BELLE EPOQUE 1890-1900.

1,406 views
1,122 views

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,406
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5
Actions
Shares
0
Downloads
19
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

BELLE EPOQUE 1890-1900.

  1. 1. Univerzitet u Novom Pazaru Fakultet umetnosti, smer - dizajn i modna kreacija Istorija kostima 1890-1900 Student: Blagojević Danica Profesor: Tatjana Perevalov
  2. 2. LA BELLE EPOQUE       Belle Epoque, Lepa epoha, je razdoblje Francuske istorije koje počinje 1871., a završava se Prvim svetskim ratom 1914. Pojavio se u doba Treće Francuske Republike (1870) i to je bilo razdoblje koje karakteriše optimizam, mir u domovima i u Evropi, nova tehnološka i naučna otkrića. Mir i procvat Pariza dopuštali su umetnosti da cveta- mnoga remek dela knjiţevnosti, muzike, pozorišta i vizuelne umetnosti dobijaju priznanje. Ovaj period imenovan je kasnije, kada su ga počeli smatrati zlatnim dobom za razliku od strahota Prvog svetskog rata. 1890-te su bile godine promena sistema vrednosti. Raspad starog rigidnog društva bio je vidljiv. TvrĎave aristokratije razbijaju juţnoafrički milioneri i drugi novonastali bogataši. Mladima je to bio novi dah slobode koji je bio vidljiv u sportskoj odeći i ekstravaganciji svakodnevnog kostima. Pored Čarlsa Frederika Vorta pojavljuje se još jedan značajan kreator Redfern. Epoha lepe odeće i vrhunac luksuza ţivota za odabrane – vrlo bogate i privilegovane pri roĎenju.
  3. 3.  Uticaj na razvoj dizajna a i mode imali su i pokreti Umetnosti i zanatstva (Arts and Crafts) i Nova umetnost (Art Nouveau). Predstavnici ovih pokreta teţili su da se vrate zanatstvu, suprotstavljajući se industrijalizaciji. Vilijam Moris, predstavnik engleskog pokreta Umetnosti i zanatstva, smatra obnoviteljem primenjenih umetnosti. Industrijska estetika naglasila je, za razliku od zanatske estetike, funkcionalnost i tako umanjila značaj dekorativnosti. Tada je započeta dilema u odnosu funkcionalnosti i forme – forma sledi funkciju – teoretska rasprava koja obuhvata arhitekturu i industrijski dizajn.
  4. 4.  Bitan uticaj na dizajn tog perioda imao je belgijanac Henri van de Velde (18631957), značajni predstavnik Jugendstila (Nova umetnost/Art Nuvo). On se inspirisao novitetima novog doba: mašinama i čeličnim konstrukcijama unoseći ih u svoj nameštaj i dizajn enterijera. Art Novo je bio druga struja protiv robovanja istorijskim predrasudama 19.veka – u Francuskoj, Belgiji javlja se Art Nuvo, u Nemačkoj Jugendstil ili Secesija. Ovaj stil se više bavio dekoracijom nego konstukcijom i zato se uzima kao stil ukrasa. U Španiji Antoni Gaudi ovaj stil dovodi do prepoznatiljivog stila Katalonije konstuktivnim i oblikovanim načelima. Bečka varijanta – Secesija, na čelu sa Josefom Hofmanom pruţa veću slobodu izraţavanja i eksperimentalniji pristup arhitetkuri. Umetnost i zanatstvo i Nova umetnost teţili su da uključe sve u umetnosti u jednu celinu.
  5. 5.    Van de Velde je radio i na modnim rešenjima za svoju suprugu, inspirisan ilustracijama Kejt Grinvej koja je radila dečije ilustracije u drugoj polovini 19. veka. Njegov dizajn je uticao i na modu pa se uzima kao pokušaj reformacije ţenske odevne mode koja je trajala do polovine 19. veka. Bilo je potrebno uvesti grudnjak koji nema steznik i koji je nije nezdrav Početak 20. veka ne predstavlja oštru i jasnu prekretnicu u odevanju. Trendovi iz prethodnog perioda se prenose u novi vek. Letnje haljine 1905
  6. 6. Ženski kostim     U modi je aktuelan stil kojeg su i lekari okarakterisali nefunkcionalnim i štetnim po zdravlje. Silueta u obliku S-krivine bila je toliko privlačna da je ni nefunkcionalnost nije mogla skloniti iz modnih trendova. Ţensko telo dobija akcente na grudima, struku i bokovima. Ovaj modni trend se izmenio spontano, krajem prve decenije 20.veka. Tada se stvara jedno slobodno, prirodno i opušteno ţensko odelo koje nastaje uporedo sa potrebom ravnopravnosti muškaraca i ţena. Period od 1900. do izbijanja Prvog svetskog rata naziva se i Edvardijansko doba, po engleskom kralju Edvardu, koji je na prestolu zamenio kraljicu Viktoriju. Ovaj period se u Francuskoj i dalje naziva Belle epoque ili Art nuveau.
