Upcoming SlideShare
×

Thanks for flagging this SlideShare!

Oops! An error has occurred.

×
Saving this for later? Get the SlideShare app to save on your phone or tablet. Read anywhere, anytime – even offline.
Standard text messaging rates apply

# life cycle cost

1,393

Published on

1 Like
Statistics
Notes
• Full Name
Comment goes here.

Are you sure you want to Yes No
• Be the first to comment

Views
Total Views
1,393
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
28
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

### Transcript

• 1. Odstampano dana: 2007-12-05TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA (LIFE CYCLE COSTS - LCC)SADRŽAJTROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life cycle costs - LCC) ..................................................................1 Sadržaj .......................................................................................................................................................1 1.0 Uvod ....................................................................................................................................................2 2.0 Cilj i namena lcc-a ...............................................................................................................................2 3.0 Nedostaci .............................................................................................................................................3 4.0 Šta obuhvataju troškovi životnog ciklusa ............................................................................................4 4.1 Podela troškova....................................................................................................................................7 4.2 Procena troškova................................................................................................................................11 5.0 Modeli LCC-a....................................................................................................................................12 5.1 KlasiČan model (Blanchard-ov model) .............................................................................................12 5.2 SAE model.........................................................................................................................................26 5.3 Barringer – Weber–ov model ............................................................................................................29 8.0 Primer ................................................................................................................................................33 9.0 Pitanja ................................................................................................................................................33 10.0 Literatura..........................................................................................................................................33 Prilog P1: Vremenska dimenzija novca...................................................................................................35 Prilog P2: Amortizacija sredstava za rad.................................................................................................37
• 2. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A1.0 UVODTroškovi nabavke se najčešće koriste kao jedan od najbitnijih kriterijuma za određivanje najpovoljnijealternative, bez obzira da li se radi o nabavci opreme ili usluge. Ovom prilikom se zaboravljaju operativnitroškovi (energija) ili troškovi održavanja ili troškovi otpisa opreme (recikliranje, bezbedno odlaganje...).Ovakav pristup se često pokaže kao poguban po finansijsko zdravlje organizacije. Na osnovu ovakvihrazmatranja, pojavila se rečenica koja je često citirana u literaturi: ″Glupo je plaćati previše, ali je suludoplaćati premalo!″.Troškovi životnog ciklusa predstavljaju sumu procenjenih troškova od otpočinjanja procesa nabavkeopreme ili otpočinjanja rada na nekom projektu, pa do otpisa ili prodaje te opreme, odnosno, završetkaprojekta. Procena troškova se obavlja u skladu sa analitičkim postupkom i navedeni troškovi obuhvatajuukupne troškove za koje se procenjuje da će nastati tokom celog korisnog života navedene opreme,odnosno, tokom celog života nekog projekta. Cilj analize troškova životnog ciklusa je da se izabere onaalternativa koja nudi najniže troškove posedovanja opreme (odvijanja projekta) vlasniku te opreme(investitoru projekta).Ovako opisana aktivnost nabavkeizgleda da je prilično jednostavna za sprovođenje i da nije bilo potrebeza definisanje posebnog postupka za tu aktivnost. Međutim, postupak je izuzetno obiman i stoga jeprilično lako ″izgubiti se u šumi″ ogromnog broja podataka koji su prikupljeni ili ih tek treba prikupiti.Osnova za sprovođenje ovog postupka je elementarno poznavanje svih faza kroz koje, tokom svogživotnog ciklusa, prolazi neki proizvod / sistem, odnosno, faza koje predstavljaju sastavni deo nekeusluge.Životni ciklus započinje sa inicijalnim upoznavanjem / identifikovanjem, potreba potrošača, nakon čegasledi proces planiranja zadovoljavanja te potrebe na način koji je po nekim aspektima bolji nego što točini konkurencija. Sledeći korak obuhvata neophodna istraživanja, zatim slede projektovanje i razvoj,proizvodnja, ispitivanje, upotreba od strane korisnika, logistička podrška proizvoda i nakon toga slediotpis opreme i bezbedno odlaganje, odnosno, recikliranje. Ovaj ciklus se često naziva i ciklus ″odkorisnika do korisnika″.2.0 CILJ I NAMENA LCC-AKako bi se izbegle situacije u kojoj se roba nabavlja po nižoj ceni, a tokom eksploatacije se nepotrebno(nepotrebno kada se ima u vidu neizabrana alternativa) potroši višestruko uvećan iznos koji se ″uštedeo″2
• 3. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Anabavkom po nižoj ceni, razvijen je ovaj postupak, koji obuhvata troškove, koji se načine ″od kolevke pado groba″ neke opreme, odnosno, sistema. LCC je moguće primeniti u sledećim situacijama: • analiza da li neka organizacija može sebi da priušti nabavku neke skupe jedinice opreme, odnosno, da li će troškovi nabavke skupe opreme biti pokriveni očekivanim prilivom finansijskih sredstava (opravdanost nabavke), • analize da li se treba opredeliti za jednog ili drugog dobavljača (uslovi plaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet usluge i njen finansijski ekvivalent...), • analiza da li se opredeliti za opremu projektovanoj na jednoj ili drugoj osnovi, odnosno, koncepciji (klasičan primer je izbor kupovine automobila sa pogonom na benzin ili dizel), • definisanje rasporeda proizvodne opreme u pogonu koji pruža mogućnost najbrže i najjeftinije proizvodnje (najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno, najjeftiniji unutrašnji transport), • proizvođači mogu da koriste LCC da bi ustanovili svoj rizik prilikom određivanja garantnog roka i obima garancije svog proizvoda, • osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odredile svoj finansijski rizik prilikom osiguravanja nekog objekta ili opreme, odnosno, da bi odredile visinu premije i osigurane sume, • trgovci mogu da koriste LCC da bi svojim potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije opredeliti se na njihovu (skuplju) robu, nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.3.0 NEDOSTACIOčigledno je da LCC nudi ozbiljne prednosti i da ni slučajno ne treba zanemariti ovaj postupak, ali ovajpostupak ima nedostataka, kojih je potrebno biti svestan prilikom otpočinjanja primene ili čak i prilikomdonošenja odluke da li će biti upotrebljen ovaj postupak. Najčešće navođeni nedostaci ovog postupka su: • nije egzaktna nauka (koriste se procenjeni troškovi, a ta procena ne mora biti tačna), • ne postoje LCC eksperti (potrebno je ekspertsko poznavanje LCC-a i konkretne oblasti, što je teško postići u praksi), • ne daje tačne troškove (procenjeni troškovi), • skupo i teško prikupljanje informacija (ogroman broj različitih podataka, nepoznata struktura podataka), • potrebna "kalibracija" modela troškova (usklađivanje procena sa stvarnim stanjem, koliko je to moguće), • potrebna ogromna količina podataka (potrebno je proceniti trošak svakog sastavnog dela sistema), • postojeći podaci su sumnjivi (promenljivo tržište uzrokuje promenu nabavne cene svakog proizvoda), • potrebno je definisati scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture životnog ciklusa i strukture troškova koji čine troškove životnog ciklusa), • LCC i COO (Cost Of Ownership – trošak posedovanja, npr. neke opreme) se ne podudaraju (COO ne obuhvata troškove otpisa, odlaganja i recikliranja) i • LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (koriste se procenjeni, a ne stvarni troškovi). 3
