PODRŠKA MEĐUSEKTORSKE SARADNJE I DOBRE PRAKSE NA POLJU ZAŠTITE ŽRTAVA NASILJI A U PORICI
POJAM I OBLICI, DINAMIKA  I  TO ČAK NASILJA; PREDRASUDE I OSNOVNI PRINCIPI I TEHNIKE RADA SA ŽRTVAMA
<ul><li>Za određivanje pojma nasilja postoji više definicija. </li></ul><ul><li>Prema prvom međunarodnom dokumentu koji se...
<ul><li>UN u Deklaraciji о еliminisanju nasilja nad ženama :  „nasilje u porodici je ispoljavanje istorijski nejednakih od...
<ul><li>U domaćem zakonodavstvu data je definicija nasilja u porodici u Porodičnom zakonu, koja pojmovno određuje šta se s...
<ul><li>Članovima porodice smatraju se : </li></ul><ul><li>supružnici ili bivši supružnici </li></ul><ul><li>deca , rodite...
<ul><li>Nasilje u porodici je jedan od najvećih društvenih problema sa nizom   negativnih posledica na porodicu u celini, ...
<ul><li>nasilje vrše lica koja su u nekom odnosu sa žrtvom :  bračni , vanbračni partneri, rođaci....  </li></ul><ul><li>o...
<ul><li>žene </li></ul><ul><li>Svaka tre ća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici </li></ul><ul><li>Svaka dru...
<ul><li>deca </li></ul><ul><li>  </li></ul><ul><li>U Srbiji SVAKO dete je bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilja, a...
<ul><li>Stari </li></ul><ul><li>U svetu 5-10% starih ljudi je izloženo nasilju.  </li></ul><ul><li>U Srbiji zvanično 4%, a...
<ul><li>fizičko nasilje  </li></ul><ul><li>seksualno nasilje  </li></ul><ul><li>psih ič ko nasilje </li></ul><ul><li>ekono...
<ul><li>1.faza:  tenzija </li></ul><ul><li>podizanje napetosti, ispoljavanje nezadovoljstva, gunđanje, vikanje,često pod d...
 
<ul><li>Model prikazuje slikovito koja su sredstva kojima se nasilnik koristi da bi žrtvu održao pod svojom kontrolom i us...
<ul><li>Društveni razlozi  (predrasude) : </li></ul><ul><li>To je privatna stvar porodice </li></ul><ul><li>Žene su krive ...
<ul><li>Zbog: </li></ul><ul><li>dece </li></ul><ul><li>neobaveštenesti o pravima, o savetovalištima i skloništima </li></u...
<ul><li>Efikasna zaštita se postiže edukovanjem i međusektorskom saradnjom svih društvenih struktura koje su uključene u p...
<ul><li>Aktivno slušanje </li></ul><ul><li>Empatičnost </li></ul><ul><li>Poverljivost </li></ul><ul><li>Poštovanje ličnost...
<ul><li>Individualni rad </li></ul><ul><li>Grupni rad </li></ul>
<ul><li>PRVI INTERVJU </li></ul><ul><li>- klijentkinji treba reći da je važno što je  pozvala, došla i počela da govori o ...
<ul><li>- pitati klijentkinju šta od savetnice i organizacije kojoj se obraća očekuje, koju vrstu pomoći i podrške </li></...
<ul><li>O mogućava korektivno emotivno iskustvo žrtve kroz interakciju  u  grupi. S druge strane, voditelj grupe dobija mo...
<ul><li>Prednosti grupnog rada su  : </li></ul><ul><li>grupa postaje sredstvo za postizanje postavljenog cilja </li></ul><...
<ul><li>Podrazumeva  individualni plan postupanja ugrožene osobe, a donosi se samostalno ili uz asistenciju saradnica save...
<ul><li>Neke preporuke u slučaju ugroženosti: </li></ul><ul><li>ako situacija nalaže hitnu intervenciju pozvati policiju <...
<ul><li>Učesnici se dele na grupe (parove) i dobijaju materijal za radionicu-tekst u kojem je opisan jedan slučaj nasilja....
<ul><li>Nakon što izvrše zadatke grupe prezentuju svoje rezultate </li></ul><ul><li>Rezultati se upoređuju, sagledavaju se...
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×

Podrška međusektorske saradnje i dobre prakse na polju zaštite žrtava nasilji a u porodici

