Vreme - Obrazovanje za XII vek, decembar 2011
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Like this? Share it with your network

Share
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
760
On Slideshare
760
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
2
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Obrazovanje za XXI vek foto: Draško Gagović Prosvetno savetovanjeOd 2000. godine kada je počela reforma obrazovnog sistema u prolaznosti na fakultetima. Osim za mnoge studente nedostiž-Srbiji, važnu ulogu, uz uspone i padove, imao je i Nacionalni pro- nih, zakonom propisanih 60 ESP bodova, prvi put se javno govo-svetni savet (NPS). O zadacima i ovlašćenjima NPS-a, problemi- ri o onome što je decenijama javna tajna: uzrok loše prolaznostima i teškoćama našeg obrazovnog sistema, od osnovne škole do često su i nezgodni profesori čije je previsoke kriterijume goto-univerziteta, u ovom broju “Obrazovanja za XXI vek” razgovarali vo nemoguće zadovoljiti. Najsvežiji primer je Geografski fakul-smo sa Desankom Radunović, predsednicom ovog tela. Šta nedo- tet, na kom 900 studenata tapka u mestu zbog jednog ispita.staje u edukaciji i usavršavanju nastavnog kadra, zašto dolazi do “Da imam ingerencije, svi profesori kod kojih je prolaznost samozastoja u reformi gimnazija, kako regulisati tržište udžbenika i šta nekoliko procenata dobili bi otkaz ili suspenziju”, rekao je rek-je uzrok krize Bolonje u Srbiji, neke su od tema ovog razgovora. tor Branko Kovačević na sednici Senata Univerziteta, na izma-Ovih dana ponovo se postavlja pitanje o uzrocima slabe ku svog drugog mandata.VREME ◊ decembar 2011. 35
  • 2. Obrazovanje za XXI vekIntervju: Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog savetaProblemi natržištu znanja“Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svojposao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sampotpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluacijurekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i programu školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazanda će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom dase nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj”K ada je 2000. otpočela reforma obrazo- mnogo toga. Kako biste vi ocenili obrazova- Vrši se evaluacija. Postoje standardi i is- vanja, stvari su delovale obećavajuće. nje u Srbiji danas? Gde je najveća kočnica? hodi obrazovanja. Kada dete završi određeni Vladao je utisak da je tromom obrazov- DESANKA RADUNOVIĆ: Obrazovanje je nivo, recimo prve četiri godine, zna se šta ononom sistemu došao kraj. Dvanaest godina ka- centralizovan sistem i nastavnicima je danas mora da zna, koje veštine treba da ima. Vi na-snije, jasno je da stvari idu teško. Više nego dato veoma malo slobode. Kada pogledate, pravite testiranje i proverite da li je to urađe-netačno bi bilo reći da promena nema, kao i oni su po pravilu visoko obrazovani ljudi. Ne no kako treba ili nije. Onda škola ili nastavnikda se na polju zakonskih rešenja nije dosta od- znam postoji li ijedna profesija u kojoj imate vrše korekcije.maklo. Ali prečesto, kada je reč o Srbiji, zapi- manje slobode da radite svoj posao na način Ja sam bila potpuno šokirana kada mi jenje praksa. Onda se javlja pitanje – šta to ne kako mislite da treba. Sve je određeno, tu je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaci-radimo kako treba. plan i program koji kaže kog časa ćete koju ju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum, što Desanka Radunović, profesor primenjene lekciju da predajete i sve je strogo definisano. znači ne postoji plan i program u školama. Amatematike na Matematičkom fakultetu u Be- A vi imate različitu decu od generacije do ge- imaju izuzetno razvijen Centar za evaluaciju iogradu, predsednica je Nacionalnog prosvet- neracije, različitu decu u selu, u gradu. Osno- Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA te-nog saveta (NPS). Još 2000, za vreme mandata va dobre škole je napraviti dobrog nastavnika stiranjima. Bojazan da će popuštanje dizginaGaše Kneževića, uključila se u ovdašnju refor- koji vidi decu ispred sebe. On treba da kori- stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovommu obrazovanja: “Mi smo u suštini brzo kre- sti svoja znanja, uz podršku stručnog usavr- da se radi sa nastavnicima, da se oni osposobenuli da radimo, ali bio je to kratak period od šavanja, udžbenika, prateće literature i da na da preuzmu odgovornost. Sada je problem štotri godine. Problem je što smo više radili na osnovu toga kreira najbolji mogući oblik rada kada date nastavnicima neku slobodu, oni jošstrateškim stvarima, a zapostavili smo rad sa sa decom. nisu sposobni da to iskoriste.nastavnicima. Nismo ih dovoljno uključivali, Gde su onda granice nastavničke slobode? U razredu morate da radite sa različitimobjašnjavali im. Kada su došle političke pro-mene, a svi ministri koji su kasnije došli nisu Srbija mora da shvati da nema naftu, zlato, vi-bili srećna rešenja i nisu se previše bavili obra-zovanjem, puno toga što je bilo dobro urađe- soke tehnologije. Nema ništa. Ona može samono, zamrlo je jer nije bilo ljudi u bazi koji će pametnim ljudima, dobro kvalifikovanom sna-to održati.” VREME: U javnosti je prisutan čudan utisak gom, da postigne ekonomski napredak da reforma ide sporo, a da se opet brza sa36 VREME ◊ decembar 2011.
