Bilki i zdravje
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Bilki i zdravje

on

  • 1,110 views

 

Statistics

Views

Total Views
1,110
Slideshare-icon Views on SlideShare
1,110
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
3
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Bilki i zdravje Bilki i zdravje Presentation Transcript

    • Smiruje ka5alj Za zimske prehlade, bron- hitis. i kaialj naia narodna * me01clna prePorucuje, izmedu ostalog, daj od milo- duha. Pored toga ova biljka je dobar antiseptik i disti krv. o poparite sa 2 dl vrele vode 4 g vrhova sa cvetovima i li5iem, ostavite poklopljeno 10 minuta, procedite i pqte 2- 3 Soljice posle jela.
    • Otporan skrob /u 100 g namirnica./ I banana4g I bob 3,4g I musli 3,3 g J rui:enihleb 3,2 g J grnhk2,6 g t pasulj 2 g I integlani pirina(1,7 g r befi pifina(|,2 g I krompir L-L,3 g { T ;q llanomgna: ova vrsta . skroba se ne apsorbuje * u tankom cre.'u vec $ dospeva u debelo i '{ ': noveiava iskori5ia- .'r vanje kalcijuma, pos- pe5uje nzmnozavanje korisnih bakterija i su- ' zbtja razvoj patogenih mi- "' kroorganizama r reguli5e nivo glukoze i insulina.
    • - NaidraZe su mi tamilske ogtorn.r"., preukusne paladinke zvane "masala dosa" koje se prave od braSna od sodiva i pirinda. IJnutra je uvijen krompir zelen od nznih zatina. Sa strane su, na velikom metalnom tanjiru, tri vrste sosova razliditlh ukusa od koiih vam kreie voda. Masala znadi me5avin - a Indusi znaju kako da pomedaju neobidne uku- se. Jedan je ljutkasti beli sos od kokosa, drugi je sambar, koji je dobio ime po medavini zadina koja daje ukus ovom blagom so- su punom r^znogpowia. Treii je ljuti sos, ili od mente, ili od pa- radajza. Sve to jedete prstima.
    • Jostolbina limuna su Kina i fI"dfi^ gde se gaji 2500 godi- I na i od davnina koristi u ra- zne nekulinarske svrhe - od ledenja epilepsije, kao pasta za zube, nevr- dliivo mastilo, do sredswa za izbe- ljivanje, pa dak i u vedtidarenju! U Evropu, odnosno Spaniju, doneli su ga Arapi u 11. veku kada je sti- gao i u severni deo Afrike. Krstadi su ga u centralnu Evropu doneii sa pohoda u Palestinu i raiirili po ce- lom Starom kontinentu. Za dolz- zak limuna na tlo Amerike zasluLanje Kolumbo. o Limun obiluie vzi-nim fitonu- trijentima koji deiuju kao antioksi- dansi i antikancerogeno. o Ovaj citrus je odlidan izvor vitamina C, jednog od najvaLnijih antioksidanata u prirodi. Blago- tvorno deluie na imunitet i Stiti od ruznihinfekciia. a Limonin iz juLnog voia, pa i limuna, preventivno deluje na po- javu razli(itih vrsta raka (usta, pluia, dojke, LeIuca, debelog cre- va). o Limun, zbog kolidine vitami- na C, spredava poiar,'u reumatoid-
    • r.og artrltlsa, odnosno nJegove tofme Poznate kao poliartritis koja ukljuduje dva ili vi5e zglo- DOVA. o Kao prirodan anti- seotik sok od limuna tl unrstava opasne bat<terUe koie se nalaze na mestu poseKotrne. a Ako vas boli zub ka- nite mekoliko kapi sveZe iscedenog limunovog soka na bolno mesto. o Da vam kosa bude sjajnija i bujnija posle pranja namaZite vlasi limonovim sokom. o Spredava nastanak r razvoj ateroskleroze. o Limunov sok ie odlidan tonik za rctru. - Topla voda, pomeiana sa li- munovim sokom, odlidan je napi- takza podetak dana jer pomaleva- renje i eliminisanje otrova iz otganrzma. Ovaj napitak preven- tivno deluje kodzatvoni dijareje. o Ako vas boli grlo razblaLite limun u vodi (pola-pola) i ispirajte grlo. Ako moLete da izdrZite kise- linu jod je bolje da koristite dist li- mun. o Stavite kriSku limuna na LuI1, ostavite preko noci, i bol ie da mi- ne. o Da olakiate napad astme uzmite ka5iku limunovog soka sat pre svakog jela - savetuje u knjizi "Povratak u raj" Dzetro Klos. O Ka5iiica limunovog soka, tazmuiena ,t 7/2 ia5e vode oslobada goruSice.
