Uploaded on

 

  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Be the first to comment
    Be the first to like this
No Downloads

Views

Total Views
329
On Slideshare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0

Actions

Shares
Downloads
6
Comments
0
Likes
0

Embeds 0

No embeds

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
    No notes for slide

Transcript

  • 1. Osnovni pojmovi o Internetu
  • 2. Nastavne teme definicija i organizacija Interneta pružaoci usluga pregled Internet servisa razvoj primene Interneta intranet i ekstranet
  • 3. Internet ne zamenjuje ljude. On ih činidelotvornima.Michael Dell
  • 4. Definicija InternetaInternet je globalni skup međusobnopovezanih računarskih mreža pomoćuTCP/IP protokola koje čine javni,distribuirani, multimedijalni informacionisistem sa više od milijardu korisnika.
  • 5. Ključne odrednice Interneta Globalno povezivanje korisnika u celom svetu: malih lokalnih mreža, velikih državnih, nacionalnih i internacionalnih u jednu jedinstvenu mrežu Pristup velikom broju informacija, tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi
  • 6. Koncept galaktičke mreže Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži: IP adresa sa 4 grupe brojeva Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem imena domena Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa prenosom u manjim, spojivim celinama Određivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i prevode poruke između različitih ICT Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak paketa i dugo čekanje na njih Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije potpuno standardizovane
  • 7. Internet asocijacije I ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta, njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad IAB (Internet Architecture Board) bavi se osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta, nadgleda svoje delove - IRTF i IETF IRTF (Internet Research Task Force) bavi se istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije, arhitekturu i tehnologije IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se evolucijom arhitekture Interneta i njegovim funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole
  • 8. Internet asocijacije II ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP protokolu InterNIC (Internet’s Information Network Center) upravlja dodelom Internet imena i adresa na jedinstven i nekonfliktan način W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju interoperatibilnih tehnologija i Web standarda
  • 9. Delatnosti.aero – vazdušni prevoz.biz – poslovne firme.com – poslovne organizacije.coop – kooperacije.edu – obrazovne institucije.gov – vladine organizacije.info – pružaoci informacija.mil – vojska.museum – muzeji.name – pojedinci.net – mreže računara.org – neprofitne organizacije i fondacije.pro – profesionalci
  • 10. Backbone vrlo brza, osnovna mreža saobraćaja na Internetu na ovu mrežu se povezuju regionalne i mreže pojedinih pružalaca usluga
  • 11. Backbone Regionalne mreže Regionalne mreže Pružaoci Pružaoci Pružaoci usluga usluga usluga Lokalni Lokalni Lokalni Lokalnipružaoci pružaoci pružaoci pružaoci usluga usluga usluga uslugaKorinici Korinici Korinici Korinici Korinici
  • 12. Povezivanje na Internet I pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network) sa propusnim opsegom od 64 Kb/s optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s
  • 13. Povezivanje na Internet II Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni opseg od 256Kb/s Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija
  • 14. Povezivanje u gradovima SEENačin povezivanja Procenat ispitanikamodemom 46.55pomoću ISDN 10.21kablovski 15.29bezžično 1.44pomoću DSL 5.83ne zna kako 18.55nema odgovora 2.13
  • 15. Provajderi Interneta telefonske kompanije sistemi kablovske televizije hardverske i softverske kompanije univerziteti trgovačke kompanije telekomunikaciona industrija
  • 16. Glavne funkcije provajdera Uspostavljanje globalnih komunikacionih veza Elektronska pošta Web hosting ...
  • 17. Izbor provajdera usluge dostupne 24/7/365 dostupnost tehničke podrške kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet mirroring sajta (više dostupnih kopija) e-mail i ftp usluge zaštita servera softverska podrška (podaci o posetama, multimedijalni servisi, ćaskanje idr.) cena usluga iskustva drugih
  • 18. Internet servisi elektronska pošta daljinsko preuzimanje datoteka telnet diskusione grupe ćaskanje World Wide Web
  • 19. Elektronska pošta electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru 1971. godine program se zvao SNDMSG uveo simbol @ u adresu prva poruka: QWERTYUIOP
  • 20. Koncept e-maila e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji
  • 21. Adresiranje adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti jedinstveno za organizaciju i područje organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i drugih istog naziva organizacije i područja područje: geografsko područje (određeno ISO standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije: YU