• 4. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A4.0 ŠTA OBUHVATAJU TROŠKOVI ŽIVOTNOG CIKLUSAKako troškovi životnog ciklusa obuhvataju sve troškove koji nastanu od trenutka pojavljivanja potrebe zaodređenim proizvodom, pa sve do trenutka otpisa i recikliranja, moguće je definisati sledeće aktivnosti /resurse, koje ″stvaraju″ troškove tokom celog životnog ciklusa: • planiranje i konceptualni razvoj, • izrada prototipa, • detaljno projektovanje, • ispitivanje, • oprema za ispitivanje, • proizvodnja, • transport i rukovanje, • obuka potrebnih kadrova, • rezervni delovi i materijal, • servisiranje korisnika i proizvoda, • operativni troškovi, • prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka i • odlaganje i recikliranje.Ovi troškovi su prikazani na sledećoj slici, uz napomenu da troškovi nabavke obuhvataju planiranje ikonceptualni razvoj, izradu prototipa, detaljno projektovanje, troškove ispitivanja i troškove proizvodnje. Slika 1: Ukupni troškovi životnog ciklusaPlaniranje i konceptualni razvoj. Troškovi koji se načine tokom procesa planiranja i konceptualnograzvoja novog proizvoda (ili usluge) su teški za procenjivanje i po pravilu se ti troškovi odrede na mnogonižrm nivou nego što u stvarnosti jesu. Iz tog razloga je praksa definisala jedno pravilo: proceni troškove4
• 5. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Aplaniranja i konceptualnog razvoja najpreciznije što možeš, a zatim tu vrednost pomnoži sa 2 ÷ 3 da bidobio približnu stvarnu vrednost. Prilikom inicijalne procene iznosa ovih troškova, potrebno je preciznodefinisati aktivnosti koje moraju biti obuhvaćene. Kao ulazna vrednost za ovu aktivnost može da poslužiinicijalna odluka da se želi razviti određeni proizvod (ili usluga ili čak i modifikovani postojećiproizvod). U ovoj fazi razvoja prozvoda (ne analize!) je stoga potrebno definisati granične vrednostitehničkih karakteristika budućeg proizvoda, istražiti mogućnosti ostvarenja tih karakteristika, kao i grub,konceptualni dizajn proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, u ovim aktivnostima mogu učestvovatistručnjaci različitih oblasti, što često može da presatavlja problem. Naime, često se planira razvojprozvoda koji treba da bude napredniji od svih postojećih na tržištu, što uzrokuje učestvovanje vrhunskiheksperata iz različitih oblasti, koje je vrlo teško ili skupo obezbediti. Kada se prikupe svi podaci oaktivnostima koje treba sprovesti i stručnjacima koji moraju učestvovati, sledi pojedinačna procenatroškova koje sobom nose te aktivnosti i angažovanje tih stručnjaka, čime je prvi korak LCC obavljen.Izrada prototipa. Često nije moguće na ekranu ili crtaćoj tabli prikazati sve aspekte budućeg proizvoda,tako da je poželjno izraditi prototip tog proizvoda (ponekad u pravoj veličini, a ponekad umanjenuverziju). Testiranje funkcionalnosti prototipa ili uspešnosti dizajna je na ovaj način neuporedivo olakšano,a samim tim pruža mogućnost za proveru reagovanja potencijalnih kupaca na budući proizvod. Ovo sečesto praktikuje kod skupljih prozvoda koji će biti proizvođeni u velikim količinama, npr. automobili.Praksa je da se na velikim auto-salonima predstavljaju prototipovi (autoindustrija ih naziv konceptima),kako bi se ispitala reakcija tržišta. Ova reakcija uslovljava izmene u osnovnim zahtevima koji kasnijepostaju ulazne veličine za detaljno projektovanje. Iz ovog kratkog opsa aktivnosti koje treba obaviti uovoj fazi, jasno je koliko je potrebno napora kako bi bili procenjeni troškovi koji će biti načinjeni tokomove faze. Dakle, u ovoj fazi LCC-a je potrebno definisati materijalne troškove, troškove specijalnoobučenih kadrova za izradu prototipova, troškove kooperanata koji raspolažu znanjima i tehnologijomkoja je potrebna, troškovima ispitivanja. Da bi ovi troškovi bili procenjeni potrebno je raspolagati baremgrubom strukturom budućeg proizvoda sa pripadajućim tehničkim i tehnološkim zahtevima. Kao primer,pomoću kojeg je moguće steći osećaj za red veličine ovih sredstava koja su potrebna, može opet daposluži autoindustija: cena jednog koncept automobila se meri milionima evra.Detaljno projektovanje. Sledeći korak u životu jednog prozvoda je detaljno projektovanje. Za razliku odprethodne dve faze koje su obuhvatale mnogo aktivnosti koje su bile podložne slučajnim procesima,odnosno neizvestnosti, u ovom slučaju je moguće prilično precizno proceniti sve troškove, ali se moraraspolagati sa procenom strukture budućeg prozvoda. Poznavanjem broja delova koje je potrebnoprojektovati, kao i njihovu složenost, tehničke mogućnosti sopstvenog projektnog odelenja, odnosnokadrova, moguće je proceniti ukupne troškove koji će biti načinjeni u ovoj fazi.Ispitivanje. Da bi bili procenjeni troškovi ispitivanja, moraju biti definisani gotovo svi elementi budućegispitivanja: elementi / funkcije koje će biti ispitivane, vrsta ispitivanja (potrebna oprema, kooperant...),način ispitivanja (ispitivanje sa razaranjem ili bez), obim ispitivanja itd. Nakon prikupljanja ovihpodataka moguće je proceniti troškove ispitivanja sa zadovoljavajućom tačnošću.Oprema za ispitivanje. Jedan od preduslova za sprovođenje ispitivanja je posedovanje opreme zaispitivanje (ovo važi u situacijama kada se ispitivanje radi u sopstvenom pogonu). Trošak posedovanja 5
• 6. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Aopreme za ispitivanje obuhvata troškove nabavke ispitne opreme, trošak njenog održavanja, baždarenja,trošak specijalizovane radne snage za postupke ispitivanja, trošak skladištenja te opreme kada nije uupotrebi, trošak funkcionisanja, trošak otpisa. Praktično svi troškovi koji se javljaju u analizi troškovaživotnog ciklusa bilo kojeg proizvoda, javljaju se i u slučaju ispitne opreme. Drugi način za sprovođenjeispitivanja je angažovanje specijalizovane firme i u tom slučaju ne postoji trošak opreme za ispitivanje,ali se tada javljaju troškovi ispitivanja koje naplaćuje angažovana firma.Proizvodnja. Ovi troškovi su možda najlakši za procenu, iz jednostavnog razloga što su postupciproizvodnje najdetaljnije ispitani, i stoga su troškovi proizvodnje uglavnom unapred poznati. Procenatroškova proizvodnje se bazira na strukturi budućeg proizvoda i procenjenim troškovima proizvodnje imontaže svakog pojedinačnog elementa, odnosno, sklopa.Transport i rukovanje. Problem sa procenom transporta i rukovanja je što ove dve aktivnosti nemajuprecizno definisane sve elemente, tako da ne postoji precizan podatak koliko puta će jedan element bitipremešten sa jednog na drugo mesto, od početka proizvodnje do transporta gotovog proizvoda do kupca..Stoga se može dati samo gruba procena zasnovana na dosadašnjem iskustvu, odnosno, na osnovupoznavanja načina rada u organizaciji i troškova transporta i rukovanja sličnih proizvoda.Obuka. Ovo su troškovi koji čestu budu potpuno zanemareni u inicijalnom razmatranju budućih troškova.Poznavajući ovu činjenicu, mnogi proizvođači nude osnovni proizvod čija cena pokriva samo troškoveproizvodnje (praktično profit na osnovnom proizvodu ne postoji), a profit ostvaruju kroz naplatu ostalihelemenata celokupne usluge, a među tim elementima se nalazi i obuka. Kako bi bili sigurniji da budućikupac neće puno postavljati pitanja oko obuke, često se ovaj podatak nikako ne može dobiti, što umnogome otežava procenu troškova obuke. Stoga se od analitičara očekuje kreativnost u pronalaženjunačina procene ovih troškova. Najčešće se korste ranija iskustva sa konkretnim proizvođačem, praksa udatoj oblasti, iskustva drugih organizacija sa konkretnim proizvođačem i slično.Rezervni delovi i materijal. Trošak rezervnih delova i materijala je moguće proceniti samo na osnovuranijih iskustava sa sličnim proizvodima i na osnovu procena proizvođača o servisnom kompletu (skuprezervnih delova koji ulaze u ″potrošne rezervne delove″ i interval servisiranja. Kako su ove veličinečesto zasnovane na prilično grubim procenama, ranijim iskustvima, ali i potrebi da se ″prodaju″ rezervnidelovi na kojima proizvođač ima visok profit, ove podatke treba uzeti sa priličnom rezervnom. Sve ovočini procenu ovih troškova izuzetno teškom i samo ova aktivnost zahteva veliki broj stručnjaka i priličnodug vremenski period. I pored angažovanja ovih stručnjaka i prihvatanja dužeg vremenskog perioda zaprikupljanje kvalitetnih podataka, rezultat može biti procenjeni troškovi koji se na kraju pokažu kaoprilično netačni!Servisiranje korisnika. Na današnjem tržištu nije moguće prodati loš proizvod, a kao moguća merakvaliteta proizvoda i uverenosti proizvođača proizvoda u njegov kvalitet, uzima se garancija. Što je duži iobuhvatniji garantni rok, to je znak da proizvođač više veruje da je napravio kvalitetan proizvod. Ovo sadruge strane znači da će proizvođač morati, o svom trošku, da popravi svaku neispravnost na svomprozvodu, koja se desi u garantnom roku. Ovo ima svoju cenu i ta cena predstavlja trošak servisiranjaproizvoda, odnosno korisnika koji je kupio taj proizvod. Ovu veličinu nije moguće analitički odrediti, većje neophodno upotrebiti podatke iz prethodnog perioda za neki sličan proizvod, zasnovan na sličnoj6