    • 1/ Jedan od trikova kako da oda- berete limun dobrog kvaliteta je da pronadete onai sa tankom korom. jer, oni sa de6Jjom obicno imaju manie "mesa" i manie su sodni. t/ Znact koji ukazuju da je limun predugo stajao su namreikana ko- ra, meki ili owrdnuli delovi, rzble- dela boia... / ^- " y' Nr sobnoi temperaturi limun moi.e da se duva nedelju dana a u frtLideru do detiri nedelie. ,r/ Pre pecenja tanke kri5ke limu- na sa korom stavite ispod i oko ri- be. Ukus ie da bude bolii a od pedenja omek5ali limun takode moZete da poiedete. / Pomesajie sok od limuna sa maslinovim uljem, svei,e izgrye' denim belim lukom i mlevenim biberom i dobiiete lak, a osvei,avalu(i preliv za salatu. ,r/ Li^un je odhha za- mena za so.
    • /urffig/ I 15 kalorija a 5,2g hranljvih vlakana I 155 mgkalijuma r 110 mgkalcijuma r 50mgvitaminaC I l2mgmagnezijuma a 0rl2 mgvitamina83 I 0,11 mgvitamina 86 I 0,04 mgvitamina 81
    • eesto se limunova kora Stiti vo- sokom od o5teienia tokom tran- sporta. Ako je ret o biljnim smo- lama i pdelinjem vosku, nema problema ali nije dobro ako se etil alkohol ili etanol dodaiu u vosak da bude konzistentniii, ili kazeinu (proteinu iz mleka koji moZe da dovede do alergijske reakcije). S obzirom da ne moi,ete sa sig- urno5iu da odredite izvor vos[a najbolje je da koristite organski gajen limun ili da obratite posebnu koristite koru.
    • Vitaminska bomba o l paprika : l/2svei-egananasa o lOOgkoktel pandajza . 250 g kukuruza Seierca o 2 srednje Sargarepe o nekoliko listova zelene salate I perSunovoli5de o,aromatidno sirie o l kaSika maslinovog ulja I biber, so o limunovsok Kukuruz i Sargarepu skuvajte u slanoi vodi, ocedite i ostavite da se ohlade. Paprike i odi5ien ananas iseckajte na kockice, paradajz na polovine, azelenu salatu na rezafl- ce. Kad se Sargarepa ohlade iseckajt je, dodajte kukuruz, sve promedajte, prelijte sokom limuna, sirietom, posolite i pobiberite i dodajte ma- slinovo ulje. Dobro izmedajte i ukrasite seckanim per5unovim li5iem. Salata od pecuraka i krompira o 500gkrompira .50Og5ampinjona o 0,5 dlulja I sokod2limuna r llimun . l glavicaluka, biber, so Obarite krompiq oljuitite ga i isecite na kolutove. Pedurke isecite na detwtine i kuvaite 3 minuta u . Salatu ukrasite Oslid s limunom t 1 kg oslida I 3limuna . 2 glavice luka I 50I maslaca I 1 ka5ika maslinovog ulja o 2 dlbelogvina I perdunovoli5de . l kaSikabraSna o biber, so _ PodmaZite posudu maslinovim uljem i dno prekrijte kriuljem i dno prekrijte kriSkama 2 odiSiena limuna. Osliia posolite.posolite, pobiberite,pobiberite, premaLite maslacem i poprskajte brainom, pa poloLitePOPrsKaJre Drasnom, Pa porozlte preko limuna. Oko ribe raspore- poloLite dite komade krupno sedenog lu- ka, zalfte belim vinom i pe&e u zagrepnoj rerni 20 minuta. Po- vremeno prelivajte sokom od pedenja. Ostatak putera rastopite, umutite sa sokom od 3. limuna i prelijte ispedenu ribu. Ukrasite per5unovim liSiem. slanoj vodi sa malo limunovog so- 'ka, oiedite i ohladite, pu po-Jdult sa krompirom. Umutite iok od li- muna., u1je, narendani luk, so.i biber utovrma [muna.
