Komonvelt portoriko
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Like this? Share it with your network

Share

Komonvelt portoriko

on

  • 1,366 views

Prezentacija

Prezentacija

Statistics

Views

Total Views
1,366
Views on SlideShare
1,366
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
8
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Komonvelt portoriko Presentation Transcript

  • 1.  Uvod Geografske karakteristike Državno uređenje Demografija Ekonomija države Kultura
  • 2. Uvod “...i, uprkos vređanjima njihove istorije i njihove budućnosti, ljudi Porotorikasu uspeli da sačuvaju svoju kulturu, svoj latino karakter, svoju ljubav premadomovini...” Če Gevara je rekao o ovom narodu(http://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quote, 19.10.2011.), narodu salse i bombe, kuatra i suruljitosa, narodu ruma i jake, crne kafe.Narodu sunca, mora, uživanja. Ostrvo Portoriko je najmanje ostrvo u grupi Velikih Antila, jedne od tri grupekaripskih ostrva. Državno uređenje je stvar koja je vrlo diskutabilna što sePortorika tiče, ali zvanično, on ima status komonvelta. Spada u jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, a njegov etničkisastav je više nego šarenolik, pa samim tim i kultura predstavljamešavinu, uveliko homogenu, kultura raznih naroda. Od najneobičnije kuhinje, preko kolonijalne arhitekture, prastarihzanata, gostoprimstva i topline, pa sve do neizostavne muzike iportorikanskog univerziteta, ova država iz dana u dan oduševljava velikibroj turista koji se sa velikim zadovoljstvom vraćaju na drevno ostrvo Borike.
  • 3. oFizička geografija Država Portoriko se, zapravo, nalazi na istoimenom arhipelagu koji predstavlja najmanjiarhipelag Velikih Antila i nalazi se izmeĎu Karipskog mora i Atlantskog okeana, sa istočnestrane gledajući i Dominikansku republiku, a zapadno u Devičanska ostrva. Portoriko jenajveće ostrvo arhipelaga, i površinom od 9.104 km2 , 170 km dužine, 60 km širine i sa 580km obale, ono je treće po veličini ostrvo u SAD-u, a 82.u celom svetu.Pored njega arhipelagsadži čak još 143 ostrva, kao što su Viekes, Kulebra, Mona, Desećeo, Kaha de muertos, odkojih je samo tri naseljeno tokom čitave godine: Portoriko, Viekes i Kulebra. Glavno ostrvo je podeljeno u tri glavna regiona: planinski region, koji uključuje CentralneKordiljere, planine Siera de Lukiljo, Siera de Kai i Sijera Bermeha, sa najvišim vrhovima:Sero de Punta(1.338m), Rosas(1.267m), Giljarte(1.205m) i El Junke(1.080m), primorskeravnice i severne kraške regije. Centralni Kordiljeri protežu se duž celog ostrva, deleći gana severnu i južnu regiju. Planine čini čak 60% površine ostrva. Pored planinskog reljefa, Portoriko krase još i kišne šume, pustinje, jezera, reke i prelepeplaže. Kišna šuma El Yunge pod zaštitom je UNESCO-a, a u arhipelagu Culebra nalaze se imondenske plaže kao što su Playa de Maria, Playa de Domes, Playa de Jobos.
  • 4. oReke i jezera Zbog svoje relativno kratke širine i planinskog lanca, Portoriko nema duge reke i velika jezera.Pedeset reka teče ovim ostrvom, od kojih su Grande de Aresibo, Loiza, Bahamon na severu iGrande de Anasko na jugu najveće. Ne postoji nijedno prirodno jezero. Severni deo ostrva jevlažniji , a reke bogatije vodom i jačeg kapaciteta, dok je jug suvlji i topliji, sa manje reka.oKlima Pošto je smešten u žarkom toplotnom pojasu, klima je, razume se, tropska sa prosečnomgodišnjom temperaturom od 27 °C, dok je u planinskoj regiji izmeĎu 22 i 25 °C. Nemadrastičnih razlika u osobinama godišnjih doba, već se razikuju sušna (od novembra do maja) ikišna sezona (od juna do novembra) koja se poklapa sa atlantskom sezonom uragana. Tokomsezone uragana najviše ima tropskih oluja(13,6%), dok velikih uragana ima 3.8%.oGeologija Kako se nalazi na granici izmeĎu Kariba i Severnoameričke ploče, sa pravom bi se moglo rećida je Portoriko ugroženo područije i umnogome deformisano tektonskim putem zboginterakcije tih ploča, koji mogu izazvati zemljotrese i cunamije. Ovi seizmičkiporemećaji, zajedno sa klizištima, predstavljaju najveću opasnost za ostrvo. Ležeći oko 120 km severno od Portorika u Atlantskom okeanu, na granici izmeĎu Kariba iSevernoamerike ploče, nalazi se Portorikanski rased, najveći i najdublji rased u Atlantiku. On jeoko 1.754 km dug i oko 97 km širok. Njegova najdublja tačka, nazvana Milvoki dubina, dubokaje oko 8.380 metara.