• 7. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Atehnologiji, izrađen na sličan način, sastavljen od sličnih delova, slične složenosti. Očigledno je da jeteško naći sličan prozvod koji će zadovoljiti ove kriterijume, te je stoga neophodno posedovati znanjekako se troškovi servisiranja ″ne baš sličnog proizvoda″ mogu upotrebiti da bi se procenili troškoviservisiranja korisnika budućeg prozvoda.Operativni troškovi. Operativni troškovi ili troškovi funkcionisanja su relativno laki za procenu, poštosvaki prozvođač daje podatak o snazi i potrošnji pogonskog goriva za svoj proizvod. Na osonovu ovogpodatka, svaki korisnik može proceniti koliko će koristiti taj prozvod i koliko će sredstava morati daizdvoji za to. Ukoliko je potrebno angažovati i nekog radnika za opsluživanje tog sistema i to je mogućelako proceniti koliko će taj radnik biti angažovan i koliko finansijskih sredstava treba izdvojiti za plaćanjezarade i ostalih davanja za njega.Prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka. Ovo predstavlja jedan od troškova koji se lako previdi i čestose dešava da nakon kupovine nekog složenijeg sistema, organizacija shvati da nije nabavila svu potrebnutehničku dokumentaciju i nakon toga sledi neplanirano izdvajanje finansijskih sredstava za tudokumentaciju. Pored ovih plaćanja, organizacija mora da plaća i troškove sopstvenog prikupljanjaodređenih podataka (podaci o otkazima i održavanju opreme), što je relativno teško za procenu. Ovitroškovi su najlakši za sagledavanje u trenutku kada organizacija odluči da promeni sistem za prikupljenjepodataka (najčešće se ovo javlja u situacijama kada se menja računarska mreža ili platforma na kojoj sezasniva informacioni sistem organizacije). U tom trenutku se stiče slika o obimu resursa koji suneophodni za posedovanje i funkcionisanje jednog informacionog sistema koji služi, između ostalog, i zaprikupljanje podataka.Odlaganje i recikliranje. Još jedan od troškova koji se lako previdi. Koliko košta bezbedno odlaganje,uništavanje ili recikliranje, teško je proceniti, ali ako se uzme u obzir jedan ekstremni slučaj – gašenje izatvaranje nuklearnog reaktora, očigledno je da ti troškovi mogu biti izuzetno visoki. Da bi bilo mogućeproceniti ove troškove, potrebno je detaljno poznavati budući proizvod i njegove sastavne delove, kako bibilo moguće proceniti način odlaganja i recikliranja svakog dela, a zatim i visinu troškove koje sobomnose te aktivnosti. Ne retko, u ovakvim slučajevima treba uzeti u obzir i sve strožije ekološke zakone, kojise menjaju uporedo sa sticanjem saznanja o štetnosti pojedinih materija. Ovo znači da je u nekimslučajevima kada se očekuje duži životni vek opreme, preporučljivo procenjenu vrednost uvećati za 2 ÷ 3puta i na taj način izvršiti ″kompenzaciju″ budućeg mogućeg pooštravanja propisa.4.1 PODELA TROŠKOVAPo vidljivostiNajčešća podela troškova je po mogućnosti da se određeni trošak direktno poveže sa proizvodom,odnosno, izlaznom veličinom posmatranog sistema. Ukoliko je veza očigledna, tada se ti troškovinazivaju direktni troškovi, a u suprotnom su indirektni. 7
• 8. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Direktni troškoviSvi troškovi radne snage, koje je moguće direktno povezati sa radom sistema, odnosno proizvodom, sesvrstavaju u direktne troškove. U direktne troškove spadaju rukovodstvo (bez top i middle menadžmenta),proizvodni radnici, planeri, projektovanje i razvoj, testiranje proizvoda, deo logistike itd. U direktnetroškove spadaju i materijali (osnovni materijali, poluproizvodi, sklopovi, gotovi delovi koji se ugrađuju uproizvod...) koje je moguće identifikovati u gotovom proizvodu. Indirektni troškoviIndirektni troškovi predstavljaju troškove koji nije moguće direktno povezati sa krajnjim proizvodom, aliti troškovi neminovno nastaju tokom funkcionisanja sistema. U ove troškove je moguće ubrojati top imiddle menadžment, fundamentalna istraživanja, finansije, računovodstvo, pravnu službu, marketing,kadrovsko, obezbeđenje, laboratorije, rukovanje materijalom, troškove struje, telefona, grejanja itd.Po načinu izražavanjaKada se radi o načinu izražavanja troškova, neophodno je prvo identifikovati tipove troškova koji ćenastajati tokom životnog veka proizvoda / sistema, a samim tim i jedinične veličine kojim će ti troškovibiti izraženi. Ukupni troškoviKada se analiziraju troškovi, potrebno je uzeti u obzir sve troškove koji nastaju tokom života nekogsistema. Veoma je lako prevideti neke troškove (kako pojedinačne tako i celu grupu troškova), tako da jeneophodno vrlo temeljno sprovoditi analizu koja će identifikovati sve grupe troškova. Za ovaj deo analizemože se pokazati kao vrlo korisnim, evidencija troškova načinjenih tokom života nekog sličnog sistema.Jedan od takođe dobrih načina za identifikovanje svih tipova (grupa) troškova jeste korišćenje timovastručnjaka iz različitih oblasti koji mogu sagledati troškove koji nastaju u "njihovoj" oblasti tokom celogživotnog ciklusa posmatranog sisitema. Jedinični troškoviJedinične troškovi sistema je moguće odrediti na osnovu definisanih grupa (tipova) troškova celogsistema, tako što će biti jasno identifikovana zavisnost troškova od neke karakteristične veličineposmatranog sistema. Da bi ovo bilo učinjeno, neophodno je poznavati suštinu mehanizma nastankaodređenog troška, tako je moguće izraziti trošak kao funkciju: • broja proizvedenih komada proizvoda, • pređenih kilometara, • prenetih tona,8
• 9. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A • kW proizvedene energije, • % povišenja pouzdanost, • % smanjenja broja reklamacija od strane kupaca, • itdIz ovog nabrajanje je jasno da je trošak potrebno izraziti u jedinicama koji imaju neki smisao zaposmatrani sistem, odnosno za funkciju koju sistem vrši. Ovde je takođe korisno imati u vidu kako bi bilomoguće izraziti unapređenje efikasnosti posmatranog sistema, odnosno, u kojim jedinicama bi bilonajbolje izraziti navedeno unapređenje, da bi unapređenje bilo očigledno i nedvosmisleno.Po vremenuRazgraničenje troškova na osnovu vremenskog trenutka nastanka nema nikakvu "knjigovodstvenu"vrednost, ali sa aspekta analize troškova životnog ciklusa, ovo razgraničenje je od ogromne važnosti,pošto se na taj način odvajaju troškovi na koje više nije moguće uticati i troškovi na koje je mogućeuticati ili ih je čak moguće i izbeći. Tako, sa aspekta vremena, razlikujemo: • već napravljene troškove (prošli i sadašnji) i • buduće troškove. Prošli troškoviTroškovi koji su napravljeni u prošlosti ili troškovi koji nastaju u trenutku analize sistema predstavljajutroškove koji su posledica ranijih odluka i koji se više ne mogu menjati, odnosno, na koje se više ne možeuticati. Pošto su to, u posmatranom trenutku, nepromenjivi troškovi, sami po sebi nisu interesantni zaanalizu, ali mogu biti vrlo korisni kao osnova za procenu nekih budućih troškova. Stoga je vrlo korisnoimati evidenciju o svim troškovima koji su načinjeni do posmatranog trenutka, kao i sve odluke koje suuticale ili su mogle uticati ne visinu već učinjenih treškova. Budući troškoviBudući troškovi predstavljaju samu suštinu svih napora koji se čine u okviru analize troškova životnogciklusa. Sve odluke koje su donete u sadašnjosti ili odluke koje trebaju biti donete u budućnosti, sebaziraju na troškovima koji će na taj način biti napravljeni. Stoga je pre donošenja bilo koje odlukeneophodno identifikovati svaku alternativu i odrediti sve troškove koje ona nosi. Kada su sve alternativedefinisane i kada su određeni svi buduće troškovi koje svaka alternativa nosi sa sobom, postavljeni sutemelji za donošenje odluke koja može predstavljati razliku između uspeha i neuspeha. 9
• 10. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APo promenjivostiPodela troškova sa aspekta promenjivosti je napravljane pošto je uočena zavisnost između nekih troškovai fluktuacije u obimu proizvodnje, dok su neki drugi troškovi ostali nepromenjivi uprkos pomenutojfuktuaciji, tako da je moguće identifikovati dve grupe troškova: fiksne i promenjive. Promenjivi troškoviPromenjivi troškovi obuhvataju sve troškove koji su vezani za jedinicu proizvoda. Sa povecanjem obimaproizvodnje, raste i suma tih troškova. U ove troškove je moguće ubrojati rad radnika za mašinom,materijal koji se utroši za izradu proizvoda, elementi i sklopovi koji ulaze u sastav proizvoda, ambalaža,tehnička dokumentacije koja ide uz proizvod itd. Fiksni troškoviFiksni troškovi su neosetljivi na promene obima prozvodnje. Ovo je tvrdnja koja se odnosi na jedan,referentni vremenski period. Pošto su uslovi tržišta promenjivi, logično je da i ovi troškovi mogu da semenjaju u određenim granicama, ali u kratkom vremenskom periodu su, ipak, nepromenjivi. U fiksnetroškove je moguće ubrojati: porezi, osiguranje, troškovi osoblja koje ne učestvuje u proizvodnji, troškoviopreme, troškovi grejanja, obezbeđenja itd.Po cikličnostiPrilikom analize troškova korisno je klasifikovati troškove po prirodi pojavljivanja (ponavljajući ilineponavljajući), kako bi bilo olakšano određivanje konačnog nivoa troškova. Ponavljajući troškoviPonavljajući troškovi su u funkciji vremena ili neke druge veličine (proizvodni ciklus, pređenakilometraža, prenet teret itd.). Ukoliko se identifikuju ponavljajući troškovi, potrebno je još identifikovatii njihovu periodičnost, odnosno veličinu od koje su zavisni i koji je tačno njihov međusobni odnos. Upromenjive troškove spadaju svi proizvodni troškovi, krediti, porezi itd. Neponavljajući troškoviNeponavljajući troškovi se javljaju samo jednom. Onog trenutka kada su ti troškovi identifikovani iodređeni, određen je ceo iznos tih troškova, pošto oni nisu u funkciji vremena. U nepromenjive troškovespadaju troškovi instalacije nekog proizvodnog sistema, trošak izgradnje objekta, trošak kupovine licenceitd.10
