New microsoft word document

370 views
313 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
370
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
6
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

New microsoft word document

  1. 1. Nastanak i razvoj Interneta U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste.Internet koriste svi — od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranicni izvorzabave; drugi se njime sluţe da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktiralisa kolegama širom sveta. U novije vreme sve veci broj komercijalnih preduzeca nastoji daiskoristi nesluceni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije.Moderne banke, takode, sticu sve cvršce uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koristecitroškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijihtransakcija u bankarstvu. Male inovativne firme, ali i citavi konzorcijumi sastavljeni od najvecihproizvodaca softvera, hardvera, kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulaţu ogromnasredstva i napore u razvoj novih platnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poputonih baziranih na „inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo „preko noci"uvukao u sve sfere našega ţivota.Da bismo bolje shvatili znacaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamo sanjegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi njegovofunkcionisanje bilo nemoguce. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i sa aplikacijama ikorisnicima Interneta.Nastanak i razvoj funkcionisanja mrežeInternet je infrastruktura koja povezuje racunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969.godine, kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne istraţivacke projekte (AdvancedResearch Projects Agency — ARPA), koju je osnovala americka vlada pri Ministarstvu odbraneSjedinjenih Drţava u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malugrupu racunarskih programera i elektronskih inţenjera da redizajniraju nacin na koji racunarifunkcionišu.Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva racunarska mreţa. ARPANET je zamišljenkaomreža koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa iuniverziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokom sedamdesetihgodina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvoodbrane, pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network — DDN). Internet, naslednikARPANET–a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za nauku (NationalScience Foundation — NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraţivaca i studenata, iz
  2. 2. privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreţu preko racunarskih centarau svojim institucijama.Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreţom i tako je nastaoNSFNET. Ova mreţa je u pocetku okupljala uglavnom akademske institucije širom SjedinjenihAmerickih Drţava, a prikljucile su joj se i NASA i druge drţavne agencije. Otprilike u istovreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u pocetku)studenti i profesori americkih univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim strucnim ineformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreţu na koju je prikljucio najpreuniverzitetske racunare iz Sjedinjenih Drţava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugihkrajeva sveta.Povezivanje racunara u mreţu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama kojesu se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne nacine. Nacionalna fondacija za nauku(NSF) je 1990. godine predstavila projekat umreţavanja raznih organizacija i njihovih postojecihmreţa, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveţeEARN, koji je postojao u mnogim drţavama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji jepostojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj nacin nastao je Internetkakav danas poznajemo.On nije bez razloga prozvan „mrežom svih mreža" — sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisubili pojedinacni racunari vec kompletne racunarske mreţe organizovane na najrazlicitije mogucenacine. Jedino zajednicko svim ovim mreţama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijednadrţavna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine drţave i firme,istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetupostoji samo jedno vlasništvo — svako je vlasnik svog racunara koji je prikljucen na mreţu i imaneograniceno pravo da taj racunar koristi kako ţeli i da na njemu drţi sadrţaje koje on smatrapotrebnim. To, dalje, znaci da svaki vlasnik racunara samostalno bira nacin na koji ce seprikljuciti na mreţu, koje ce sadrţaje primati sa mreţe i šta ce slati drugima.Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host racunara koji povezuju40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mreţa. Prema proceni firme Network Wizardssredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih racunara rasporedjenih u1.301.000 domena. Najviše racunara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu — njih oko 4,5miliona. Sledeci domen po broju racunara je domen americkih univerziteta (.edu) sa 2,94 milionaracunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) sa 2,16 miliona racunara. Na cetvrtommestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 racunara. Interesantno jenapomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885racunara. Drugim recima, mada Jugosloveni cine 0,2% svetske populacije, naši racunari cinesvega 0,015% Interneta. Prema podacima firme Open Market , januara 1997. godine 58% svihracunara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Drţavama. Najpopularniji servis za pretraţivanjeje Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja racunara na Internetu23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljuceno14,8 miliona domacinstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogucnost on–lajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da ce 2002. godine preko 15miliona domacinstava trgovati preko Interneta.Internet je globalna racunarska mreţa. Pre svega, pojam internet znaci mreţa unutar mreţe, iliinternkonekcija izmedju više racunara. Strukturno postoje male mreţe koje se medjusobnovezuju, i time cine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mreţom informacija
  3. 3. (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj racunara na internetu se trenutnoprocenjuje na oko 150.000.000. Kolicina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teškoje proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.Istorija Interneta Vec od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslaviomnogo „rodjendana―, ali koji je pravi teško ce se sloţiti i najbolji poznavaoci istorijeinformatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prviput objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rodenjaInterneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project AgencyNetwork, poznatiju kao ARPANET, za istraţivanje i razvoj komunikacija i komandne mreţe kojace preţiveti nuklearni napad.Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vaţnih otkrica koja su obeleţila razvoj Internetakakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta ujavni istraţivacki projekt. Verovatno je najvaţniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreţa prešlasa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / InternetProtocol), što je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.Protokoli su standardi koji omogucavaju komunikaciju racunara putem mreţe, a 1983. godinemanje od 1000 racunara je bilo spojeno sa ARPANET koristeci relativno primitivni NetvorkKontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ogranicenjima, bio upotrebljiv u malim mreţama, i nijebio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povecavao,videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli bitiudovoljeni sve veci zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreţa racunara.Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:“Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem racunara,protokol koji ce nositi Internet buducnosti, što je znacilo da mora biti fleksibilan kako bi razlicitemreže mogle funkcionisati u zajednickom okruženju.”Naime vec je tada bilo jasno kako ce Internet biti velika mreţa sastavljena od velikog brojamanjih mreţa. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informaticke zajedniceţeleli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System InterconectionProtocol. ARPANET je pre sluţbenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata iskljucio NCPprenos podataka kako bi uverio „neverne tome― da se NCP moţe iskljuciti po ţelji.Vinton Cerf i Robert Kan poceli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tacno 10godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledecih godina su se razvijali i usavršavalidetalji protokola koji ce promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i
  4. 4. operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400racunara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi racunari koristili Packet Radio i PacketSatellite koje su vec nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.Internet u SrbijiInternet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademskamreţa preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine pocinju s radom prvidomaci komercijalni provajderi..Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kuce(63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafica cini zanemarljivih jedan odsto.Vecina racunara u Srbiji još uvek se na Internet pozvezuje putem telefonske linije - tzv. "DajlAp" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mreţu se povezuje oko 60.000korisnika, a preko ADSL-a oko 65.000 korisnika. Primena novih tehnologija i povecanjekapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadicno sniţavanje cena ucinili suširokopojasnu (eng. broadband) vezu dostupnijom i traţenijom, te je s toga primetan mesecnirast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% mesecno, kao i rast korisnika kablovskog Interneta oko15% mesecno. Beţicni Internet je osrednje zastupljen. Broj korisnika koji se na Internetpovezuju na ovaj nacin je par hiljada.Protokoli i adreseNajvaţniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreţa jesu Transmision Control Protocol iInternet Protocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraceno TCP/IP.Protokol za kontrolu prenosa (Transmision Control Protocol — TCP) i Internet protokol(Internet Protocol — IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenom–temeljcem Interneta.TCP/IP protokoli kontrolišu komunikaciju izmedju svih povezanih racunara. Ovi protokoli sudizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmedju svih vrsta racunara i mreţa. Informacionielementi (tzv. „paketi") poslati preko mreţe obicno sadrţe adrese pošiljaoca i primaoca. Jedanveliki skup podataka moţe se podeliti na više paketa, koji zatim slede razlicite komunikacioneputeve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konacnodefinisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nacin zakomuniciranje i razmenu informacija izmedju raznovrsnih racunara i mreţa.Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovnaprotokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol).IP protokol funkcioniše na trecem sloju referentnog OSI modela. Implemetira se na svimracunarima na Internetu, kao i svi ostali protokoli, kroz softversku komponentu u okviruoperativnog sistema racunara. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame)rutira od izvora do odredišta, a na osnovu odredišne IP adrese. Svaki paket u zavisnosti odtrenutnog stanja saobracajnica na Internetu moţe putovati razlicitim putevima nezavisno od
  5. 5. drugih paketa iste poruke. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške, kao ni tacan redosledpaketa na odredištu.TCP protokol funkcioniše na cetvrtom sloju referentnog OSI modela. Njegova osnovna funkcijaje da obezbedi tacan prenos paketa poruke izmedju dve proizvoljne tacke na Internetu. Naime, onsekvencira pakete (obeleţava ih rednim brojevima) i potom ih predaje IP-u da ih prenese do cilja.Osim ova dva protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija.SMTP – omogucava slanje tekstualnih poruka izmedju dva racunara (elektronska pošta)FTP – omogucava prenos datoteke izmedju dva racunaraTelnet – omogucuje povezivanje na udaljenoj mašini.Da bi se pristupilo Internetu, potreban je pristup do nekog racunara koji je prikljucen na mreţukoja je povezana na Internet. U principu, postoji cetiri nacina pristupa: Preko LAN mreţe koja jestalno povezana sa Internetom, Preko LAN mreţe koja je povremeno povezana sa Internetom,Preko telefonske linije sa biranjem i Preko kabla za kablovsku televiziju.Svaki racunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodelu internetbrojeva (Internet Assigned Numbers Authority— IANA) na osnovu ugovora sa Nacionalnomfondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANA–e vrši Institut informacionih nauka priUniverzitetu juţne Kalifornije.Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adresenaziva se imenom najvišeg domena (Top Level Domain Name — TLD). TLD se sastoji od dvaslova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu) iliod tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov zavladu Sjedinjenih Drţava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).Adresa racunara se sastoji od cetiri broja koja se nazivaju okteti razdvojeni tackama. Tako je193.203.17.22, 147.91.8.6 druga, 201.5.121.3 treca itd. ove adrese se nazivaju IP adrese, jer ihkoristi IP protokol iz familije TCP/IP protokola za pronalaţenje odredišta za poslatu poruku.Ove numericke adrese su pogodne za korišcenje na racunarima, jer su brojevi za njih prirodni.Medjutim, za ljude bi bilo izuzetno naporno da adrese racunara na Internetu pamte u brojnomobliku. Onda bi za slanje pisma kolegi morali da pišete adresu njegovog racunara: 193.201.18.3,dakle vladan@[193.201.18.3].Iz tog razloga se svakoj IP adresi moţe dodeliti jedna ili više simbolickih adresa. Tako, umestoda pištete broj racunara, npr. 193.201.18.3, pisacete adresu racunara koja moţe da izgleda ovako:rc.zastava.co.yu. ovakav nacin zapisivanja na prvi pogled izgleda kripticno. Zato cemo proucitistrukturu ovih simbolickih adresa. Princip je slican formiranju „obicnih― poštanskih adresa:navodite ime coveka kome pišete, zatim ulicu i broj, mesto i na kraju drţavu.Analizirajmo adresu rc.zastava.co.yu citajuci je sa desne strane: yu oznacava da poruka ide uJugoslaviju, co (corporate) govori da se radi o nekoj organizaciji koja nije akademska, drţavna ilivojna (one imaju posebnu oznaku). Zastava je naziv organizacije gde se racunar nalazi ikonacno, rc je naziv racunara u firmi Zastava. Broj reci razdvojenih tackama nije fiksan, pa semoţe pojaviti irc.grf.bg.ac.yu, koja govori da se racunar nalazi u Jugoslaviji, da je u nekoj odakademskih institucija u Beogradu i to na Gradevinskom fakultetu (grf), te da je ime racunarairc.Svaka drţava ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se završavaju simbolicke adrese racunara iz tedrţave. Tako Jugoslavija ima oznaku yu, Britanija uk, Tajvan tw itd.