    • olsceljujuie delovanje pomo- randLi pripisuje se velikom broju fi- tonutriienata. Ovai citrus obiluje flavanonima (tip havonoida koji ukljuiuju hesperetin i naringenin), antocii aninom, hidroksicinamidnom kiselinom, l<ao i raznowsnim polife- nolima. Kombinaciia ovih fitonutri- jenata i vitamina C i, pomotandin ie izuzetan antiolsidans. " o JoJ jedan flavanon iz pomo- randi,e je vaLan. To je herperidin koji sniZava pritisak i holesterol (rstraLivanla n Livotiryama) i snaZno deluje protiv upala. Zani- mljivo je da se pomenuti fitonutri- jenti u najveioj merinalaze u kori i unutradnjoj, beloj pulpi pomo- randLe, koji se najde5ie ne upotre- bljavaju za ishranu. O PomorandZe su tztristan izsror vitamina C (1 pomorandLa sadrLi !16,20/o preporudene dnevne doze). Caiaxrein iscedenog soka od poryo- nndin Stiti organizam viSe od jedne tabiete vitamina C, pokazalo je israLivadeUriverirtetauMilanu. o Strudnjaci Svetske zdravstve- ne organizacije u izve5taju "Ishrana i hronidne bolesti" zakljudili su da julno voie, pa i pomorandZe, Stite od kardiovaskularnih bolesti. o Pomorandlaima viSe od 170 razli&tth fitonutriienata i vi5e od 60 flavonoida, od kojih mnogi imaiu antiinflamatorna, antitu- moiska osobine, smanjuju rizik od stvaranja ugrudaka krvi, deluju kao antioksidant. a Limonoidi iz pomorandi,e pomaLu u borbi protiv raka u"sta, koLe, plu(a, dojke, i.el:uca, debelog cfeva. o PomorandZa ie odlidan izvor hranlivih vlakana - iedna voika obez- beduje !2,5o/o pre- porudenih dnevnih doza. Vlakna sni- Lavaj't holesterol i spredavaju nastanak ateroskleroze, rcg- uliSu nivo Seiera u cijom i dijarejom. o Pola litra do ii- tar soka pomorandZe dnvno spredava na- stanak kamena u bu- bregu. o Jedna pomo- randLa dnevno moZe preventivno da deluje protiv dira na Zelucu. Jedno istraZivanje diji su rezultati objavljeni u Casopisu ame- ridkog koledZa za is- hranu potvrduje tla smanjuje rizik od pojave helicobakter pylori, bakterije odgovorne z^ pojalrr dira. a IstraZivanje objavljeno u ameridkom dasopisu za klinidku ishranu pokazuje da dada sveZe iscedenog soka od pomorandZe dnevno zna(.ajno sntLava rizik od reumatoidnog artritisa.
    • omorandZe potidu iz oblasti koja se prostire od juZne Kine do Indonezije. Odatle su brzo stigle do Indije, tek u 9. veku na Bliski istok, a u Evropu su ih u 15. veku doneli maorski, portugalski i italijanski trgovci i putnici. Kolumbo je seme pomolandZe doneo na ameriEki kontinent u 15. veku. Do 20. veka pomorandZa je bila skupoceno voie i retko se jelu..}k ranroiem trgovine, transporta i prerade ovog voia podinje "zlatno doba" pomot'andZe.
    • I pomorandinrn o 3 durede Snicle 'lpomorandZat 2 grandice majdne duSice o 2 kaiike weiegsira sazadinskimbiljem r 3 reZnjadimljene slanine o biber, so PomorandZu isecite na kri5ke, a majding dudicu iskidajte na listiie. Cureie Snicle istanjite tudkom, posolite i pobiberite. Premai.ite tanko sveZim sirom, pa rasporedite kriSke pomo- randi.e i listiie maitine duSice i zavtite u rolnicu. Svaku rolnicu obavijte rci,anjom slanine i pridvrstite dadkalicama. Pecite na ro5tilju oko 15 minuta i povre- meno okreiite. Servirajte sa pri- logom od kuvanog povria rzele' nom salatom.
