• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Viktorijanski kostim
 

Viktorijanski kostim

on

  • 193 views

 

Statistics

Views

Total Views
193
Views on SlideShare
193
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
4
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Viktorijanski kostim Viktorijanski kostim Presentation Transcript

    • Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Fakultet umetnosti,smer- modni dizajn i kreacija ISTORIJA KOSTIMA MENTOR: prof. Tatjana Perevalov STUDENT: Nevena Kragić 3360/07
    • Francuska – Drugo Doba Viktorijanski kostim
    •  Drugo francusko carstvo je država koja je postojala izmeĎu Druge i Treće francuske republike, a njen jedini vladar bio je Napoleon III Bonaparta, nećak Napoleona Bonaparte. Posle revolucije iz 1848. godine proglašena je Druga francuska republika. Privremenu vladu su činile graĎanska levica i socijalisti. Ove dve grupe su se sporile, jer su socijalisti težili daljem sprovoĎenju socijalnih reformi u korist radništva. UvoĎenjem republike ustanovljeno je: opšte pravo glasa, sloboda štampe, sloboda zbora, sloboda udruživanja i glasanje po listama (većinsko glasanje po departmanima). Trebalo je izabrati Ustavotvornu skupštinu, koja bi pripremila novi Ustav. Ustanovljene su bile narodne radionice u kojima je država zapošljavala nezaposlene. To je bila zamisao socijalista. MeĎutim, nesloga je potresala privremenu vladu i slabila njen autoritet. GraĎanska levica je insistirala na Ustavotvornoj skupštini, a socijalisti su težili uvoĎenju diktature oslanjajući se na podršku koju su imali u Parizu.
    • Ipak, sprovedeni su izbori i pobedila je graĎanska levica koja je ukinula narodne radionice. To je dovelo do pobune radnika u koja je trajala četiri dana i poznata je pod nazivom „junski dani“. Posle obe pobune i vojne intervencije države došlo je do definitivnog razlaza izmeĎu graĎanske levice i radništva. Novi ustav je proglašen 1848. godine. Po tom ustavu ispoštovana su načela podele vlasti i narodnog suvereniteta. Zakonodavna vlast pripala jeskupštini. Skupština je bila jednodomna i njeni poslanici birani su neposredno. Izvršna vlast pripala je predsedniku republike. MeĎutim, Ustav nije precizirao odnos i prerogative skupštine i predsednika. Za predsednika republike izabran je sinovac Napoleona Bonaparte Luj Napoleon. Njega su izdigli donji slojevi francuskog društva koji su još uvek bili verni bonapartizmu.
    •  Uprkos političkim potresima širom Evrope i Amerike, devetnaesti vek je i vek velikog industrijskog razvoja, što rezultira jačanjem srednje klase. Od tada na dalje, ona je ta koja diktira modu. Sredinom veka pojavljuju se i prve modne kuće. Prva je bila modna kuća Čarlsa Frederika Vorta. Umesto radionica u kojima se šiju haljine, tu su sada lepo namešteni saloni, sa lutkama (manekenima), na kojima su izloženi modeli, i svim spoljašnjim sjajem koji modne kuće imaju i danas.
    • Muški kostim  U muškoj modi se iz prethodnog perioda zadržavaju dve vrste kaputa: šinjel kaput, za dan, i frak, za veče. Šinjel kaput dopire do kolena i više nije sečen u struku. On ostaje, uz vrlo male promene, standardna odeća za gospodu sa obe strane Atlantika sve do I svetskog rata. U slobodno vreme on je mogao biti zamenjen žaketom – kratkim kaputom bez naglašenog struka, kakvog su do tada nosili samo dečaci i radnici. Nešto duži kaput, uzan u struku, naziva se veston. Ove četiri vrste kaputa ostaju u upotrebi tokom celog perioda, uz minimalne izmene. Prsluci se i dalje nose: dvoredi uz sportsku odeću, a jednoredi sa šal kragnom za veče. Posle 1855. vez i ukrasi se smatraju prostačkim.
    • Muška moda 1857.