  • 3. grupama, da onima koji su napredniji ne bude dosadno, da se pomogne onima kojima ide teže. To zahteva pripremu nastavnika i mno- go ozbiljniji rad. U Švajcarskoj, radno vreme nastavnika je osam sati. Nije on osam sati sa decom, ali je u okviru toga obavezan da bude u školi, da prati stručnu literaturu, da bude kre- ativan, da pohađa različite seminare. Onda se vrši testiranje koliko je učešće na seminarima uticalo na kvalitet njegovog rada. Koliko je teško to ostvariti? Potrebno vam je dosta vremena i društvena podrška. Obrazovanje treba da bude značaj- na tema u društvu. Srbija mora da shvati da nema naftu, zlato, visoke tehnologije. Nema ništa. Ona može samo pametnim ljudima, do- bro kvalifikovanom snagom, da postigne eko- nomski napredak. Kao što su to uradile Fin- ska, Irska, Holandija. Sećam se priče koju je Božidar Đelić ispričao kada je bio u Silicijumskoj dolini u Americi. Razgovarao je sa direktorom velike IT kompa- nije i krenuo da ga animira da dođe da ulaže u Srbiju, počeo je da mu priča kako će biti oslo- bođen od poreza, imati beneficije. Ovaj čovek je pitao: kakvo je obrazovanje vašeg stanov- ništva? Ta kompanija ima veći budžet nego Sr- bija. Njemu nije problem da plati porez, nego da li će ljudi koje će zaposliti umeti da rade to što njemu treba. Koliko mislite da je u praksi moguće staviti obrazovanje u centar pažnje, imati takav na- stavnički kadar kao što je to u Finskoj? Ja ne vidim drugi izlaz. Nama je dobar reper PISA testiranje. Ono prikazuje kvalitet osnov- nog obrazovanja. Tu učestvuju zemlje koje stvaraju oko 90 odsto bruto dohotka planete. Veza između standarda i bruto dohotka jedne države i pozicije na toj listi je vrlo jasna. Nikakva prisila nastavnika, direktive iz Mi- nistarstva, centralizovane priče neće ništa do- neti. Kažu, da li je deci škola teška? Ne, ona je njima dosadna, arhaična, programi su za- stareli, nastavnici su dosadni, malo se koriste nove tehnologije. Imamo nastavnike koji su prestrašeni od računara. Finska je sve posti- gla zahvaljujući dobrim nastavnicima i siste- mu koji pravovremeno reaguje na razne devi- jacije. Tamo uopšte nemaju zakon o udžbenici- ma, niti kontrolisano tržište. Ali ako udžbenik ne prolazi na tržištu – šta si uradio osim što si potrošio novac. Ali zato u Finskoj, ako dete dva dana neopravdano ne ide u školu, odmah se angažuje ceo tim, tu su psiholog i nastavnik koji kreću u akciju da vide u čemu je problemVREME ◊ decembar 2011. 37
  • 4. Obrazovanje za XXI veki kako da se reši. Kod nas će maltene roditelji Jako me iznerviralo to što je grad Beograd onako nadetetu da napišu opravdanje što deset dananije otišlo u školu. Sve je naopako. veliko dao besplatne udžbenike do osmog razreda. U Be- Ponekad, kao da se ide linijom manjeg otpo- ra. I đaci i nastavnici i roditelji, svako na svoj ogradu imate relativno povoljniju socijalnu situaciju. Ka- način... kvu vi poruku šaljete ljudima iz Babušnice, Crne Trave Kod nas je problem tržišta znanja. U viso-kom obrazovanju imate puno studijskih pro- spušta roletne kada je pomračenje sunca. CARDS. U Evropi nam za osnovne škole i gi-grama koji su vrlo plitki, u školama roditelje To što on uči treba da bude osnov za celoži- mnazije niko neće dati novac jer se oni treti-koji povlađuju deci... To je sve na kratak rok. votno učenje. raju kao nacionalna obaveza.A šteta je neprocenjiva. Da li mislite i da je naša verzija Bolonjske re- Dobili smo jedan IPA projekat gde će biti Nemamo tržište jer nam je privreda veoma forme preusko orijentisana? utvrđeni standardi i postignuća za kraj sred-slaba. Ako imate privatnika koji hoće da pravi Dobro ste rekli, naša verzija Bolonje. Bolo- njeg obrazovanja, što uključuje i gimnazije. Toprofit onda njega zanima da li nešto znaš da nja podrazumeva univerzitet, a ne fakultet. jeste prirodan put reforme, vi definišite šta že-uradiš. Nažalost, tih privatnika ima