Upcoming SlideShare
×

# life cycle cost

1,759 views

Published on

1 Like
Statistics
Notes
• Full Name
Comment goes here.

Are you sure you want to Yes No
• Be the first to comment

Views
Total views
1,759
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
28
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

### life cycle cost

1. 1. Odstampano dana: 2007-12-05TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA (LIFE CYCLE COSTS - LCC)SADRŽAJTROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life cycle costs - LCC) ..................................................................1 Sadržaj .......................................................................................................................................................1 1.0 Uvod ....................................................................................................................................................2 2.0 Cilj i namena lcc-a ...............................................................................................................................2 3.0 Nedostaci .............................................................................................................................................3 4.0 Šta obuhvataju troškovi životnog ciklusa ............................................................................................4 4.1 Podela troškova....................................................................................................................................7 4.2 Procena troškova................................................................................................................................11 5.0 Modeli LCC-a....................................................................................................................................12 5.1 KlasiČan model (Blanchard-ov model) .............................................................................................12 5.2 SAE model.........................................................................................................................................26 5.3 Barringer – Weber–ov model ............................................................................................................29 8.0 Primer ................................................................................................................................................33 9.0 Pitanja ................................................................................................................................................33 10.0 Literatura..........................................................................................................................................33 Prilog P1: Vremenska dimenzija novca...................................................................................................35 Prilog P2: Amortizacija sredstava za rad.................................................................................................37
2. 2. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A1.0 UVODTroškovi nabavke se najčešće koriste kao jedan od najbitnijih kriterijuma za određivanje najpovoljnijealternative, bez obzira da li se radi o nabavci opreme ili usluge. Ovom prilikom se zaboravljaju operativnitroškovi (energija) ili troškovi održavanja ili troškovi otpisa opreme (recikliranje, bezbedno odlaganje...).Ovakav pristup se često pokaže kao poguban po finansijsko zdravlje organizacije. Na osnovu ovakvihrazmatranja, pojavila se rečenica koja je često citirana u literaturi: ″Glupo je plaćati previše, ali je suludoplaćati premalo!″.Troškovi životnog ciklusa predstavljaju sumu procenjenih troškova od otpočinjanja procesa nabavkeopreme ili otpočinjanja rada na nekom projektu, pa do otpisa ili prodaje te opreme, odnosno, završetkaprojekta. Procena troškova se obavlja u skladu sa analitičkim postupkom i navedeni troškovi obuhvatajuukupne troškove za koje se procenjuje da će nastati tokom celog korisnog života navedene opreme,odnosno, tokom celog života nekog projekta. Cilj analize troškova životnog ciklusa je da se izabere onaalternativa koja nudi najniže troškove posedovanja opreme (odvijanja projekta) vlasniku te opreme(investitoru projekta).Ovako opisana aktivnost nabavkeizgleda da je prilično jednostavna za sprovođenje i da nije bilo potrebeza definisanje posebnog postupka za tu aktivnost. Međutim, postupak je izuzetno obiman i stoga jeprilično lako ″izgubiti se u šumi″ ogromnog broja podataka koji su prikupljeni ili ih tek treba prikupiti.Osnova za sprovođenje ovog postupka je elementarno poznavanje svih faza kroz koje, tokom svogživotnog ciklusa, prolazi neki proizvod / sistem, odnosno, faza koje predstavljaju sastavni deo nekeusluge.Životni ciklus započinje sa inicijalnim upoznavanjem / identifikovanjem, potreba potrošača, nakon čegasledi proces planiranja zadovoljavanja te potrebe na način koji je po nekim aspektima bolji nego što točini konkurencija. Sledeći korak obuhvata neophodna istraživanja, zatim slede projektovanje i razvoj,proizvodnja, ispitivanje, upotreba od strane korisnika, logistička podrška proizvoda i nakon toga slediotpis opreme i bezbedno odlaganje, odnosno, recikliranje. Ovaj ciklus se često naziva i ciklus ″odkorisnika do korisnika″.2.0 CILJ I NAMENA LCC-AKako bi se izbegle situacije u kojoj se roba nabavlja po nižoj ceni, a tokom eksploatacije se nepotrebno(nepotrebno kada se ima u vidu neizabrana alternativa) potroši višestruko uvećan iznos koji se ″uštedeo″2