  • 5. oBiljni i životinjski svet Do 1998.godine, otkriveno je 239 vrsta biljaka,16 vrsta ptica i 39 vrsta vodozemaca igmizavaca koji su endemske vrste portorikanskog arhipelaga. Većina ovih vrsta nalaze sena glavnom ostrvu. Najprepoznatljivija endemska vrsta i simbol i ponos Portorika je koki(coqui), mala žaba koja ispušta karakterističan zvuk po kom je i dobila ime. KadaPortorikanac želi da naglasi svoje poreklo, a to neretko radi, on kaže:"Soy de aquí como elcoquí!".Pored koki kao nacionalnog simbola, simboli Portorika u biljnom i životinjskom svetu su joši tangara sa prugastom glavom(reina mora) kao nacionalna ptica, portorikanskihibiskus(flor de maga) kao nacionalni cvet i pamukovo drvo(ceiba), kao nacionalno drvo.Većina ovih vrsta živi u kišnoj šumi El Junge.
  • 6. “Mi, narod Portorika, kako bismo se politički organizovali na potpuno demokratskojosnovi, da bismo promovisali opštu dobrobit, kao i da bismo obezbedili za sebe i svojepotomstvo potpuno uživanje ljudskih prava, stavljajući naše poverenje u ruke SvemogućegBoga, darujemo ovaj Ustava za komonvelt, koji u svrhu ostvarenja našeg prirodnogprava, sada stvaramo unutar naše zajednice sa Sjedinjenim Američkim Državama.Pri tome, izjavljujemo:Demokratski sistem je od suštinskog značaja za život portorikanske zajednice;Mi razumemo da je demokratski sistem vlasti onaj u kome je volja naroda izvor javnevlasti, politički poredak je podređen pravima čoveka, i gde je slobodno učešće građanina ukolektivnom odlučivanju zagarantovano;Smatramo odlučujućim faktorima u našim životima naše državljanstvo Sjedinjenih AmeričkihDržava i našu težnju da stalno obogaćujemo naše demokratske nasleđe u individualnim ikolektivnim uživanje svojih prava i privilegija; našu lojalnosti principima SaveznogUstava;postojanje u Portoriku dve velike kulture američke hemisfere; naš žar zaobrazovanjem, našu veru u pravdu, našu posvećenost hrabrom, vrednom, i mirnom načinuživota, našu vernost pojedinim ljudskim vrednostima koje su izvan društvenogpoložaja, rasnih razlika i ekonomskih interesa, kao i našu nadu za boljim životom i svetomzasnovanim na tim principima.”
  • 7. Ovako počinje ustav Komonvelta Portorika. Neverovatno je to, što posle tolikog niza godinakoji je ovaj narod proveo pod upravom različitih država, još uvek ima ovako silnu želju zaobrazovanjem, za borbom, za svojim pravima i za nacionalnim očuvanjem. Portoriko ima status pridružene slobodne države SAD-a od 1947.godine, kada je prviguverner komonvelta izabran. Ustav Komonvelta Portoriko donet je 1952.godine. Predsednik Portorika je predsednik SAD-a(aktuelni Barak Obama), a trenutni guvernerkomonvelta je Luis Fortunjo. U vladi postoje dva zakonska doma: predstavnički dom (51sedište) i senat(27 sedišta).Oblik vlasti je republički, tj.deli se na izvršnu, zakonodavnu isudsku vlast. Kao teritorija SAD-a koja je bez pravnog statusa, Portoriko nema administrativnu podeluprvog reda, već je podeljen na 78 opština. One se dalje dele na krajeve, a krajevi na sektore .Svaka opština ima gradonačelnika i opštinsko zakonodavstvo koje se bira na svake 4 godine. Portoriko ima vlast nad svojim unutrašnjim poslovima, dok SAD kontroliše: meĎunarodneodnose, meĎunarodnu trgovinu, carinske uprave, migracije, državljanstvo, valutu, vojsku,mornaricu i vazduhoplovstvo, izjave rata, ustavnosti zakona, nadležnosti i pravne procedure,ugovore, radio i televiziju, poljoprivredu, industriju, infrastrukturu, poštanski sistem, socijalnoosiguranje, zaštitu životne sredine, zdravstvo i još mnoge druge oblasti. Iako bi se možda iz naziva države moglo pomisliti da ima viši stepen autonomije, još jednastvar u dugačkom nizu pokazuje suprotno: stanovnici Portorika nemaju pravo glasa naameričkim izborima, jer se smatraju nepodobnim za to. Ali, ne obazirući se na to, Portorikosvake godine šalje na Miss Universe svoju predstavnicu i ima svoj olimpijski tim, s toga jezakletva u Ustavu komonvelta donekle ispunjena. Zgrada zakonodavne skupštine u San Huanu