jako malo Ako imate univerzitet, onda imate mogućnost lite da imate na izlazu, šta ta deca koja završei glavni poslodavac je država. A ona zapošlja- da izaberete, na primer, filozofiju na Filozof- gimnaziju treba da znaju i da umeju da bisteva uglavnom po partijskoj, privatnoj liniji. Dok skom i nije neophodno da vaš fakultet ponudi na osnovu toga kreirali i napisali program. Naimaš takvog poslodavca kojem nije bitno kako filozofiju. Ja mislim da je Bolonja dobra, ona je tom projektu se radi, on je počeo krajem 2010. iće posao biti urađen, nego se na drugi način samo loše realizovana. I dalje postoje fakulteti traje dve godine. Kada budemo to imali, ondaprimaju ljudi, onda je samo važno da imaš pa- koji su kao zatvorene prćije. ćemo krenuti sa reformom programa. Mislimopir, diplomu i možeš mirno da spavaš. Teško je Kažu ljudi: “Bolonja je snizila nivo znanja.” da ne treba žuriti pre nego što smo definisalidetetu objasniti da uči i nešto postigne jer će I treba da ga snizi. Ako ću celog života učiti, standarde i ishode. A bilo je potrebno da semu trebati za budućnost, ako ono u startu vidi zašto bih se polomila da do 30. godine nau- ipak malo, dok se čeka finalna reforma, pro-drugačiju situaciju. čim sve živo i onda opet moram da učim jer se čiste programi i uradi inoviranje. Spomenuli ste PISA testiranje. Ima zamerki tehnologija promenila? Na prošloj sednici NSP-a postavilo se pitanje zbog nemogućnosti da praktično primeni- Recimo, na Matematički fakultet dolaze do- izmena i dopuna Zakona o udžbenicima. Još mo znanje. Kao jedan od “lekova” za bolju bri studenti. Prosek studija je bio osam godi- odranije je za vas bila problematična sama primenu znanja i specijalizaciju su i ogledni na, a one zvanično traju četiri. To nisu loši stu- procedura odobravanja udžbenika. O čemu profili. Koliko su, po vašem mišljenju, oni is- denti, njihov prosek je bio dobar. Problem je se tu radilo? punili očekivanja? što je gradivo bilo preobimno i nije moglo da Na prvi pogled je to zamišljeno vrlo dobro, NPS je u ovom delu stručnog obrazovanja se pakuje u četiri godine. Da li ima smisla da ali je, kao i u drugim slučajevima, problemzadužen za opšteobrazovne predmete. Nama neko sa 28 godina ulazi u život i počinje nešto realizacija. Što se tiče do sada postojećeg Za-je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i da radi? Onda dođe i posle par godina kaže: ja kona, mi smo imali sledeći problem. Cela pro-vaspitanja precizirao da u trogodišnjim sred- moram ponovo da učim. Zar nije bolje da mu cedura glasi: izdavači daju zahtev za odobra-njim stručnim školama treba da bude zastu- sa 22 godine damo osnove, a onda nek ide na vanje rukopisa Ministarstvu, ono prosledi Za-pljeno bar 30 odsto opšteobrazovnih predme- usavršavanje, doktorate, specijalizacije? Mi- vodu za unapređenje vaspitanja i obrazova-ta, a u četvorogodišnjim bar 40. Mislim da su slim da je Bolonja racionalna i dobra. Ne daje nja, potom oni predlažu da se rukopis odobrise kada je 2002/03. krenuo CARDS (program taj kvalitet studenata koji je bio ranije, ali nije ili ne odobri na osnovu svoje evaluacije, šaljureforme srednjih stručnih škola) malo zale- ni ideja da ga pruži. Jer nije bilo celoživotnog našim stručnjacima koji prave ekspertizu i po-teli, pa je previše pažnje posvećeno stručnim učenja. A sada je to nužnost. tom se preporučuje ministru. U praksi, Zavodpredmetima. Kada je došla ekonomska kriza, Postojao je problem i sa reformom gimnazi- nama daje pismo od jedne strane koje, među-pokazalo se da to nije baš dobro. Recimo, jed- ja. Dokle je ona stigla? tim, ne sadrži nikakva detaljna obrazloženja,no vreme su forsirani razni bankarski činov- Gimnazije su poslednji put menjane 1990. i ne zna se ko je bio u komisiji koja je radila eva-nici i sada, kada banke počnu da otpuštaju te 1991. Potpuno smo svesni šta se sve u svetu do- luaciju. To pismo dođe