3. 3. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Anabavkom po nižoj ceni, razvijen je ovaj postupak, koji obuhvata troškove, koji se načine ″od kolevke pado groba″ neke opreme, odnosno, sistema. LCC je moguće primeniti u sledećim situacijama: • analiza da li neka organizacija može sebi da priušti nabavku neke skupe jedinice opreme, odnosno, da li će troškovi nabavke skupe opreme biti pokriveni očekivanim prilivom finansijskih sredstava (opravdanost nabavke), • analize da li se treba opredeliti za jednog ili drugog dobavljača (uslovi plaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet usluge i njen finansijski ekvivalent...), • analiza da li se opredeliti za opremu projektovanoj na jednoj ili drugoj osnovi, odnosno, koncepciji (klasičan primer je izbor kupovine automobila sa pogonom na benzin ili dizel), • definisanje rasporeda proizvodne opreme u pogonu koji pruža mogućnost najbrže i najjeftinije proizvodnje (najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno, najjeftiniji unutrašnji transport), • proizvođači mogu da koriste LCC da bi ustanovili svoj rizik prilikom određivanja garantnog roka i obima garancije svog proizvoda, • osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odredile svoj finansijski rizik prilikom osiguravanja nekog objekta ili opreme, odnosno, da bi odredile visinu premije i osigurane sume, • trgovci mogu da koriste LCC da bi svojim potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije opredeliti se na njihovu (skuplju) robu, nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.3.0 NEDOSTACIOčigledno je da LCC nudi ozbiljne prednosti i da ni slučajno ne treba zanemariti ovaj postupak, ali ovajpostupak ima nedostataka, kojih je potrebno biti svestan prilikom otpočinjanja primene ili čak i prilikomdonošenja odluke da li će biti upotrebljen ovaj postupak. Najčešće navođeni nedostaci ovog postupka su: • nije egzaktna nauka (koriste se procenjeni troškovi, a ta procena ne mora biti tačna), • ne postoje LCC eksperti (potrebno je ekspertsko poznavanje LCC-a i konkretne oblasti, što je teško postići u praksi), • ne daje tačne troškove (procenjeni troškovi), • skupo i teško prikupljanje informacija (ogroman broj različitih podataka, nepoznata struktura podataka), • potrebna "kalibracija" modela troškova (usklađivanje procena sa stvarnim stanjem, koliko je to moguće), • potrebna ogromna količina podataka (potrebno je proceniti trošak svakog sastavnog dela sistema), • postojeći podaci su sumnjivi (promenljivo tržište uzrokuje promenu nabavne cene svakog proizvoda), • potrebno je definisati scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture životnog ciklusa i strukture troškova koji čine troškove životnog ciklusa), • LCC i COO (Cost Of Ownership – trošak posedovanja, npr. neke opreme) se ne podudaraju (COO ne obuhvata troškove otpisa, odlaganja i recikliranja) i • LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (koriste se procenjeni, a ne stvarni troškovi). 3
4. 4. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A4.0 ŠTA OBUHVATAJU TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSAKako troškovi životnog ciklusa obuhvataju sve troškove koji nastanu od trenutka pojavljivanja potrebe zaodređenim proizvodom, pa sve do trenutka otpisa i recikliranja, moguće je definisati sledeće aktivnosti /resurse, koje ″stvaraju″ troškove tokom celog životnog ciklusa: • planiranje i konceptualni razvoj, • izrada prototipa, • detaljno projektovanje, • ispitivanje, • oprema za ispitivanje, • proizvodnja, • transport i rukovanje, • obuka potrebnih kadrova, • rezervni delovi i materijal, • servisiranje korisnika i proizvoda, • operativni troškovi, • prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka i • odlaganje i recikliranje.Ovi troškovi su prikazani na sledećoj slici, uz napomenu da troškovi nabavke obuhvataju planiranje ikonceptualni razvoj, izradu prototipa, detaljno projektovanje, troškove ispitivanja i troškove proizvodnje. Slika 1: Ukupni troškovi životnog ciklusaPlaniranje i konceptualni razvoj. Troškovi koji se načine tokom procesa planiranja i konceptualnograzvoja novog proizvoda (ili usluge) su teški za procenjivanje i po pravilu se ti troškovi odrede na mnogonižrm nivou nego što u stvarnosti jesu. Iz tog razloga je praksa definisala jedno pravilo: proceni troškove4
6. 6. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Aopreme za ispitivanje obuhvata troškove nabavke ispitne opreme, trošak njenog održavanja, baždarenja,trošak specijalizovane radne snage za postupke ispitivanja, trošak skladištenja te opreme kada nije uupotrebi, trošak funkcionisanja, trošak otpisa. Praktično svi troškovi koji se javljaju u analizi troškovaživotnog ciklusa bilo kojeg proizvoda, javljaju se i u slučaju ispitne opreme. Drugi način za sprovođenjeispitivanja je angažovanje specijalizovane firme i u tom slučaju ne postoji trošak opreme za ispitivanje,ali se tada javljaju troškovi ispitivanja koje naplaćuje angažovana firma.Proizvodnja. Ovi troškovi su možda najlakši za procenu, iz jednostavnog razloga što su postupciproizvodnje najdetaljnije ispitani, i stoga su troškovi proizvodnje uglavnom unapred poznati. Procenatroškova proizvodnje se bazira na strukturi budućeg proizvoda i procenjenim troškovima proizvodnje imontaže svakog pojedinačnog elementa, odnosno, sklopa.Transport i rukovanje. Problem sa procenom transporta i rukovanja je što ove dve aktivnosti nemajuprecizno definisane sve elemente, tako da ne postoji precizan podatak koliko puta će jedan element bitipremešten sa jednog na drugo mesto, od početka proizvodnje do transporta gotovog proizvoda do kupca..Stoga se može dati samo gruba procena zasnovana na dosadašnjem iskustvu, odnosno, na osnovupoznavanja načina rada u organizaciji i troškova transporta i rukovanja sličnih proizvoda.Obuka. Ovo su troškovi koji čestu budu potpuno zanemareni u inicijalnom razmatranju budućih troškova.Poznavajući ovu činjenicu, mnogi proizvođači nude osnovni proizvod čija cena pokriva samo troškoveproizvodnje (praktično profit na osnovnom proizvodu ne postoji), a profit ostvaruju kroz naplatu ostalihelemenata celokupne usluge, a među tim elementima se nalazi i obuka. Kako bi bili sigurniji da budućikupac neće puno postavljati pitanja oko obuke, često se ovaj podatak nikako