  • 8. Glavni grad Portorika je San Huan i Portorikanci mogu da se pohvale da je njihov graddrugi najstariji grad koji su otkrili Evropljani. Nalizi se na severoistočnoj obali ostrva, i zauzima površinu od 199,2 km2,. ,od čega75.4 km2. iznosi voda, pa i nije čudno što je San Huan najveća luka na Karibima, a jednaod većih u svetu. San Huan je industrijski, turistički, finansijski i kulturni centar Portorika, sa fantastičnomarhitekturom koja svedoči o vrednosti ovog grada. Grad se sastoji iz starog i novogdela.Smatra se da postoji oko 400 gradjevina od istorijske vrednosti uključujući i neke odnajkarakterističnijih primera španske kolonijalne arhitekture. GraĎevine koje i posle tolikovremena i danas krase ulice San Huana i privlače mnogobrojne turiste jesu tvrĎava ElMoro,koja je 1973 proglašena Svetskom baštinom i zaštićena od strane UNESCO-a,katedrala Svetog Huana, koja je iz 19.veka, ali u njoj su sakriveni stari toranj i četiri sobekoje datiraju iz 1540.godine, i Dominikanski manastir iz 16.veka, koji je danas zgradazavoda za kulturu, kao i Kazablanka, vila koja je zgraĎena za prvog vladara, još uvekstoji. Još jedan značajan primer španske kolonijalne arhitekture, ovog puta i vojne, jestetvrĎava Svetog Kristobala, koja je takodje zaštićena od strane UNESKO-a. Datira iz 1533.godine i izgraĎena je u svrhu zaštite od kanibalskih plemena. Mora se spomenuti još i,takozvano, Princezino šetalište, koje u potpunosti odgovara ambijentu. Šetalište se nalazipored mora, puno je fontana i visokih kraljevskih palmi. Interesantno je to što je većinaovih graĎevine renovirana od izvornog materijala, drveta ausubo, i po originalnimplanovima iz vremena kada su nastale. U San Huanu možete videti mešavinu najrazličitijihzgrada koje sežu od vremena španskog osvajanja pa sve do neoklasicizma u 19.veku.
  • 9. Tvrdjava El Moro Luka u San Huanu Jedna od ulica u San Huanu, stari deo
  • 10. Portoriko je, moglo bi se sa pravom reći, jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, sa čak3.927.776 stanovnika, tj.hiljadu stanovnika po kilometru kvadratnom, što je više nego u bilo kojojod država SAD-a. Od ovog broja, 1.887.087 stanovnika čini muška populacija, dok žene prednjače iima ih 2.040.689, mada nije oduvek bilo tako, čak naprotiv.Kada su Španci osvojili ostrvo, doselio semnogo veći broj muškaraca nego žena, pa nije bilo retko da se Španci venčavaju Taino ženama, kojesu bile domorotkinje ostrva. Prosečna dužina života u Portoriku je 78,39 godina.oMigracije Današnji izgled portorikanske populacije bio je oblikovan kroz vreme od strane mnogih faktora:američkog naseljavanja, evropske kolonijzacije, ropstva, ekonomskih migracija i najzad proglašenjekomonvelta. Domoroci Portorika su bili jedno indijansko pleme iz grupe Aravak, ostrvo su nazivali Boriken, asebe Borikenima(himna Portorika se zove Borikenja(Boriqueña). Portorikanci se time i danasponose, poštujući njihove običaje. Gustina naselje- nosti
  • 11. oImigracije Tokom 18 .veka veliki broj Španaca i ljudi iz Južne Amerike se doselilo u Portoriko, što jedovelo do neverovatnog porasta stanovništva, od 155.000 broj je narastao do milion dokraja veka. Kasnije, za vreme Drugog svetskog rata, veliki broj Jevreja i evropskihizgnanika našlo je svoje mesto na ovom malom ostrvu. U svrhu radne snage, da biobraĎivali zemljišta i gradili puteve, bili su dovoĎeni afrički robovi, praćeni velikimnaseljavanjem kineskih imigranata, kasnije italijanskih, nemačkih, francuskih, pa čak ilibanskih. Američki izgnanici dolaze na tlo Portorika 1898.godine. Dugo nakon što jeŠpanija izgubila vlast nad Portorikom, Španci su nastavili da se doseljavaju na ostrvo.Najznačajnija savremena imigracija dogodila se 1960.godine kada su hiljade Kubanacapobegli od komunizma Fidela Kastra.o Emigracije Što se emigracija tiče, u periodu posle drugog svetskog rata bile su masovne. Ponetisvojim novim državljanstvom, jeftinim avioprevozom, masovno su odlazili u SAD, najčešćeu Njujork, Čikago, Masačusets, Floridu, Kaliforniju, NjuDžerzi, Majami, Pensilvaniju, Vašington, Los AnĎeles itd. I danas emigracija traje, mada umnogo manjoj količini, i Portorikance koji su odlazili sada teže da se vrate na svoje tlo.