do nas i ono kaže da ličinovnike, šta će oni da rade? Njihovo znanje godilo za tih 20 godina. Pritom, one su baza za je rukopis usklađen sa standardima ili nije ije vrlo usko. univerzitete. Vi imate intelektualnu elitu koja na osnovu toga predlaže da se on odobri ili ne. Što se tiče opšteobrazovnih predmeta, oni se obrazuje po programima koji su stari 20 go- Savet ni na koji način nema uvid u proceduru.ne moraju da imaju previše veze sa strukom, to dina. To pokazuje da će društvo imati proble- Od nas se očekuje da blanko potpišemo, bezsu predmeti koji prave građanina, nekoga ko ma, i potpuno smo svesni toga. Ali je za struč- stvarnog ulaženja u detalje. To neću da radim.ume da misli, da uči sa razumevanjem, ume ne škole posle 2000. bilo dosta donacija i po- Jer ako se pojavi neka glupost, odgovoran jeda se izražava na nekom stranom jeziku, kori- moći. Strane donacije, čak i IPA projekti koji NPS. Svi kažu: “Savet je to preporučio mini-sti nove tehnologije, ima osnovne pojmove o se dobijaju u okviru Evropske unije, polažu na stru.” Ja ne pristajem da budem odgovornaprirodnim i društvenim naukama. Prosto, ako one nivoe obrazovanja koji imaju izlaz na trži- i da stavljam svoj i stručni kredibilitet svojihga pitate da li treba graditi nuklearne elektra- šte. A to je stručno ili visoko obrazovanje. Za kolega u pitanje tako što ću da potpišem ne-ne, on treba da zna da odgovori. Ili da ne beži i visoko smo imali TEMPUS, za srednje stručno što što je neko drugi radio. Mi nemamo novca.38 VREME ◊ decembar 2011.
  • 5. Nadležni savet je dužan da u roku od 60 dana od dana dobijanja negativne stručne ocene iz Zavoda obavesti izdavača da je ministru pred- ložio odbijanje. Znači, ne postoji šansa da Savet promeni ocenu, i ako je Zavod dao negativnu da Sa- vet da pozitivnu. Mi treba samo da klimamo glavom. Deo stručne javnosti ima dosta kritika i na projekat besplatnih udžbenika. Koliko znam, vi ste među njima. Zašto? Problem je što je to jedan politički projekat koji je načelno vrlo dobar. Ja pozdravljam da država odvoji sredstva za nabavku udžbenika, ali način na koji se to realizuje je jako loš. Prvo, ako ministar Žarko Obradović kaže da je Usta- vom zagarantovano besplatno obrazovanje, a to valjda znači da je ono takvo do osmog razre- da, zašto su onda udžbenici besplatni samo do trećeg razreda? Drugo, problem je u tome što je, da bi se uštedelo, rečeno da su udžbenici knjige u kojima se ne piše. I ono što je najgo- re, krenulo se od prvog razreda. Uzmite kao primer udžbenik matematike. Cela aktivnost oko toga, prebrojavanje, grupisanje objekata podrazumeva učešće deteta. Dete ovde ima sli- ku, a negde drugde treba da je precrta. Kada pogledate te udžbenike, sve se svelo na to da u njima i dalje stoji “tri plus dva jednako je”, ali sada umesto kućice u koju se napiše pet po- fotografije: A. Anđić stoji upitnik. I sada detetu treba druga sveskaNPS nema nikakav budžet, imamo jednog se- udžbenik odobri, a mi smo ga preporučivali i da to prepiše. Ona koju će da kupi roditelj, ilikretara, jednu kancelariju i nadoknade. I to je na prvom nivou. Znači, mi odbijemo udžbenik, pak radna sveska, opet iz roditeljskog budžeta.to. Na primer, sada nemamo predstavnika za a izdavač nama podnosi zahtev za ekspertizu Umesto jednog udžbenika napraviš tri, oteža-filozofiju, i ako se pojavi udžbenik iz filozofi- ponovo da odlučimo da li da ga preporučimo. vaš detetu školsku torbu, a pritom to pedagoš-je, šta onda? Besmisleno. ki i metodički nije dobro. Pa šta onda? Sada, izdavači koji žele ekspertizu podno- Ali sam projekat jeste bio lepa vest za rodi- Ništa. Mi apsolutno nismo naišli na razume- se nama zahtev. Oni plaćaju, nama je podra- telje. I vi kažete da ga načelno pozdravljate.vanje od strane Ministarstva. Bilo nam je po- čun otvoren isključivo za sredstva koja izda- Na koji način bi, po vašem mišljenju, mogaotrebno da nam oni