  7. 7.       Moda uvek odslikava vreme. Kao i kralj Edvard, i ona je bila naklonjena zrelim ţenama bujnih grudi, što se naglašavalo posebnim korsetima. Nestaju iz upotrebe turniri zajedno sa horizontalnim draperijama Suknje padaju meko preko bokova i zvonasto se šire do zemlje. Haljine za dan imaju kragnu uz vrat koja je ukrašena rišem ili velikom mašnom od tila. Nosi se mnogo čipke. Čak su i dnevne bile ukrašene čipkom, dok su neke večernje bile cele od čipke. Korišćena je u velikim količinama i za podsuknje. Rukavi postaju ogromni, i ponovo se nosi forma „ovčijeg buta”. Širina rukava je nekad bila tolika da su se u njih postavljaju jastučići. Jutarnje haljine sa spuštenim strukom i visokom kragnom. Rukavi širi u ramenima i uski u doručju. Suknje pozadi šire nego napred.
  8. 8. Izgled rukava 1890-ih
  9. 9. Rukavi forme „ovčiji but” Rukavice Spušteni struk Lepeza  Večernje haljine, 1892
  10. 10.  Grudnjak je bio prekriven slapovima čipke. U dnevnim prilikama je bio visoko zatvoren, sa kragnom koja se pela uz vrat, a u večernjim varijantama imao je dubok i širok dekolte. Ţene koje sebi nisu mogle da priušte pravu čipki, koristile su beli vez. Mnogi su kritikovali ovu sklonost prema čipki, samatrajući je nemoralnom, jer se do tada takva količina čipke nosila isključivo na donjem rublju.  Odeća je više ličila na odeću namenjenu baštenskoj zabavi, nego na gradsku odeću.   Ruke su uvek bile potpuno pokrivene dugim rukavima ili rukavicama. Korseti svojom posebnom konstrukcijom potiskivali su stomak i isturali grudi, dajući telu karakterističnu «S» siluetu.    Bluze su postale uobičajeni deo odeće i bile su izuzetno sloţene, sa puno nabora, volana i riševa od čipke. Bolero je bio veoma popularan, kao i tzv. «itonska jakna», nalik na one koje su nosili itonski Ďaci.   Kosa je podignuta visoko, na teme. Šeširi, bogato ukrašeni nojevim perjem, se nose blago nagnuti napred.
  11. 11. RAZVOJ SILUETE
  12. 12.   Čarls Vort Vitkost postignuta steznikom posebno je bila aktuelna u zadnjoj deceniji 19.veka. Značajni dizajneri – Čarls Vort, Ţak Duše i Ţen Paken koji su u duhu Art Nouveau stila kombinovali raskoš i eleganciju koristeći korset da bi se dobio ţeljeni efekat siluete S krivine. Ovi korseti narušavali su prirodnost tela i ograničavali pokretljivost. Vremenom korset je menjao svoj oblik, da bi se transformisao u halter i grudnjak.
  13. 13. Žen Paken Žak Duše
  14. 14.     Posle 1907. ţenska figura počinje da se menja i da postaje prirodnija. Nema više širokih, nabranih bluza i linija je ravnija, a korset sada suţava kukove. Šeširi su veći i širi, što kukove čini optički još uţim. Neţne pastelne boje polako nestaju, zajedno sa zvonastim suknjama i krutim korsetima, a zamenjuju ih meke draperije. Suknja postaje toliko uska da se u njoj nekad jedva hoda. Čak se pojavila i neka vrsta poveza za noge koja je sprečevala da se napravi duţi korak i tako, moţda, pocepa suknja. U vreme velikih sifraţetskih demonstracija, ţene su se trudile da izgledaju kao robinje. Neke su čak nosi «harem» pantalone (neka vrsta šalvara) tako da se vide ispod suknje, ali se to smatralo skandaloznim, pa su se na to usuĎuvale samo najhrabrije. Sa ekstremno uskim suknjama su išli ekstremno široki šeširi, tako da je silueta izgledala kao trougao postavljen naopako. Omiljeni ukras nije više čipka, već dugmad, postavljena i na najneobičnija mesta. Korset polako izlazi iz upotrebe, što se često pripisuje kao zasluga Polu Poareu.
