2. • U razvoju računara značajna su četiri
momenta:
1. pamćenje rezultata
2. mehanizacija procesa računanja
3. odvajanje unošenja podataka i
automatizacija računanja
4. korišćenje računara primenom
programa
3.
4. Rana pomagala za računanje
• Računanje je staro koliko i čovečanstvo.
• Prvi znakovi kojima su ljudi beležili
članove plemena, stoku, zemljište, vreme,
urezivani su u kamenu, u drvenim
stubovima,...
6. Abakus
-prvo poznato 3000 pre n.e.
pomagalo za
obavljanje osnovnih
aritmetičkih
operacija
pojavilo se u Kini
oko 3000 g. pr.n.e.
-u Europi se koristilo
do 17. veka
-danas se koristi u
nekim delovima
svijeta (Daleki istok)
Kina, Grčka...
8. • On je omogućio još pre 4000 godina tačno
predviĎanje Mesečevih mena. Uz pomoć
Meseca koji je bacao senku kamenja na tačno
označena mesta na tlu moguće je bilo predvideti
vreme sledećeg punog Meseca te vreme
pomračenja Meseca.
10. QUIPU
1400 pre n.e.
-U Indiji, Kini, narodi Inka…
11.
12. Razvojem trgovine, razmenom dobara nastala je potreba
za brojevima kao znakovima potrebnim za
računanjem i merenjem.
Primjeri različitih znakova za brojeve i menjanje njihovih
oblika
Pretpostavlja se da je dekadni sistem brojeva razvijen
kod većine naroda zato što su ljudi koristili za
računanje deset prstiju na rukama.
13. Mehaničke računske mašine
Leibnitz 1694
Pascal 1642 (Pascaline)
- Naprednija od Paskalove, množila
je uzastopnim sabiranjem
- Prvi kalkulator (+,-)
14. CHARLES BABBAGE , engleski matematičar , dao je veliki doprinos
razvoju mehaničkih ureĎaja za računanje, pa se naziva , ocem
računara. On je funkcije ureĎaja podelio u tri dela:
čuvanje,procesiranje i kontrola. Prvi je u mehaničku mašinu uneo i
memorijske mogućnosti i to na karticama sa izbušenim rupicama.
Diferencna
mašina
Analitička mašina
Projekat nikada nije realizovan!!!
Bušena kartica
15. • Ada Byron King
-bila je jedna od pionira u istraživanju računara i programiranja. Iako je
njen život bio kratak, i živela je pre sto pedeset godina, naslutila je većinu
od onoga što se danas smatra modernim računarstvom.
- Prvi „programer‟
16. ELEKTRONSKI RAČUNARI
• Osim izuma električne energije,
konstrukciji prvog elektronskog računara
prethodio je i izum elektronske cevi.
17. Nemačka, Konrad Zuse:
1936. g. računar Z1, Z2
1942. g. računar Z3
Prvi računar kojim se upravljalo
programski
1943. engleski matematičar Alan
Turing:
računar Collossus – prva upotreba
elektronskih cijevi
pojam računar – “to compute”
19. ELEKTRONSKI RAČUNARI
1. elektronski računar 1946. godine ENIAC
• Konstruktori Mauchly i Eckert
(SAD)
– ENIAC se sastojao od 17468
elektronskih cevi, bio je težak
približno 30 tona i trošio električne
energije kao približno sto
domaćinstava
– Nedostaci ENIAC-a: mala
memorija i nemogućnost
programiranja
20. GENERACIJE RAČUNARA
• I. generacija računara (1951. – 1958.)
• Glavni element računara 1. generacije su elektronske cevi.
• Najpoznatiji računar ove generacije je UNIVAC
21. GENERACIJE RAČUNARA
• II. generacija računara (1959. – 1963.)
• Glavni element su tranzistori.
• Računari postaju manji, pouzdaniji, rade brže, troše manje
energije i imaju veći kapacitet memorije.
22. GENERACIJE RAČUNARA
• III. generacija računara (1964. – 1970.)
• Glavnini element je integrisano kolo (eng. integrated circuit).
Integrisano kolo zapravo je niz tranzistora i veznih elemenata
povezanih na poluprovodniku.
