Министарство просвете републике Србије
Центар за развој и примену науке, технологије и информатике

                   Пре...
Провера сложености

Сложеност апликације се такође процењује према пропозицијама. Ако такмичар донесе
апликацију која се с...
Оцењивање дизајна

Кроз дизајн оцењује се елемената интерфејса апликације искоришћење простора,
распоред, прегледност, ори...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Preporuke Za Proces Ocenjivanja Programske Aplikacije

387

Published on

Published in: Technology, Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
387
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Preporuke Za Proces Ocenjivanja Programske Aplikacije

  1. 1. Министарство просвете републике Србије Центар за развој и примену науке, технологије и информатике Препоруке за оцењивање такмичарских радова Овај докуменат намењен је менторима и члановима прегледне комисије и сврха му је да додатно појасни пропозиције такмичења Програмске апликације. Он садржи и неке кратке примере и препоруке које треба следити приликом прегледа и оцењивања на школским, односно општинским и окружним такмичењима. Овај докуменат може бити и водиља за такмичаре и њихове менторе јер садржи и неке препоруке којих би се требало држати у раду на програмској апликацији. Провера документације Прегледом документације и рада чланови комисије доносе заједнички одлуке о броју бодова за приложену документацију (максимално 10 бодова). Сваки такмичар је обавезан да доласком на такмичење донесе урађен елаборат програмске апликације у писаном и електронском облику. Документација мора бити написана у складу са апликацијом. Свака документација мора имати следећа два дела: 1. Упутство за корисника - треба да садржи све оно што је потребно просечном кориснику да се снађе у раду са апликацијом. Овај део треба да личи на новинске чланке којима се представљају конкретне апликације. Узмите на пример PC Press, Explorer и сличне часописа стручне орјентације и погледајте чланке којима се представљају софтвери. Овај део документације треба да буде кратак и јасан без сувишних техничких детаља. 2. Техничка документација - треба да говори о томе који програмски језик је коришћен и због чега, које структуре су коришћене, како су реализовани неки специфични делови програма, графички приказ алгоритма апликације. Технићка документација треба да каже све оно што би неки други програмер требао да зна када би хтео да модификује апликацију. Препоручљиво је да целокупна документација не буде већа од десет куцаних страна и додатно треба да садржи све релевантне податке о такмичару, предметном наставнику, школи,... Бодовање Програмске апликације Прегледна комисија бодује и рад (програмску апликацију) према приложеним пропозицијама које одређују начин бодовања. Чланови комисије могу између себе да одреде договорно број бодова утврђивањем средње вредности од понаособ датих броја бодова или усменим договором. Пожељно је такмичару образложити кратко разлоге за одузимање бодова уколико до тога дође. На пример, на дизајн такмичар не може добити максималан број бодова уколико није испоштовао увлачење и коментарисање комплекснијих делова свог кода, имена процедура и/или функција, те стога тај такмичар не може добити 15 бодова на дизајн, већ максимално 11, јер се одузимају за горе наведени пропуст 4 бода од максималног броја бодова предвиђених за дизајн апликације. Овакве одлуке је потребно образложити такмичару и на тај начин дати такмичару прилику да евентуално одбрани свој рад аргументовано. Остатак од максимално 11 бодова односи се на дизајн елемената интерфејса апликације, процену искоришћење простора, распоред, прегледност, оригиналност и аутентичност употребљених елемената интерфејса, уклопљеност делова и целине и општи естетски утисак.
  2. 2. Провера сложености Сложеност апликације се такође процењује према пропозицијама. Ако такмичар донесе апликацију која се своди на прелазак са форме на форму уз пренос вредности и једноставна испитивања (if the else петље) у оквиру категорије сложеност може добити максимално 7 поена (разни квизови, једноставне математичке формуле, апликације са прелазом са форме на форму,.... Апликације које решавају проблеме користећи алгоритме средње сложености (једноставне веб апликације које врше само упис у базу података и евентуално испис, базе података без апликације која их користи или са апликацијом која врши само упис и испис из базе и неки основни рачун са тим подацима, апликације са једноставним уписом и исписом у фајл, апликације које врше неки сложенији математички/технички рачун, апликације које врше основну обраду графике) могу добити средњи број поена, максимално до 14. Апликације које решавају алгоритме кретања, препознавања облика, програмирање игара, вештачку интелигенцију, сложеније веб апликације које се ослањају на базе података и комплексне алгоритме могу добити број бодова измељу 14 и 20. Количина уложеног рада