1,382

Published on

PODRŠKA MEĐUSEKTORSKE SARADNJE I DOBRE PRAKSE NA POLJU ZAŠTITE ŽRTAVA NASILJI A U PORICI

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total Views
1,382
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
17
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Podrška međusektorske saradnje i dobre prakse na polju zaštite žrtava nasilji a u porodici

  1. 1. PODRŠKA MEĐUSEKTORSKE SARADNJE I DOBRE PRAKSE NA POLJU ZAŠTITE ŽRTAVA NASILJI A U PORICI
  2. 2. POJAM I OBLICI, DINAMIKA I TO ČAK NASILJA; PREDRASUDE I OSNOVNI PRINCIPI I TEHNIKE RADA SA ŽRTVAMA
  3. 3. <ul><li>Za određivanje pojma nasilja postoji više definicija. </li></ul><ul><li>Prema prvom međunarodnom dokumentu koji se posebno bavi nasiljem nad ženama – Deklaraciji o eliinisanju nasilja protiv žena od 1993. usvojena od strane UN , nasilje je : : </li></ul><ul><li>svaki akt na osnovu razlike u polovima čiji je ishod u fizičkom , seksualnom ili psihološkom ozleđivanju ili zlostavljanju žena </li></ul><ul><li>kojim se nanosi šteta ili patnja ženama, uključujući i pretnje takvim aktima </li></ul><ul><li>prinudno ograničavanje ili namerno lišavanje slobode , bez obzira da li proizilazi iz javnog ili privatnog života </li></ul><ul><li>  </li></ul>
  4. 4. <ul><li>UN u Deklaraciji о еliminisanju nasilja nad ženama : „nasilje u porodici je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena...“ </li></ul>
  5. 5. <ul><li>U domaćem zakonodavstvu data je definicija nasilja u porodici u Porodičnom zakonu, koja pojmovno određuje šta se smatra nasiljem u porodici, a to je : </li></ul><ul><li>PONAŠANJE kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet , duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito : </li></ul><ul><li>nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede </li></ul><ul><li>izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice i njenu bliskom licu </li></ul><ul><li>prisiljavanje na seksualni odnos </li></ul><ul><li>navođenje na seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14.godinu života ili nemoćnim licem </li></ul><ul><li>ograničenje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima </li></ul><ul><li>vređanje, kao i svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Članovima porodice smatraju se : </li></ul><ul><li>supružnici ili bivši supružnici </li></ul><ul><li>deca , roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom i adoptivnom srodstvu i lica koja vezuje hraniteljstvo </li></ul><ul><li>lica koja žive ili su živela u zajedničkom domaćinstvu </li></ul><ul><li>vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri </li></ul><ul><li>lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu </li></ul>
  7. 7. <ul><li>Nasilje u porodici je jedan od najvećih društvenih problema sa nizom negativnih posledica na porodicu u celini, ali i na celu društvenu zajednicu </li></ul><ul><li>Specifičnosti nasilja u porodici su: </li></ul><ul><li>to je univerzalan i složen problem </li></ul><ul><li>nasilje nad ženama je normirano kao kršenje ljudskih prava </li></ul><ul><li>nasilnici su u najvećem broju slučajeva muškarci </li></ul><ul><li>najčešće je prikriveno, nevidljivo ili prihvaćeno kao uobičajeno ponašanje </li></ul><ul><li>ima duboke korene u patrijarhalnim obrascima ponašanja rodno zasnovanoj strukturi moći, podređenoj poziciji žene i upotebi fizičke sile kao legitimnom sredstvu kontrole i moći prema ženama i drugim slabijim članovima porodice, koji tu moć nemaju </li></ul>