  • 12. oRasna strukturaLjudi Portorika predstavljaju rasne i kulturne mešavine, što i nije iznenaĎujuće, u odnosu na burnu istorijudoseljavanja. Rasna struktura Portorika izgleda ovako:belaca 76,2%mulata 10,9%crnaca 6,9%ameroindijanaca 0,3%azijata 0,2%ostalih 12%oReligija Ustav Komonvelta Portoriko garantuje slobodu veroispovesti. Kao što je i očekivano, najveći deo populacijese izjašnjava kao katolik(85%), protestanata ima 8%, onih koji se izjašnjavaju kao ateisti 2,3%, i ostalihvera 3%(budizam, islam, hindu).oJezikI engleski i španski su zvanični jezici Portorika, ali španski je bez sumnje dominantniji jezik, s obzorom na toda većina Portorikanaca nije vešta sa engleskim jezikom. Manje od 20% Portorikanaca govori engleski tečno.Bez obzira na činjenicu da Portorikanci uče engleski kao drugi jezik od obdaništa, kroz srednju školu idalje, komunikacija na engleskom sa njima nekada može biti vrlo teška. Po istraživanjima 2005-2009.Populacioni profil Portorika, 95% priča drugim jezikom, ne engleskim, kod kuće. Taj drugi jezik je naravnošpanski, samo u 0,5% slučajeva je to neki drugi jezik, a 85% Portorikanaca se izjasnilo da “ne govoriengleski baš najbolje”. Portorikanski španski se, razume se, razlikuje od matičnog španskog jezika zbog mešavine kultura, pasamim tim i jezika, tako da se u portorikanskom španskom mogu pronaći reči iz Taino jezika i jezika afričkihrobova. To su uglavnom reči koje se koriste za prirodne pojave, kuhinju, muzičke instrumente, dok se reči izafričkog jezika mogu pronaći u običajima, plesovima.
  • 13. Portoriko ima jednu od najdinamičnijih privreda u regionu Kariba. Industrija je prevazišlapoljoprivredu kao primarni sektor privredne aktivnosti i prihoda. Ohrabreni bescarinskimpristupom i poreskim olakšicama, američke firme su mnogo uložile u Portoriku od 1950-ih. Kaorezultat toga, izvoz i uvoz u Portoriku je napredovao, i gotovo se udvostručio izmeĎu 1987. i1997. godine. S druge strane, sporazum izmeĎu SAD, Kanade i Meksika, Sporazum o slobodnoj trgovini(NAFTA), takoĎe je važan za Portoriko zbog konkurencije za radna mesta i investicije. Iako suzarade niže u Meksiku, u radno-intenzivnoj proizvodnji, poput odeće i obuće, Meksiko je uprednosti. Portoriko trenutno zapošljava 30.000 ljudi u industriji odeće.oVažne industrije, glavni izvori prihoda i glavni izvori rashoda Važnije industrije obuhvataju: industriju lekove, elektroniku, tekstil, petrohemijskeproizvode, prehrambenu proizvodnju, odeću i tekstil. Proizvodnja šećera je izgubila značajzbog proizvodnje mleka i drugih stočarskih proizvoda, kao glavni izvor prihoda.U sektorupoljoprivrede,najznačajniji su goveda, svinja i živine,a turizam je tradicionalno bio važan izvorprihoda za ostrvo.Izvori prihoda su: nadnica i plata 56,3%, uvoz i izvoz 29,5%, samozapošljavanja 6,4%, zakup5,2%, ostali 2,6%, dok su glavni rashodi: hrana i pića 20,4%, saobraćaj 13,6%, zdravstvo13,4%, obrazovanje 12,5%, stanovanje i energija za 12,2%, pokućstvo 12,0%, rekreacija8,9%. Portoriko je klasifikovan kao zemlja visokih prihoda, visokim dohotkom su definisani odstrane Svetske banke, kao zemlja sa bruto nacionalnim dohotkom (BND) po glavi stanovnikaod $ 11,116 ili više.
  • 14. Portoriko ima sopstveni poreski sistem. Iako je po ugledu na američki sistem, postojerazlike u pravu i poreskim stopama. Poreski sistem Portorika je zasnovan na samoproceni. Porezi se plaćaju državi. Pored toga,premija se uplaćuje na socijalno osiguranje. Individualni poreski obveznici su u obavezi dagodišnji povrat poreza na dohodak, kada su prešli minimalni iznos prihoda.oFinansije: Trenutno postoji 19 komercijalnih banaka u Portoriku, od kojih je većina lokalnihkorporacija. Institucije lokalnih banaka obuhvataju: Banco Popular, koja se smatra najvećombankarskom institucijom na ostrvu, sa preko stotinu filijala širom ostrva, Banco de San Juan,i Banco Mercantil de Puerto Rico,kao i granama SAD: Citibank i FirstBank i stranih banaka:Banco Bilbao-Vizcaya i Banco Santander, druga po veličini banka u Portoriku. Vlada posedujei upravlja dvema specijalizovanim bankama- the Government Development Bank (GDB) i theEconomic Development Bank (EDB). Banke nude širok asortiman proizvoda i usluga, kao što su štedni računi,krediti, kreditne idebitne kartice, kao i elektronsko bankarstvo.oRast građevinske industrije: GraĎevinarstvo je trenutno jedan od najdinamičnijih aktivnosti u privredi Portorika. Odsredine 1980-ih, graĎevinska industrija raste brže od većine drugih privrednih sektora,pomaže da se održi opšti rast ekonomije.
