Adaptation hydrological model_sr

357 views
307 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
357
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Adaptation hydrological model_sr

  1. 1. АДАПТАЦИЈА ХИДРОЛОШКИХ МОДЕЛА У СЛИВУ РЕКЕ НИШАВЕ Одређивање максималног протока је кључни задатак у процени претњи од поплава. Доступност поузданих и просторно дистрибуираних параметара максималног протока је неопходан за адекватно управљање ризицима од поплава. У мапирање претњи и ризика од поплава и планирање мера за заштиту од поплава потребно је правилно израчунавање максималног протока за период који се понавља. Примена методе за регионализацију максималног протока реке Нишаве Теорисјкси део: У LUBW, 2007 је дефинисано осам карактеристика и фактора речних сливова и речних система, које су од суштинског значаја за формирање максималног протока: сливно подручје AEo [km2] ·урбано подручје S [%] ·пошумљавање W [%] ·просечан нагиб Ig [%] ·дужина реке L [km] дуж главних река у сливу до ушћа ·дужина реке LC [km] од центра гравитација до ушћа · годишњи просек падавина у сливу hNG [mm] ·пејзажни фактор LF [-] Описани карактеристике и фактори су укључени у вишеструке линеарне регресије једначине, која се користи да одреди максимални проток са различитим безбедностима (тј. MHQ и HQT), посебно за непознате сливове: ln Y   C0  C1  ln  AEo   C2  ln S  1  C3  ln W  1  C4  ln I g   C5  ln L   C6  ln LC   C7  ln hN G   C8  ln LF  где: Y, YT су промењиве Y  MHq регионализација вредности просечног макисмалног нивоа воде /MHQ/;
  2. 2. YT  Hq T за : T = 2, ..., 10 000 a – за регионализацију максималних испуштања MHqHQT; 2MHq : средњи максимлани годишњи оток MHQ (m³/s/km )HqT : Модул за максимални годишњи проток од отицања на одређену 2сигурност или период понављања (Т)- HQT (m³/s/km )C0 - C8 : коефицијенат регресије.Коришћене информације: За употребу методе за регионализирање (HQT-модел) коришћена јеинформација максимланог отока од 6 ХМС, у горњем делу слива реке Нишаве.За коришћење података ХМС, период посматрања и њихов слив јепредстављен у Табл. 1, и просторна локација ових ХМС је приказана у Фиг.1. Таблица 1. Коришћени ХМС и период посмазтрања ПериодПодслив ХМС-Nr. посматрања Број ПовршинаИме од / до год. km²р. Височица (ХМС Брачевци-Р.Србија) 47937 1961 - 2010 49 227.00р. Јерма (ХМС Стрезимировци-Р.Бугарска) 452 1961-1967 7 117,00р. Јерма (ХМС Трнски Одоровци-Р.Србија) 47914 1961-2010 49 557.00р. Јерма (ХМС Трън-Р.Бугарска) 11650/95 1937-1983 37 360,5р. Нишава (ХМС Димитровград- Р. Србија) 47910 1961-2010 49 232.00р. Нишава (ХМС Калотина- Р.Бугарска) 11800/223 1967-1983 16 267,00
  3. 3. Фиг. 1 Хидрометричне станице, река Нишава Емпирична крива на разпределение на р. Нишава, ХМС Димитровград m3/s 120 100 80 60 40 20 0 0 20 40 60 80 100 120 p%
  4. 4. Емпирична крива на обезпеченост на р. Нишава, ХМС Трнски m3/s Одоровци 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 p% Емпирична крива на обезпеченост на р. Височица, ХМС m3/s Брачевци 140 120 100 80 60 40 20 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100Фиг. 2 Емпирични криви на обезпеченостСтатистички параметри X , S , G , који дефинишу теоретичну криву. Табл. 2.Таблица 2. Статистички параметри и теоретична крива -Пирсон III тип. Статистички ХМС ХМС ХМС подаци Димитровград Брачевци Трнски Одоровци