  6. 6. Struktura mrežeStruktura mreţe Interneta prikazana je na slici 1. Treba, medjutim, imati u vidu da se ovastruktura neprestano menja. Struktura mreţe je predmet diskusije više grupa korisnika koji brinuo standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturu Interneta(Internet Architecture Board — IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledaju arhitekturuInterneta; Radnu grupu za Internet inţinjering (Internet Engineering Task Force — IETF), kojase sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbedjenja, aplikacija,puteva, integraciji mreţe itd.; Upravljacku grupu za Internet inţenjering (Internet EngineeringSteering Group — IESG), koja se sastoji od predstavnika IETF–a i ima zadatak da koordinirasve IETF–ove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inţenjering i planiranje(Internet Engineering and Planning Group — IEPG), koja se sastoji prvenstveno od menadţerakoji upravljaju mreţama internet–provajdera. Slika 1. Mrežna struktura InternetaIEPG se bavi obezbedjenjem odgovarajuceg dizajna, kao i tehnickim vezama izmedju racunarana Internetu. Internet društvo (Internet Society— ISOC) je više formalna organizacija, koja jeosnovana 1992. godine radi stvaranja jednog medjunarodnog foruma za drţave, privredu i
  7. 7. pojedince u cilju utvrdivanja pravila i procedura o korišcenju Interneta.Buduci tehnicki razvoj Interneta verovatno ce zavisiti od kontinuiranog obezbedjivanjakapaciteta za skladištenje i prenos informacija zbog povecanja broja korisnika.Aplikacije i korisniciOsamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivaliinformacije putem elektronske pošte (e–mail), „goufera" , i protokola za prenos datoteka (FileTransfer Protocol — FTP).Pocev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primenenovih dostignuca, kao što je prelazak sa cisto tekstualnih informacija na multimedijalneinformacije i pojava aplikacija za pretraţivanje Internet sadrţaja (tzv. veb citaci) , koje su lake zaupotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija i sponzorstvoInterneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Drţava), pad cena potrebneopreme i telekomunikacionih usluga i sve veca eksploatacija Interneta od strane komercijalnihfirmi.Najpoznatije aplikacije na Internetu su:(1) elektronska pošta (e–mail) za razmenu elektronskih poruka i dokumenata izmedju korisnika;(2) World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedijalne sadržaje i informacije;(3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za prenos datoteka sa/na odredjeneracunare;(4) grupe za prikazivanje novosti (newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups);(5) Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraživanje tekstulanih informacija; i(6) simulacija terminala (terminal emulation) koja se koristi da bi se omogucilo nekom racunaruda se ponaša kao jedan od terminala nekog cenralnog racunara ili servera.Postoje i druge aplikacije (kao što su, na primer, telefonski razgovori) , ali one još uvek nisu uširoj upotrebi. Tekuca istraţivanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Drţavama pokazuju da sutri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pošta (87%), World Wide Web (79%) iprenos datoteka (42%).ServisiKako je nastao Internet tako se povecavao i broj servisa koji su bili na raspolaganju korisnicima.Od pocetne ideje – razmene poruka i podataka izmedju korisnika razvili su se brojni servisi cijise znacaj takode vremenom menjao. Pomenucu neke koji su trenutno aktuelni.- Elektronska pošta- WWW (World Wide Web)- IRC (Internet Relay Chat)- FTP (File Transfer Protocol)- Telnet- Internet PHONE- Radio i TV prenosi.