  8. 8. <ul><li>nasilje vrše lica koja su u nekom odnosu sa žrtvom : bračni , vanbračni partneri, rođaci.... </li></ul><ul><li>odlikuje se dugotrajnošću </li></ul><ul><li>u ovoj oblasti je najizraženija &quot; crna brojka &quot; nasilja, jer je broj prijavljenih slučaj ev a daleko niži od stvarnog broja </li></ul><ul><li>posledice nasilja mogu biti trajni invaliditet, psihološki stresovi, psihičke bolesti , suicid </li></ul><ul><li>izlazak iz nasilja je dugotrajan proces </li></ul>
  9. 9. <ul><li>žene </li></ul><ul><li>Svaka tre ća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici </li></ul><ul><li>Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja , a svaka četvrta je bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici </li></ul><ul><li>Svakog trećeg dana u crnim hronikama dnevnih novina u Srbiji izveštava se o delu koje je posledica nasilja u porodici </li></ul><ul><li>Policiji se u Srbiji prijavljuje samo 16,5% slućajeva nasilja u porodici </li></ul><ul><li>U 25% ispitanih slučajeva nasilje se ponavljalo više od 5 puta </li></ul><ul><li>U 18% slučajeva, sem žene, zlostavljani su i drugi članovi porodice </li></ul><ul><li>7.4% nasilnika koristi oružje ili oruđe koje može da zada teške telesne povrede </li></ul><ul><li>U 74.8% slučajeva nasilja nad ženama nasilnik je njen sadašnji ili bivši muž, a u ostalim sl. to su očevi, sinovi, majke, braća, kćeri... </li></ul><ul><li>U 37.2% slučajeva nasilnik je pod dejstvom alkohola </li></ul><ul><li>Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi 25% se odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki </li></ul>
  10. 10. <ul><li>deca </li></ul><ul><li>  </li></ul><ul><li>U Srbiji SVAKO dete je bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilja, a 10% ih je permanentno izloženo težim oblicima fizičkog ili seksualnog zlostavljanja </li></ul><ul><li>Svaka treća devojčica i svaki sedmi dečak u svetu su seksualno zlostavljani pre svoje 18. godine </li></ul><ul><li>2006. godine je četvoro dece u našoj zemlji umrlo od posledica nasilja u porodici </li></ul><ul><li>Deca se najčešće psihički zlostavljaju - u 29% slučajeva, a fizički - u 22% slučajeva. 4% dece je primorano da radi </li></ul><ul><li>72% roditelja u Srbiji priznaje da su fizički kažnjavali svoju decu i smatra da „batina jeste iz raja izašla“ </li></ul>
  11. 11. <ul><li>Stari </li></ul><ul><li>U svetu 5-10% starih ljudi je izloženo nasilju. </li></ul><ul><li>U Srbiji zvanično 4%, ali se smatra da je realno procenat veći </li></ul><ul><li>Najčešće žrtve su žene starije od 75 godina sa mentalnim i fizičkim nedostacima </li></ul><ul><li>Najčešći počinioci nasilja - preko 50% su takođe žene – kćerke i snaje žrtava </li></ul><ul><li>Najčešća vrsta nasilja nad starima je psihičko nasilje – 50%, dok se fizičko javlja u 19% slučajeva </li></ul><ul><li>( Podaci preuzeti iz istraživanja Viktimološkog društva Srbije iz : V. Nikolić-Ristanović i M. Dokmanović - Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu, 2006. i V.Vlašković: Nasilje u porodici, 2008., Izveštaja međunarodnog društva za praćenje zanemarivanja i zlostavljanja dece, izveštaja Dečjeg fonda UN, Nacrta nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, Gerontološkog društva Srbije)   </li></ul><ul><li>  </li></ul>
  12. 12. <ul><li>fizičko nasilje </li></ul><ul><li>seksualno nasilje </li></ul><ul><li>psih ič ko nasilje </li></ul><ul><li>ekonomsko nasilje </li></ul><ul><li>duhovno nasilje </li></ul>
  13. 13. <ul><li>1.faza: tenzija </li></ul><ul><li>podizanje napetosti, ispoljavanje nezadovoljstva, gunđanje, vikanje,često pod dejsvom alkohola, traje nekada i više dana </li></ul><ul><li>2.faza: eskalacija nasilja </li></ul><ul><li>brutalno ispoljavanje besa i nasilja, traje od par minuta do više sati, čak i dana </li></ul><ul><li>3.faza: faza “medenog meseca”-vraćanje u normalan odnos </li></ul><ul><li>nasilnik se izvinjava, izjavljuje ljubav, pokazuje nežnosti, obećava da se nasilje više neće ponoviti, ali krivicu za svoje postupke nalazi u ponašanju žrtve </li></ul><ul><li>Miran period traje izvesno vreme, a potom se faze ponavljaju; intervali se postepeno smanjuju, dok nasilje ne postane skoro svakodnevno (48% korisnica SOS telefona izjavljuje da svakodnevno trpe nasilje) </li></ul><ul><li>Da bi izdržale ovakve uslove života žrtve razvijaju različite odbrambene mehanizme. Jedan od njih je tzv. Stokholmski sindrom </li></ul>