  15. 15.     1908. dolazi do preokreta, modnog preobraţaja. Suknja u obliku zvona biva zamanjena odelom u obliku futrole koja je figuri davala tanak izgled. Modna kuća Redfern bila je prva koja je ţenama ponudila jednostavnu, praktičnu i elegantnu odeću. Značaj u razvoju i liberalizaciji mode imaju i modni časopisi- La Gazette du bon ton, modni ilustratori Pol Iribe, Ţorţ Lepap, Erte ili Ţorţ Barbie i razvoj i primena fotografije. 1913. bila je u modi nošnja sa Botičelijevih slika gde figure imaju osloboĎen stomak, što je prihvaćeno kao veliki uspeh tog vremena.
  16. 16.      Veliki je uticaj Japana, u opšte na umetnost, već od druge polovine 19. veka. 1910. modna silueta postaje fluidnija, mekša. Gosotvanje Ruskog baleta 1910. u Parizu pobudilo je veliko interesovanje za orijentalnim elementima Pol Poare, poznati modni dizajner, pretočio je ove elemente u modi jezik. Koristi turbane, široka platna, razigrane boje, kimona kao svoje osnovne modne elemente. Delfos je odevna inovacija koja je kao uzor koristila grčki način odevanja. Kod delfosa se spajaju funkcionalnost i dekorativnost u jednu celinu. Emancipacijom, ţene su bile više uključene u proizvodnju, rad, voţnju automobila, sportske aktivnosti, tako da nastaje jedan novi način ţivota. Samim tim menja se i odeća i odevna funkcionalnost shodno novim aktivnostima. Dominira monohromni izgled koji stoji u skladu sa dramatičnošću vremena. Umanjena je odevna ekstravagantnost.  U širenju mode koriste se modni magazini  Poare prvi koristi modne kataloge kao medij prezentacije
  17. 17.   Na promene u kostimu 1910. godine uticalo je gostovanje Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva i francuski modni kreator, Pol Poare. Svakako je bio prisutan talas orijentalizma koji je pokrenut velikim uspehom baleta «Šeherezada», za koju je kostime radio Leon Bakst. Boje su bile jake, ponegde čak drečave, i ţene ih usvajaju sa entuzijazmom. U modu ulazi i «V» izrez, što izaziva nove rasprave. Neki ga smatraju nepristojnim, a lekari ukazuju na njegovu štetnost po zdravlje. Pred rat se pojavljuje još jedna novina. Preko uske suknje počinje da se nosi neka vrsta tunike, duge do ispod kolena, potpasana u struku. Menja se i forma šešira. Oni postaju mali i priljubljeni uz glavu, a perje više ne leţi na obodu šešira, već se podiţe uspravno. 1910-1913
  18. 18.      Centralno mesto modnih zbivanja postaje Pariz. Nakon 1. svetskog rata postaju ludo popularni jazz, plesovi Tango i Čarlston. Postaju popularni automobili i plivanje. Menja se i ţenski izgled. Nastaje ţenski tip poznat kao flapper. Ţene imaju nova htenja i zanimanja - visoko obrazovanje, profesija, romantični uţici bez suzdrţavanja. Ţena se našla u novom okruţenju: voţnja automobila, igranje golfa i tenisa, pušenje i seksualne slobode. Javlja se androgeni garcons stil koji ţenu izgledom čini nalik mušku. Postaje interesantan ektstremno jednostavan stil odjevanja. Javlja se i novi odevni plivački stil. Kao nikada do tada golo telo izloţeno je i tuĎim pogledima.