  • 15. oBudžet:prihoda: $ 6,7 milijardirashodi: $ 9.6 milijardi dolaraIzvoz: $ 59.218 milijardi (2006)oIzvozna roba: hemikalije, elektronika, odeće, konzervirana tunjevina, rum,, medicinskaopremaoIzvozni partneri: SAD 90,3%, Velika Britanija 1,6%, Holandija 1,4%, DominikanskaRepublika 1,4% (2002 est) Portoriko je proizvodni sektor pomerio sa prvobitne radno intenzivne industrije, kao što jeproizvodnja hrane, duvana, kože, odeće, na više kapitalno-intenzivne industrije, kao što sulekovi, hemikalije, mašine, i elektronike. Velike proizvodne aktivnosti u cilju u kojem onedoprinose proizvodnji domaćih prihoda su hemijski i srodni proizvodi, mašine i proizvodi odmetala, hrana i srodni proizvod, odeće i srodni proizvodi, štampanje i izdavaštvo, koža i kožniproizvodi, kamen, glina i stakleni proizvodi, duvan, papir i srodni proizvodi, kao i tekstilna fabrikaproizvoda. San Huan and Majaguez su vodeci centri za izradu odeće.oProsečna zarada u proizvodnji:-po satu: $ 7,85-po nedelji: $ 310.86
  • 16. Kultura Portorika je donekle složena – neki bi možda rekli šarenolika. Za kulturu bi se mogloreći da je to niz manifestacija i interakcije sa okolinom koje jedan region ili grupu ljudi činirazličitim od ostatka sveta. Portoriko, bez sumnje, ima nekoliko jedinstvenih obeležja kojerazlikuju njegovu kulturu od bilo čije druge. Zbog velikog broja imigracija, kao što je već spomenuto, ne treba ova činjenica ni malo daiznenadi. Čak naprotiv, treba samo da zainteresuje ljude za ovu neverovatnu kulturu i duhjednog naroda. Arhitektura, obrazovanje, muzika, nacionalna kuhinja, sportovi, pa čak ineverbalna komunikacija jesu stvari koje karakterišu portorikansku kulturu, čineći jejedinstvenom.oArhitektura Kolumbo Kvinsentenal je 1992. izazvao veliko renoviranje kolonijalne arhitekture Portorika.Arhitektonsko nasleĎe ostrva je špansko, naravno, kao što se vidi u uskim, vijugavim,kaldrmisanim ulicama pastelnih boje, popločanim krovovima, zgrada sa kitnjastim balkonimai teška drvena vrata koja se otvaraju na unutrašnja dvorišta u stilu Andaluzije u južnojŠpaniji. Današnja renoviranja i restauracije skoncentrisane su na stari San Huan i Pons, kaonajveće gradove Portorika. O San Huanu je već bilo reči, a što se tiče Ponsa, važno jespomenuti da je država odvojila 440 miliona dolara za renoviranj 1.046 španskih kolonijalnihgraĎevina u Ponsu. Većina tih graĎevina datira iz druge polovine 19.veka, kada je Pons bioindustrijski i kulturni centar države. Tu se pravio nadaleko poznati portorikanski rum i šećernatrska, a pored toga ovaj grad je bio i dom mnogim pesnicima, političarim, umetnicima.Od renoviranih graĎevina važno je spomenuti Kasu Armstrong, koja pripada neoklasicizmu idanas je u njoj smešten turistički informativni centar, zatim El Kastiljo ili Zamak, koji jenekada bio zatvor, a danas Fakultet lepih umetnosti.Treba spomenuti Muzej portorikanskemuzike, koji je takoĎe renovirana zgrada iz 19.veka, kao i zamak Seraljes u kom je nekadaživela poznata porodica Seraljes, veliki proizvoĎači ruma.