ne može dobiti, što umnogome otežava procenu troškova obuke. Stoga se od analitičara očekuje kreativnost u pronalaženjunačina procene ovih troškova. Najčešće se korste ranija iskustva sa konkretnim proizvođačem, praksa udatoj oblasti, iskustva drugih organizacija sa konkretnim proizvođačem i slično.Rezervni delovi i materijal. Trošak rezervnih delova i materijala je moguće proceniti samo na osnovuranijih iskustava sa sličnim proizvodima i na osnovu procena proizvođača o servisnom kompletu (skuprezervnih delova koji ulaze u ″potrošne rezervne delove″ i interval servisiranja. Kako su ove veličinečesto zasnovane na prilično grubim procenama, ranijim iskustvima, ali i potrebi da se ″prodaju″ rezervnidelovi na kojima proizvođač ima visok profit, ove podatke treba uzeti sa priličnom rezervnom. Sve ovočini procenu ovih troškova izuzetno teškom i samo ova aktivnost zahteva veliki broj stručnjaka i priličnodug vremenski period. I pored angažovanja ovih stručnjaka i prihvatanja dužeg vremenskog perioda zaprikupljanje kvalitetnih podataka, rezultat može biti procenjeni troškovi koji se na kraju pokažu kaoprilično netačni!Servisiranje korisnika. Na današnjem tržištu nije moguće prodati loš proizvod, a kao moguća merakvaliteta proizvoda i uverenosti proizvođača proizvoda u njegov kvalitet, uzima se garancija. Što je duži iobuhvatniji garantni rok, to je znak da proizvođač više veruje da je napravio kvalitetan proizvod. Ovo sadruge strane znači da će proizvođač morati, o svom trošku, da popravi svaku neispravnost na svomprozvodu, koja se desi u garantnom roku. Ovo ima svoju cenu i ta cena predstavlja trošak servisiranjaproizvoda, odnosno korisnika koji je kupio taj proizvod. Ovu veličinu nije moguće analitički odrediti, većje neophodno upotrebiti podatke iz prethodnog perioda za neki sličan proizvod, zasnovan na sličnoj6
7. 7. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Atehnologiji, izrađen na sličan način, sastavljen od sličnih delova, slične složenosti. Očigledno je da jeteško naći sličan prozvod koji će zadovoljiti ove kriterijume, te je stoga neophodno posedovati znanjekako se troškovi servisiranja ″ne baš sličnog proizvoda″ mogu upotrebiti da bi se procenili troškoviservisiranja korisnika budućeg prozvoda.Operativni troškovi. Operativni troškovi ili troškovi funkcionisanja su relativno laki za procenu, poštosvaki prozvođač daje podatak o snazi i potrošnji pogonskog goriva za svoj proizvod. Na osonovu ovogpodatka, svaki korisnik može proceniti koliko će koristiti taj prozvod i koliko će sredstava morati daizdvoji za to. Ukoliko je potrebno angažovati i nekog radnika za opsluživanje tog sistema i to je mogućelako proceniti koliko će taj radnik biti angažovan i koliko finansijskih sredstava treba izdvojiti za plaćanjezarade i ostalih davanja za njega.Prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka. Ovo predstavlja jedan od troškova koji se lako previdi i čestose dešava da nakon kupovine nekog složenijeg sistema, organizacija shvati da nije nabavila svu potrebnutehničku dokumentaciju i nakon toga sledi neplanirano izdvajanje finansijskih sredstava za tudokumentaciju. Pored ovih plaćanja, organizacija mora da plaća i troškove sopstvenog prikupljanjaodređenih podataka (podaci o otkazima i održavanju opreme), što je relativno teško za procenu. Ovitroškovi su najlakši za sagledavanje u trenutku kada organizacija odluči da promeni sistem za prikupljenjepodataka (najčešće se ovo javlja u situacijama kada se menja računarska mreža ili platforma na kojoj sezasniva informacioni sistem organizacije). U tom trenutku se stiče slika o obimu resursa koji suneophodni za posedovanje i funkcionisanje jednog informacionog sistema koji služi, između ostalog, i zaprikupljanje podataka.Odlaganje i recikliranje. Još jedan od troškova koji se lako previdi. Koliko košta bezbedno odlaganje,uništavanje ili recikliranje, teško je proceniti, ali ako se uzme u obzir jedan ekstremni slučaj – gašenje izatvaranje nuklearnog reaktora, očigledno je da ti troškovi mogu biti izuzetno visoki. Da bi bilo mogućeproceniti ove troškove, potrebno je detaljno poznavati budući proizvod i njegove sastavne delove, kako bibilo moguće proceniti način odlaganja i recikliranja svakog dela, a zatim i visinu troškove koje sobomnose te aktivnosti. Ne retko, u ovakvim slučajevima treba uzeti u obzir i sve strožije ekološke zakone, kojise menjaju uporedo sa sticanjem saznanja o štetnosti pojedinih materija. Ovo znači da je u nekimslučajevima kada se očekuje duži životni vek opreme, preporučljivo procenjenu vrednost uvećati za 2 ÷ 3puta i na taj način izvršiti ″kompenzaciju″ budućeg mogućeg pooštravanja propisa.4.1 PODELA TROŠKOVAPo vidljivostiNajčešća podela troškova je po mogućnosti da se određeni trošak direktno poveže sa proizvodom,odnosno, izlaznom veličinom posmatranog sistema. Ukoliko je veza očigledna, tada se ti troškovinazivaju direktni troškovi, a u suprotnom su indirektni. 7
9. 9. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A • kW proizvedene energije, • % povišenja pouzdanost, • % smanjenja broja reklamacija od strane kupaca, • itdIz ovog nabrajanje je jasno da je trošak potrebno izraziti u jedinicama koji imaju neki smisao zaposmatrani sistem, odnosno za funkciju koju sistem vrši. Ovde je takođe korisno imati u vidu kako bi bilomoguće izraziti unapređenje efikasnosti posmatranog sistema, odnosno, u kojim jedinicama bi bilonajbolje izraziti navedeno unapređenje, da bi unapređenje bilo očigledno i nedvosmisleno.Po vremenuRazgraničenje troškova na osnovu vremenskog trenutka nastanka nema nikakvu "knjigovodstvenu"vrednost, ali sa aspekta analize troškova životnog ciklusa, ovo razgraničenje je od ogromne važnosti,pošto se na taj način odvajaju troškovi na koje više nije moguće uticati i troškovi na koje je mogućeuticati ili ih je čak moguće i izbeći. Tako, sa aspekta vremena, razlikujemo: • već napravljene troškove (prošli i sadašnji) i • buduće troškove. Prošli troškoviTroškovi koji su napravljeni u prošlosti ili troškovi koji nastaju u trenutku analize sistema predstavljajutroškove koji su posledica ranijih odluka i koji se više ne mogu menjati, odnosno, na koje se više ne možeuticati. Pošto su to, u posmatranom trenutku, nepromenjivi troškovi, sami po sebi nisu interesantni zaanalizu, ali mogu biti vrlo korisni kao osnova za procenu nekih budućih troškova. Stoga je vrlo korisnoimati evidenciju o svim troškovima koji su načinjeni do posmatranog trenutka, kao i sve odluke koje suuticale ili su mogle uticati ne visinu već učinjenih treškova. Budući troškoviBudući troškovi predstavljaju samu suštinu svih napora koji se čine u okviru analize troškova životnogciklusa. Sve odluke koje su donete u sadašnjosti ili odluke koje trebaju biti donete u budućnosti, sebaziraju na troškovima koji će na taj način biti napravljeni. Stoga je pre donošenja bilo koje odlukeneophodno identifikovati svaku alternativu i odrediti sve troškove koje ona nosi. Kada su sve alternativedefinisane i kada su određeni svi buduće troškovi koje svaka alternativa nosi sa sobom, postavljeni sutemelji za donošenje odluke koja može predstavljati razliku između uspeha i neuspeha. 9
10. 10. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APo promenjivostiPodela troškova sa aspekta promenjivosti je napravljane pošto je uočena zavisnost između nekih troškovai fluktuacije u obimu proizvodnje, dok su neki drugi troškovi ostali nepromenjivi uprkos pomenutojfuktuaciji, tako da je moguće identifikovati dve grupe troškova: fiksne i promenjive. Promenjivi troškoviPromenjivi troškovi obuhvataju sve troškove koji su vezani za jedinicu proizvoda. Sa povecanjem obimaproizvodnje, raste i suma tih troškova. U ove troškove je moguće ubrojati rad radnika za mašinom,materijal koji se utroši za izradu proizvoda, elementi i sklopovi koji ulaze u sastav proizvoda, ambalaža,tehnička dokumentacije koja ide uz proizvod itd. Fiksni troškoviFiksni troškovi su neosetljivi na promene obima prozvodnje. Ovo je tvrdnja koja se odnosi na jedan,referentni vremenski period. Pošto su uslovi tržišta promenjivi, logično je da i ovi troškovi mogu da semenjaju u određenim granicama, ali u kratkom vremenskom periodu su, ipak, nepromenjivi. U fiksnetroškove je moguće ubrojati: porezi, osiguranje, troškovi osoblja koje ne učestvuje u proizvodnji, troškoviopreme, troškovi grejanja, obezbeđenja itd.Po cikličnostiPrilikom analize troškova korisno je klasifikovati troškove po prirodi pojavljivanja (ponavljajući ilineponavljajući), kako bi bilo olakšano određivanje konačnog nivoa troškova. Ponavljajući troškoviPonavljajući troškovi su u funkciji vremena ili neke druge veličine (proizvodni ciklus, pređenakilometraža, prenet teret itd.). Ukoliko se identifikuju ponavljajući troškovi, potrebno je još identifikovatii njihovu periodičnost, odnosno veličinu od koje su zavisni i koji je tačno njihov međusobni odnos. Upromenjive troškove spadaju svi proizvodni troškovi, krediti, porezi itd. Neponavljajući troškoviNeponavljajući troškovi se javljaju samo jednom. Onog trenutka kada su ti troškovi identifikovani iodređeni, određen je ceo iznos tih troškova, pošto oni nisu u funkciji vremena. U nepromenjive troškovespadaju troškovi instalacije nekog proizvodnog sistema, trošak izgradnje objekta, trošak kupovine licenceitd.10
11. 11. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K AInkrementalni troškoviTermin inkrementalini troškovi je uveden kako bi bilo moguće opisati troškove koji poseduju specifičnuosobinu. Ukoliko se obim proizvodnje poveća za neku određenu veličinu, ovi troškovi ostaju konstantni.Ukoliko se obim proizvodnje poveća još malo, ovi troškovi skokovito rastu, da bi za dodatno povećanjeobim proizvodnje ostali konstantni na tom višem nivou. Karakterističan primer inkrementalnih troškovapredstavljaju troškovi osvetljenja u slučaju potrebe za uvođenjem još jedne smene za proizvodnju kako bibio ostvaren obim proizvodnje koji ne može biti dostignut sa postojećim smenama.Troškovi funkcijaPoseban način iskazivanja troškova je kada se troškovi povezuju sa određenom funkcijom, kao što je:projektovanje, proizvodnja, nabavka, skladištenje, distribucija i slično. Ovakav način iskazivanja troškovaje koristan kada se želi sprovesti analiza mogućnosti sniženja cene krajnjeg proizvoda i na ovaj način seželi identifikovati mogućnost za snižavanje ukupnih troškova.Po aktivnostiOva podela troškova se sprovodi, najčešće, nakon diferencijranja troškova po funkcijama, kao nastavakzapočete akcije snižavanja troškova. Kada se ustanovi trošak svake funkcije, moguće je posmatranufunkciju izdeliti na aktivnosti, evidentirati troškove po tim aktivnostima i, uz pomoć ABC analize, stvoritipodloge za delovanje u okviru one aktivnosti koji ima najviše troškove, a samim tim i potencijal zanajveće uštede.Po entitetuRaspodela troškova po entitetima (proizvodnim linijama, mašinama, prevoznim sredstvima...) je korisnaprilikom određivanja troškova proizvodnje nekog proizvoda, troškova proizvodnje na određenomtehnološkom sistemu, troškova transporta određenom prevoznim sredstvom itd. Ova informacija može daposluži i prilikom donošenja odluke da li je neki tehnološki sistem opravdano rashodovati - otpisati inabaviti novi.4.2 PROCENA TROŠKOVAProcena troškova predstavlja jednu od najtežih aktivnosti u okviru LCC-a. Naime, izuzetno je teškonapraviti precizne procene određenih troškova. Možda je na ovom mestu najbolje dati savet onima kojipokusavaju da sprovedu LCC, da se prvo pomire sa činjenicom da nikada neće imati apsolutno tačneprocene. Uvek postoji određena greška, pitanje je samo da li je ona veća ili manja. 11
