Your SlideShare is downloading. ×
Psihoza   monika osterman ii-1
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×

Saving this for later?

Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime - even offline.

Text the download link to your phone

Standard text messaging rates apply

Psihoza monika osterman ii-1

400
views

Published on

Published in: Education

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
400
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
1
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

Report content
Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
No notes for slide

Transcript

  • 1. Ogledaju se u poremećenom kontaktu ili čak prekidu kontakta sa stvarnošću, dubokim poremećajima opažanja, emocija, mišljenja i ponašanja. Psihotičnoj osobi često nedostaje uvid u sopstvenu bolest, pa stoga bolesnik veruje da nije on bitno poremećen, već njegova okolina. Psihoza je psihički poremećaj kod koga je kao primarni simptom prisutno otuđenje pacijenta od realnosti.
  • 2. Psihoze se najčešće dele u dve grupe - propratne, odnosno organske i endogene, odnosno funkcionalne. Propratne psihoze nastaju kao izraz nekog organskog oboljenja ili poremećaja, na primer kod trbušnog tifusa, progresivne paralize izazvane sifilisom, malarije, poremećaja nekih žlezda, alkoholizma itd. Kako su ove psihoze sekundarnog karaktera, one nestaju ako se ukloni osnovna bolest ili poremećaj, pod uslovom da je osnovno oboljenje izlečivo. Te psihoze se zato i nazivaju organske, jer imaju organsku osnovu. Drugu grupu čine funkcionalne psihoze. Smatra se da u njihovom nastajanju važniju ulogu imaju urođeni i nasledni faktori, ali isto tako i celokupan sistem socijalizacije i činioci sredine.
  • 3. Dva od glavnih simptoma su zablude i halucinacije. Zablude su lažna uverenja (npr. bolesnik misli da ga neko proganja, truje ili da mu televizor šalje tajne poruke). Halucinacije su lažne percepcije (npr. čuti, videti ili osetiti nešto što nije u okruženju). Drugi simptomi su neorganizovana misao, govor i poremećeno razmišljanje.
  • 4. Jedna od funkcionalnih psihoza je šizofrenija. Ova reč je kovanica i znači „rascep duše“, tj. raspadanje ličnosti. Za ovu psihozu je karakteristično povlačenje bolesnika u sebe, remećenje i prekid kontakta sa stvarnošću, gubljenje životnog poleta, poremećaj emocija i mišljenja (mišljenje postaje zbrkano i nejasno) i postepeno opadanje sposobnosti mišljenja (demencija), sve do poremećaja nagona, kada bolesnik odbija hranu ili uzima i predmete koji nisu za ishranu. Menja se i govor bolesnika, može doći do sažimanja i spajanja reči, pa za okolinu taj govor postaje nerazumljiv. Može doći do halucinacija, kao i do sumanutih ideja. Može da ga spopadne i ogroman strah, pa se dešava da izvrši samoubistvo ili ubistvo.
  • 5. Druga funkcionalna psihoza je manično-depresivna u kojoj su najizrazitiji poremećaji u emocionalnom ponašanju. Ako se javlja preterana veselost, bez razloga, bujica reči i ideja uz precenjene ideje bolesnika o sopstvenoj vrednosti, govorimo o maniji ili manijakalnom stanju. Kada se javljaju jako žalosna raspoloženja, melanholična, potpuna bezvoljnost, kočenje mišića, osećaj krivice - radi se o depresiji ili melanholičnom stanju. Takva osoba često ne smatra da je bolesna, već veruje da je stvarno kriva. Bolesnik okrivljuje sebe za nešto zbog čega nije kriv, ili što samo po sebi ne bi trebalo da izazove takvo ponašanje. U takvom stanju bolesnik može da izvrši i samoubistvo.
  • 6. Uzroci Broj zdravstvenih problema može izazvati psihozu, uključujući: • Alkohol i neke ilegalne droge, kako tokom upotrebe i tokom povlačenja • Bolesti mozga, kao što su Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest, i određeni hromozomski poremećaji • Tumori mozga ili ciste • Demencije (uključujući Alchajmerovu bolest) • HIV i druge infekcije koje utiču na mozak • Neki lekovi , kao što su steroidi i stimulansi • Neke vrste epilepsije • Moždani infarkt Psihoza (ili psihotični simptom) takođe se može naći kod: • Većina ljudi sa šizofrenijom • Nekih ljudi sa bipolarnim poremećajem (manično-depresivni) ili teškom depresijom • Nekih poremećaja ličnosti
  • 7. Monika Osterman II-1