odobre određena sredstva vači uplaćuju, imamo cenovnik, pravilnik o da se unapredi?da angažujemo eksperta sa strane ili da mi bu- proceduri... sve je vrlo transparentno. Kada Mi jesmo zagovornici toga, ali da se uradidemo uključeni u komisije Zavoda, što bi bilo se podnese zahtev, angažujemo dva eksperta. evaluacija projekta, da možda do osmog ra-najracionalnije. Imamo problem u proceduri. Zavisno od toga šta oni napišu, izveštaj je de- zreda budu besplatni udžbenici za svu decu izPošto u Zakonu trenutno piše da ako u roku od taljan i Savet odlučuje. Ali mi to ne možemo ugroženih kategorija, koja ne mogu da ih kupe,60 dana NPS ne preporuči udžbenik, ministar da radimo dok nam izdavač ne uplati novac. da se ne ide nauštrb kvaliteta udžbenika...donosi odluku. Ja sam rekla “u redu, Zavod Šta bi predlogom izmena i dopuna Zakona o Jako me iznerviralo to što je grad Beogradima negativno mišljenje, mi obaveštavamo iz- udžbenicima bilo u stvari promenjeno? onako na veliko dao besplatne udžbenike dodavača da je nama stiglo negativno mišljenje Zakon bi bio gori. Pošto ne žele da se “sa- osmog razreda. U Beogradu imate relativnood strane Zavoda i čekamo da prođe 60 dana moignorišemo” tih 60 dana, a mi nemamo povoljniju socijalnu situaciju. Kakvu vi po-i da ministar odluči da li da pusti udžbenik drugog načina, onda su stavili u izmene Za- ruku šaljete ljudima iz Babušnice, Crne Tra-ili ne”. U ovom zakonu je isto tako nelogično kona da smo mi dužni da u roku od 60 dana ve? Država mora da vodi računa o ravnomer-što smo mi i drugostepeni organ za žalbe. Ne odobrimo ili odbijemo udžbenik. Ne znam šta nom razvoju i merama koje lokalne zajednicemogu da razumem da mi preporučujemo ili će se desiti ako to ne uradimo. Postoji nešto donose. Posebno u sistemu kakvo je osnovnone ministru u drugostepenom postupku da se što mene posebno ljuti. Izmena člana 16 glasi: obrazovanje. Jelena JorgačevićVREME ◊ decembar 2011. 39
  • 6. Obrazovanje za XXI vek“Bolonja” i profesori(Na)opaka reformaAko bi se poštovao Zakon ovisokom obrazovanju, od oveškolske godine “bolonjci”bi morali da sakupe svih 60bodova da bi upisali narednugodinu studija. Prema analizamaBeogradskog univerziteta,otprilike petina studenata jeu stanju da ispuni ovaj zahtev.Drugim rečima, ako se budeišlo po Zakonu, ponovo sledeštrajkovi. O drugim posledicamai da ne govorimo. Ako se budepratilo stanje na terenu, dolazise do pitanja koje je pre nekolikodana postavio rektor BU BrankoKovačević: šta je smisao reformeako je sprovodimo polovično? Ipostoji li volja da se ona dovrši“I li ćemo da završimo reformu ili ćemo da se vratimo na stari zakon, imamo ispite, uslovni upis godine”, izjavioje pre nekoliko dana rektor Beogradskog uni-verziteta Branko Kovačević. U duhu reform-ske tradicije, beogradski studenti su već na-javili da će pokrenuti kampanju da i ove godi-ne uslov za upis bude 48 ESP bodova, umestobolonjski predviđenih 60 i “čišćenja” godine tj.polaganja svih ispita. Vladimir Smuđa, koordi-nator za visoko obrazovanje u Savezu studena-ta, dodao je da će se ovom predlogu pridružitii akademci iz cele Srbije. On je objasnio da na- NASTAVNI PLANOVI SU PREOBIMNI: Branko Kovačević, rektor BU PREOBIMNI: foto: A. Anđićših 48 bodova nije isto kao, recimo, francuskihili austrijskih. Naime, prema evropskoj računi- se bude išlo po Zakonu, verovatno ponovo sle- dobrim i lošim stranama raspravlja se mnogo ici, za 60 bodova student treba da radi od 1500 de štrajkovi. O drugim posledicama i da ne go- često. Bilo kako bilo, ona je realnost i obuhva-do 1800 sati, ali pošto u Srbiji još nisu do kraja vorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, ta skoro ceo evropski obrazovni prostor.prilagođeni nastavni planovi i programi, onda dolazi se do onog pitanja koje je nedavno po- No, dodatni problem je što je ovdašnja re-to ide teže. Ako bi se poštovao Zakon o viso- stavio rektor, a