  8. 8. Elektronska poštaElektronska pošta (e-mail) najstariji je i najcešci nacin korišcenja Interneta. Da bi se nekomkorisniku poslalo pismo nije potrebno da on u tom trenutku bude prisutan na mreţi. Pismo stiţe u»poštansko sanduce« i prilikom pocetka rada korisnik dobija obaveštenje o prispeloj pošti. Predesetak godina pisma su i na svim kratkim realacijama putovala nekoliko sati, pa i ceo dan.Danas izmedju bilo koja dva racunara na svetu pisma samo izuzetno putuju duţe od nekolikominuta.Kao i klasicno pismo, i elektronsko pismo moţe da ima priloge u vidu: tekstualnih dokumenatagenerisanim procesorima teksta, crteţa, slika, fotografija, glasovnih poruka, muzickih datoteka,filmskih sekvenci itd.WORD WIDE WEB (WWW) 1. PREDNOSTI I MANE INTERNETA 2. ŠTO JE INTERNET??? INTERNET- je javno dostupna globalna paketna podatkovna mreţa koja zajedno povezuje raĉunala i raĉunalne mreţe korištenjem istoimenog protokola (internet protokol = IP). To je "mreţa svih mreţa" koja se sastoji od milijuna kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreţa koje meĊusobno razmjenjuju informacije i usluge kao što su elektroniĉka pošta, chat i prijenos datoteka te povezane stranice i dokumente World Wide Weba . 3. POVIJEST INTERNETA!!! Internet je osnovan 1969. godine u SAD-u od strane ameriĉkog Ministarstva obrane. Zvao se Arpanet (prva ĉetiri slova su kratica za Advanced Research Project Agency - Agencija za napredne istraţivaĉke projekte, dok net oznaĉava raĉunalnu mreţu). Cilj te mreţe je bio da se poveţe odreĊeni broj raĉunala u SAD-u. Radilo se o skupoj ideji, no Ministarstvu obrane SAD-a novac nije nedostajao. Arpanet je imao faktor koji je kasnije bio kljuĉan za nastanak i popularizaciju Interneta; tijekom šezdesetih godina vladao je Hladni rat, zbog ĉega je Ministarstvo obrane SAD-a strahovalo da bi se mogao dogoditi nuklearni napad. Inţenjeri su morali projektirati Arpanet tako da on radi ĉak i ako se baci bomba na dio uspostavljene mreţe te se uništi, dakle, ĉak i ako dio komunikacijskog dijela bude uništen, ostatak mreţe treba nastaviti funkcionirati bez problema. 4. NAĈIN POVEZIVANJA! Za povezivanje se koriste telefonske mreţe, ISDN, ADSL, optiĉki i ini kabeli, satelitske veze i drugi naĉini. Svako raĉunalo spojeno na Internet ima svoju IP adresu, ali se kod korištenja usluga, npr. u internetskom pregledniku, uglavnom koriste imena koja se u adrese prevode pomoću sustava posluţitelja za DNS. Popularni su internetski preglednici : Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera i Safari. ISP ( Internet service provider ) tvrtke korisnicima pruţaju usluge za spajanje na Internet, a ponekad takoĊer daju i uslugu korištenja elektroniĉke pošte i/ili odreĊenu koliĉinu prostora na njihovom posluţitelju da korisnik napravi svoju internetsku stranicu. Kako bi se spojio na Internet, korisnik treba potpisati ugovor s ISP-om. Poput drugih drţava, Hrvatska ima komercijalne i akademske. Svi hrvatski ISP-ovi, osim CARneta, su
  9. 9. komercijalni. CARnet omogućuje besplatno spajanje na Internet u akademske,edukacijske i istraţivaĉke svrhe uĉenicima, studentima i akademskim krugovima. Nekiod hrvatskih ISP-ova su B.Net, T-com, Iskon, Vodatel, VIPNet i Globalnet, a odbosanskohercegovaĉkih to su HT Mostar, Missnet, BH Telecom (usluga BIHnet), Monet...5. Internet service provider i6. SIGURNOST!!! Internet je zbog svoje raširenosti najveći izvor malicioznog softvera.Najveći dio malicizonog softvera dolazi s pornografskih stranica (znatno rjeĊe kod onihĉije se korištenje plaća) te većine internetskih stranica s torrentima, crackovima,generatorima kljuĉeva (keygeni), serijskim brojevima i sl. Doduše, neke stranice storrentima (Demonoid, TorrentLeech i sliĉne) ograniĉavaju registraciju te se na njimavrlo rijetko postavlja sadrţaj s malicioznim softverom. Korisnik moţe dobiti neku vrstumalicioznog softvera pokretanjem zaraţene datoteke skinute s Interneta a ponekad ijednostavnim posjećivanjem maliciozne internetske stranice (to se zove drive-bydownload ). Internetske stranice ĉiji URL poĉinje s https:// a ne s http:// imaju šifriraneveze, što preventira mogućnost da netko drugi proĉita informacije koje je korisnik uniona tim stranicama. Ipak, to ne znaĉi da te stranice nisu maliciozne, već samo da sunjihove veze šifrirane. Osim malicioznog softvera, postoje i zlonamjerni ljudi. Oni ĉestou sobama za chat maltretiraju i/ili vrijeĊaju ostale korisnike.7. PREDNOSTI INTERNETA!!! Mogućnost pristupa mnogim informacijama koje se širebrzinom svjetlosti. Mogućnost komuniciranja i upoznavanja ljudi i njihovih obiĉaja,razmjenjivanje