• 11. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K AInkrementalni troškoviTermin inkrementalini troškovi je uveden kako bi bilo moguće opisati troškove koji poseduju specifičnuosobinu. Ukoliko se obim proizvodnje poveća za neku određenu veličinu, ovi troškovi ostaju konstantni.Ukoliko se obim proizvodnje poveća još malo, ovi troškovi skokovito rastu, da bi za dodatno povećanjeobim proizvodnje ostali konstantni na tom višem nivou. Karakterističan primer inkrementalnih troškovapredstavljaju troškovi osvetljenja u slučaju potrebe za uvođenjem još jedne smene za proizvodnju kako bibio ostvaren obim proizvodnje koji ne može biti dostignut sa postojećim smenama.Troškovi funkcijaPoseban način iskazivanja troškova je kada se troškovi povezuju sa određenom funkcijom, kao što je:projektovanje, proizvodnja, nabavka, skladištenje, distribucija i slično. Ovakav način iskazivanja troškovaje koristan kada se želi sprovesti analiza mogućnosti sniženja cene krajnjeg proizvoda i na ovaj način seželi identifikovati mogućnost za snižavanje ukupnih troškova.Po aktivnostiOva podela troškova se sprovodi, najčešće, nakon diferencijranja troškova po funkcijama, kao nastavakzapočete akcije snižavanja troškova. Kada se ustanovi trošak svake funkcije, moguće je posmatranufunkciju izdeliti na aktivnosti, evidentirati troškove po tim aktivnostima i, uz pomoć ABC analize, stvoritipodloge za delovanje u okviru one aktivnosti koji ima najviše troškove, a samim tim i potencijal zanajveće uštede.Po entitetuRaspodela troškova po entitetima (proizvodnim linijama, mašinama, prevoznim sredstvima...) je korisnaprilikom određivanja troškova proizvodnje nekog proizvoda, troškova proizvodnje na određenomtehnološkom sistemu, troškova transporta određenom prevoznim sredstvom itd. Ova informacija može daposluži i prilikom donošenja odluke da li je neki tehnološki sistem opravdano rashodovati - otpisati inabaviti novi.4.2 PROCENA TROŠKOVAProcena troškova predstavlja jednu od najtežih aktivnosti u okviru LCC-a. Naime, izuzetno je teškonapraviti precizne procene određenih troškova. Možda je na ovom mestu najbolje dati savet onima kojipokusavaju da sprovedu LCC, da se prvo pomire sa činjenicom da nikada neće imati apsolutno tačneprocene. Uvek postoji određena greška, pitanje je samo da li je ona veća ili manja. 11
• 12. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APrilikom procenjivanja budućih troškova, osoba koja sprovodi analizu (u daljem tekstu će biti korišćentermin analitičar), mora da se koristi ranijim, istorijskim podacima za slične sisteme, procenama ipredlozima koje može da dobije od proizvođača / dobavljača, svoje sopstveno iskustvo sa sličnim, pa čaki potpuno različitim sistemima, kao i predviđanjima dobijenim na osnovu statističkih metoda i od straneraznih stručnjaka (npr. eksperni za ekonomska kretanja).Tokom faze procenjivanja troškova korisno je uspostaviti realcije između nekih troškova (gde je tomoguće), pošto takve relacije mogu da pomognu u određivanju nivoa troškova za koje ne postoje podaci(pod uslovom da postoje podaci o troškovima koji su u relaciji sa posmatranim troškovima).Ovakverealcije je moguće uspostaviti i između troškova i veličina koje izlaze van okvira posmatranog sistema(troškovi proizvodnje - obim proizvodnje - potražnja na tržištu).U ranije delu ovog poglavlja, prikazani su troškovi koji čine sastavne delove troškova životnog ciklusa, atakođe je dat pregled mogućih podela troškova. Imajući sve ovo u vidu, analitičaru je moguće datipreporuku da svaki identifikovani trošak svrsta u određenu grupu troškova, što će mu kasnije dati solidnuosnovu da, u slučaju bilo kakve promene ili čak i nemogućnosti procene određenih troškova, uspostavivezu između posmatranog troška i nekog drugog, poznatog troška i na taj način dođe do kakve-takveprocene tog nepoznatog troška.5.0 MODELI LCC-AIdeja o razmatranju svih troškova tokom životnog veka jednog prozvoda, pre nabavke, je opšteprihvaćena, ali je način razmatranja troškova naišao na različita tumačenja. Zahvaljujući tome, pojavilo seviše modela obuhvatanja, grupisanja i određivanja troškova. Prvi i najpoznatiji je klasičan model iliBlanchard-ov model, pošto je on i idejni tvorac LCC postupka (koncept LCC je definisao 70-ih godinaXX veka). Nakon toga se javljaju modeli koje su definisali SAE (Society of Automotive Engineers) –Američko udruženje inženjera automobilske industrije, BS (British Standards) – Zavod za standardizacijuVelike Britanije i Barringer – Webber – ov postupak (dva američka eksperta iz predmetne oblasti). Unastavku će biti prikazani karakteristični elementi svakog od pomenutih modela.5.1 KLASIČAN MODEL (BLANCHARD-OV MODEL)Ovaj model je prvi model LCC-a koji se pojavio. Razvio ga je Benjamin Blanchard krajem 60.-ih ipočetkom 70.-ih godina XX veka. I ranije su postojali pokušaji da se obuhvate svi troškovi životnogciklusa proizvoda / projekta, ali su to bili specijalizovani sistemi (npr. američka moranarica je imalasistem za svoje specifične potrebe). Blanchardov model je prvi koji je razvijen u opštem (″univerzalnom″)obliku i koji je primenjiv na različite proizvodne ili uslužne sisteme.Polazna tačka ovog modela je definisanje strukture troškova, koja je prikazana na sledećoj slici.12
• 13. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A 13
• 14. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.1.1 Troškovi istraživanja i razvojaTroškovi istraživanja i razvoja obuhvataju: • troškove upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa, • troškove planiranja projekta, • troškove istraživanja, • troškove planiranja proizvoda, • troškove projektovanja, • troškove projektne dokumentacije, • troškove software-a i • troškove ispitivanja proizvoda / sistema.Svi pobrojani troškovi su po svojoj prirodi neponavljajući.Troškovi upravljanja sistemom / proizvodom, tokom životnog ciklusa obuhvataju troškove svihupravljačkih aktivnosti koje se pojavljuju ili će se pojaviti u toku životnog ciklusa sistema / proizvoda, akoje (aktivnosti) će biti usmerene ka planiranju budućeg proizvoda, istraživanju, projektovanju,proizvodnji / izradi, ispitivanju i oceni, funkcionisanju, logističkoj podršci i konačno ka otpisu /rashodovanju. Osnovni izraz za određivanje ovih troškova je: N C RM = ∑ C RM i i =1gde je: CRMi - trošak određene aktivnosti N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti koje zahtevaju upravljanje.Troškovi planiranja proizvoda pokrivaju preliminarno, ali detaljno ispitivanje i analiziranje tržišta,studije izvodljivosti, razvoj koncepta proizvodnje i održavanja, pripremu predloga tehničkih specifikacija,pripremu predloga finansijskih planova. Ovi troškovi se odnose na sve planske aktivnosti kojima sedefinišu određeni elementi budućeg sistema / proizvoda. Procena ovih troškova se vrši na osnovu izraza: N C RP = ∑ C RPi i =1gde je: CRPi - trošak određene aktivnosti planiranja N- ukupan broj identifikovanih aktivnosti planiranja.14
• 15. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATroškovi istraživanja obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat primenjenih istraživanja, izrade itestiranja prototipa, kao i laboratorijske troškove (ljudski rad, oprema, materijali, energija...). Određuju sena osnovu sledećeg izraza: N C RR = ∑ C RR i i =1gde je: CRRi - trošak određene istraživačke aktivnosti N- ukupan broj identifikovanih istraživačkih aktivnosti.Troškovi projektovanja obuhvataju sve troškove nastale tokom svih faza projektovanja: konceptualinafaza, preliminirna faza i faza detaljnog projektovanja. Uz ove troškove treba priključiti i troškove razvojaili modifikacije postojećeg proizvoda, procesa ili sistema. Takođe, mogu biti obuhvaćene i specifičneoblasti kao što su: projektovanje na bazi pouzdanosti – projektovanje proizvoda visoke pouzdanosti,projektovanje pogodnosti za održavanje, usklađivanje budućeg proizvoda sa ergonomskim ibezbednosnim zahtevima, projektovanje logističke podrške, analiza mogućnosti proizvodnje / nabavkesvih delova budućeg proizvoda itd. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RE = ∑ C RE i i =1gde je: CREi - trošak određene aktivnosti projektovanja N- ukupan broj identifikovanih projektantskih aktivnosti.Troškovi projektne dokumentacije obuhvataju troškove pripreme, štampanja, publikovanja, distribucijei čuvanja svih podataka i dokumenata koji se odnose na istraživanje, dokumentovanje i testiranje -ispitivanje. Specifični elementi ove grupe troškova obuhvataju: izveštaje koji se odnose na istraživanje irazvoj, rezultate projektovanja (crteži, spiskovi delova, pojedine specifikacije, tlocrti...), rezultati analiza,planovi ispitivanja, postupci ispitivanja, izveštaji ispitivanja, preliminarni postupci za instalisanje opreme,proizvodnju i održavanje, kao i bilo koji trošak koji se odnosi na dokumente u vezi projektovanja.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RD = ∑ C RD i i =1gde je: CRDi - trošak određene stavke ove grupe troškova N- ukupan broj identifikovanih stavki. 15