  14. 15. <ul><li>Model prikazuje slikovito koja su sredstva kojima se nasilnik koristi da bi žrtvu održao pod svojom kontrolom i uspostavio dominaciju i moć nad njom. Tek ukoliko se ovim sredstvima ne postiže željeni cilj, nasilnik pribegava i fizičkom nasilju. Vrlo često činioci održanja moći deluju istovremeno ili se po potrebi smenjuju </li></ul>
  15. 16. <ul><li>Društveni razlozi (predrasude) : </li></ul><ul><li>To je privatna stvar porodice </li></ul><ul><li>Žene su krive </li></ul><ul><li>Muškarac ima pravo na to </li></ul><ul><li>Dobra žena treba da pretrpi </li></ul><ul><li>Zakon isuviše štiti žene </li></ul><ul><li>Žene provociraju </li></ul><ul><li>To je dobro za održanje braka(veze) </li></ul><ul><li>Žena treba da je u braku; svaki brak je bolji od razvoda </li></ul>
  16. 17. <ul><li>Zbog: </li></ul><ul><li>dece </li></ul><ul><li>neobaveštenesti o pravima, o savetovalištima i skloništima </li></ul><ul><li>Lažnih obećanja </li></ul><ul><li>Osećanja sramote i krivice </li></ul><ul><li>Usvojenog modela u primarnoj porodici </li></ul><ul><li>Nepoverenja u institucije </li></ul><ul><li>Neodobravanja okoline </li></ul><ul><li>Religijskih ubeđenja </li></ul><ul><li>Psiholoških barijera( strah od novog, odgovornosti...) </li></ul><ul><li>Nedostatka samopouzdanja </li></ul><ul><li>Ekonomske zavisnosti </li></ul>
  17. 18. <ul><li>Efikasna zaštita se postiže edukovanjem i međusektorskom saradnjom svih društvenih struktura koje su uključene u problem nasilja u porodici: </li></ul><ul><li>pravosuđa, policije, zdravstva, školstva, socijalnih ustanova, NVO, šire društvene zajednice, samih žena... </li></ul>
  18. 19. <ul><li>Aktivno slušanje </li></ul><ul><li>Empatičnost </li></ul><ul><li>Poverljivost </li></ul><ul><li>Poštovanje ličnosti </li></ul>
  19. 20. <ul><li>Individualni rad </li></ul><ul><li>Grupni rad </li></ul>
  20. 21. <ul><li>PRVI INTERVJU </li></ul><ul><li>- klijentkinji treba reći da je važno što je pozvala, došla i počela da govori o problemu </li></ul><ul><li>- treba joj reći da joj se veruje, da je bezbedna i da se poštuje pravilo poverljivosti </li></ul><ul><li>- dopustiti joj da govori o svom problemu </li></ul><ul><li>- ne insistirati, već sa strpljivošću pratiti, bez direktnih pitanja </li></ul><ul><li>-dopustiti da pravi pauze u izlaganju i da se seća i priča kako joj je to prihvatljivo u tom razgovoru </li></ul><ul><li>- ako zastajkuje, reći joj da je njeno potiskivanje, sećanj a uobičajeno i da se tako ponašaju i druge žene </li></ul><ul><li>- ne ocenjivati postupka i njena osećanja ( npr. strašno , užasno.. ), već govoriti npr.”Mora da vam je bilo teško... “ </li></ul><ul><li>- ako treba uvek govoriti o odgovornosti nasilnika, a ne o krivici klijentkinje </li></ul>
  21. 22. <ul><li>- pitati klijentkinju šta od savetnice i organizacije kojoj se obraća očekuje, koju vrstu pomoći i podrške </li></ul><ul><li>-pitati klijentkinju šta bi volela da promeni </li></ul><ul><li>- razmotriti i fokusirati je na najaktuelnije probleme </li></ul><ul><li>- podržati je da veruje svojim osećanjima </li></ul><ul><li>- podržati je u svakoj odluci , jer su odluke njene </li></ul><ul><li>- dopustiti da žena završi razgovor </li></ul><ul><li>I ndividualni radzgovori sa žrtvama se vode kontinuirano, i nakon obavljenog prvog intervjua, bilo u savetovalištu ili skloništu, uvek kada klijentkinja ili saradnica( uz pristanak klijentkinje) smatraju da je razgovor potreban. </li></ul><ul><li>Detalniji individualni rad sa žrtvom preuzimaju srtučna lica, uglavnom psiholozi, koji u indivudualnom radu sa klijentkinjom imaju introspektivni pristup. </li></ul><ul><li>  </li></ul>