на изради апликације може у мањој мери да утиче позитивно/негативно на процењени број бодова од стране чланова комисије за сложеност апликације. На сложеност такође може у одређеној мери да утиче количина готовог материјала која је коришћена при изради апликације. На пример употреба готових библиотека кода и скупова функција (рецимо .NET funkcije, или готови делови кода из разних пројекат Open source заједнице) може у одређеној мери да утиче негативно на број бодова који се додељује за сложеност јер се њиховим коришћењем умањује удео такмичара у изради апликације. Наравно, ови утицаји не смеју бити престрого оцењивани јер је свакако неупоредиво комплекснија апликација која користи готове библиотеке кода за кретање 3Д објеката по креираној мапи уз покретне делове објекта него апликација која рачуна површину пирамиде за унете мере. За свако утврђивање плагијата и коришћење туђег кода и представљања га као сопственог се кажњава дисквалификацијом такмичара. Уколико се такмичар сам каже које је делове кода позајмио, комисија процењује сложеност на основу апликације а затим одузима одређени број поена за удео који је позајмљен. Комисија у ствари одређује реалну сложеност оног дела апликације коју је такмичар сам реализовао. На пример, такмичар доноси апликацију урађену у Game maker софтверу. Резултат апликације јесте игрица која сама по себи за сложеност заслужује висок број бодова (14-20) али знајући да је ова игрица направљена у ствари само “слагањем коцкица“, сложеност овакве апликације реално се оцењује између 8 и 14 бодова зависно од рада. Провера функционалности Комисија врши проверу фунционалности апликације проверавајући следеће: Пролазност унесених величина се оцењује наспрам тога какве све уносе дозвољава апликацијa. Максималан број бодова (3) иде за оне апликације које 100% не дозвољавају погрешан унос. Комисија треба да покуша на све могуће начине да збуни апликацију уносом неодговарајућих улазних вредности. Рецимо у поља која очекују унос броја треба унети текст и обрнуто. Ако апликација врши рачунску операцију у којој се појављује дељење треба покушати унос вредности нула у поље делиоца. Обрађивање унесених величина говори о томе како програм обрађује податке са којима ради. Максималан број бодова (3) иде оним апликацијама које беспрекорно обрађују податке. Обрађивање подразумева правилан унос података. Значи апликација при правилном уносу података мора да да тачан резултат. Општа функционалност програма обухвата процену осталих грешака у раду програма: да ли се програм изненадно зауставља, да ли се јављају грешке у интерфејсу, да ли се програм увек и без проблема стартује и сл. (Максималан број бодова је 4) Свако уочавање грешака значи смањивање броја поена од предвиђеног максималног броја поена
  3. 3. Оцењивање дизајна Кроз дизајн оцењује се елемената интерфејса апликације искоришћење простора, распоред, прегледност, оригиналност и аутентичност употребљених елемената интерфејса, уклопљеност делова и целине и општи естетски утисак. На дизајн који задовољава у потпуности све критеријуме такмичар може добити максимално 11 бодова на дизајн интерфејса апликације. Прегледност и читљивост кода, коментарисање делова кода, увлачење кода се такође бодује у оквиру дизајна. За прегледан и читак код, са адекватним увлачењем кода, коментарисањем битних делова кода и функционалности функција и процедура, такмичар може добити максималних 4 бода на део дизајна који се односи на дизајн кода. Такмичар може добити максимално 15 бодова на дизајн програмске апликације. Приказ и одбрана рада. Сама одбрана рада, сналажење такмичара у свом коду, прецизно изведене измене у коду на захтев прегледне комисије како би се изменила функционалност апликације, показана сигурност у баратању кодом у оквиру апликације и одговори на питања комисије о функционалности апликације, коришћеног програмског језика и окружења се оцењује кроз категорију Приказ и одбрана рада. Приказ и одбрана рада оцењује се са максималним бројем поена у случају када такмичар брзо јасно и прецизно представи функционалност своје апликације, у стању је да покаже најсложенији део своје апликације и да објасни механизам/алгоритам којим је решио проблем. Такмичар мора да у потпуности познаје логику, интерфејс и принцип рада апликације, када на захтев комисије даје тачне одговоре на питања у вези са апликацијом као и у вези са основним особина алата који су коришћени (такмичар мора знати шта је форма ако је користи и мора знати шта се дешава при учитавању форме, шта је иницијализација, шта су променљиве ако их је користио, како се мења вредност променљиве током рад апликације и слично). Такмичару који није сигуран у рад апликације и начин њеног функционисања и нема основна знања о њеном функционисању не можемо дати максималан број поена већ комисија заједнички процењује приказ и одбрану у датом опсегу бодова. Ученик може добити максимално 15 бодова на приказ и одбрану рада.

×