informacija. Zabava na internetu, koja ĉini gledanje raznih video klipova(filmova) , igranje igrica, slušanje muzike (Online radio stanice)... Korištenje interneta usvrhu pronalaska posla (www.posao.ba, www.moj-posao.net,itd.)8. MANE INTERENETA!!! Postojanje velikog broja pornografskih sadrţaja koji su lakodostupni pa i osobama kojima je to nepoznato pa tako i djeci od 11-12 godina.ProvoĊenje dosta vremena za raĉunalom što je posljedi ca glavobolja, nervoza, bol ova uleĊima, gubit ka vida , itd . Ostajanje kasno na internetu do ponoći i buĊenje isto takokasno ujutru ĉime remetimo bioritam.9. POZNATE DRUŠTVENE MREŢE: FACEBOOK MY SPACE TWITTER SKYPEWAYIDO10. SAZNAJMO ŠTO STE NAUĈILI???11. 1 .ŠTO JE INTERNET?12. 2. KADA JE OSNOVAN INTERNET? 1957. 1969. 1888. 1987 .13. 3 . KOJI SU HRVATSKI POSLUŢITELJI? A) Vanish,Vip,Ĉarli,Perwoll. B)Tide, T-com, Ariel, Mercedes. C)BMW,Enter,Windows, Vodatel. D)CARNet, B.Net, Vodatel,Iskon.14. 4.KOJA JE MANA INTERNETA? A)Postojanje velikog broja pornografskihsadrţaja koji su lako dostupni pa i osobama kojima je to nepoznato pa tako i djeci od 11-12 godina. B)Mogućnost pristupa mnogim informacijama koje se šire brzinom svjetlosti15. 5.KOJE JE OD PONUĐENIH ODGOVORA DRUŠTVENA MREŢA? A)TwitterB)Podravka C)Vip D)CARNet16. WOW!!! TOĈAN ODGOVOR!!!17. O NEE!!! NETOĈNO 2 , 3 , 4 , 5 …18. PREZENTACIJU IZRADILE: ANA KRASNIĆI VERONIKA KRALJ 8.A OŠV.PISANICA
  10. 10. World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladištene u posebnom formatu (poznatomkao Hyper Text Markup Language — HTML). HTML informacije mogu se citati posredstvomspecijalnih aplikacija — tzv. veb citaca. Trenutno se u širokoj upotrebi nalaze veb citaci kao štosu Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i sl. Dopune i nove verzije ovih programaneprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja neki korisnik iliorganizacija na Internetu zovu se houm pejdţ (home page). Lokacija houm pejdţa odredjena jenjenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebu protokola zaprenos hiperteksta (HyperText Transfer ProtocolŠTA SVE INTERNET NUDI:Internet nam omogućava slobodan pristup sadržajima na računarima spojenim u internetsku mrežu.Pomoću Interneta se možemo služiti različitim uslugama i servisima, igrati on-line igre, gledati slike,slušati muziku, kupovati razne stvari, diskutovati s ljudima i dr. Na Internetu postoje mnogi servisi iusluge kojima se možete služiti, pa nabrojimo samo neke od njih: WWW, e-mail, web-mail, mailing,news, FTP itd Bezbednost na InternetuPostoje odreĊeni rizici upotrebe Interneta koje veliki broj korisnika nedovoljno ili uopšte nepoznaje.Mogu da budu ugroţeni vaša privatnost i reputacija, opljaĉkan vaš novac na bankarskimraĉunima, potrošeno vaše vreme kod Internet provajdera, onesposobljen vaš raĉunar... Ĉak i liĉnai porodiĉna bezbednost mogu da budu ugroţeni ako se neoprezno ponašate na Internetu.Zlonamerni pojedinci, organizovane hakerske grupe, pa i sajber kriminalci, mogu da nanesu štetuna sledeće naĉine: da zaraze vaš raĉunar špijunskim softverom kako bi vam ukrali identitet ili pratili vaše Internet i ţivotne navike da vas opljaĉkaju kraĊom vaših lozinki za pristup nekim onlajn servisima (npr: e- banking) da naprave probleme u funkcionisanju vašeg raĉunara pomoću virusa i drugog zlonamernog softvera da preuzmu kontrolu nad vašim raĉunarom i da ga koriste za napad na druge korisnike širom sveta da vas navedu da posetite laţni sajt nekog od onlajn servisa koje koristite i tamo ostavite liĉne podatke da upadnu u vašu beţiĉnu mreţu i besplatno koriste vašu Internet konekciju da ukradu i potom koriste vaše naloge za slanje e-pošte i ĉetovanjeDa biste spreĉili ili umanjili rizike svog boravka na Internetu, potrebna vam je višeslojna zaštita: Zaštitni softver: anti-virus, anti-spajver i fajervol ili zaštitni set koji sadrţi sva tri sigurnosna sistema. Aţuriranje raĉunara, blokiranje e-pošte neţeljenog sadrţaja (spam) i korišćenje savremenih pretraţivaĉa. Redovno kopiranje fajlova (back-up). Ako ste neiskusan korisnik, bolje je da ne koristite svoj raĉunar kao administrator (administrator mode).