12. 12. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APrilikom procenjivanja budućih troškova, osoba koja sprovodi analizu (u daljem tekstu će biti korišćentermin analitičar), mora da se koristi ranijim, istorijskim podacima za slične sisteme, procenama ipredlozima koje može da dobije od proizvođača / dobavljača, svoje sopstveno iskustvo sa sličnim, pa čaki potpuno različitim sistemima, kao i predviđanjima dobijenim na osnovu statističkih metoda i od straneraznih stručnjaka (npr. eksperni za ekonomska kretanja).Tokom faze procenjivanja troškova korisno je uspostaviti realcije između nekih troškova (gde je tomoguće), pošto takve relacije mogu da pomognu u određivanju nivoa troškova za koje ne postoje podaci(pod uslovom da postoje podaci o troškovima koji su u relaciji sa posmatranim troškovima).Ovakverealcije je moguće uspostaviti i između troškova i veličina koje izlaze van okvira posmatranog sistema(troškovi proizvodnje - obim proizvodnje - potražnja na tržištu).U ranije delu ovog poglavlja, prikazani su troškovi koji čine sastavne delove troškova životnog ciklusa, atakođe je dat pregled mogućih podela troškova. Imajući sve ovo u vidu, analitičaru je moguće datipreporuku da svaki identifikovani trošak svrsta u određenu grupu troškova, što će mu kasnije dati solidnuosnovu da, u slučaju bilo kakve promene ili čak i nemogućnosti procene određenih troškova, uspostavivezu između posmatranog troška i nekog drugog, poznatog troška i na taj način dođe do kakve-takveprocene tog nepoznatog troška.5.0 MODELI LCC-AIdeja o razmatranju svih troškova tokom životnog veka jednog prozvoda, pre nabavke, je opšteprihvaćena, ali je način razmatranja troškova naišao na različita tumačenja. Zahvaljujući tome, pojavilo seviše modela obuhvatanja, grupisanja i određivanja troškova. Prvi i najpoznatiji je klasičan model iliBlanchard-ov model, pošto je on i idejni tvorac LCC postupka (koncept LCC je definisao 70-ih godinaXX veka). Nakon toga se javljaju modeli koje su definisali SAE (Society of Automotive Engineers) –Američko udruženje inženjera automobilske industrije, BS (British Standards) – Zavod za standardizacijuVelike Britanije i Barringer – Webber – ov postupak (dva američka eksperta iz predmetne oblasti). Unastavku će biti prikazani karakteristični elementi svakog od pomenutih modela.5.1 KLASIČAN MODEL (BLANCHARD-OV MODEL)Ovaj model je prvi model LCC-a koji se pojavio. Razvio ga je Benjamin Blanchard krajem 60.-ih ipočetkom 70.-ih godina XX veka. I ranije su postojali pokušaji da se obuhvate svi troškovi životnogciklusa proizvoda / projekta, ali su to bili specijalizovani sistemi (npr. američka moranarica je imalasistem za svoje specifične potrebe). Blanchardov model je prvi koji je razvijen u opštem (″univerzalnom″)obliku i koji je primenjiv na različite proizvodne ili uslužne sisteme.Polazna tačka ovog modela je definisanje strukture troškova, koja je prikazana na sledećoj slici.12
13. 13. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A 13
14. 14. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.1.1 Troškovi istraživanja i razvojaTroškovi istraživanja i razvoja obuhvataju: • troškove upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa, • troškove planiranja projekta, • troškove istraživanja, • troškove planiranja proizvoda, • troškove projektovanja, • troškove projektne dokumentacije, • troškove software-a i • troškove ispitivanja proizvoda / sistema.Svi pobrojani troškovi su po svojoj prirodi neponavljajući.Troškovi upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa obuhvataju troškove svihupravljačkih aktivnosti koje se pojavljuju ili će se pojaviti u toku životnog ciklusa sistema / proizvoda, akoje (aktivnosti) će biti usmerene ka planiranju budućeg proizvoda, istraživanju, projektovanju,proizvodnji / izradi, ispitivanju i oceni, funkcionisanju, logističkoj podršci i konačno ka otpisu /rashodovanju. Osnovni izraz za određivanje ovih troškova je: N C RM = ∑ C RM i i =1gde je: CRMi - trošak određene aktivnosti N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti koje zahtevaju upravljanje.Troškovi planiranja proizvoda pokrivaju preliminarno, ali detaljno ispitivanje i analiziranje tržišta,studije izvodljivosti, razvoj koncepta proizvodnje i održavanja, pripremu predloga tehničkih specifikacija,pripremu predloga finansijskih planova. Ovi troškovi se odnose na sve planske aktivnosti kojima sedefinišu određeni elementi budućeg sistema / proizvoda. Procena ovih troškova se vrši na osnovu izraza: N C RP = ∑ C RPi i =1gde je: CRPi - trošak određene aktivnosti planiranja N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti planiranja.14
15. 15. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATroškovi istraživanja obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat primenjenih istraživanja, izrade itestiranja prototipa, kao i laboratorijske troškove (ljudski rad, oprema, materijali, energija...). Određuju sena osnovu sledećeg izraza: N C RR = ∑ C RR i i =1gde je: CRRi - trošak određene istraživačke aktivnosti N- ukupan broj identifikovanih istraživačkih aktivnosti.Troškovi projektovanja obuhvataju sve troškove nastale tokom svih faza projektovanja: konceptualinafaza, preliminirna faza i faza detaljnog projektovanja. Uz ove troškove treba priključiti i troškove razvojaili modifikacije postojećeg proizvoda, procesa ili sistema. Takođe, mogu biti obuhvaćene i specifičneoblasti kao što su: projektovanje na bazi pouzdanosti – projektovanje proizvoda visoke pouzdanosti,projektovanje pogodnosti za održavanje, usklađivanje budućeg proizvoda sa ergonomskim ibezbednosnim zahtevima, projektovanje logističke podrške, analiza mogućnosti proizvodnje / nabavkesvih delova budućeg proizvoda itd. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RE = ∑ C RE i i =1gde je: CREi - trošak određene aktivnosti projektovanja N- ukupan broj identifikovanih projektantskih aktivnosti.Troškovi projektne dokumentacije obuhvataju troškove pripreme, štampanja, publikovanja, distribucijei čuvanja svih podataka i dokumenata koji se odnose na istraživanje, dokumentovanje i testiranje -ispitivanje. Specifični elementi ove grupe troškova obuhvataju: izveštaje koji se odnose na istraživanje irazvoj, rezultate projektovanja (crteži, spiskovi delova, pojedine specifikacije, tlocrti...), rezultati analiza,planovi ispitivanja, postupci ispitivanja, izveštaji ispitivanja, preliminarni postupci za instalisanje opreme,proizvodnju i održavanje, kao i bilo koji trošak koji se odnosi na dokumente u vezi projektovanja.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RD = ∑ C RD i i =1gde je: CRDi - trošak određene stavke ove grupe troškova N- ukupan broj identifikovanih stavki. 15