23. GENERACIJE RAČUNARA
• IV. generacija računara (1971. – )
• Glavni element – visokointegrisana kola i
veomavisokointegrisana kola (eng. LSI – Large Scale Integration,
eng. VLSI – Very Large Scale Integration). Napredak tehnologije
doveo je 1970. g. do pojave čipa (eng. chip)
• mikroprocesor (eng. microprocessor)
• Mikroprocesоr jе intеgrisano коlо vеlikog stepena integracije
komponenata.
24. GENERACIJE RAČUNARA
• V. generacija računara (1990. - )
• Ova generacija računara donosi novosti u arhitekturi i graĎi računara. Primjenjuje
se paralelna arhitektura i RISC procesori koji otvaraju mogućnosti u području
razvoja veštačke inteligencije i ekspertnih sistema...
25. • Od 1-5 generacije svaki slijedeći računar
bilo je :
• Brži, manje veličine, većeg kapaciteta
memorije, veće sigurnosti, jeftiniji.
26. KRATAK ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
• Prva pomagala u računanju (abakus – računaljka: 3000 pre n. e.,
quipu, Stonehenge kameni spomenik – Engleska)
• XVII vek: Mehaničke računske mašine: Pascal, Leibnitz
• XIX vek: Automatske računske mašine (bušena kartica): Babbage
• II svetski rat: Elektronske računske mašine – prvi računari (ENIAC
30t - I generacija računara sa elektronskim cevima)
• John von Neumann – “otac” računara (centralna memorija)
• II generacija računara: sa tranzistorima
• III generacija računara: sa strujnim kolima (chip)
• IV generacija – visoko integrisana strujna kola
• 1970-tih: mikroprocesor i prvi PC-i
• PC 286 (1984), 386, 486, Pentium Pro, II, III, IV, Dual Core . . .
27. Značаj informatike
Razvojem informacionih i telеkomunikacionih
tehnolоgija svet je postao globalno informacionо
društvo. To pоdrazumeva primenu informacionih
tehnolоgija u svim oblastima života.
Elektronsko pоslovanje osim obrade podatаka
podrazumeva i elеktronsku trgovinu, bankаrstvo,
izdavаštvo, komunikacije....
Osim toga informacione tеhnolоgije koriste sе u
zdravstvu, transportu, proizvodnji, obrazovanju...
28. Pet glavnih područja u kojima je informaciona tehnologija
potpunosti promenila dotadašnji život rada su:
1. IT kao zamena za kalkulator (Excel)
2. IT kao zamena za pisaću mašinu (Word)
3. IT kao zamena za arhivu (baze podataka)
4. IT kao zamena za televizor (grafika i multimedija)
5. IT kao zamena za katalog (WWW)
6. IT kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija)
7. IT kao zamena za čoveka (mnogo efektivnija i efikasnija
poslovna komunikacija)
30. Na osnovu autorskih prava programe
možemo podeliti u tri kategorije:
-vlasništvo proizvoĎača (proprietary
software),
-deljeni (shareware) i
-javni (public domian software).
31. Kod programa koji su u vlasništvu proizvođsča (proprietary
software) korisnici kupuju korisničku licencu (End User Licence
Agreement) za korišćenje program, a ne i sam program.
PrizvoĎač programa i nakon prodaje licence zadržava autorsko
pravo nad programom. Uz licencu korisnici dobijaju program na
nekom medijumu (najčešće cd-u), uputstvo za upotrebu, tehničku
dokumentaciju i mogućnost da se registruju kod proizvoĎača
kako bi dobili kasnije ispravke (updates) i mogućnost podrške
proizvoĎača.Software Copyright je ekskluzivno pravo prizvoĎača
da kopira i distribuira svoj program i proizvoĎač nime štiti svoja
autorska prava.
• Korisnicima je zabranjeno da svoje licence
programe prodaju, kopiraju i instaliraju na
većem broju računara od broja koji je
predviđen licencom. Ovakva dela se tretiraju
kao krađa intelektualne svojine i
sankcionisana su zakonom.
•
32. • Deljeni (shareware) programi su najčešće
reklamne verzije komercijalnog softvera.