• 16. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATroškovi software-a obuhvataju sve troškove koji nastaju kao rezultat pripremanja podloga zaprojektovanje, projektovanje, modifikacije projekta i kodiranje neophodnog softverskog proizvoda. Ovitroškovi obuhvataju i ponavljajuće i neponavljajuće troškove. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C RS = C RSD + C RSM + C RSPgde je: CRSD - trošak razvoja softvera CRSM - trošak modifikacije projekta softvera CRSP - trošak izrade softveraTroškovi ispitivanja proizvoda / sistema obuhvataju izradu, montažu, ispitivanje i ocenjivanje ispitnihstolova i izradu modela i prototipova. Konkretno, ovi troškvi nastaju kao rezultat izrade i montaže opremeneophodne za proizvodnju i ispitivanje proizvoda, nabavke materijala, rukovanja materijalom, nabavkommernih uređaja, upravljanja kvalitetom i kontrole kvaliteta, logističke podrške, prikupljanja i analizepodataka i ocene kvaliteta izrađenih modela. Ovi troškovi ne obuhvataju troškove izrade i sprovođenjaplanova ispitivanja i ocenjivanja i odgovarajućih izveštaja koji su uključeni u troškove istraživanja.Takođe, nisu obuhvaćeni ni troškovi ispitivanja koja predstavljaju sastavni deo proizvodnje, te su oniuključeni u troškove proizvodnje. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N C RT = C RTA ⋅ N RT + C RTB ⋅ N RT + ∑ C RTTi i =1gde je: CRTA - trošak izrade i montaže modela CRTB - trošak izrade materijala za izradu modela CRTTi - trošak ispitivanja i podrške koja je sastavni deo određenog ispitivanja NRT - ukupan broj proizvedenih modela N- ukupan broj testova.5.1.2 Troškovi konstruisanja i proizvodnjeTroškovi projektovanja i proizvodnje obuhvataju: • industijsko inženjerstvo i analizu operacija CPI, • proizvodnju CPM, • konstruisanje CPC, • upravljanje kvalitetom CPQ i • inicijalnu logističku podršku CPL.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C P = C PI + C PM + C PC + C PQ + C PL16
• 17. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATroškovi industijskog inženjerstva i analize operacija obuhvataju sve ponavljajuće i neponavljajućetroškove koji se javljaju u okviru inicijalnih inženjering postupaka, kao i postupaka inženjeringa koji seodnose na održivost proizvodnje odnosno proizvoda. Konkretno, ovo obuhvata: • trošak inženjeringa proizvodnog postrojenja (mesta proizvodnje, skladištenja, uslužnih aktivnosti, potreba za specijalnim proizvodnim linijama, potrebe za uređajima za manipulaciju robom, nabavka...), • trošak inženjeringa proizvodnje (donošenje odluke da li neki element budućeg proizvoda proizvesti ili kupiti, projektovanje proizvodnog procesa, projektovanje specijalnih alata, pribora ili ispitne opreme, projektovanje radnih mesta, odnosno, projektovanje načina interakcije čovek – mašina…), • trošak inženjeringa proizvodnih postupaka (radni postupci, zahtevi za specifičnim veštinama na pojedinim radnim mestima, standardi, projektovanje montažnih postupaka za podsklopove, sklopove i proizvod, …), • trošak kontrole prozvodnje (određivanje veličina proizvodnih serija i šarži, određivanje ekonomskih veličina za nabavku, određivanje karakterističnih veličina zaliha za postupak upravljanja zalihama, određivanje načina obrade radnih naloga i dodeljivanja radnih zadataka…) i • trošak inženjeringa održivosti proizvodnje / proizvoda (aktivnosti usmerene na održivost, odnosno kontinuitet, koje moraju biti sprovođene tokom celog ciklusa proizvodnje i konstruisanja).Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C PI = C PIP + C PIM + C PIE + C PIC + C PISgde je: CPIP - trošak inženjeringa proizvodnog postrojenja CPIM - trošak inženjeringa proizvodnje CPIE - trošak inženjeringa proizvodnih postupaka CPIC - trošak kontrole prozvodnje CPIS - trošak inženjeringa održivosti proizvodnje / proizvodaTroškovi proizvodnje obuhvataju sve ponavljajuće i neponavljajuće troškove koji nastaju kao rezultatproizvodnje, ispitivanja i inicijalne distribucije prve serije proizvoda. U ponavljajuće troškoveproizvodnje spadaju troškovi radne snage na poslovima proizvodnje i montaže, troškovi materijala izaliha, troškovi ispitivanja, troškovi dorade (ukoliko se pokaže da je potrebno), troškovi pakovanja iinicijalni transportni troškovi. U neponavljajuće troškove proizvodnje spadaju troškovi radne snage imaterijala koji nastaju kao rezultat instalisanja i podrške proizvodne opreme, alata i ispitne opreme.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C PM = C PMR + C PMNgde je: CPMR - trošak ponavljajućih proizvodnih aktivnosti 17
• 18. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A CPMN - trošak neponavljajućih proizvodnih aktivnostiTroškovi konstruisanja obuhvataju sve inicijalne troškove nabavke, neke troškove podrške kojuproizvodno postrojenje zahteva, troškove specijalne ispitne opreme, troškove servisne podrške kupcima,odnosno korisnicima, troškove održavanja, troškove dorade, troškove obuke i troškove skladišta gotovihproizvoda. Zahtevi, koje proizvodno postrojenje može uslovljavati, se odnose na posedovanje zamljišta,objekata, posedovanje proizvodne i prateće opreme, kao i neophodne infrastrukturne elemente (struja,voda, gas, telefonske veze, grejanje, ventilacija...). Ovi troškovi obuhvataju i troškove studija uticajaproizvoda i proizvodnog procesa na okruženje (ekološki aspekit), kao i troškove koji se odnose naizgradnju – dogradnju transportnih puteva unutar fabričkog kruga (npr. asflatni put od skladišnog prostorado priključenja na postojeći put koji se nalazi van fabričkog kruga ili izgradnju dela železničke pruge odskladišta to spajanja sa postojećom prugom). Konkretno ovi troškovi obuhvataju: • troškovi proizvodnog postrojenja, koji obuhvataju i troškove inicijalne nabavke, kao i troškove održavanja tog postrojenja, • specijalna ispitna oprema koja je neophodna za sprovođenje svih potrebnih ispitivanja (pored troškova ispitivanja obuhvaćenih sa CRT – troškovima ispitivanja proizvoda / sistema i sa CPM – troškovima proizvodnje). Ovim troškovima su obuhvaćeni i inicijalni troškovi nabake i održavanja proizvodnog postrojenja. • troškovi specijalnih uređaja neophodnih za svakodnevnu upotrebu tokom upravljanja - funkcionisanja velikog sistema (npr. uređaji koji ne bi bili potrebni za mali broj zaposlenih ili mali obim proizvodnje, kao što su uređaji za automatizaciju određenih aktivnosti – umnožavanje dokumenata, uništavanje nepotrebnih dokumenata, automatsku obradu podataka, centri za informisanje korisnika…). Ovi troškovi obuhvataju inicijalne troškove nabavke, ali ne i troškove podrške ovoj opremi, koji su obuhvaćeni COOF - troškovima operativnog postrojenja. • troškovi nabavke uređaja za potrebe održavanja proizvodnog sistema tokom celog životnog ciklusa (popravke, periodična podešavanja, praćenje stanja putem tehničke dijagnostike, remonti, rekonstrukcije…), • troškovi specijalnih centara za obuku korisnika ili servisera koji se odnose na korišćenje i održavanje proizvoda. Troškovi podrške ovim centrima su obuhvaćeni sa COOT – troškovima obuke rukovalaca proizvodom i COLT – troškovima obuke kadrova održavanja. • troškovi specijalnih skladišta koja su neophodna za skladištenje ili distribuciju proizvoda. Troškovi podrške ovim skladištima su obuhvaćeni sa COLW – troškovima skladištaOdređuju se na osnovu sledećeg izraza: C PC = C PCP + C PCE + C PCC + C PCM + C PCT + C PCWgde je: CPCP - trošak proizvodnog postrojenja CPCE - trošak specijalne ispitne opreme CPCC - trošak specijalnih uređaja za upravljenje velikim sistemima CPCM - trošak nabavke uređaja za potrebe održavanja CPCT - trošak centara za obuku korisnika ili servisera18
• 19. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A CPCW - trošak specijalnih skladištaTroškovi upravljanja kvalitetom obuhvataju ponavljajuće troškove održavanja ustanovljenog sistemaobezbeđenja kvaliteta ili kontrole kvaliteta u okviru procesa konstruisanja i proizvodnje i troškovepostupaka koji direktno podržavaju aktivnosti testiranja / ispitivanja, industijskog inženjerstva i analizeoperacija, logističke podrške, konstruisanja i proizvodnje. Pored navedenih troškova, specifičnineponavljajući troškovi koji nastaju tokom inicijalne provere osposobljenosti sistema da zadovoljipostavljene zahteve i periodično ispitivanje uzorka proizvoda, mogu biti obuhvaćeni ovom grupomtroškova. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: N N C PQ = C PQA + ∑ C PQC i + ∑ C PQS i i =1 i =1gde je: CPQA - trošak obezbeđenja kvaliteta CPQC - trošak ispitivanja mogućnosti sistema da zadovolji postavljene zahteve CPQS - trošak ispitivanja uzorka proizvoda N- ukupan broj individualnih testova.Inicijalni troškovi logističke podrške obuhvataju nabavku osnovnih (glavnih) elemenata logističkepodrške, koji su neophodni za podršku proizvodu / sistemu tokom celog projektovanog životnog ciklusa,kao i privremene troškove logističke podrške koji se javljaju dok proizvod ne zaživi na tržištu i obezbedidovoljni priliv finansijskih sredstava. U nastavku su opisani svi činioci koji su obuhvaćeni ovom grupomtroškova.Inicijalni servis korisnika, koji se javljaju kao rezultat potrebe da se prodat proizvod instališe kodkorisnika, da se instalisani proizvod servisira u potrebnim intervalima, itd. Ovi troškovi inicijalnogservisiranja se odnose samo da unapred određen vremenski period (npr. garantni rok), dok se troškoviprodužene usluge servisiranja nalaze obuhvaćeni u troškvima servisiranja korisnika.Troškovi inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova obuhvataju troškove koji nastajukao rezultat potrebe da se pre početka proizvodnje obezbede dovoljen količine repromaterijala i potrošnihi rezervnih delova, kako bi proces proizvodnje mogao otpočeti i odvijati se sve do trenutka kada ostvareniprihod od prodaje proizvoda može da obezbedi sredstva za dalju nabavku pomenutih resursa.Inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavkuispitne opreme, koja je neophodna za sprovođenje postupaka održavanja proizvoda kod korisnika.Troškovi koji nastaju usled potrebe održavanja nabavljene opreme su obuhvaćeni troškovima opreme zaispitivanje i podršku.Inicijalni troškovi transporta i rukovanja obuhvataju projektovanje, razvoj i nabavku specijalnihtransportnih sredstava, kao i sredstava za rukovanje materijalom i proizvodima, koji su neophodni zapružanje podrške proizvodnji i održavanju proizvoda kod korisnika. Troškovi održavanja ove opreme suobuhvaćeni troškovima transporta i rukovanja. 19