16. 16. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATroškovi software-a obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat pripremanja podloga zaprojektovanje, projektovanje, modifikacije projekta i kodiranje neophodnog softverskog proizvoda. Ovitroškovi obuhvataju i ponavljajuće i neponavljajuće troškove. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C RS = C RSD + C RSM + C RSPgde je: CRSD - trošak razvoja softvera CRSM - trošak modifikacije projekta softvera CRSP - trošak izrade softveraTroškovi ispitivanja proizvoda / sistema obuhvataju izradu, montažu, ispitivanje i ocenjivanje ispitnihstolova i izradu modela i prototipova. Konkretno, ovi troškvi nastaju kao rezultat izrade i montaže opremeneophodne za proizvodnju i ispitivanje proizvoda, nabavke materijala, rukovanja materijalom, nabavkommernih uređaja, upravljanja kvalitetom i kontrole kvaliteta, logističke podrške, prikupljanja i analizepodataka i ocene kvaliteta izrađenih modela. Ovi troškovi ne obuhvataju troškove izrade i sprovođenjaplanova ispitivanja i ocenjivanja i odgovarajućih izveštaja koji su uključeni u troškove istraživanja.Takođe, nisu obuhvaćeni ni troškovi ispitivanja koja predstavljaju sastavni deo proizvodnje, te su oniuključeni u troškove proizvodnje. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RT = C RTA ⋅ N RT + C RTB ⋅ N RT + ∑ C RTTi i =1gde je: CRTA - trošak izrade i montaže modela CRTB - trošak izrade materijala za izradu modela CRTTi - trošak ispitivanja i podrške koja je sastavni deo određenog ispitivanja NRT - ukupan broj proizvedenih modela N- ukupan broj testova.5.1.2 Troškovi konstruisanja i proizvodnjeTroškovi projektovanja i proizvodnje obuhvataju: • industijsko inženjerstvo i analizu operacija CPI, • proizvodnju CPM, • konstruisanje CPC, • upravljanje kvalitetom CPQ i • inicijalnu logističku podršku CPL.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C P = C PI + C PM + C PC + C PQ + C PL16
19. 19. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A CPCW - trošak specijalnih skladištaTroškovi upravljanja kvalitetom obuhvataju ponavljajuće troškove održavanja ustanovljenog sistemaobezbeđenja kvaliteta ili kontrole kvaliteta u okviru procesa konstruisanja i proizvodnje i troškovepostupaka koji direktno podržavaju aktivnosti testiranja / ispitivanja, industijskog inženjerstva i analizeoperacija, logističke podrške, konstruisanja i proizvodnje. Pored navedenih troškova, specifičnineponavljajući troškovi koji nastaju tokom inicijalne provere osposobljenosti sistema da zadovoljipostavljene zahteve i periodično ispitivanje uzorka proizvoda, mogu biti obuhvaćeni ovom grupomtroškova. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N N C PQ = C PQA + ∑ C PQC i + ∑ C PQS i i =1 i =1gde je: CPQA - trošak obezbeđenja kvaliteta CPQC - trošak ispitivanja mogućnosti sistema da zadovolji postavljene zahteve CPQS - trošak ispitivanja uzorka proizvoda N- ukupan broj individualnih testova.Inicijalni troškovi logističke podrške obuhvataju nabavku osnovnih (glavnih) elemenata logističkepodrške, koji su neophodni za podršku proizvodu / sistemu tokom celog projektovanog životnog ciklusa,kao i privremene troškove logističke podrške koji se javljaju dok proizvod ne zaživi na tržištu i obezbedidovoljni priliv finansijskih sredstava. U nastavku su opisani svi činioci koji su obuhvaćeni ovom grupomtroškova.Inicijalni servis korisnika, koji se javljaju kao rezultat potrebe da se prodat proizvod instališe kodkorisnika, da se instalisani proizvod servisira u potrebnim intervalima, itd. Ovi troškovi inicijalnogservisiranja se odnose samo da unapred određen vremenski period (npr. garantni rok), dok se troškoviprodužene usluge servisiranja nalaze obuhvaćeni u troškvima servisiranja korisnika.Troškovi inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova obuhvataju troškove koji nastajukao rezultat potrebe da se pre početka proizvodnje obezbede dovoljen količine repromaterijala i potrošnihi rezervnih delova, kako bi proces proizvodnje mogao otpočeti i odvijati se sve do trenutka kada ostvareniprihod od prodaje proizvoda može da obezbedi sredstva za dalju nabavku pomenutih resursa.Inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavkuispitne opreme, koja je neophodna za sprovođenje postupaka održavanja proizvoda kod korisnika.Troškovi koji nastaju usled potrebe održavanja nabavljene opreme su obuhvaćeni troškovima opreme zaispitivanje i podršku.Inicijalni troškovi transporta i rukovanja obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavku specijalnihtransportnih sredstava, kao i sredstava za rukovanje materijalom i proizvodima, koji su neophodni zapružanje podrške proizvodnji i održavanju proizvoda kod korisnika. Troškovi održavanja ove opreme suobuhvaćeni troškovima transporta i rukovanja. 19
