека Dissertatio, Задужбина Андрејевић, Београд
  46. 46. Мапа појачања за “М ј “типични” систем ”гравитационих сочива и одговарајућекриве сјаја за вертикалну путањуакреционог д р ц дискаJovanović et al. 2008, MNRAS, 386, 397
  47. 47. Статистика гравитационих сочиваОптичка дебљина τ – вероватноћа да се посматрају ефекти гравитационих сочиваОдређује се из репрезентативног узорка гравитационог сочива др ђуј р р у р р цTurner et al. 1984, ApJ, 284, 1; Turner, 1990, ApJ, 365, L43: zS ∞ 1τ ( zS , Ωm , Ω Λ ) = ∫ dV ∫ dσ φ (σ ; z ) × A (σ , Ω , Ω Λ , z L , zS ) B ( Sν ) , 4π L m 0 0σ – дисперзија брзина, φ(σ; zL) – функција брзине, A – пресек за појаву вишеструкихликова, B – биас за појачење Д ф р ц ј Диференцијална (дебела линија) и кумулативна (танка линија) вероватноћа у р случају равног космолошког модела (Mitchell et al. 2005, ApJ, 622, 81)
  48. 48. Оптичка дебљина за космолошки распоређена гравитациона микросочива р ц р• Zakharov, Popović & Jovanović, 2004, A&A, 881: (1 + ω ) ⎡λ ( z ) − λ (ω )⎤ λ (ω ) 3 dω z z 3 ΩL ⎣ ⎦ , λ (z) = ∫ 2 λ (z) ∫ τL = p dω Ω0 (1 + ω ) + Ω Λ 0 (1 + ω ) Ω0 (1 + ω ) + Ω Λ 3 2 3 0 ΩL - ф ј ј фракција материје у компактним сочивима λ(z) - афина удаљеност (у cH0–1)
  49. 49. Оптичка дебљина за гравитациона макросочива р • Veron-Cetty & Veron, 2006, A&A, 455, 773: узорак од 85221 (NQSO) квазара од којих је 69 (NGL) са вишеструким ликовима (макросочива) • Ефективна оптичка дебљина: N GL ( z ) τ GL ( z ) = N QSO ( z )Jovanović & Popović , 2009, SSSCP Conf. Proc.
  50. 50. Могући узроци неслагања грав. сочива са усаглашеним космолошким моделом Мали број до сада откривених гравитационих сочива (~100) Решење ће дати будући посматрачки пројекти: James Webb SpaceLarge Synoptic Survey SuperNova/Acceleration Telescope (JWST):Telescope (LSST): Square Kilometre Array (SKA): Probe (SNAP): лансирање 2018.после 2020. почетак изградње 2016. лансирање до 2020. Неправилно урачунати ефекти: екстинкција, Погрешна космологија еволуција галаксија, елиптичност
  51. 51. Закључци1. временско кашњење светлости из појединачних ликова гравитационих сочива даје мање вредности за H0 (тј старији космос) у односу на друге методе (тј.2. гравитациона сочива као природни телескопи: детектоване галаксије на већем црвеном помаку него што то предвиђа ΛCDM космолошки модел3 слаба гравитациона сочива:3. једини метод за директно детектовање тамне материје тамна материја се у случају структура на великим скалама не понаша баш увек у складу са предвиђањима ΛCDM модела4. гравитациона микросочива: моћан алат за изучавање особина супер-масивних црних рупа у центрима активних галаксија, као и геометрије простор-времена и физике плазме у њиховој околини5. статистика грав. сочива даје резултате који су у сагласности са SN Ia, али нису сасвим у сагласности са средњим вредностима за ΛCDM модел6. оптичка дебљина космолошки распоређених микросочива зависи од усвојених космолошких параметара7. будући посматрачки пројекти ће значајно унапредити статистику г. с. и тиме повећати тежину космолошких параметара одређених помоћу њих
  52. 52. Хвала на пажњи!!!

×