  22. 23. <ul><li>O mogućava korektivno emotivno iskustvo žrtve kroz interakciju u grupi. S druge strane, voditelj grupe dobija mogućnost da ličnost, tj žrtvu nasilja , promatra i u interakciji sa drugima, što olakšava pristup, a time i način pomoći i podrške klijentkinji. </li></ul><ul><li>Prilikom primene grupnog rada treba primeniti sledeće korake : </li></ul><ul><li>uraditi skrining procedure (selekciju) </li></ul><ul><li>postaviti jasne norme, opšta i specifična pravila za rad grupe (granice grupe) </li></ul><ul><li>odrediti cilj rada i koja vrsta grupe je u pitanju (suportativna, iskustveno-edukativna…) </li></ul><ul><li>odrediti procenu rizika grupe ( uklapanja ili neuklapanja ) </li></ul><ul><li>proceniti motivaciju članica grupe </li></ul><ul><li>smanjiti anksioznost članica </li></ul><ul><li>uraditi jasan scenario grupnog rada </li></ul><ul><li>tokom rada pratiti sve grupne procese i rešavati ih </li></ul>
  23. 24. <ul><li>Prednosti grupnog rada su : </li></ul><ul><li>grupa postaje sredstvo za postizanje postavljenog cilja </li></ul><ul><li>sem psiho-socijalnog ima i edukativni karakter </li></ul><ul><li>članice grupe i same su akterke koji pružaju pomoć i podršku </li></ul><ul><li>članice uviđaju univerzalnost problema u kojem su </li></ul><ul><li>razmenjena iskustva i empatičnost u grupi su smernice u pronalaženju problema </li></ul><ul><li>ekonomičnost </li></ul>
  24. 25. <ul><li>Podrazumeva individualni plan postupanja ugrožene osobe, a donosi se samostalno ili uz asistenciju saradnica savetovališta odnosno skloništa za žrtve nasilja u porodici </li></ul>
  25. 26. <ul><li>Neke preporuke u slučaju ugroženosti: </li></ul><ul><li>ako situacija nalaže hitnu intervenciju pozvati policiju </li></ul><ul><li>U slučaju povreda obratiti se lekaru i uzeti uverenje o povredama </li></ul><ul><li>u slučaju da se privremeno napušta dom radi odlaska na bezbedno mesto poneti sa sobom ličnu kartu i dr. neophodna dokumenta, sredstva za ličnu higijenu i nešto malo garderobe </li></ul><ul><li>Pronaći bezbedno mesto – dom prijatelja ili sigurnu kuću </li></ul><ul><li>Obratiti se za pomoć onima koji žrtvu razumeju i vole </li></ul><ul><li>Obratiti se za savet Savetovalištu za žrtve nasilja u porodici, Centru za socijalni rad... </li></ul><ul><li>U Savetovalištu je moguće dobiti pravnu pomoć i psiho-socijalnu pomoč i podršku </li></ul><ul><li>U sigurnoj kući su obezbeđeni smeštaj, ishrana, pravna i psiho-socijalna pomoć, ali je boravak ograničen </li></ul>
  26. 27. <ul><li>Učesnici se dele na grupe (parove) i dobijaju materijal za radionicu-tekst u kojem je opisan jedan slučaj nasilja. </li></ul><ul><li>Svaka grupa predstavlja jednu od relevanrnih institucija za rešavanje problema nasilja (policiju, soc.instituciju, školu, NVO, službu pravne pomoći, medije...) </li></ul><ul><li>Zadatak svake grupe: </li></ul><ul><li>-da prepozna vrste nasilja </li></ul><ul><li>-postupi u skladu sa obavezama i delatnošću svoje institucije </li></ul>
  27. 28. <ul><li>Nakon što izvrše zadatke grupe prezentuju svoje rezultate </li></ul><ul><li>Rezultati se upoređuju, sagledavaju se nedostaci u postupanju i osmišljavaju eventualne korekcije </li></ul><ul><li>Razmatraju se efekti, tj. posledice u zaštiti žrtve </li></ul>
  1. A particular slide catching your eye?

    Clipping is a handy way to collect important slides you want to go back to later.

×