20. 20. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K AInicijalni troškovi tehničkih podataka obuhvataju troškovi pripremanja uputstava za rukovanje iodržavanje budućeg proizvoda / sistema, uputstava za instalisanje i ispitivanje, remont i kalibraciju –podešavanje, itd. Troškovi revizije podataka su obuhvaćeni troškovima tehničkih podataka.Iinicijalni troškovi obuke kadrova obuhvataju inicijalnu obuku proizvodnih radnika, kao i inicijalnuobuku rukovalaca isporučenom opremom (kod korisnika).Inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova obuhvataju projektovanje, konstruisanje inabavku opreme koja je neophodna za obuku kadrova.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C PL = C PLC + C PLS + C PLT + C PLH + C PLD + C PLP + C PLEgde je: CPLC - trošak inicijalnog servisa korisnika CPLS - trošak inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova CPLT - inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku CPLH - inicijalni troškovi transporta i rukovanja CPLD - inicijalni troškovi tehničkih podataka CPLP - iinicijalni troškovi obuke kadrova CPLE - inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova.5.1.3 Operativni troškoviOperativni troškovi obuhvataju sve troškove koje je moguće pridružiti distribuciji, upotrebi proizvoda /sistema (od strane korisnika), kao i troškove podrške tokom celog životnog ciklusa proizvoda / sistemakod korisnika, odnosno: • troškove operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema, • troškove distribucije proizvoda / sistema i • troškove održive logističke podrške.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C O = C OO + C OD + C OLTroškovi operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema obuhvataju sve troškove koje jemoguće pridružiti upotrebi proizvoda / sistema (bez održavanja), tokom celog projektovanog životnogveka proizvoda / sistema. Specifičnu oblast, koju obuvataju ovi troškovi, predstavljaju troškovi kadrovakoji treba da rukuju isporučenim proizvodom / sistemom (obuka rukovaoca, troškovi uređaja za obuku...).Ovde treba obuhvatiti troškove koji se javljaju na obe strane – troškove proizvođača i korisnika proizvoda/ sistema. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C OO = C OOP + C OOT + C OOF20
22. 22. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Apostrojenja tokom celog projektovanog životnog veka sistema. Tošak uređaja i postrojenja seproporcionalno raspoređuje ne svaki sistem. Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza: COOF = (COFS + COFU ) • N OFgde je: COFS - trošak podrške operativnom postrojenju COFU - trošak uređaja za obuku NOF - broj mesta na kojima se sprovodi obuka.Troškovi distribucije proizvoda / sistema obuhvataju 1. troškovi marketinga i prodaje proizvoda – reklamiranje, izložbe, kadrovi koji su angažovani na poslovima marketinga i distribucije itd., 2. troškovi transportovanja i upravljanja transportom – inicijalni ili troškovi transporta do prvog odredišta od mesta proizvodnje (do prvog distributivnog skladišta). Pored ovoga, ovi troškovi obuhvataju i troškove kontrolisanja navedenih aktivnosti i 3. trošak držanja zaliha u skladištima – onih zaliha koje nisu obuhvaćene sa CPM, CPLS i COLS.Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza: COD = CODM + CODT + CODIgde je: CODM - trošak marketinga i prodaje CODT - trošak transportovanja i upravljanja transportom CODI - trošak zaliha u skladištimaTroškovi logističke podrške obuhvataju sve troškove koji nastaju usled održavanja i podrške sistemu /proizvodu tokom celog njegovog životnog ciklusa koji počinje isporukom korisniku. Ovi troškovi neovuhvataju inicijalne logističke troškove koji su navedeni u okviru CPL. Ovi troškovi obuhvataju sledećetroškove: • troškovi servisiranja korisnika, • troškovi posedovanja skladišta, • troškovi posedovanja prostora i uređaja potrebnih za održavanja i obuku kadrova, • troškovi nabavke, • troškovi obuke kadrova za potrebe održavanja, • troškovi opreme za testiranje i podršku, • troškovi transporta i rukovanja,22
24. 24. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A COLA = COUL ⋅ M MHU ⋅ Q MAU + Q MAU ⋅ COUM + Q MAU ⋅ COUD ⋅ N MSgde je: COLA - trošak naknadnog održavanja, COUL - trošak radne snage na neplaniranim aktivnostima održavanja, MMHU –utrošeni čovek-sati na neplaniranim aktivnostima održavanja, QMAU - broj neplaniranih aktivnosti održavanja Q MAU = λ ⋅ t λ- intenzitet otkaza sistema / proizvoda. t- planirano vreme rada – trajanje životnog ciklusa, COUM - trošak rukovanja materijalom na neplaniranim aktivnostima održavanja, COUD - trošak dokumentovanja za neplaniranu aktivnost održavanja, NMS - broj lokacija za koje se određuju troškovi.Troškovi preventivnog održavanja obuhvataju troškove radne snage koji nastaju kao posledica potrebesprovođenja preventivnih, odnosno, planskih aktivnosti održavanja. Ovi troškovi ne obuhvataju i troškoverezervnih delova i materijala koji se utroše tokom navedenih aktivnosti održavanja, troškove ispitneopreme i opreme za podršku, transport, obuku i objekte i instalacije za obuku, koji su obuhvaćeni sa COLS,COLE, COLH, COLT i COLM.Ukupni troškovi preventivnog održavanja uključuju zbir pojedinačnih troškovaza svaku preventivnu aktivnost pomnoženih sa brojem predviđenih preventivnih aktivnosti tokomživotnog veka sistema / proizvoda. Preventivne aktivnosti održavanja obuhvataju aktivnosti servisiranja,podmazivanja, inspekcija, preventivnih zamena, periodična ispitivanja sistema, remonte, podešavanja islične aktivnosti. Trošak aktivnosti održavanja obuhvata i trošak sve radne snage neophodne zaobavljanje preventivne aktivnosti u celosti, kao što su administrativni poslovi, logistički troškovi, troškovidokumentacije i slično. Trošak radne snage na planiranim intervencijama COSL će varirati usled različiteveštine i sposobnosti izvršilaca održavanja, stoga troškove treba proceniti na osnovu nekih prosečnihvrednosti, a ne na osnovu vremena potrebnog za sprovođenje intervencije najsposobnijem radniku.Troškove preventivnog održavanja je moguće odrediti pomoću izraza: COLB = COSL ⋅ M MHS ⋅ Q MAS + Q MAS ⋅ COSM + Q MAS ⋅ COSD ⋅ N MSgde je: COLB - trošak preventivnog održavanja, COSL - trošak radne snage na preventivnim aktivnostima održavanja, MMHS -utrošeni čovek-sati na preventivnim aktivnostima održavanja, QMAS - broj preventivnim aktivnosti održavanja Q MAU = µ ⋅ t24