Oni se distribuiraju preko interneta,
novina, kopiranjem od drugih korisnika i
daju se na slobodnu upotrebu odreĎeni
vremenski period (najčešće 30-60 dana).
Posle tog perioda korisnik bi trebao da
kupi program ili da ga ukloni sa računara.
• Javni (public domian software) programi
se mogu slobodno kopirati i razmenjivati.
Njihova distribucija je potpuno besplatna.
33. • Osim zakonske regulative vezana za
programe postoji i zakonska regulativa o
obavezama zaštite privatnosti
podataka. Regulativa koja opisuje
postupak čuvanja i distribuiranja podataka
koji se nalaze u elektronskom obliku
naziva se "Data Protection Act".
• Ona obezbeĎuje tajnost i sigurnost
podataka u elektronskom obliku.
34. Zdravlje i bezbednost
• Nauka koja se bavi vezom izmeĎu predmeta i
ureĎaja (stolova, stolica, automobila, računara,
telefona ...) i čovekovog zdravlja zove
se ergonomija, a preporuke naučnika su veoma
važne. One se, izmeĎu ostalog, odnose i na
pravilno sedenje za stolom na kome je smešten
računar, pravljenje pauza u radu, pravilno
korišćenje tastature, miša i monitora.
Svakodnevno višečasovno gledanje u monitor,
korišćenje tastature i miša izaziva i neke
zdravstvene probleme. Vrlo često se javlja u bolovi
u zglobovima, rukama i leĎima i ta
profesionalna boles se naziva RSI-Repititive
Strain Injury.
35. • Kako vreme odmiče, sve veći broj poslova
zahteva sedenje pred nekom vrstom
ekrana. U pojedinim zemljama broj ljudi
koji ki koristi računar na radnom mestu
penje i na preko 70 odsto populacije, a
gotovo tri četvrtine njih ima probleme s
vidom ili očima, uglavnom ljudi sa više od
četrdeset godina. Ovi problemi su
objedinjeni pod imenom Computer Vision
Syndrome (CVS) odnosno „sindrom
kompjuterskog vida”.
36. • Ovaj sindrom obuhvata sledeće simptome: zamor
očiju, suve oči, osećaj pečenja u očima, osetljivost
na jače osvetljenje, mutan vid, glavobolje koje
dovode do vrtoglavice i mučnine kao i bolove u
ramenima, vratu i leĎima. CVS ima više uzroka, ali
za svaki postoji preventivno rešenje, što kroz
vežbe, što kroz ergonomski dizajn ureĎaja i
radnog mesta.Osim fizičkih problema kod
dugotrajnog rada na računaru, rad na računaru
može prouzrokovati psihičke probleme izazvane
stresom. Da bi smo izbegli ovakve smetnje treba
se strogo pridržavati uputstava koje su propisali
naučnici koji proučavaju uticaj računara na
zdravlje ljudi.
37. • Najvažnija pravila su:
-pravilno sedenje za stolom,
-monitor mora da bude 45-60 cm od
očiju,
-nakon svakog sata rada na računaru
treba praviti pauze od 10-15 minuta,
-zaštita monitora od refleksije i bljeska
svetla.
38.
39. • Najbolji način da se izbegnu štetne
posledice rada na računaru je
korišćenje ergonomskih (koji su
prilagođeni ljudskom telu) stolica,
stolova, miševa, monitora i pravljenje
čestih pauza u radu. Ergonomsko radno
okruženje nam omogućuje kvalitetniji i
zdraviji rad na radnom mestu.
40. • Najveću pažnju treba obratiti pri kupovini
monitora jer najčešće smetnje nastaju s
očima. Oči su graĎene da gledaju na daljinu,
a rad na računaru zahteva intezivnu
koncentraciju na predmete u blizini. Pri
pomeranju fokusa sa daljinu na blizinu
zamaraju se očni mišići, a pojačana pažnja
na ekran smanjuje broj treptaja i vlaženje oka
što prouzrokuje oštećenje vida. Uvek treba
kupovati kvalitetne monitore ( skupe ) jer
štednjom na monitoru prouzrokovaćete
oštećenja na svojim očima.