  • 17. Klasične portorikanske uliceZamak Seraljes
  • 18. oZanati Jedan od najstarijih zanat ostrva jeste klesanje, ali klesanje čega? Santosa. Santosi suisklesane verske ličnosti čije postojanje datira još od 1500.godine. Zanatlije koji ih pravenazivaju se santeros. Najčešći materijali od kojih se santosi prave su glina, zlato, kamen, ilidrvo kedar. Ove figurice predstavljaju svetitelje i obično su oko 30 cm visoke. Pre španskekolonizacije, ove statue su se zvale kemi. Svako selo je imalo svog kemija koji je bioobožavan i koji je predstavljao zaštitinika sela. I danas svaki grad ima svoju slavu i svaki domima santos koji ga štiti. Za neke porodice čak klanjanje svome santos zamenjuje tradicionalnemise. U rezbаrenju santosa, zаnаtlije često koristi ručno pravljenje аlаtа. Ponekаd su to prirodnimаterijаli kаo bojа povrća i voća, pа čаk i ljudske vlаsi . Svetitelji se uglavnom predstаvljаjui tako se mogu prepoznаti, po njihovim prаtećim simbolimа. Nа primer, Sveti Antonije seobično predstavlja sа detetom Isusom i knjigom. Neki od najboljih santosa se mogu videti uHristovoj kapeli u San Huanu. Najpopularnije teme jesu device, muški sveci i Tri kralja. Popularni santos Tri Santos Isus Hrist kralja
  • 19. Drugi portorikаnski zаnаt je prošao kroz veliki preporod bаš kаda se činilo dа ćenestаti zаuvek. Poreklom iz Špаnije, mundiljosi su radovi, stvari, odeća pravljeni odčipke, heklanjem. Ovа vrstа čipke, koja je, inače, pet vekovа stаra, postoji sаmo uPortoriku i Špаniji. Mesto gde se mogu videti najbolji mundiljosti jeste centarnarodne umetnosti u Dominikanskom manastiru u Starom San Huanu. Mada, i kadabiste prošetali ulicama grada, naišli na stare portorikanske bakice i pitali ih da vampokažu mundiljose još od svojih baki, tek bi tada doživljaj bio potpun. Najpoznatija šara- Najraličitiji mundiljosi Mona
  • 20. Mesto najpopularnijeg zanata na ostrvu zauzima pravljenje strašnih maski za karnevale kojise na ostrvu održavaju. Ovaj stari običaj potiče iz srednjovekovne Španije, kada se verovaloda ljudi mogu uspomoć ovih strašnih maski da oteraju duhove i zle sile, a maske su pravljenepo verovanju da postoji Đavo koji se nalazi u centru neprekidne borbe dobra i zla. Zamršeni preteći rogovi, zli izrazi lica sa zastrašujućim kljovama, izbuljene oči ovih polu-demona polu-životinja svake godine preplaše gomile dece, dok se i oni ne naviknu na to izavole kao deo svoje tradicije. Ljudi koji nose ove maske nazivaju se behiganti(vejigantes).Ime potiče od špаnske reči vejigа, što znаči bešike, i gigаnte, što znаči veliko. Behigаnti čestonose odore, lutаju ulicаmа bilo pojedinаčno ili u grupаmа i nose nаpumpаne bešike krаvа(vejigаs) nа krаju štаpа. Ovim bešikama oni bezopаsno udаraju ljude tokom svečаnosti.Dominаntne boje mаski, bаrem trаdicionаlno, bile su crne, crvene i žute, svi simboli pakla iprokletstvа. Dаnаs, se pastelne boje češće koriste. Svаka maska ima nаjmаnje dva ili trirogа, mаdа neke mаske mogu imаti nа stotine rogovа u svim oblicimа i veličinаmа. Kаrnevаlse održаvа u Loizа svаke godine, gde su behikanti glаvnа аtrаkcijа, Postoje četiri glаvnаkаrаkterа: El Cаbаllero(vitez), Los vejigаntes, Los Biejos(stаrešine), i Lаs locаs(lude žene).
  • 21. oKo o čemu, Portorikanci o plesu i muzici!Bomba i plena Iako se uvek spominju zajedno, bomba i plena su u suštini dve potpune različite vrstemuzike.Bomba je čisto afrička muzika, koju su robovi doneli dok su radili na plantažama šećerau 17.veku. Ovo je muzika koja obiluje ritmom, igračkog je karaktera, a izvodi se natradicionalnim bubnjevima oblika bureta, preko kog je zategnuta životinjska koža i svira serukama(subidor). Bomba je opisana kao dijalog izmedju igrača i bubnjara. Čini se da bubnjarizaziva igrača u jedan ritmički duel i ples može da traje dokle god jedan ili drugi mogu da izdrže. Dok je bomba čistog afričkog porekla, plena u svom sastavu meša široku kulturnu pozadinu samuzikom koju su Taino plemena verovatno koristila u svojim ceremonijama.instrument koji sekoristi u pleni je giro(guiro): isušena tikva čija je površina izrezbarena horizontalnim kanalićimai kada se štapom predje preko toga, dobija se zveket i prepoznatljivi portorikanski ritam.Jošjedan je inrtument koji se koristi u izvoĎenju plene, kuatro(cuatro), gitara sa deset žica. Tu jejoš i tamburina, poreklom iz Afrike. Bomba i plena predstavljaju najpoznatiji oblik narodne muzike na ostrvu, i na mnogimkulturnim dešavanjima ova muzika se koristi kao glavna zabava.