    •  Uske, vretenaste pantalone nestaju iz uputrebe, a ostaju samo ravne, kakve su u upotrebi i danas. Za razliku od današnjih pantalona, one se ne peglaju «na šav». Tokom 1850-ih još uvek su zategnute trakom ispod stopala, ali oko 1860. traka se koristi još samo u formalnim i večernjim prilikama. Čakšire do ispod kolena nose još samo kočijaši i paževi ili plemstvo u ceremonijalnim prilikama.  Zimi se za dnevne izlaske najčešće nosi gornji kaput sa štepanom postavom. On je prihvatljiv i za večernje izlaske, ali su ogrtači i dalje moderni.
    • Pariski kompozitori: The Circle of the Rue Royale, 1868.
    •  Uspravne štirkane kragne košulja postepeno nestaju i, oko 1860., savijena kragna je gotovo univerzalno prihvaćena, kako sa kravatom i leptir mašnom, tako i u neformalnijim varijantama odeće. Uspravna štirkana kragna se nosi još samo uz frakove (kao i danas).  Obuća je, takođe, prethodnica današnje. Ispod pantalona su nošene kratke čizmice sa elastičnim bočnim stranama, a u 1860-im su se pojavile cipele sa zumbanim gornjim delom, brog.
    • Frizura i šeširi  O frizuri se vodi više računa nego ranije. Kosa se deli po sredini ili sa strane, a pozadi pada do kragne i pokriva uši. Da bi kontrolisali ovu frizuru, muškarci koriste razne vrste ulja za kosu. Kosmatost lica doživljava novu popularnost. Ima mnogo različitih formi: zulufi, zulufi u obliku kotleta, brada sa brkovima, brada bez brkova, brkovi bez brade… sve je moderno.  Cilindar je obavezan u formalnim prilikama. Za neformalne prilike su prihvaćeni i polucilindar i kačket. Ostali detalji su: monokl, koji je evoluirao iz naočara sa drškom, štapovi za šetnju i svetle rukavice. Nakit je, osim prstenja, ograničen na praktične stvari: dugmad za manžetne, dugmad za kragne, igle za kravate i satovi na lancu.
    • Ženski kostim U ženskoj modi, umesto kabastih i neudobnih podsuknji, javlja se krinolina.. Za razliku od svojih uzora, vertigadena i kotarica, krinolina je bila veliki korak ka slobodi. Tehnologija je omogućila proizvodnju ekstremno lakih, savitljivih čeličnih obuča, koji su ušivani u podsuknju. Unutar ovog laganog žičanog kaveza žena je mogla de se kreće mnogo slobodnije nego kada je bila okružena slojevima uštirkanih podsuknji. Nezgodna strana ovog dela odeće je bila u tome što se na jakom vetru izvrtao poput kišobrana.
    • Da bi se zaštitila damska čednost, ispod krinoline su uvek nošene pantolete, čije nogavice počinju da se spajaju. Bile su, kao i u prethodnom periodu, od lana, ukrašene čipkom. Kako su suknje u početku bile iznad gležnjeva, bilo je sasvim prikladno da kraj pantoleta viri ispod suknje. Oko 1860. krinoline dostižu ogromne razmere, što izaziva iste probleme kao kotarice: prolazak kroz vrata, sedenje na sofi ili u kočiji, oblačenje i svlačenje…
    • U kući su nošene ravne papuče, a za izlazak čizmice do gležnjeva, koji sredinom 1860-ih dobijaju umereno visoku potpeticu.
    • Iznad struka ženska silueta je gotovo nepromenjena, ali su korseti sada udobniji nego ikad ranije. Grudnjak i dalje ima produžen struk, a izrezi enormno variraju. . Rukavi - ovčji but su nestali, a zamenili su ih uski rukavi do podlaktice ili do korena šake. Posle 1855. rukavi se ponovo šire, ali ne u ramenu, već ispod lakta.
    • Suknje su obično bile jednostavne, a za veče su bile ukrašavane karnerima od cveća ili horizontalnim plišanim trakama. Za izlete u prirodu i bavljenje sportskim aktivnostima umesto grudnjaka nose se prve bluze (garibaldi bluze), šivene po uzoru na muške košulje.
    • Daleko najmodernija gornja odeća je kašmirski šal, koji je nekad posebno krojen i opremljen kragnom. Za veče su u upotrebi ogrtači, nalik na muške.
    • Sredinom 1850-ih punĎa se spušta do korena vrata i pokriva se svilenom tkaninom, a uvojci sa ušiju nestaju.
    • Nevoljna mlada, Tulmuš (detalj slike)