  11. 11. Zaštitite se od prisluškivanja i uljeza primenom kriptovanja u svojoj beţiĉnoj mreţi.OpasnostizadecunaInternetu: Izlaganje sadrţajima za odrasle, rasistiĉkim i drugim uznemirujućim sadrţajima Onlajn susreti sa zlonamernim i opasnim pojedincima Narušavanje privatnosti Neoprezno korišćenje programa za deljenje sadrţaja (File-Sharing ili Peer-to-Peer)Savetizaroditelje Razgovarajte o mogućim opasnostima Interneta sa svojom decom Budite raĉunarski pismeni Koristite opcije roditeljskog nadzora i blokiranja softvera Zadrţite pristup nalogu za e-poštu svog deteta Obratite paţnju na to šta vaše dete radi na InternetuZaštitita identiteta iprivatnostiVaš identitet i vaša reputacija na Internetu su dragoceni. Sajber kriminalci će na prevaru pokušatida dobiju liĉne podatke od vas, kakao uzmu novac s vašeg raĉuna i koriste vaše kreditne kartice.Zaštitite se od uzimanja podataka na prevaru (phishing) i uhoĊenja (spoofing): Blokirajte neţeljenu e-poštu (spam). Koristite novije verzije Internet pretraţivaĉa koje će vas upozoriti na poznate laţne veb sajtove. Ne otkrivajte svoju lozinku i druge liĉne podatke.Zapamtite da na Internetu nema opcije "undo" - u najvećem broju sluĉajeva šta ste uradili, uradiliste. Ukoliko, na primer, objavite svoju fotografiju na nekoj od društvenih mreţa, nećete moći dakontrolišete naĉin na koji se ona dalje koristi, kopira ili arhivira.Bezbednost elektronskihtransakcijaOnlajn kupovina i bankarstvo su sigurni i bezbedni ukoliko se pridrţavate nekih jednostavnihsmernica i pristupate zdravorazumski.Ukoliko kupujete preko Interneta, potraţite jasne znakove da je reĉ o pouzdanoj firmi: Da li postoje i u "stvarnom" svetu? Da li moţete da pronaĊete njihovu adresu i broj telefona? Da li im je veb sajt bezbedan? Da li postoji "https://" i oznaka "sigurnosnog katanca". Da li imaju jasna pravila u vezi sa privatnošću i vraćanjem robe? Ukoliko niste sasvim sigurni, pozovite ih kako biste se detaljnije informisali.Ukoliko koristite onlajn sajt za aukcije, dovoljno je nekoliko jednostavnih koraka kako biste sedodatno obezbedili: Pre nego što poĉnete, upoznajte se sa procedurom aukcije i pravilima sajta. Upoznajte kupca, odnosno prodavca, postavite pitanja i proverite odgovore.
  12. 12. Trebalo bi da nauĉite da prepoznajete sluĉajeve koji bi potencijalno mogli da dovedu do toga dabudete prevareni: Obećavaju velike nagrade: dobitke na lutriji, izgubljena nasledstva... Laţni utisak hitnosti. Neobiĉni, suvišni detalji. Zahtevaju plaćanje unapred ili davanje liĉnih podataka.

×