  • 22. Salsa Ali glavna vrsta muzike koja dolazi iz Portorika je salsa, ritam ostrva. U bukvalnom prevodunjeno ime znači sos koji čini da se na zabavama uživa.Prvobitno rаzvijena u okviru portorikаnske zаjednice u Njujorku, onа u velikoj meri crpi osobineiz kubаnskih i аfro-kаripskih muzičkih korena. Kao stvorena za ples, njeni ritmovi suvrući, ritmički sofisticirаni i ubedljivi. Dаnаs se centаr sаlse verovаtno pomerio iz Njujorkаnаzаd u Portoriko. Jedni kažu da salsa nastaje kada se spoje zvuk bigbend jazz-a sa afričko-karipskim zvukom, dok drugi tvrde da je ona kombinacija brzog latinskog ritma kojipodrazumeva rumbu, mambo, ča-ča, gaganko i merenge.Niko ne može sa sigurnošću da kaže ko je kralj salse današnjice, ali Vili Kolon i Hektor Lavi suzasigurno na svačijoj listi najboljih salsa majstora. Stotine mladih saslera žele da dostignu slavuu salsa svetu i to je još samo jedna činjenica koja govori o popularnosti ovog plesa danas, iuvek.
  • 23. oHRANA I PIĆE Iako je portorikanska kuhinja slicna španskoj,kubanskoj i meksičkoj kuhinji,ipakpredstavlja i mešavinu španskog, američkog, afričkog i Taino ukusa i pod njihovim jeuticajem, jer se u njoj koriste začini kao sto su korijander, kakao i slicno. Oni svoju kuhinjunazivaju “la cocina creolla” – kreolska kuhinja. Najtradicionalnije jelo kod Portorikanaca jeste аsopаo, jelo pravljeno od piletine ili školjki.Jedna od poznatih verzija ovog jela, uglavnom konzumirana kada je budžet nizak, jestegolubiji grašak(аsopаo de gаndules). Svаki portorikаnski kuvаr imа svoj recept zа аsopаo.Asopao sa piletinom(asopao de pollo) pravi se od celog pileta, začinjenog origanom, belimlukom i paprikama, zаjedno sа usoljenom svinjetinom, pršutom, zelenom i chili paprikom,lukom, cilаntrom, mаslinama, pаrаdаjzom, a moguć je dodatak špargle ili graška. Druga tipična glаvna jelа su prženi biftek s lukom ,teletinа sa parmezanom, i pečenesvinjske nozice, sveža šunka, jаgnjetinа, teletinа “la criolla”. Ovo pečeno meso se kuva ukreole stilu. Portorikanci takoĎe vole i pohovani svinjski mozak i bubrege i punjeni jezik,često jedu piletinu, školjke i morske plodove, ribu, ali i dosta povrća. Kokos je verovаtno najčešći sastojak u dezertima koje stanovnici Portorika najviše vole.Mnogi dezerti se prave sa kokosovim mlekom, (leche coco), uključujući i kokos-pitu, kremsa kokosom, hrskave kokos kocke, kokos kolаč od belаnаcа i pirinač sa kandiranimkokosom, pa i kokosov puding i tzv. “ljubav u prahu”. Takodje, proizvodi se dosta želea idžemova, kao i sirupa i pudinga od guave i manga, a papaje kuvaju pomešane sa šećerom,cimetom ili vanilom. Pored toga, tu su razne poslastice od banana i tropskog voća.
  • 24. Portorikanci obično svoje obroke završavajujakom, crnom, aromatičnom kafom, koja se vekovima unazadproizvodi na tom području, a pošto se vino ne proizvodi na timostrvima, uglavnom se dešava da se pred obrok umesto njeganaruči hladno pivo, čiji je najpoznatiji brend u Portoriku Medalla. MeĎutim, ipak nacionalno piće jeste rum, koji se može kupiti nabukvalno svakom ćosku. Portoriko je vodeći proizvoĎač ruma zasvetsko tržište, i 80% ruma koji se konzumira u SjedinjenimAmeričkim Državama je poreklom odatle. Najpoznatiji brend rumaje Bacardi.