    • Šeširi i kape Mladi više ne nose kape, osim za spavanje, ali one ostaju u upotrebi kod sredovečnih žena. One su jednostavne, prate konturu frizure i prave se od slame ili muslina ukrašenog čipkom. Stariji nose i turbane uz večernju garderobu. Kod mladih su i dalje u modi nose šeširi, ali se i oni prilagoĎavaju frizuri. Prave se od slame, pliša ili svile. Obično su sa jedne strane ukrašeni trakama ili cvećem. Do 1860. su u modi i slamni šeširi širokih oboda. Posle 1860. u modu ulaze mali, pilboks ili okrugli šeširi, koji su nošeni nagnuti nad čelo. Uz večernju odeću glava se obično pokrivala bogatim svilenim ili čipkanim maramama.
    • ''Kavez'' krinolina Kako su godine odmicale sve više podsuknji je dodavano kako bi suknje bile što šire. Dostojanstveno i moderno bilo je nositi minimalno šest podsuknji. Nošenje toliko podsuknji bilo je naporno i nepodnošljivo na letnjim vrućinama. Napokon, 1856. godine ''kavez'' krinolina je uvedena. Sa krinolinom,žene su nosile samo jednu ili dve podsuknje kako bi prekrile žičane rubove i sprečili ih da pocepaju suknju. Vetar je mogao podignuti krinolinu pa su duge gaće takoĎe postale deo donjeg rublja.
    • Krinolina je izvorno ukrućena tkanina prošivena konjskom dlakom i protkana pamukom ili lanom. Služila je kao podrška ženskoj suknji, a u ovakvom obliku pojavila se 1830. Reč krinolina (crinoline) dolazi od francuskih reči ''crin'' što znači konjska dlaka i ''lin'' lan. 1840.ih volani su dodavani na ovakve podsuknje (krinoline) da bi suknja dobila na volumenu. 1846. podsuknje postaju plisirane i tako još punije. 1845. podsuknje se izraĎuju s dva sloja volana koji guraju suknju prema spolja pa izgledaju još šire.
    • Amerikanac W. S. Thomson 1856. godine patentirao je krinolinu u Sadu, Francuskoj i Velikoj Britaniji pa je ona u tim zemljama postala hit. Za razliku od farthingalea i panniersa, krinolinu su nosile žene svih klasa, jer ju je masovna proizvodnja učinila dostupnom širokom sloju. Krinolina je bila predmet ismejavanja i satire toga vremena, posebno u časopisu Punch. Reformatori haljina smatrali su da zarobljava žene. Krinoline su 1860. dosegle širinu od 180 cm, što ih je činilo vrlo neprikladnim za ulaz u kočije ili kretanje. MeĎutim, dok je krinolina imala stepen krutosti, takoĎe je imala i stepen fleksibilnosti. Sedenje u krinolini ili vetar mogli su predstavljati problem, ali su svejedno bile obožavane meĎu ženama.
    • Bustle U drugoj polovini 1860.ih krinolina se postepeno menja. Prednji deo postaje spljošten a punoća sa zadnje strane ostaje. Jedan tip krinoline, krinoleta (budući bustel) daje upravo ovakav izgled. Većina žena su nosile modifikovani oblik krinoline, bez posebnog dodatka na zadnjici, sve do 1867. godine. 1869. suknjama se sa zadnje strane počinje dodavati nešto poput jastučića jer je to držalo modernu siluetu. Takvi jastučići ili razni dodaci od žica i krute tkanine zovu se bustle. No, nije dugo potrajalo da se i ovaj oblik modifikuje. Suknje postaju skupljene i drapirane na zadnjem delu kopirajući polonaise stil iz druge polovine 18. veka.
    • U 1870.ih bustle je potpuno zamenio krinolinu. Krajem 1870.ih suknje postaju uže i s vrlo dugačkim šlepom. Postoje dve vrste bustlea. Rani ili blagi bustle nošen je u periodu od 1869. do 1876. godine Ovakav bustle bio je blagog pada a dobijao se sa puno volana od čvrstog materijala i žičane baze. Počinjao je od zadnjice pa se postepeno širio do dole u dugački šlep. Od 1876. do 1883. godine figura postaje ravnija i nastavlja se u dugačak šlep.
    • NAKIT Moderni su mali suncobrani ukrašeni resama, kao i mufovi i torbice. Pojavljuju se i prvi kišobrani, ali su oni robustni, crni i namenjeni zaštiti, a ne dekoraciji. Omiljen je filigranski nakit, kao i kopije antičkog grčkog, rimskog i etrurskog nakita, ali i keltske forme. Posle smtri princa Alberta, 1861., u Engleskoj ulazi u modu prilično morbidan nakit od upletene ljudske kose. Mehanizacija dovodi do pojave jeftinog nakita i bižuterija počinje da osvaja svet.