    • Sa cveldom .3pomorandZe .4O0glnrvane cvekle r Sakamladogspanada, per5unailirukole + sokodpolalimuna I biber, so Iseckajte cveklu i pomorandZe na kockice, pomeiajte sa liSiem i, ukoliko Lehte dabude kiselije, do- dajte limunov sok. Posolite, pobi- berite i prome5ajte.
    • o 2velikepomorandZe . l jabuka (isetena na lri5ke) o 1 Sargarepa (grubo izrendana) . 40 grendanog celera i 2 kasike suvoggroZda r 2kaiikepistaia . 70 gkisele pavlake r T0gjogurta o l kaiikabelogruma oso KriSke pomorandZe sitno isec- kajte, pomedajte sa ostalim sastoj- cima, poprskajte rumom i ohladi- te. Serviraite na listovima zelene salate ili mkole.
    • Cai zaumirenie . Poparit-e 5 g weta porriorandZe (slatke ili gorke) sa 200 g kljudale vode, ostavite poklopljeno i posle 20 minuta procedite i zasladite sa malo meda pijte pre spavanja. Lekovit med . Poparite 100 g cveta pomorandZe 1 litrom kljudale vo- de, ostavite poklopljeno 2 sata, procedite i pomeiajte sa 2 kg li- vadskog meda. Uzimajte 1 ka5iku 3-4 puta dnevno, poslejela.
    • to vreme saduvaju slidan nivo vi- tamina. y' Nemojte da ih duvate u plas- tidnoj kesi jer u vlaZnoj sredini moLe da ih zahvati bud. / Osu5ena, narendana, kora od pomoradnZe moi,e da se duva u dobro zatvorenoj tegli na hladnom i suvom mestu. Inade, najbolje je da se koristi kora organski gajenih pomorandZi jer u kori konvencio- nalno gajenih mogu da se nadu ostaci pesticida i boje, koja se kori- sti da lep5e izgleda. { Kratko proprLite crni luk i dumbir, dodajte sok pomorandLe i dobiienu tednost moZete da kori- stite kao preliv za tunjevinu. ,t/ U soku pamorandLe i na tihoj vatri skuvajte krompir, bundevu i kd5ke pomorandZe a. pre nego Sto servrrate posplte ofasrma.
    • - -'t" - ",
    • Zimska salata t 2greiqfuatt '2jabukeo 500 g kiselog kupusa r 50 I oraha . 1,5 dljogurta o biber, so I listovi nane Kiseli kupus dobro isperite, grejpfrut odistite i isecite na kri5ke, a jabuke nasecite na kri5ke i natopite sokom grejpfruta. Pomedajte kupus, grejpfrut i jabu- ke, prelijte jogurtom (ako je kiselo dodajte smedi Seier), posolite, po- biberite i pomeSajte sa nasecka- nom nanom. Pospite krupno sedenim orasima.
    • Vodna poslastica o 3 grejpfruta I l mandarina o 350 gjagodidastog voca o 250 gkravljeg sira o l00gZutogSeiera Grejpfrut prepolovi- te , pzLIlivo izvadite plod i sitno iseckajte. Umutite sir sa Seierom i malo soka od grej- pfruta, dodajte 1/2 kolidine grejpfruta i 2/3 drugog voia. Fi- , lom namaLite iednu I od ranije ispe?enih ! kora, preklopite dru- fi gom i ukrasite ostat- $ kom voia.
    • Salata sajajima . l grejpfrut r 6 kuvanih jaja . 300 ggraSka t 200 gzelene salate I de5anj belogluka o vezica luka vlasca I 6 ka5ikavinskog sirdeta o 6 kaSika maslinovog ulja r periunovo li6de r biber, so PromeSajte maslinovo ulje sa sirietom, biberom i solju i dodajte propasiran beli luk i naseckan vladac. Posle toga isecite tvrdo ku- vana jaja na kriske, dodajte sku- van i oceden graiak, tradice zelene salate, listiie perSuna i kriSke grejpfruta, dobro promeSajte, pa prelijte marinadom i po Zelji po- spite rendanim parme- Zaflom.