koje se inače javlja u prethod- forma još dodatno (ne)prilagođena zatečenomkom obrazovanju, od ove školske godine “bo- nim tranzicionim godinama na mnogim polji- stanju, akademskoj volji, ponekad pogrešnolonjci” bi morali da sakupe svih 60 bodova da ma: šta je smisao reforme ako je sprovodimo shvaćenom terminu fleksibilnost. Umesto pri-bi upisali narednu godinu studija. Prema ana- polovično? I postoji li volja da se ona dovrši? lagodljivosti, ona se ponekad izvrće u lični iz-lizama BU, otprilike petina studenata je u sta- BOLONJSKA, A NAŠA: Bolonjska reforma bor profesora koji “na terenu” odlučuju da linju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako trpi kritike iz mnogih krajeva Evrope. O njenim će da slede “Bolonju” ili će ostati verni starom40 VREME ◊ decembar 2011.
  • 7. načinu. I korak dalje, s obzirom na drugačijeshvatanje reforme, dešava se i da je srećnijerešenje ostati na starom. Postoji problem na-bavke literature, starog programa koji poku-šava nespretno da se ubaci u jednosemestral-ne kurseve, “cepkanje” predmeta zbog kog segubi opšta slika, ma o kom predmetu da je reč,nepažljivo sastavljenog rasporeda. “Nastavni planovi i programi su preobimnii preambiciozni, zbog čega studenti ne moguda ih savladaju”, kazao je Branko Kovačević,dodavši da nije zadovoljan ni materijalnim sta-tusom, ni finansiranjem univerziteta, kao i daje sistem nedorečen pa nije čudo sto se svakegodine “deca bune”. No, ipak nije sve tako crno. Studenti kojise školuju po “Bolonji” imaju bolji prosek, očemu je “Vreme” već pisalo. Prosečna ocenaje 8,74, dok je ranije bila 7,96. Takođe, sma- IDEAL: IDEAL: Pavle Vuisić u ulozi profesora Kosta Vujićanjen je broj godina studiranja i poboljšana jeprolaznost na ispitima. Prema podacima Rek- geografiju Srbije na trećoj i geografiju regije i šta sve treba da zapamte studenti koji polažutorata BU, prosek studiranja je samo dve go- zaštitu prirode Srbije na četvrtoj godini, dosko- pomenute ispite. Budući geograf bi, po ovimdine duži od redovnog trajanja. Ovde se javlja ra je u ispitnom roku prolazio po jedan student. navodima, morao da zna da je u toku Drugogjoš jedan problem. Šta sve nameće imperativ Studentski parlament se obratio Senatu Univer- svetskog rata uništeno 61,9 odsto konja, 55,5ubrzanja studija? ziteta zbog ovog slučaja, tražeći neko (raz)reše- odsto goveda, 63,3 odsto ovaca, 57,7 odsto svi- Svakako da je to jedan od ciljeva Bolonjske nje. Pošto je Senat samo savetodavno telo, on nja. Uništeno je i 2.250.000 bicikala; da je ku-reforme – kraće vreme za koje se završi fakul- je preporučio dekanima da sami reše problem kuruzom 1955. bilo zasejano 1.474.000 hekta-tet. U Srbiji je to posebno bitno s obzirom na (pomalo zabrinjava činjenica da neko deka- ra, a u 1994. – 1.396.000 hektara; u Jugoslavi-večite studente i staru praksu po kojoj su stu- ne visokoškolskih ustanova treba da savetuje ji ima 4.504.000 stabala breskve, 54.500.000dije u proseku bile duplo duže od predviđenog da reše vidljiv problem koji imaju, a da se oni stabala šljive, 7.768.000 kruške, 1.885.000 sta-trajanja. No, jednako problematično bi bilo i sami ne hvataju u koštac sa istim, kao i da, ako bala kajsija; kod nas postoji 205.000 košnica,da se stvori atmosfera po kojoj studenti mora- dekan i nastavničko veće ostanu nemi, situaci- 25.591.000 komada živine...ju da prođu dalje, odnosno po kojoj profesori ja (p)ostaje neraspletiva. A zbog jednog ispita Iako je ovo zaista ekstreman primer, većinatreba da “puštaju” studente radi “opšteg do- odustaje se sa celokupnih studija). Studenti su fakulteta ima svoje “mitsko biće”, profesorabra”, željenih rezultata reforme. Između žmu- tražili da se na predmetima koji su se pokazali koji traži memorisanje ogromne količine poda-renja pred neznanjem i snižavanja kriterijuma kao sporni uvedu bar po dva predavača. taka koji se neće naći ni u kvizovima, a