  • 22. Funkcije elektronske pošte priprema pisma priključenje proizvoljnog dokumenta korišćenje adresara korišćenje mnemoničkih adresa slanje pisma (na jednu ili više adresa) arhiviranje poslatih pisama prijem i čitanje pošte arhiviranje primljenih pisama odgovaranje na primljeno pismo prosleđivanje pisama
  • 23. Dostavne liste predstavljaju posebne adrese više korisnika elektronske pošte pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se svima sa liste saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog interesa (klubovi hobista, stručna udruženja, sekte isl.) informativne dostavne liste – distribucija novosti većem broju korisnika moguće pretplate na dostavne liste problem dostavnih lista: spam program: Mailing List Server
  • 24. Daljinsko preuzimanje datoteka preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa sa udaljenog servera (download), počev od 1973. osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP) prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku datoteke namenjene samo određenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika najpoznatiji program: WS_FTP
  • 25. Telnet nastao 1974. godine omogućava pristup udaljenom računaru pomoću programa za emulaciju terminala, na poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku koristi se za udaljeno administriranje računara problem: zloupotreba pristupa sa visokim ovlašćenjima
  • 26. Diskusione grupe koriste se od 1979. godine UseNet Discussion Groups okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim učesnicima u grupi razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe sa direktnim slanjem poruka grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i potkategorije prijava ili pretplata su slobodni za svakoga najproduktivnija razmena informacija u svetu registrovano više od 100.000 ovakvih grupa
  • 27. Ćaskanje (Chatting) u primeni od 1988. godine organizivano na sistemu IRC (Internet Relay Chat), program IRC Client omogućava konverzaciju na neformalan način privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz mogućnost razmene datoteka pismeno, govorno i grafičko čavrljanje učešće pod nadimcima ili pseudonimima najčešći korisnici - žene
  • 28. Internet telefonija napredna varijanta ćaskanja direktna veza između Internet adresa razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom neophodna odgovarajuća opremljenost računara izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija
  • 29. World Wide Web mrežni servis za organizovanje informacija dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica) sinonimi: WWW, W3, the Web
  • 30. Šta je WWW? biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao komunikacinu strukturu veze dokumenata koji se nalaze na računarima povezanim preko Interneta neformalna kolekcija konvencija za rukovanje ovim sadržajima
  • 31. Šta je WWW? sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje, organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije Web stranice: osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW
  • 32. Sadržaj WWW sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani ovi fajlovi se nazivaju Web stranice
  • 33. Adresiranje Web strana URL – Universal Resorce Locator: mrežni servisni program specificira adresu svake Web stranice na Internetu ‚adresa: 2 dela – oznaka protokola za prenos i naziv domena (IP adresa računara) svaki Web sajt ima jedinstvenu adresu primer URL adrese: www.krstarica.co.yu
  • 34. Osobine hiperteksta ne pretpostavlja određeni redosled ili hijerarhiju obuhvaćenih informacija omogućava višestruke međusobne odnose između informacija njihovim logičnim povezivanjem obzbeđuje se laka dostupnost i pretraživanje informacija
  • 35. Web sajtSkup logički povezanih Web strana ujednu celinu
  • 36. Home page Uvodna strana Web sajta
  • 37. Veze stranica hiperteksta HyperLink: veze između Web stranica ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja za uspostavljanje ovih veza oni su osnova za pretraživanje Web stranica (browsing)
  • 38. Povezanost WWW program Scooter je identifikovao oko 200 miliona Web stranica sa 1,5 milijardom linkova: 56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan centar do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog centra, ali se ne može nigde vratiti sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema povratka u centar 43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim centrom 16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo kime
  • 39. Funkcije Web sajta sa Web strane moguće je direktno poslati elektronsku poštu ili preuzeti datoteku može se povećavati funkcionalnost Web strana pomoću kratkih programa (apleti) mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom podataka
  • 40. Pristup Web stranama programi za pristup nazivaju se pregledači, čitači ili brauzeri (browser) jedno gledanje Web strane – poseta (visit) skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic) određivanje broja poseta Web strani – brojači (counters) registracija poseta Web strani – Log File