    • Salata od praziluka Potrebnoje: j 4prazrtka r llimun I 1 ka5ika maslinovog ulja I 1,5 ka5idica lanenog ulja Praziluk iseii na tanke kolutove ili sitne kockice, iscediti sok limu- na. Dodati sve ostale sastojke i do- bro izmeiati. Staviti u staklenu diniiu. Sojino kiselo mleko sa koprivom Potrebnoje: . 200m1 sojinog kiselog mleka r 2-3 kaSike weie iseckane koprive r l malacvelda r L denbelogluka ) 1/2k^51tice mlevene sladice r l.kaSiiica mlevenih algi r 2 ka5idicajabukovog sirdeta r 1 kaiidica maslinovog ulja o 1 ka5idica lanenog ulja Koprivr"r preliti jabukovim sirietom i ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Nakon toga sve sastojke, osim ulja, ismiksati u blenderu, preliti uljem. Koristiti kao preliv ili umak. Salata od celera i rena Potrebnoje: .150gcelera c 1" ka5idica rena r l ka5ikamlevenog semena susalna r 1 ka5ika jabukovog sirdeta r 1 kaiika maslinovog ulja r 1 kaiidica algr r L kaSidica mlevene slaiice Celer narendati, dodati ren, su- sam, ulje, jabukovo sirie, za(tne, pa sve dobro izmeiati. Zbogdodavanja semenki u salatu, ona postaje osnovni obrok ili njegov deo, te se zbog tog sastava ne moZe radunati kao salata. Salata od diioke sa bundevom i Sargarepom Potrebnoje: e 2maledioke + malo parde bundeve r 1 mala Sargarepa Izrendati, dodati kaSiku jabuko- vog sirieta sa L kadidicom isecka- nog periuna (list), detvrtinom ka5idice bosiljka, polovinom kadidice karija, 1 kaiidicom rena, 1 kadikom maslinovog rlja, 1 ka5idicom lanenog ulja.
    • Ljuti umak od klica S*nu salata Potrebnoje: r l00gcrvenogkupusa r l00gbelogkupuia o 1009 Sargarepe o 1 crni (crveni) Iuk rjabukovo sirde r maslinovo ulie o kari '^veg.Zatin r seckanibeli luki mirodija Povrie narendati, dodati sitno seckani luk, sirie, zadrne i dobro promeiati. Prema i,elit moi,emo dodati majonez u salaiu, ona po- staje osnovni obrok ili njegov deo, te se zbog sastava ne moi,e raiunati kao salata. Potrebno je: r 2 kaiike klica nauta r 2 kaSike klica lucerke I 3.ka5ikejabukovog srrceta r 1-3ljute paprike (poZeljno crvenih, Zu tih ili narandiastih) + 1 ka5idica domaceg senfa o 1 ka5idica maslinovog ulia . Sve sastojke, osim ulj-a, iimiksa- ti u blenderu, staviti u Siniju i pre- liti uljem. Salata od kelerabe, Sargarepe i rotkvica Potrebnoje: r I keleraba r 1 Sargarepa . I vezarotkvica t lvezaper6una r malo crnogluka o maslinovo ulie Kelerabu i Sirgarepu narendari, rotkvice iseii na f,olu?ove, perdun i crni luk sitno naseckati, pi dodati ulje i dobro izmeiati. Garnirati li- stovima salate ili spanaia.