kamo-i nekadašnjih profesora za koje je važilo pra- “Da imam ingerencije, svi profesori kod li imati neku “upotrebnu vrednost”, koji traževilo – položiš li ispit kod njih, jednako je kao kojih je prolaznost samo nekoliko procenata odgovore od reči do reči, napamet izrecitova-da si završio fakultet – stoji čitav raspon ume- dobili bi otkaz ili suspenziju”, rekao je rektor ne delove baš njihovih knjiga, kao i one čiji surenih zahteva za one koji imaju znanja i peda- Branko Kovačević na sednici Senata Univerzi- kriterijumi toliko visoki da su neki studenti nagoških veština. teta. “Na bilo kom svetskom univerzitetu svako četvrtoj godini odustajali od dobijanja diplo- KUKURUZNA POLJA: U Sava centru nedav- ko ima ovako malu prolaznost odmah bi dobio me. Uvođenjem “Bolonje” ovakvih slučajeva jeno je bila premijera – rimejk filma Šešir profe- otkaz. Nastavnička veća svakog semestra ima- ipak nešto manje, takvim profesorima je done-sora Koste Vujića, o maturantima Prve muške ju moć da usvoje nove profesore za pojedine kle ograničen prostor za nemoguće zahteve.gimnazije u Beogradu 1886. godine i profesoru predmete, neka je iskoriste.” KARTE NA STO: Ministar prosvete i sportakoji je duboko i dirljivo uticao na mnoge gene- No, problem studenata Geografskog fakulte- Žarko Obradović je najavio da će do 1. juna tra-racije. Ovih dana su se, uz neophodnu senti- ta je bar donekle rešen uvođenjem pismenog žiti od fakulteta da se njihova nastavno-nauč-mentalnost, ljudi sećali onih profesora koji su ispita te se, pomalo cinično, ali ipak radosno na veća izjasne da li su reformisali programe ina lep način uticali i usmeravali svoje đake. Me- zaključuje da je izlaznost u decembru bila po- da li je izvršena reevaluacija opterećenja stu-đutim, tih dana studenti Geografskog fakulteta većana za 27 odsto. Tačnije, od 107 ispit je po- denata. On je komentarisao i pomenuti zah-privukli su pažnju javnosti drugačijom pričom. ložilo 27 studenata što je, u odnosu na raniji tev studenata da uslov za upis bude i dalje 48I njihovo iskustvo je veoma poznato mnogim prosek od jednog studenta, ogroman napre- bodova, pozvavši ih da još jednom razmisle ostudentima. Naime, njih 900 nije diplomira- dak. No već u januaru, ispit kod profesorke svojim zahtevima. Savet je dobar za sve. I zalo samo zbog jednog ispita. Kako su objasni- Mile Pavlović imao je, osim pismenog, pono- ministarstvo i dekane i profesore i studente.li, kod profesorke Mile Pavlović koja predaje vo i usmeni deo. Dnevni list “Blic” preneo je Jelena JorgačevićVREME ◊ decembar 2011. 41
  • 8. Obrazovanje za XXI vekKućno školovanje na uvid Iste cene na Beogradskom univrzitetu Univerzitet u Beogradu pokrenuće inicija- tivu za jedinstven cenovnik administrativnih usluga na fakultetima. U Rektoratu kažu da će biti napravljen jedinstven predlog cenovnika koji bi, ako bude usvojen na sednici Senata, morao da se poštuje na svim fakultetima. ”Na isti način rešeno je pitanje izdavanja diploma, koje sada koštaju 5000 dinara na svim fakulte- tima”, izjavila je za ”Novosti” prof. dr Neven- ka Žarkić-Joksimović, prorektor za finansije: “Uvođenje jedinstvenog cenovnika u intere- su je svih studenata i zato njegovo donošenje mora da bude dobro analizirano i promišljeno pre usvajanja.” Plan za upisfoto: Vesna Anđić Naredne akademske godine na fakultetimaVladin Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju prema kojem roditelj ima pravo Beogradskog univerziteta biće mesta za okoda svom detetu organizuje nastavu kod kuće, objavljen je na sajtu Skupštine Srbije. Zakonom, 13.000 brucoša. Senat Beogradskog univerzi-koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe po hitnom postupku, predviđeno je i školovanje teta (BU) načelno je danas usvojio radni planna daljinu. “Roditelj, odnosno staratelj dužan je da do kraja nastavne godine pismeno obave- o upisu studenata u akademskoj 2012/2013. go-sti