  • 41. Alati za snalaženje na Internetu direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory) pretraživači informacija (Search Engine)
  • 42. Direktorijumi metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima upis u direktorijum traži vlasnik sajta pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide
  • 43. Pretraživači informacija unapređeni direktorijumi sa programima za pretraživanje Interneta omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim operacijama između ključnih reči program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se spider ili crawler najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite, Northen Light i Infoseek
  • 44. Načini pretraživanja postupak rada pretraživača je poslovna tajna posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista) kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa određenim sajtom (Google) ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i procenjuje Web sajtove (Yahoo!)
  • 45. Novi trendovi među pretraživačima  nova generacija pretraživača usmerena na pojedine oblasti:  sport  vesti  medicina  finansije  pravo  ...
  • 46. Prenos Web stranica HTTP – HyperText Transfer Protocol: izvorni protokol za prenos Web stranica nalazi se iznad TCP/IP protokola koristi definisani skup MIME formata dokumenata (Multipurpose Internet Mail Extension)
  • 47. Faze HTTP veze1. Klijent uspostavlja HTTP zahtev i ostvaruje TCP/IP vezu2. Server prihvata zahtev i šalje stranicu preko HTTP3. Klijent preuzima stranicu4. Server prekida vezu
  • 48. Internetpretraživač aplikacija klijent Interne Interne server tt Sistemi uKlijent-server arhitektura pozadini
  • 49. Arhitektura WWW aplikacijatroslojna klijent‑server arhitektura:1. WWW browser: preuzima funkcije grafičkog interfejsa i prezentacije2. logika aplikacije: WWW server, transakcioni monitor, teleprocesing i aplikativni server3. DBMS: sistem za upravljanje bazom podataka
  • 50. Pregledač Slojevi komunikacije TCP format IP protokol Ethernet format001001110101011 (prenosna linija)
  • 51. Osobine HTTP veze svaka operacija ili transakcija čini novu vezu ni jedna operacija ne poznaje ni jednu drugu vezu svaki klik je nova veza za svaku transakciju upisan je slog na serveru
  • 52. Razvoj hiperteksta HTML – HyperText Markup Language: ‘program’ određuje kako će informacija biti prezentirana na ekranu korisnika koji je preuzima preko Interneta sadrži 2 komponente: Visual Design Editor i HTML Code Editor
  • 53. Visual Design Editor služi za obogaćivanje Web stranica grafičkim sadržajima i animacijom
  • 54. HTML Code Editor Namenjen je, pre svega, uređivanju tekstualnih informacija
  • 55. Osnove HTML zasnovan na SGML standardu: ISO 8879 Standard Generalized Markup Language SGML jezik: skup pravila kojima se određuju podaci, naredbe i tipovi dokumenata HTML je izveden kao specijalni slučaj primene SGML kada je unapred poznata logička struktura, odnosno tip dokumenata
  • 56. XML markirni jezik 1998. izveden je takođe iz SGML standarda informacije prati jasna sintaksa ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju već za označavanje podataka omogućena primena inteligentnih aplikacija XML je metajezik, a ne gotovo rešenje moguća razmena svih vrsta podataka
  • 57. XML/DTD mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni određenoj svrsi opisi se navode u definiciji tipa dokumenta (Document Type Definition – DTD) opisane strukture dokumenata fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata jednostavna distribucija objavljivanjem na Web sajtu
  • 58. XML standardi Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu XML Query: standardizacija upita XML Schema: za definisanje vlastitih formata XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i brisanje tagova i atributa Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML dokumenta XML Namespaces: veze URL sa atributima i tagovima u XML dokumentu
  • 59. Odnos Internet-WebInternet: Web: Hostovi  Web stranice Serveri  Web baze podataka usluge sadržaji
  • 60. Problemi u primeni Interneta  Internet je danas legatni sistem  kako je proizišao iz vojne mreže, koja je distributivno (a ne konverzacijski) organizovana, prisutna je sporost u online procesima  Internet dostiže granicu predviđenu IP adresama  distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da prati šta se prethodno dogodilo  Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični, sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem  Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu
  • 61. Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji suposebno opterećeni problemima sigurnosti, a to subanke, vladine agencije, osiguravajuća društva,kompanije koje se bave izdavanjem kreditnihkartica isl.Za ovo testiranje ranjivosti sajtova korišten jespecijalno dizajnirani program SATAN.Rezultati testiranja pokazali su da je čak 77%,odnosno 1.700 testiranih sajtova bilo lako napasti iugroziti im sigurnost.
  • 62. Internet nema kontrolu kvaliteta centralizovanu kontrolu garanciju isporuke sigurnosne garancije garanciju privatnosti