  19. 19.   Krajem veka, dnevne haljine dobijaju nešto stroţiju formu, sa grudnjacima koji podsećaju na mučke kapute, dok večernje haljine postaju još mekše i ţenstvenije. Kaputi imaju formu muških i obično su ¾ duţine  Nose se pelerine i ogrtači  Čarape su uglavnom bile crne    Cipele duboke sa šniranjem, relativno visokom potpeticom i zaobljenim vrhom. Od koţe ili tkanine U večernjim prilikama nosile su se dugačke rukavice koje su se nekad kopčale i sa dvadeset dugmadi. Velike lepeze od nojevog perja. Nakit se obilno koristio
  20. 20. Krajem veka ponovo ulazi u modu krzno. Ţene ga nose ne samo kao obrube, već kao prave bunde, dok se kod muškaraca ono zadrţava samo kao postava ili u vidu kragne i obruba na rukavu.
  21. 21. Pol Poare
  22. 22. Muški kostim      Muškarci i dalje za formalne prilike nosili frak i cilindar, ali se u dnevnoj odeći sve češće sreće neformalno odelo sa homburg šeširom. Pantalone su bile relativno kratke sa uskim, ravnim nogavicama, a mlaĎi ljudi ih često nose sa manţetnama i peglane «na šav» po sredini Kragne na košuljama su bile šritkane, povrnute i ekstremno visoke, ponekad pokrivajući čitav vrat. Nose se kravate i leptir mašne. Odela su i dalje tamnih boja. Kosa se šiša kratko, a lice je glatko izbrijano ili sa brkovima.
  23. 23.       Osim cilindra, polucilindra i homburg šešira, popularni su i slamni šeširi, koji su ponekad nošeni čak i uz pantalone za jahanje. Od detalja, tu je i dalje štap za šetnju i dţepni sat na lancu. Ne razlikuje se mnogo od kostima iz 1880 - ih. Muški kostim čini ţaket, prugaste pantalone i polucilindar. Odelo je često paspulirano sa vsiokim kopčanjem. Brade se sve reĎe nose, dok brkovi ostaju glavni «ukras muškog lica». U zimskom periodu, svi muškarci su nosili duge kapute do kolena. Na putovanjima i drugim prilikama koje su zahtevale svakodnevnu aktivnost, nosili su prugaste košulje sa visokom kragnom i preko nje žaket od tvida, naborane spreda i na leđima u kompletu sa odgovarajućim kaišem. Prugaste košulje bile su i sastavni deo formalne odeće zajedno sa uskom kravatom. Svakodnevne odevne kombinacije kod muškaraca odlikovale su i kratke pantalone, nogavica užih oko gležnjeva
  24. 24.   U zimskom periodu, svi muškarci su nosili duge kapute do kolena. Na putovanjima i drugim prilikama koje su zahtevale svakodnevnu aktivnost, nosili su prugaste košulje sa visokom kragnom i preko nje ţaket od tvida, naborane spreda i na leĎima u kompletu sa odgovarajućim kaišem. Prugaste košulje bile su i sastavni deo formalne odeće zajedno sa uskom kravatom. Svakodnevne odevne kombinacije kod muškaraca odlikovale su i kratke pantalone, nogavica uţih oko gleţnjeva. Formalne prilike su zahtevale nošenje belih košulja, prsluka i večernjih ţaketa. Obavezne su bile i kravate ili bele leptirmašne. Muškarci su u različitim prilikama nosili nekoliko vrsta šešira; od cilindara, preko Homburg šešira do okruglih bowler modela pravljenih od filca. Leti su najčešće nosili slamante šešire niskog cilindra koji su ukrašavali mašnom.
  25. 25.    Muška silueta 1890. bila je duga i vitka. Kratki sako zamenjen je frakom koji je nošen u raznim prilikama. Ovaj kostim se sastojao iz prsluka, sakoa i pantalona. Popularni su bili prsluci u kontrastu sa sakoima koji su se mogli nositi sa ili bez kragne i revera. Kada je to bilo potrebno, preko odela nosili su kapute od debelog tvida. U sportskim prilikama muškarci su nosili blejzere u mornarskoplavoj boji ili nekim svetlim tonovima. Popularan je bio i ţaket koji se nosio u formalnim dnevnim prilikama. Svečane prilike zahtevale su nošenje tamnih frakova sa prslucima i pantalonama u istoj nijansi, belim leptir mašnama i podignutom kragnom. Večernji sako ili smoking reĎe je nošen u formalnim prilikama, a najčešće pri okupljanjima u klubovima. Od šešira najelegantniji su bili cilindri koje su muškarci nosili u svečanim, večernjim prilikama. Svakodnevno, kada bi išli na jedrenje ili na plaţu, nosili su polucilindre ili klasične slamnate šešire.

×