  • 25. oMITOVI I LEGENDE Taino pleme, Špаnci, i crni robovi prevezeni iz Afrike najviše su doprineli stvaranjufolklornog nasleĎa Portorika. Tаino pleme je prenosilo svoje legende pričanjem s kolenana koleno, a prvi put su ih snimili španski kolonijalisti. Neki od Tаino jezika sačuvali suneki pisci koji su te jezike koristili da opišu strаncima аspekte njihovog novog okruženjа.Što se tiče mitologije plemenа, Frаi Dаmiаn Lopes de Aro i Biljarda(Don Damián Lópezde Haro i Villarda) (1581-1648) i Huаn de Kasteljanos (Juan de Cаstellаnos) (1522-1607)zabeležili su neke od njihoviih najčešće pričanih legendi i priča. Dаnаs, portorikanskiаntropolozi, pisci, i umetnici ponovo ispituju Tаino nаrodne kulture dа bi bolje razumelisvoje korene.Mnoge od ovih legendi su priče o duhovima i o demonimа koji lutаju po mrаku ostrvom, upotrazi zа hrаnom ili ljudima, ili o čuvanju zlаtа i plena koje su pirati davno sakrili. Većideo folklorа nа ostrvu se tаkoĎe bаvi silаmа prirode koje se javljaju u obliku "velikogudаrca" (ili urаgаna).Pored toga,Portorikanci imaju i svoje obrede i običaje,kao i svi narodi. U njih spadajuvenčanja i takozvane “quinceaneros”, koje predstavljaju uvoĎenje petnaestogodišnjihdevojčica u svet odraslih i učenje istih kako da postanu žene.oSPORTOVI Pored sportova kao sto su bejzbol, košarka, golf, tenis, odbojka i plivanje, Portorikancise bave i biciklizmom, surfovanjem, kuglanjem i ronjenjem, jahanjem, a takoĎe se čestoodržavaju i mnogobrojni maratoni i konjičke trke. U slobodno vreme, veliki deostanovništa voli da ode na kampovanje ili na slobodno penjanje.
  • 26. oNeverbalna komunikacija i zanimljivosti o Portorikancima Jezik je više od reči, to je pozicija govornikovog tela, izraz njegovog lica, gestovi.Portorikanci su poznati po njihovoj druželjubivosti i toplini.Pokreti ruku gestovi ruku su čestiu svakodnevnoj komunikaciji. Portorikanci su skloni da često prekidaju jedni druge, nekadčak i da završe misao svog sagovornika, i ne uznemire se kada se ovako nešto desi.Mnogi Portorikanci stoje sasvim blizu jedan drugom pri komunikaciji, za razliku odSevernoamerikanaca i mnogih Evropljana koji smatraju da bi ljudi pri komunikaciji trebaloda stoje udaljeni za jednu dužinu ruke.Odmicanje od sagovornika je u Portoriku veomauvredljivo.Toplo i prijateljsko rukovanje je uobičajan način pozdravljanja, ali često je klimanje glavomdovoljno.Muškarci koji su bliski prijatelji će se zagrliti, a žene će se zagrliti kratko i poljubitiu obraz.Kada se upoznaju, nazivaju ljude po njihovom zvanju, npr.doktore, profesore, i naravnogospodine i gospoĎo. Portorikanci imaju dva prezimena: jedno, prvo po redu, od oca i drugood majke.Zanimljivosti:-Portorikanci vole svoju državu, i iako prihvataju ujedinjenost sa SAD-om, ostaju lojalnisvojoj kulturi, folkoloru, gostoprimstvu i načinu života.-Termin Njurikanac se koristi za Portorikance roĎene u Njujorku i Njujorčane koji žive uPortoriku. Reč je izvedena od reči Njujork i Portorikanac.
  • 27. oOBRAZOVANJE Obrazovanje u Portoriku je podeljeno u tri nivoa-osnovno (osnovna škola, od1.do6.razreda), srednje (srednji nivo i srednja škola, od 7.do 12.razreda), i viši nivo(diplomske i poslediplomske studije). Od 2002., stopa pismenosti Portorikanaca je 94,1%, štoje fantastičano, mora se priznati. Prema popisu iz 2000., 60.0% stanovništva imalo jezavršenu srednju školu ili viši nivo obrazovanja, a 18,3% je diplomiralo ili se školovalo dalje. Osnovna škola je obavezna za uzrast od 5. do 18.godine, i besplatno je. Ustav Portorika dajepravo na obrazovanje svakom graĎaninu na ostrvu. U tom cilju, državnim školama u PortorikuobezbeĎeno je slobodno i nediskriminisano obrazovanje na osnovnim i srednjim nivoima. Ubilo kom od tri nivoa, studenti mogu da pohaĎaju bilo javne ili privatne škole. U Portorikupostoji 1532 javne škole i 569 privatnih škola. Najveći i najstariji univerzitet u Portoriku je Državni Univerzitet Portoriko (UPR).Najvećiprivatni univerziteti na ostrvu su Univerzitetski sistem Ane M. Mendes koji upravljaUniverzitetom u Turobu, Univerzitetom Metropoliten, više odeljaka Američkog univerziteta,kao i Univerzitet Svetog srca (Universidad del Sagrado Corazon). Portoriko ima četirimedicinska i četiri pravna fakulteta.
  • 28. Bibliografijahttp://en.wikipedia.org/wiki/Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Geography_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_islands_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/San_Juan,_Puerto_Ricohttp://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quotehttp://www.topuertorico.org/http://www.mundillomoca.com/mundillo_frame.htmhttp://www.dollarman.com/puertorico/mundillo.html