    • h ixacu.lJnutra stattte 1/2 ffi umeboii Sljive, obmotajte @ nori alqom i dobicete iz- ' vanrediu uZinu ili obrok. Dok imate probleme sa .i goruSicom neka vam bar je- 7 dan obrok dne'trro budu ove pirindane kugle i, naravno, ne zaboravite da ih dobro saLva(ete. Powde na nisime naiin r Jedan od nadina pripreme hrane koji redava problem goriSice niSime nadin (kuvanje u sopswenom soku sa malo vode). A, povrie koje se preporuduje je pre svega korenasto koie bi trebalo da se isede na krupne komade (5iri kolutiii,- dijagonale, kupe, polu-meseci...). Pre nego 5to sipate powie na dno posude stavite malo kombu alge i, kad bude gotovo, sluZite :uztftarice fi testeninu. Priprema r Poftebno vam je pola Solje Sargarepe, dajkona i kupusa, I/2 wpene kaSike tamari soja sosa, 5 cm kombu alge i malo vode. U Serpu na dno stavite isedenu kombu algu, Sargarepu i dajkon, zal4te tamarijem i vodom, pa kuvajte na tihoj vatrt2} minuta. Posle toga dodajte krupno seden kupus i kuvajte jod 20 minuta. Ovo jelo se ne meia, vei se derpa blago protrese. Obratite paLnju da uvek bude malo vode (Sto manje, to bolje!). So iz tamar4a ie da izr,ude vodu iz powia i ono ie da se kuva u sopstvenom soku. Kada sva voda ispari, jeloje gotovo. Poviie ie da bude sodno i obilovace eher- grjom zahladne zimske dane. Pored toga ovo jelo jada inludac i pospe5uje ludenje kvalitetnih sokova u Zelucu. $nGt ill$: Na ovaj nadin moZete da kombinuj ete razne wste powia (padkanat i Sargarepa; didak, Sargarepa i daj- kon; praziluk i 5argarepa...). MoZete da koristite i bunde- vu. Ako upotrebljavate powie kao 5to je brokoli, prokelj ili kelj, stavljajte ga u posudu zakuvarye.kasnije, jer mu je potrebno mnogo manje wemena nego Korenastom. T..vll rlnncane Kugre r Preko noii potopite Solju in- tegralnog pirinda pa je kuvajte u 2 puta vi5e vode sa prsto- hvatom soli. Kad provri, ku- vajte jod petnaestak minuta na tihoj vatri. Kad se piri- nad ohladi formirajte ku- gle velidine 1-/2 tentske loptice da moZete da ih ponesete i da se lako
    • Ako priprem",.,",l"lT:::-. jedan od obave- znTh zaiina preporuduje se gomasio (susamova so). Ako imate problem sa goruiicom gomasio bi trebalo da se napravi urazmeri 1:8 (vi5e jang, odnosno slaniji). Bilo bi dobro da imate nerafinisanu inhte da pojedete kaSidicu gomasija, bolje uzmite samo susam, jer previSe ovog za(ina poveiava potrebu za slat- Klm. /.i (romasto Sa DanCa CaJem Ako imamo probleme sa goruSicom gomasio mointe da stavite i u banda-dai. r Bandom prelijete 1 kadidicu gomasia, dobro prome5ate i pijete dokje top1o. rnorsku so i integralni susam. Susam obavezno mora da se opere, procedi i osuSi (pospite ga po suvoj krpi). ,4 Kad je sawim suv prepecite ga u posudi sa teikim dnom ali pazi- .*_ te da ne zagori. Kad podne da pucketa smanjite vatru i sve vreme ga medate dok blago ne promeni boju i ne dobije fini oraSasti miris. Kada ga uzmete izmedu oalca i kaZiprsta on trebalb da se drobi. Posle toga prepecite mor- sku so (moZete i veiu kolidinu, pa vi5ak duvajte u teglici). Kada se prohlade i so i susam sipajte ih u posudu suribadi i spiralnim po- kretima drobite. Kada zdrobite oko 80 0/o semenki, gomasio je gotov (oko 20 o/o ostale nezdrobljeno). Stavljate ga u hermetidki zattrorenu oosudu i koristite ne duZe od osam do devet dana. Gomasio ima mnogo lekovitih osobina a jedna od njih je i Sto smanjuje kiselost krvi, pospe5uje varenje, a dobar je za nervrti sistem. Pored toga so se sporije apsor- buie kroz krv tako da neiete da budete indni. Veoma je vaLno i da ne preteruiete sa ovim zadinom. vei da kori- stite iednu kafenu kaSiticu po obroku uz Litartce. Ako Nejedite pre spavanja Ne zaboravite - ako zustainhte da se oslobodite goruSice morate da meniate nadin ishrane i da dobro Lva(ete. Nikad nemoi- te dajedete 3-4 sata pre spa- vanja i poku5ajte da dan podnete miso supom od slatkog povria (bundeva, Sargarepa, pa5kanat, luk, kupus i druge wste kupu- sa,l. Badem - prva pomod Za prr,u pomoi moLe da vam posluZi badem jer ima osobinu da sakuplja kiselinu. Ako patite od vi5ka kiseline, uvek nosite kesicu badema sa sobom, tako da, ako se nalazite van kuie. a imate goru5icu, moLete da uzmete nekoliko badema i pai:Ijivo ih saZvaiete.