• 20. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K AInicijalni troškovi tehničkih podataka obuhvataju troškovi pripremanja uputstava za rukovanje iodržavanje budućeg proizvoda / sistema, uputstava za instalisanje i ispitivanje, remont i kalibraciju –podešavanje, itd. Troškovi revizije podataka su obuhvaćeni troškovima tehničkih podataka.Iinicijalni troškovi obuke kadrova obuhvataju inicijalnu obuku proizvodnih radnika, kao i inicijalnuobuku rukovalaca isporučenom opremom (kod korisnika).Inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova obuhvataju projektovanje, konstruisanje inabavku opreme koja je neophodna za obuku kadrova.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C PL = C PLC + C PLS + C PLT + C PLH + C PLD + C PLP + C PLEgde je: CPLC - trošak inicijalnog servisa korisnika CPLS - trošak inicijalnih zaliha repromaterijala i potrošnih i rezervnih delova CPLT - inicijalni troškovi nabavke opreme za ispitivanje i podršku CPLH - inicijalni troškovi transporta i rukovanja CPLD - inicijalni troškovi tehničkih podataka CPLP - iinicijalni troškovi obuke kadrova CPLE - inicijalni troškovi opreme neophodne za obuku kadrova.5.1.3 Operativni troškoviOperativni troškovi obuhvataju sve troškove koje je moguće pridružiti distribuciji, upotrebi proizvoda /sistema (od strane korisnika), kao i troškove podrške tokom celog životnog ciklusa proizvoda / sistemakod korisnika, odnosno: • troškove operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema, • troškove distribucije proizvoda / sistema i • troškove održive logističke podrške.Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C O = C OO + C OD + C OLTroškovi operativnih / radnih aktivnosti u vezi proizvoda / sistema obuhvataju sve troškove koje jemoguće pridružiti upotrebi proizvoda / sistema (bez održavanja), tokom celog projektovanog životnogveka proizvoda / sistema. Specifičnu oblast, koju obuvataju ovi troškovi, predstavljaju troškovi kadrovakoji treba da rukuju isporučenim proizvodom / sistemom (obuka rukovaoca, troškovi uređaja za obuku...).Ovde treba obuhvatiti troškove koji se javljaju na obe strane – troškove proizvođača i korisnika proizvoda/ sistema. Određuju se na osnovu sledećeg izraza: C OO = C OOP + C OOT + C OOF20
• 22. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K Apostrojenja tokom celog projektovanog životnog veka sistema. Tošak uređaja i postrojenja seproporcionalno raspoređuje ne svaki sistem. Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza: COOF = (COFS + COFU ) • N OFgde je: COFS - trošak podrške operativnom postrojenju COFU - trošak uređaja za obuku NOF - broj mesta na kojima se sprovodi obuka.Troškovi distribucije proizvoda / sistema obuhvataju 1. troškovi marketinga i prodaje proizvoda – reklamiranje, izložbe, kadrovi koji su angažovani na poslovima marketinga i distribucije itd., 2. troškovi transportovanja i upravljanja transportom – inicijalni ili troškovi transporta do prvog odredišta od mesta proizvodnje (do prvog distributivnog skladišta). Pored ovoga, ovi troškovi obuhvataju i troškove kontrolisanja navedenih aktivnosti i 3. trošak držanja zaliha u skladištima – onih zaliha koje nisu obuhvaćene sa CPM, CPLS i COLS.Ove troškove je moguće odrediti pomoću izraza: COD = CODM + CODT + CODIgde je: CODM - trošak marketinga i prodaje CODT - trošak transportovanja i upravljanja transportom CODI - trošak zaliha u skladištimaTroškovi logističke podrške obuhvataju sve troškove koji nastaju usled održavanja i podrške sistemu /proizvodu tokom celog njegovog životnog ciklusa koji počinje isporukom korisniku. Ovi troškovi neovuhvataju inicijalne logističke troškove koji su navedeni u okviru CPL. Ovi troškovi obuhvataju sledećetroškove: • troškovi servisiranja korisnika, • troškovi posedovanja skladišta, • troškovi posedovanja prostora i uređaja potrebnih za održavanja i obuku kadrova, • troškovi nabavke, • troškovi obuke kadrova za potrebe održavanja, • troškovi opreme za testiranje i podršku, • troškovi transporta i rukovanja,22
• 23. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A • troškovi tehničkih podataka, • troškovi modifikacija proizvoda i • troškovi otpisa i odlaganja / recikliranja proizvoda.U nastavku će biti opisani svaki od navedenih troškova. COL = COLC + COLW + COLM + COLS + COLT + COLE + COLH + COLD + COLKTroškovi servisiranja korisnika obuhvataju sve trokove radne snage koji svakodnevno pružaju pomoćkupcima / korisnicima proizvoda putem sprovođenja postupaka naknadnog i preventivnog održavanjaproizvoda. U slučaju da sistem proizvod ne funkcioniše kako je projektovano ili kada je predviđenosprovođenje preventivne aktivnosti, dolazi to utroška određenog broja radnih sati održavalaca, troše seodređeni rezervni delovi i materijali, javljaju se aktivnosti manipulacije tim rezervnim delovima imaterijalima i troši se određeno vreme režijskog osoblja na popunjavanje operativne dokumentacije,koordinaciju aktivnosti i slično. Ova grupa troškova obuhvata i direktne i indirektne troškove koji sejavljaju kao posledica potrebe za sprovođenjem aktivnosti održavanja. Inicijalni troškovi podrškekorisniku nisu uključeni u ove troškove, već su obuhvaćeni sa CPLC. Troškove servisiranja korisnika jemoguće odrediti pomoću izraza: COLC = COLA + COLBgde je: COLA - trošak naknadnog održavanja, COLB - trošak preventivnog održavanja.Troškovi naknadnog održavanja obuhvataju troškove radne snage koji nastaju kao rezultat sprovođenjaneplanskih (hitnih) aktivnosti održavanja. Pripadajući rezervni delovi, ispitna oprema i oprema zapodršku, transport, obuka i odgovarajući objekti i instalacija stvaraju troškove koji su obuhvaćeni sa COLS,COLE, COLH, COLT i COLM. Ukupni troškovi naknadnog održavanja COLA uključuju sumu pojedinačnihtroškova za svaku aktivnost održavanja, pomnoženu sa predviđenim brojem sprovođenja te aktivnostitokom celog životnog ciklusa sistema, odnosno proizvoda.Aktivnosti održavanja koje se uzimaju u obzirpri izračunavanju ovih troškova se javljaju kao bilo koja neplanirana aktivnost održavanja koja nastajeusled pojave iznenadnog otkaza, indukovanog (sekundarnog – uzrokovanog nekim drugim otkazom)otkaza, otkazom koji je posledica greške operatora ili radnika održavanja, otkazom usled neke skrivenegreške (uzrokovanom greškom u projektu ili izradi) itd. Ovi troškovi obuhvataju i trošak radne snage kojene učestvuje direktno u intervenciji otklanjanja otkaza, ali je neophodna da bi bilo moguće obaviti tuintervenciju. Ovde spadaju troškovi radne snage na postupcima defektacije, definisanja tehnologijeotklanjanja otkaza, troškovi fizičkog uklanjanja i zamene delova, popravke delova, testiranja i ispitivanjaispravnosti sprovedene intervencije i odgovarajuće administrativno osoblje za evidentiranje idokumentovanje svih sprovedenih aktivnosti.Troškove naknadnog održavanja je moguće odrediti pomoću izraza: 23
• 24. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A COLA = COUL ⋅ M MHU ⋅ Q MAU + Q MAU ⋅ COUM + Q MAU ⋅ COUD ⋅ N MSgde je: COLA - trošak naknadnog održavanja, COUL - trošak radne snage na neplaniranim aktivnostima održavanja, MMHU –utrošeni čovek-sati na neplaniranim aktivnostima održavanja, QMAU - broj neplaniranih aktivnosti održavanja Q MAU = λ ⋅ t λ- intenzitet otkaza sistema / proizvoda. t- planirano vreme rada – trajanje životnog ciklusa, COUM - trošak rukovanja materijalom na neplaniranim aktivnostima održavanja, COUD - trošak dokumentovanja za neplaniranu aktivnost održavanja, NMS - broj lokacija za koje se određuju troškovi.Troškovi preventivnog održavanja obuhvataju troškove radne snage koji nastaju kao posledica potrebesprovođenja preventivnih, odnosno, planskih aktivnosti održavanja. Ovi troškovi ne obuhvataju i troškoverezervnih delova i materijala koji se utroše tokom navedenih aktivnosti održavanja, troškove ispitneopreme i opreme za podršku, transport, obuku i objekte i instalacije za obuku, koji su obuhvaćeni sa COLS,COLE, COLH, COLT i COLM.Ukupni troškovi preventivnog održavanja uključuju zbir pojedinačnih troškovaza svaku preventivnu aktivnost pomnoženih sa brojem predviđenih preventivnih aktivnosti tokomživotnog veka sistema / proizvoda. Preventivne aktivnosti održavanja obuhvataju aktivnosti servisiranja,podmazivanja, inspekcija, preventivnih zamena, periodična ispitivanja sistema, remonte, podešavanja islične aktivnosti. Trošak aktivnosti održavanja obuhvata i trošak sve radne snage neophodne zaobavljanje preventivne aktivnosti u celosti, kao što su administrativni poslovi, logistički troškovi, troškovidokumentacije i slično. Trošak radne snage na planiranim intervencijama COSL će varirati usled različiteveštine i sposobnosti izvršilaca održavanja, stoga troškove treba proceniti na osnovu nekih prosečnihvrednosti, a ne na osnovu vremena potrebnog za sprovođenje intervencije najsposobnijem radniku.Troškove preventivnog održavanja je moguće odrediti pomoću izraza: COLB = COSL ⋅ M MHS ⋅ Q MAS + Q MAS ⋅ COSM + Q MAS ⋅ COSD ⋅ N MSgde je: COLB - trošak preventivnog održavanja, COSL - trošak radne snage na preventivnim aktivnostima održavanja, MMHS -utrošeni čovek-sati na preventivnim aktivnostima održavanja, QMAS - broj preventivnim aktivnosti održavanja Q MAU = µ ⋅ t24