26. 26. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.2 SAE MODEL5.2.1 Trošak nabavke Nabavna cena Administrativni troškovi (engineering) Instalacija Obuka Konverzija Transport5.2.2 Trošak funkcionisanja Direktan rad Usluge26
27. 27. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Potrošni materijal Rukovanje otpadom Izgubljena proizvodnja Rezervni delovi i održavanje5.2.3 Troškovi planiranog održavanja Trošak materijala i radne snage Trošak planiranja i terminiranja Trošak popravke Fiksni troškovi radne snage Život opreme 27
28. 28. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.2.4 Trošak neplaniranog održavanja Trošak materijala i radne snage Trošak otkaza Prosečna cena popravke Trošak za rezervne delove Život opreme5.2.5 Trošak rashodovanja Konverzija Trošak odnošenja Trošak prerade Trošak čišćenja lokacije28
29. 29. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Trošak odlaganja otpada5.3 BARRINGER – WEBER–OV MODELRanije su identifikovani svi izvori troškova, kao i sve podele troškova. Koristeći navedene veličine, ovajmodel određuje strukturu troškova (CBS - Cost Breakdown Structure) kao što je prikazano na sledećojslici. Strukturu je moguće inicijalno definisati po mestima nastanka (izvorima) troškova, ali nijeobavezno. Kada se odredi osnovna struktura troškova, korisno je definisati sve aktivnosti (i entitete) kojese vrše u okviru određenog segmenta i zatim definisati sve troškove unutar svake aktivnosti. Iz ovoga jemoguće lako zaključiti da je struktura troškova vrlo slična hijerarhiji ″mesto nastanka troška - aktivnosti(entiteti) - troškovi″. Izuzetno bitna stvar kod definisanja strukture troškova je da je potrebno posvetitiposebnu pažnju identifikovanju svih troškova koji se javljaju tokom životnog ciklusa koji se posmatra. Slika xx: Struktura troškova kojima je potrebno raspolagati za LCC 29
30. 30. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ANakon definisanja strukture troškova, moguće je pristupiti sprovođenju postupka analize troškovaživotnog ciklusa, koji obuhvata jedanaest koraka: 1. definisanje problema nad kojim će biti sprovedena analiza, 2. definisanje skupa mogućih rešenja (sve moguće alternative sa odgovarajućim troškovima), 3. definisanje strukture troškova, odnosno, stabla troškova, 4. izbor modela troškova (način kako će ukupni troškovi biti računati – uzima u obzir inflaciju), 5. obezbeđivanje vrednosti svih troškova (tačne ili procenjene) i procedure sprovođenja izabranog modela troškova, 6. definisanje modela troškova za svaku godinu koju obuhvata analiza, 7. određivanje graničnih (prelomnih) tačaka za svaku od definisanih alternativa, 8. crtanje Pareto dijagrama za sve glavne (najveće) troškova, 9. analiza osetljivosti (stabilnosti) rešenja za svaki od glavnih troškova, kao i određivanje razloga / uzroka za dobijene vrednosti, 10. analiza rizika koji obuhvata sve glavne troškove, kao i pripadajuće verovatnoće pojavljivanja, 11. izbor optimalne alternative u skladu sa rezultatima sprovedene analize troškova životnog ciklusa.30
31. 31. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Slika xx: Proces sprovođenja Analize troškova životnog ciklusa12.0 Analiza12.1 Definisanje problema12.2 Ciljevi analize12.3 Pravila i ograničenja12.4 Identifikacija alternativa12.5 Izbor kriterijuma12.6 Izbor modela troškova12.7 Potrebni podaci 31
32. 32. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APostojeća baza podatakaPlanski podaciDokumentacija dobavljačaSopstvene proceneRezultati ispitivanja12.8 Validacija prilaza12.9 Analiza osetljivosti12.10 Analiza rezultata13.0 Barringer / Weber13.1 Definisanje problema13.2 Određivanje alternativa13.3 Troškovi nabavke13.4 Troškovi podrške13.5 Pripremiti stablo troškova usled otkaZa13.6 Izbor analitičkog modela troškova13.7 Prikupiti procene troškova13.8 Prikupiti modele troškova13.9 Napraviti profil troškova za svaku godinu13.10 Napraviti break -even kartu za sve alternativeBreak-even analiza podrazumeva crtanje dijagrama ukupnih troškova za sve periode životnog ciklusa zasve alternative. Na osnovu ovog dijagrama je moguće odrediti vremenski period u kojem je nekaalternativa povoljnija od drugih, kao i vremenski trenutak kada dolazi do promene među alternativama,odnosno kada jedna alternativa postaje povoljnija od, do tog trenutka, najpovoljnije alternative.Pored break-even analize, korisno je napraviti i dijagram povraćaja investicija (ROI - Return ofInvestment), za svaku alternativu.13.11 Pareto za određivanje najvećih troškova13.12 Analiza osetljivosti za najveće troškove13.13 Studija rizika za visoke troškove i pojave13.14 Izabrati najbolji kurs za akciju na osnovu LCC32
33. 33. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A8.0 PRIMER9.0 PITANJA1. Koje troškove obuhvata LCC?2. Oblasti primene LCC?3. Koji su nedostaci LCC?4. Mesta nastanka troškova.5. Podele troškova.6. Kako se definiše struktura troškova?7. Kako se vrši procena troškova?10.0 LITERATURA<BLH> David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna: LOGISTICS, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-13-010194-X<BSB> Benjamin S. Blanchard: LIFE CYCLE COST, MA Press, Portland, Oregon, USA, 1978, ISBN:0-930206-00-2<JN> John Naylor: INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, 2nd edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-273-65578-7<LKLR> Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman: OPERATIONS MANAGEMENT – STRATEGY AND ANALYSIS, 6th edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-201- 61545-2<MW> Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald: CONTEMPORARY LOGISTICS, eight edition, Pearson Education, New Jersey, USA, 2004. ISBN: 0-13-122887-0 33
34. 34. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A<VPW> Vogt J.J., Pienaar W.J., de Wit P.W.C.: BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT – Theory and Practice, Oxford University Press, 2002, ISBN 0-19-578011-634