  5. 5. X 1,4334 1,5569 1,5237 S 0,3212 0,2913 0,2749 G 0,1 0,2 0,1На основу тога је утврђена годишња вероватноћа прекорачења датог у Таб. 8Таблица 3. Максимални оток реке НишавеГодишња ХМС ХМС ХМС Брачевци, Интервалвероватноћа Димитровград, 3 понављања Трнски Q m /s Q Одоровци, 3 m /s 3 Q m /s1,0 2.0229 3.94 3.6276 Сваке године0,5 26.7285 35.25 33.0469 Сваке друге године0,2 На пет година0,1 70.428 86.28 75.6502 На десет година0,02 129.1611 153.43 126.7377 На петдесет година0,01 160.0589 189.26 152.5291 На сто година0,002 247.6213 292.58 223.0177 На петсто години Теоријска функција расподеле које најбоље апроксимирају попречнекриве посматране ИДС безбедности и статистичких параметара који ихдефинишу приказани у Фиг. 2 Фигура 3. Теорјиска крива расподеле, р. Нишава, ХМС Димитровград
  6. 6. 300 m3/s 250 200 150 Имперична крива Теоретична крива 100 50 0 0 20 40 60 p% 80 100 120Теоријска функција расподеле, р. Нишава, ХМС Трнски Одоровци 350 300 250 200 Имперична крива 150 Теоретична крива 100 50 0 0 20 40 60 80 100 120Теоријска функција расподеле, р. Височица, ХМС Брачевци
  7. 7. 250 200 150 Имперична крива 100 Теоретична крива 50 0 0 20 40 60 80 100 120Одређивање фактора пејзажаФигура 4 Геоложка карта на басейна на река НишаваФигура 5. Општи геолошки типови
  8. 8. Фигура 6. Употреба земље, Корине, 2006/ДЕФИНИСАНЈЕ МАКСИМАЛНОГ ПРОТОКА КОРИШЋЕЊЕМ МЕТОДЕ ЗАРЕГИОНАЛАИЗАЦИЈУДефинисане количине вода методом регионализавије (HQT) и емпиричнеколичине, методом/Plotting Positions/ представљене на Фиг.7. Ови графичкиподаци показују да ХМС адаптација модела је могуће Фиг.5.
  9. 9. Фигура 7. Максимални проток, уз помоћ методе за регионализирање, ХМСДимитровград
  10. 10. 300 250 200 Имперична крива 150 Теоретична крива 100 Регионализирана крива 50 0 0 20 40 60 80 100 120Максимални проток реке Јерме, ХМС Трънски Одоровци 350 m3/s 300 250 200 Имперична крива Теоретична крива 150 Регионализирана крива 100 50 0 0 20 40 60 80 100 120 p%Максималан проток реке Височице, ХМС Брачевци
  11. 11. 250 m3/s 200 150 Имперична крива Теоретична крива 100 Регионализирана крива 50 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110Дефинисање максимланог протока реке Нишаве уз помоћ методе рарегионализацију Кроз регионализацију (прилагођен регионалним вредностима отицај саодређеним вероватноћом) је могуће лако и брзо одређивање нивоа воде саизвесном вероватноћом као и за будућа истраживања у овој области.Вредности параметара и фактора максималног протока у риеке Нишаве, Годечдефинисана тачка описа представљени су у табели. Таблица 4. Вредности параметара и фактотри р. Нишава, гр. Годеч ХМС- Пери Дужи AE NJa LF LFРека-ХМС № од на 0 AE0 U W IG L LC hr (Gemittelt) (Zielwert) GI m S km2 % % % km km mНишава- гр. 83,0 1,1 6 1, 26,3 6,7 96Годеч 5 5 4 3 2 5 0 135Израчунате вредности регионализације са различитим интервалима суприказане у табели. ln(Y) Y=MHq MHQ YT HqT HQT [m3/s/km2] [m3/s] [m3/s/km2] [m3/s]MHq -0.652608 0.520686 43.243Hq2 50 -0.211010 0.8097661 0.422 35.017Hq5 20 0.332801 1.3948698 0.726 60.318
  12. 12. Hq10 10 0.620712 1.8602528 0.969 80.443Hq20 5 0.862025 2.3679504 1.233 102.397Hq50 2 1.135126 3.1115644 1.620 134.553Hq100 1 1.318140 3.7364666 1.946 161.576Hq200 0,5 1.487383 4.4254975 2.304 191.372Hq500 0,2 1.693249 5.4371176 2.831 235.117Студије показују да развијене методе регионализације у Немачкој супримењиве и за Републику Бугарску и Републику Србију и да дају веома добререзултате. Са овом методом могуће је поуздано утврђивање максималнихнивоа воде у реци Нишава, Годеч.

×