• 25. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A µ- intenzitet sprovođenja preventivnih intervencija na sistemu / proizvodu. t- planirano vreme rada – trajanje životnog ciklusa, COSM - trošak rukovanja materijalom na preventivnim aktivnostima održavanja, COSD - trošak dokumentovanja za preventivne aktivnosti održavanja, NMS - broj lokacija za koje se određuju troškovi.Troškovi posedovanja skladišta ne obuhvataju inicijalne troškove nabavke / izgradnje skladišta, poštosu ti troškovi obuhvaćeni sa CPCW. Ovi troškovi pokrivaju godišnje, ponavljajuće troškove koji nastajuusled korišćenja prostora i održavanja (energija, takse, porezi, popravke objekta i slično) tokom celogprojektovanog životnog ciklusa. Troškovi posedovanja skladišta se proporcionalno raspoređuju na svesisteme koji na bilo koji način koriste skladište.Troškove posedovanja skladišta je moguće odrediti pomoću izraza: COLW = (COWS + COWU ) ⋅ N OWgde je: COLW - trošak posedovanja skladišta, COWS - trošak logističke podrške skladišta, COWU - trošak utrošene energije, NMS - broj skladišta.Troškovi posedovanja prostora i uređaja potrebnih za održavanje i obuku kadrova obuhvatajuTroškovi nabavke obuhvatajuTroškovi obuke kadrova za potrebe održavanja obuhvatajuTroškovi opreme za testiranje i podršku obuhvatajuTroškovi transporta i rukovanja obuhvatajuTroškovi tehničkih podataka obuhvatajuTroškovi modifikacija proizvoda obuhvatajuTroškovi otpisa i odlaganja / recikliranja proizvoda obuhvataju5.1.4 Troškovi otpisa i odlaganjaOdlaganje nepopravljivih delova sistema / proizvodaOtpis sistema / proizvoda 25
• 26. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.2 SAE MODEL5.2.1 Trošak nabavke Nabavna cena Administrativni troškovi (engineering) Instalacija Obuka Konverzija Transport5.2.2 Trošak funkcionisanja Direktan rad Usluge26
• 27. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Potrošni materijal Rukovanje otpadom Izgubljena proizvodnja Rezervni delovi i održavanje5.2.3 Troškovi planiranog održavanja Trošak materijala i radne snage Trošak planiranja i terminiranja Trošak popravke Fiksni troškovi radne snage Život opreme 27
• 28. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A5.2.4 Trošak neplaniranog održavanja Trošak materijala i radne snage Trošak otkaza Prosečna cena popravke Trošak za rezervne delove Život opreme5.2.5 Trošak rashodovanja Konverzija Trošak odnošenja Trošak prerade Trošak čišćenja lokacije28
• 29. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Trošak odlaganja otpada5.3 BARRINGER – WEBER–OV MODELRanije su identifikovani svi izvori troškova, kao i sve podele troškova. Koristeći navedene veličine, ovajmodel određuje strukturu troškova (CBS - Cost Breakdown Structure) kao što je prikazano na sledećojslici. Strukturu je moguće inicijalno definisati po mestima nastanka (izvorima) troškova, ali nijeobavezno. Kada se odredi osnovna struktura troškova, korisno je definisati sve aktivnosti (i entitete) kojese vrše u okviru određenog segmenta i zatim definisati sve troškove unutar svake aktivnosti. Iz ovoga jemoguće lako zaključiti da je struktura troškova vrlo slična hijerarhiji ″mesto nastanka troška - aktivnosti(entiteti) - troškovi″. Izuzetno bitna stvar kod definisanja strukture troškova je da je potrebno posvetitiposebnu pažnju identifikovanju svih troškova koji se javljaju tokom životnog ciklusa koji se posmatra. Slika xx: Struktura troškova kojima je potrebno raspolagati za LCC 29
• 30. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ANakon definisanja strukture troškova, moguće je pristupiti sprovođenju postupka analize troškovaživotnog ciklusa, koji obuhvata jedanaest koraka: 1. definisanje problema nad kojim će biti sprovedena analiza, 2. definisanje skupa mogućih rešenja (sve moguće alternative sa odgovarajućim troškovima), 3. definisanje strukture troškova, odnosno, stabla troškova, 4. izbor modela troškova (način kako će ukupni troškovi biti računati – uzima u obzir inflaciju), 5. obezbeđivanje vrednosti svih troškova (tačne ili procenjene) i procedure sprovođenja izabranog modela troškova, 6. definisanje modela troškova za svaku godinu koju obuhvata analiza, 7. određivanje graničnih (prelomnih) tačaka za svaku od definisanih alternativa, 8. crtanje Pareto dijagrama za sve glavne (najveće) troškova, 9. analiza osetljivosti (stabilnosti) rešenja za svaki od glavnih troškova, kao i određivanje razloga / uzroka za dobijene vrednosti, 10. analiza rizika koji obuhvata sve glavne troškove, kao i pripadajuće verovatnoće pojavljivanja, 11. izbor optimalne alternative u skladu sa rezultatima sprovedene analize troškova životnog ciklusa.30
• 31. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Slika xx: Proces sprovođenja Analize troškova životnog ciklusa12.0 Analiza12.1 Definisanje problema12.2 Ciljevi analize12.3 Pravila i ograničenja12.4 Identifikacija alternativa12.5 Izbor kriterijuma12.6 Izbor modela troškova12.7 Potrebni podaci 31
• 32. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APostojeća baza podatakaPlanski podaciDokumentacija dobavljačaSopstvene proceneRezultati ispitivanja12.8 Validacija prilaza12.9 Analiza osetljivosti12.10 Analiza rezultata13.0 Barringer / Weber13.1 Definisanje problema13.2 Određivanje alternativa13.3 Troškovi nabavke13.4 Troškovi podrške13.5 Pripremiti stablo troškova usled otkaZa13.6 Izbor analitičkog modela troškova13.7 Prikupiti procene troškova13.8 Prikupiti modele troškova13.9 Napraviti profil troškova za svaku godinu13.10 Napraviti break -even kartu za sve alternativeBreak-even analiza podrazumeva crtanje dijagrama ukupnih troškova za sve periode životnog ciklusa zasve alternative. Na osnovu ovog dijagrama je moguće odrediti vremenski period u kojem je nekaalternativa povoljnija od drugih, kao i vremenski trenutak kada dolazi do promene među alternativama,odnosno kada jedna alternativa postaje povoljnija od, do tog trenutka, najpovoljnije alternative.Pored break-even analize, korisno je napraviti i dijagram povraćaja investicija (ROI - Return ofInvestment), za svaku alternativu.13.11 Pareto za određivanje najvećih troškova13.12 Analiza osetljivosti za najveće troškove13.13 Studija rizika za visoke troškove i pojave13.14 Izabrati najbolji kurs za akciju na osnovu LCC32
• 33. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A8.0 PRIMER9.0 PITANJA1. Koje troškove obuhvata LCC?2. Oblasti primene LCC?3. Koji su nedostaci LCC?4. Mesta nastanka troškova.5. Podele troškova.6. Kako se definiše struktura troškova?7. Kako se vrši procena troškova?10.0 LITERATURA<BLH> David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna: LOGISTICS, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-13-010194-X<BSB> Benjamin S. Blanchard: LIFE CYCLE COST, MA Press, Portland, Oregon, USA, 1978, ISBN:0-930206-00-2<JN> John Naylor: INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT, 2nd edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-273-65578-7<LKLR> Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman: OPERATIONS MANAGEMENT – STRATEGY AND ANALYSIS, 6th edition, Prentice Hall, New Jersey, USA, 2002, ISBN:0-201- 61545-2<MW> Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald: CONTEMPORARY LOGISTICS, eight edition, Pearson Education, New Jersey, USA, 2004. ISBN: 0-13-122887-0 33
• 34. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A<VPW> Vogt J.J., Pienaar W.J., de Wit P.W.C.: BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT – Theory and Practice, Oxford University Press, 2002, ISBN 0-19-578011-634
• 35. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APRILOG P1: VREMENSKA DIMENZIJA NOVCAOdavno je u poslovnom svetu uspostavljena veza između vremena i novca. Najčešće se to čini preko,sada već čuvene izreke: ″Vreme je novac″.Ali i pored te izreke, svi privrednici su svesni da postojidirektna veza između novca i vremena. Potrebno je vreme da se zaradi novac. Ukoliko se pokuša″preskočiti″ neki vremenski period i doći do izvesne količine novca za kratako vreme, to se može učinitipozajmicima i kreditima na koje se plaća kamata (finansijski ekvivalent ″preskočenog″ vremena na kojise dodaje nadoknada za rizik onog ko pozajmljuje novac, kao i iznos očekivane inflacije). Odavde jeočigledno da je dug, nastao pozajmljivanjem, veći od pozajmljenih sredstava, te se može s pravomzapitati kako se nekom isplati da pozajmljuje novac. Isplativost pozajmice se određuje na osnovuočekivanog prihoda od ulaganja pozajmljenih sredstava. Ukoliko očekivani prihod nije veći odpozajmljenog iznosa, pozajmica nije isplativa. Drugim rečima, ukoliko neko pozajmi neki iznos novcanpr. X, tada je on dužan taj iznos uvećan za kamatu, npr. Y, odnosno ukupno X+Y, a ta pozajmica jeisplativa samo ako će ona doneti onom ko pozajmljuje novac, profit npr. Z, odnosno, ukupan iznos odX+Y+Z, u istom vremenu u kojem se očekuje povraćaj celog duga. Ukoliko je kamata na pozajmljeniiznos 9 %, tada je prihvatljivo da očekivani profit bude najmanje 12 % na pozajmljeni iznos, odnosno za3 % više od kamate. Ukoliko se želi uložiti sredstva u neki projekat koji bi donosio mnogo veći profit,moguća je situacije da se odbace mnogi perspektivni projekti, samo zbog suviše visokog željenog profita.U suprotnom, ako se prihvata niži očekivi profit, organizacije može da prihvata veliki broj projekata, što ukrajnjem slučaju može da znači da će biti pretrpana poslovima sa vrlo uskom profitnom marginom(možda čak i samo od 1 %), što, u slučaju bilo kakvog poremećaja, može da dovede do gubitaka.