Your SlideShare is downloading. ×
0
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
боја
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Text the download link to your phone
Standard text messaging rates apply

боја

1,673

Published on

0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total Views
1,673
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
54
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ БОЈА Марина Скрињик Ћорић
  • 2. Бојом се назива реакција нашег оптичког апарата (ока и мозга) на светлост којадолази из неког извора или се одбија од неке површине. Чуло вида региструјесамо одређени део таласних дужина Сунчевог зрачења. Видљиви део овогзрачења је бела светлост, која се може разложити на више боја – спектар.Свака површина одбија светлост на себи својствен начин. Ако се са површинеодбијају равномерно све талане дужине светлодти, ту површину опажамо каобелу. Ако површина упија све зраке, односно не одбија ни једну таласнудужину светлости, опажамо је као црну. Црна, бела и сива су ахроматске боје(не-боје) и карактерише их валер (светлина).Спектар чине: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, љубичаста и индиго.Боја коју видимо, а не налази се у спектру је магента (пурпурна). Она јерезултат интерференције светлосних таласа.
  • 3. Мешање бојаАдитивно (светлосно) -користе га монитори,скенери, телевизијски идруги уређаји који користесветлост у добијању бојакористећи RGB модел.Суптрактивно (пигментно)– користи се у сликарствумешањем пигментних боја.У штампарству се користиCMYK модел.
  • 4. Све боје спектра се пигментима могу добити мешањем црвене, жуте и плаве.Зато ове боје зовемо основне, примарне или боје првог реда.
  • 5. Изведене, секундарне, или боје другог реда су наранџаста,зелена и љубичаста.Ове боје се добијају мешањем основних боја у једнакимразмерама.
  • 6. Међусобним мешањем основних и из њих изведених бојадобијамо терцијарне, или боје трећег реда.То су: црвено-наранџаста, жуто-наранџаста, жуто-зелена,плаво-зелена, плаво-љубичаста и црвено-љубичаста.
  • 7. Све ове бојечине круг боја.
  • 8. Боју је одређују три основне карактеристике (димензије):• БОЈА (тон, нијанса) – назив боје• СВЕТЛИНА (валер)• ЗАСИЋЕНОСТ – интензитет боје (од интезнивне, до пригушене)
  • 9. Додавањем ахроматских боја хроматским добијамо тоновехроматских боја:• светле хроматске тонове – додавањем беле,• загашене хроматске тонове – додавањем црне,• мутне хроматске тонове – додавањем сиве.Додавањем ахроматских боја хроматским бојама врши седеградација боја (смањивање количине боје).
  • 10. Топле и хладне боје
  • 11. У пејзажима боја неба је топлија, а боја тла хладнија штоје ближа хоризонту – колористичка перспектива.
  • 12. Боја осенчене стране објекта је хладнија од основне бојеобјекта.
  • 13. КонтрастКонтраст је синоним за супротност, наглашену различитост.Колористички контрасти се деле на:• контраст боје према боји• контраст светло – тамно• контраст топло – хладно• комплементарни контраст• симултани (истовремени контраст) контраст• контраст квалитета и• контраст квантитета.
  • 14. Контраст боје према боји (тријадни однос боја)Тријадниодносформирајутри боје којесе налазе наједнакомрастојању накругу боја.
  • 15. Контраст светло – тамноНајизраженији светлосниконтраст је контрастцрне и беле, али секонтраст светло – тамноможе добити свимбојама, додавањем црнеили беле. Чак и бездодавања црне и беле,све боје спектра носесопствену количинусветлости, па је, тако,жута најсветлија, аљубичаста најтамнија.
  • 16. Топле и хладне боје и топло – хладни контрастТоплота и хладноћа боја супсихолошка својства боја.Топле боје су све боје којеасоцирају на ватру – жутанаранџаста и црвена, а хладнесве боје које асоцирају на лед:љубичаста, плава и зелена.Топле боје имају експанзионасвојства (визуелно се шире иприближавају), а хладнеинтровертна својства(визуелно се скупљају иудаљавају.
  • 17. Комплементарне боје и комплементарни контрастКомплементарне суоне боје које имајуисти степеносветљености(валер), а налазе сеједна наспрамдруге у кругу боја.Боје у оваквомконтрасту сеузајамнонаглашавају и делудају динамичниефекат.
  • 18. Симултани контрастДве бојепостављене једнапоред друге утичуједна на другу –наше око самоствара супротноствиђеној боји,односно,одификује јетражећи јојвизуелни пар.
  • 19. Гледајте ову слику двадесет секунди...
  • 20. После посматрања претходне слике, на белојподлози видели сте ово...
  • 21. Контраст квалитетаКвалитет боје означавањену чистоћу, засићеност,интензитет. Јаркост боје јевећа, што је мање сиве уњој, а у случају акварела,што је мање воде упигменту – боја је мањедеградирана, чистија је.
  • 22. Контраст квантитетаКвантитет значи количина, па се овај контраст односи насупротстављање више или мање боје у обојенимповршинама или флекама. Материјалну количину боје наповршини која тежи уравнотежености одређује валербоје. Тако ће бити потребно три пута мање најсветлијежуте од најтамније љубичасте, а црвене и зеленеотприлике једнако јер имају исту валерску вредност.
  • 23. ХармонијаПод хармонијом боја се подразумева узајамно деловањевише боја тако да се остварује снажан уравнотежен ефекат,стабилност као код симетрије, пријатно сазвучје као кодмузичког акорда.Комбинације тако складно сложених боја називају се шемебоја (колористичке шеме). Најчешће шеме су:• Монохроматска (једнобојна)• Аналогна• Комплементарна• Раздвојене (подељна) комплементарна•Тријадна (троугаона)• Квадратна•Правоугаона (двоструко комплементарна)
  • 24. Монохроматска шема бојаМонохроматска шема боја користи само једну боју из кругабоја у различитим тоновима и нијансама.
  • 25. Пабло Пикасо, Аутопортрет
  • 26. Аналогна шема бојаОва шема користи боје које се налазе непосредно једнапоред друге у кругу боја.
  • 27. Клод Моне, “Палата Мула”
  • 28. Комплементарна шема бојаСлужи се комплементарним бојама.
  • 29. Алексеј фон Јавленски
  • 30. Тријадна шема бојаТријадна шема боја користи три боје међусобно једнакоудаљене на кругу боја.
  • 31. Анри Матис, “Музика”
  • 32. Раздвојена комплементарна шема бојаЧије је једна, главна, боја и две које се налазе лево идесно од њој комплементарне.
  • 33. Пабло Пикасо, “Дечак с лулом”
  • 34. Правоугаона шема бојаОва шема користи два пара комплементарних боја.
  • 35. Ернст Лудвиг Кирхнер, “Соба у кули”
  • 36. Квадратна шема бојаОву шему чине је два пара комплементарних боја подуглом од 90 степени на кругу боја.
  • 37. Пол Гоген, “Када ћеш се удати?”
  • 38. Дисхармонија боја се некад намерно користи како би сеизазвала негативна реакција посматрача или утисаквибрирања. Обично се постиже комбиновањем боја којесу на великом растојању на кругу боја, али нисукомплементарне.Сенди Скоглунд,“Освета”

×