školu u koju je dete upisano o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje dini, a na osnovu predloga dekana fakultetanastavu kod kuće. Škola je dužna da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u da se upiše 13.031, od kojih 4503 samofinansi-skladu sa nastavnim planom i programom”, piše u Predlogu tog zakona. I za učenika sa smet- rajuća studenta. Određivanje broja akademacanjama u razvoju moguće je obrazovanje kod kuće u skladu sa prilagođenim individualnim pla- za narednu školsku godinu po fakultetima jošnom. O obrazovanju na daljinu škola odlučuje se, kako je navedeno, na osnovu raspoloživih nije završeno, a završnu reč daće Komisija zasredstava za rad, a bliže uslove za način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće akreditovanje, rečeno je Tanjugu u sekretari-i nastave na daljinu propisuje ministar prosvete. jatu Senata BU. Pravni fakultet planira da zaPrema Predlogu zakona, učenik sa smetnjama u razvoju stiče osnovno obrazovanje u školi za- akademsku 2012/2013. godinu upiše 1500 bru-jedno sa ostalim učenicima, a kada je to u njegovom najboljem interesu u školi za učenike sa coša, od kojih će njih 900 sami plaćati studije,smetnjama u razvoju. Učenik sa smetnjama u razvoju, prema Predlogu zakona, ima pravo na dok će na Filozofskom fakultetu studije plaćatiindividualni obrazovni plan. Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao 70 od 710 upisanih. Na Ekonomskom fakulte-u školi. Ispit se polaže po propisanom nastavnom programu za određeni razred. Škola izdaje tu planiran je upis 1350 studenata od kojih ćeučeniku uverenje o položenom ispitu. U školi može da se osnuje učenička zadruga, kako bi deca 570 biti na budžetu, a na FON-u, od planiranihstekla odgovornost i radne navike i lakše se profesionalno orijentisala. Rad učeničke zadruge 670 mesta, na budžetu će biti njih 380. Idućeuređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom. Škola može pru- školske godine planiran je upis i 90 studena-žati usluge i prodavati proizvode iz učeničke zadruge, kao i školski pribor i opremu. Sredstva ta na osnovne strukovne studije i to samo nastečena radom učeničke zadruge koriste se za unapređenje rada same zadruge, kao i za ekskur- Stomatološkom fakultetu.zije, ishranu učenika, nagrade članovima zadruge i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada. Prema predloženom planu, na master studi- je biće upisano 6985 akademaca od kojih ćeObrazovni zakoni 3524 biti na budžetu, a na specijalističkim aka-U skupštinskoj proceduri trenutno se nalazi set zakona u oblasti obrazovanja, četiri propisa demskim studijama ima 814 mesta od kojih sukoja regulišu osnovno i srednje obrazovanje, izdavanje udžbenika, a prvi put pred poslanici- samo 83 predviđena za budžetsko finansira-ma biće i predlog zakona o obrazovanju odraslih. Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i nje. Na strukovnim specijalističkim studijamavaspitanju kao novinu uvodi mogućnost nastave kod kuće ili na daljinu, ali i besplatan prevoz planirana su 274 mesta a studenti će moratiučenika, ako je njegovo prebivalište udaljeno više od četiri kilometra od sedišta škole. Takođe, sami da ih finansiraju. Za doktorske studije nazakon predviđa i mogućnost besplatne ishrane đaka u okviru školskog objekta, u dogovoru sa BU predviđena su 1454 mesta, a država će po-jedinicom lokalne samouprave i donatorima. moći finansijski njih 795. Prilog “Obrazovanje za 21. vek” je specijalno izdanje nedeljnika VREME; br. 28; februar 2012; Uređuje: Jovana Gligorijević, Fotografije: VREME. Projekat je realizovan uz podršku Fonda za otvoreno društvo42 VREME ◊ decembar 2011.
  • 9. Copyright © NP Vreme, Beograd Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim zaličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP VremePDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec Obrada: Marjana Hrašovec