Česta je praksa da se formiraju tabele sa odgovarajućim vrednostima za određen iznos očekivanog profita,mada su svi, koji rade sa ovakvim tabelama, svesni da je nemoguće da ova vrednost bude konstantnatokom dužeg vremenskog perioda. Ukoliko se usvoji da je poželjna vrednost očekivanog profita 12 %,tada je moguće odrediti: • kolika će biti vrednost TV, uloženog novca V, nakon n godina, ako se taj iznos bude uvećavao po zadatoj stopi od, npr. ps=12 % n  ps  n TV = V * 1 +  = V *1,12  100  • kolika će biti trenutna vrednost TV određenog novčanog iznosa V, koji bi organizacija dobila za n godina, pri istim mogućnostima uvećanja profita n  ps  V TV = V / 1 +  =  100  1,12 nIz naredne tabele je moguće videti da ukoliko organizacija može danas da uloži 100 dinara pod ranijedefinisanim uslovima, za dve godine će tih 100 dinara vredeti preko 125 dinara, odnosno, tih 100 dinaraće tokom dve godine ″zaraditi″ još 25 dinara. 35
• 36. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K ATakođe je iz naredne tabele moguće videti da ukoliko organizacija može danas da dobije 100 dianra ili tihistih 100 dinara da dobije za 2 godine, postoji razlika od preko 20 dinara (u današnjoj vrednosti 20dinara). a. Tabela xx Kamata: 12 % Broj godina: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Porast vrednosti 100.00 112.00 125.44 140.49 157.35 176.23 197.38 221.07 247.60 277.31 310.58 Smanjenje vrednosti 100.00 89.29 79.72 71.18 63.55 56.74 50.66 45.23 40.39 36.06 32.20 Broj godina: 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Porast vrednosti 100.00 347.85 389.60 436.35 488.71 547.36 613.04 686.60 769.00 861.28 964.63 Smanjenje vrednosti 100.00 28.75 25.67 22.92 20.46 18.27 16.31 14.56 13.00 11.61 10.3736
• 37. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K APRILOG P2: AMORTIZACIJA SREDSTAVA ZA RADKorišćenje sredstava za rad neminovno dovodi do njihovog trošenja, što vodi ka trenutku kada to sredstvoviše neće biti u stanju da vrši svoju funkciju, odnosno, biće potrebno zameniti ga novim sredstvom. Ovdese postavlja pitanje gde je nestala vrednost korišćenog sredstva. Nekada je organizacija platila nabavnuvrednost tog sredstva, a sada je prinuđena da to sredstvo otpiše. Očigledno je da je organizacije ″izgubila″ceo novčani iznos koji odgovara nabavnoj vrednosti sredstva. Kako se ne bi desila da organizacija istvarno izgubi ta sredstva, uveden je postupak koji se naziva amortizacija. Amortizacija je postupakutvrđivanja vrednosti osnovnog sredstva koju to sredstvo prenosi na proizvod u toku procesa obrade,odnosno korišćenja tog sredstva. Na ovaj način, organizacija trošak nabavke sredstava prenosi naproizvod, što se kasnije odražava na tržišnu cenu tog proizvoda, tako da organizacija ustvari ne gubinovčana sredstva koja je uložila u nabavku opreme. Ovo znači da vrednost amortizacije predstavljavrednosni izraz trošenja sredstava za rad, i ta vrednost ima tri osnovne funkcije: • amortizacija odražava trošenje sredstava i snižavanje njihove vrednosti, • amortizacija služi za određivanje dela vrednosti sredstava koji se prenosi na proizvode, odnosno aktivnosti koje se vrše upotrebom sredstava i • amortizacija služi za obnavljanje, odnosno zamenu dotrajalih sredstava.Iznos amortizacije se nadoknađuje iz prodajne cene proizvoda / usluge, koju plaća kupac, odnosnonaručilac. Tako ostvarena novčana sredstva (sredstva amortizacije) se koriste za zamenu sredstava koja sufizički dotrajala ili tehnološki zastarela, za nabavku novih sredstava za proširenje materijalne osnove rada,za otplatu ili za učešće u novim investicionim kreditima.Problem sa amortizacijom je što se ona odnosi na sredstva rada koja traju više godina. Tokom tog period,prikupljena sredstva mogu da gube vrednost (inflacija) ili da novo sredstvo predstavlja tehnički itehnološki složeniji sistem, a samim tim i skuplji sistem, tako da prikupljena sredstva više ne odgovarajuvrednosti osnovnog sredstva koje se želi nabaviti. U tom slučaju je potrebno izvršiti revalorizacijuvrednosti osnovnih sredstava (pogledati prethodni prilog – Vremenska dimenzija novca).Visina amortizacije, odnosno troškova sredstava za rad po jedinici proizvoda se procenjuje na osnovumogućeg učinka u vrku trajanja uu pretpostavku da će sredstva za rad ostati u proizvodnoj funkciji dokraja svog fizičkog veka trajanja. Troškovi sredstava za rad po jedinici proizvoda predstavljaju količniknabavne vrednosti sredstava i obima proizvodnje tokom celog veka trajanja: Si Tiq = ∑Qpri čemu je: Tiq – troškovi sredstva za rad (amortizacija) po jedinici proizvoda, Si – nabavna vrednosti sredstva za rad, 37
• 38. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A ∑Q – projektovani obim proizvodnje tokom celog veka trajanja.Da bi amortizacija bila obračunata u iznosima koji realno izražavaju snižavanje vrednosti određenogsredstva, a istovremeno iskazuju amortizaciju kao realni trošak reprodukcije, potrebno je poznavati raznemetode obračuna amortizacije i primeniti onu koja u konkretnim uslovima poslovanja zadovoljava ciljeveposlovne politike organizacije. Obračunavanje amortizacije se svodi na dva osnovna sistema: • sistem vremenske amortizacije i • sistem funkcionalne amortizacije.Svaki od ova dva sistema sadrži različite metode obračunavanja, a često se primenjuje i kombinacija ovadva sistema.Sistem vremenske amortizacijeOvaj sistem se zasniva na pretpostavci da trošenje sredstava zavisi od veka njegovog trajanja, tako da jevrednost pojedinog sredstva potrebno amortizovati tokom celog korisnog veka sredstva. Takođe,pretpostavlja se i da se sredstva ravnomerno troše tokom celog svog korisnog veka, nezavisno odintenziteta korišćenja tog sredstva (bilo da je sredstvo uključeno u proces rada ili ne). Za utvršivanjegodišnje amortizacije koriste se: • linearna (ravnomerna) metoda, • progresivna metoda i • degresivna metoda. Linearna (ravnomerna) metodaLinearna (konstantna) vremenska amortizacija se zasniva na pretpostavci da se sredstvo ravnomerno trošitokom celog korisnog veka. To znači da se u svakoj godini vrši ravnomerno opterećenje cene proizvodaiznosom amortizacije. Godišnja stopa amortizacije (izražena u procentima) se određuje tako što se broj100 podeli sa brojem godina za koliko se pretpostavlja da će oprema moći da se koristi (korisni vekopreme). Progresivna metodaProgresivna vremenska amortizacija takođe polazi od pretpostavke da je korisni vek opreme poznat(pretpostavljen korisni vek opreme). Za razliku od prethodne metode, u ovom slučaju se na početkuobračuna amortizacije, ova ovrednost izračunava u manjem iznosu (manjem nego što bi to bilo u slučajulinearne amortizacije), a zatim se ta vrednost progresivno povećava, tako da se na kraju korisnig vekaopreme amortizuje celokupna vrednost opreme. Opravdanje za ovakav obračun amortizacije se traži uobrazloženju da organizacija, odnosno radnici, nisu u stanja da u potpunosti iskoriste mogućnosti nove,nepoznate opreme (ovo je posledica postojanja ″krive učenja″), a da vremenom sve više ovladavaju timmogućnostima i samim tim uspevaju da proizvedu veću količinu proizvoda.38
• 39. Ivan Beker, Dragutin Stanivuković L O G I S T I K A Degresivna metodaOva metoda obračuna amortizacije se bazira na pretpostavci da novo sredstvo za rad ima veći učinak, a davremenom, kako se delovi unutar sredstva troše, dolazi do povećanog broja otkaza, što negativno utiče naraspoloživo vreme za proizvodnju, a samim tim i na učinak sredstva.Degresivnu amortizaciju je u praksi moguće ostvariti na dva načina: • primenom degresivne stope amortizacije (svake godine opada procenat vrednosti nove opreme koji se amortizuje – npr. prve godine 40%, druge 30%, zatim 20% i na kraju 10%), • promenom jednake stope amortizacije na trenutnu vrednost opreme (kako oprema stari, vrednost joj opada i jednak procenat trenutne vrednosti predstavlja manji iznos svake sledeće godine – poslednja godina otplaćuje celokupnu preostalu vrednost opreme).Sistem funkcionalne amortizacijeOvaj sistem se temelji na pretpostavci da se sredstva troše u zavisnosti od obima proizvodnje, odnosno odintenziteta njihovog korišćenja. Obzirom da je količina proizvoda, koje je moguće obraditi na jednomsredstvu, proporcionalna korisnom radnom veku, vrednost amortizacije se određuje po jedinici proizvoda: q ⋅S Tiq = i i ∑Qpri čemu je: Tiq – troškovi sredstva za rad (amortizacija) po jedinici proizvoda, qi – jedinica proizvoda, (1 ako se radi o pojedinačnom prozvodu), Si – nabavna vrednosti sredstva za rad, ∑Q – projektovani obim proizvodnje tokom celog veka trajanja.Vrednost amortizacije za određeni vremenski period (nedelja ili mesec ili neka druga vrednost), seodređuje tako što se ova jedinična vrednost pomnoži sa obimom proizvodnje u konkretnom vremenskomperiodu. 39