  • 63. Razlozi za prodor Interneta nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za objavljivanje sadržaja na Internetu Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima računara i nezavisni su od hardversko-softverske platformme fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno dodavanje novih funkcija Internet je otvoren za svakoga i niko ne može kontrolisati njegovo korišćenje
  • 64. StandardiJednostavnost Jednostavnost kreiranja Rast Interneta korišćenja sadržaja sadržaja Pogodnost i svestranost čitača
  • 65. Glavni poslovni uticaji Interneta poštanske usluge stanja u realnom vremenu komunikacije radio i TV finansije (hipoteke, osiguranja...) zabava turistički agenti berzanski brokeri
  • 66. Posledice interneta (1) povezivanje medija slobodni sadržaji smanjenje gledanja TV –a nestanak posrednika i novo posredništvo liberalizacija pornografije ponovna upotreba ‘oka’ na vratima neoznačena pravna pravila bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici prevaga engleskog jezika
  • 67. Posledice interneta (2) netačne zdravstvene informacije lekovi bez recepta strah od zloupotrebe kartica zabrana kopiranja izbegavanje poreza instrukcije za izradu bombi isl. hakeri i virusi neželjena pošta (spam) pomeranje barijera za konkurenciju izazovi i proizvodi zaštite privatnosti
  • 68. Pokretači razvoja Interneta tehnološki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java otvorena arhitektura: Linux... korisnički interfejs: GUI na desktopu, Web stranice, browseri cena jedinice performansi i mogućnosti
  • 69. Pokretači rasta Interneta e-mail propusna snaga cena zabava deca
  • 70. Nivoi rasta InternetaB. C. Novina Korist Opšta prisutnost 1992. 1996. 2000.
  • 71. Sydney Olympic Games 2000 korišteno 600 PC servera i 7.300 PC klijenata u Olimpijskom selu postavljeno 2.000 radnih stanica i kioska napisano je 13.000.000 linija koda u toku 16 dana igara zabeleženo: 8.700.000 različitih posetilaca 230.000.000 pregleda strana 11.300.000.000 posećenih strana 874.500.000 posećenih strana u jednom danu 371.654 primljenih email poruka sistem je postigao 100% raspoloživost
  • 72. Intranet intranet je Internet u malom: to su informacioni sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre svega WWW osnova: brze lokalne računarske mreže sa više servera (među kojima je obavezno bar jedan Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a zasnovane su na klijent ‑ server arhitekturi
  • 73. Infrastruktura intraneta heterogena mreža zasnovana na TCP/IP protokolu i klijent-server arhitekturi bar jedan Web server softver za pristup bazama podataka na intranetu DBMS klijenti sa Web čitačima
  • 74. Interne Interne tt Vatreni zid
  • 75. Uloge intraneta zamenjuje lokalne mreže povezuje više lokalnih mreža zamenjuje rasprostranjene mreže povezuje rasprostranjene i lokalne mreže veze sa drugim korisnicima preko Interneta
  • 76. Primena intraneta razmena informacija između zaposlenih učešće zaposlenih u upravljanju izrada i dostava poslovne dokumentacije podrška razvojnim aktivnostima aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja neformalne komunikacije zaposlenih
  • 77. Intranet vs. klasični IS brzi razvoj na velikom broju platformi pristup u postojeće informacione sisteme mogućnost korišćenja skladišta podataka razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže troškove značajno kraće vreme uvođenja manja sigurnost
  • 78. Intranet informacioni sistemi očuvanje postojeće funkcionalnosti briga o ranijim investicijama u informacioni sistem kontrolisan prelazak na nove platforme osigurana kompatibilnost, interakcija i interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom
  • 79. Prednosti intranet IS upotreba browsera je jednostavnija od uparivanja više informacionih sistema intraneti se lako nadograđuju na postojeće sisteme organizacija idealni su za delenje informacija neophodnih da zaposleni usvoje nove procese omogućavaju pristup sa različitih platformi
  • 80. Ekstranet zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima, zasnovana na Internet protokolima informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa drugim informacionim sistemima ili drugim delovima internog informacionog sistema (intranetima) zamena za klasične javne i privatne mreže vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni
  • 81. Internet
  • 82. Problemi ekstraneta nije dovoljno pouzdan performanse prenosa su nepredvidljive sigurnosni problemi: verodostojnost, prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje učešća u transakciji i dr.
  • 83. Virtuelne privatne mreže Virtual Private Net ‑ VPN ili IP tuneli ekstranet namenjen povezivanju udaljenih delova informacionog sistema organizacije protokoli koji omogućavaju privid direktne veze između delova distribuiranog sistema: Microsoft PPTP (Point‑To‑Point Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer Two Forwarding)
  • 84. Pažnja!Extranet ima smislarazvijati samo akonjegovi učesnici većimaju razvijeneintranete!
  • 85. Karakteristike rešenja LAN WAN Intranet ExtranetBandwidth high low Bandwidth high low Building city to Building city toScope Scope or campus global or campus globalProtocols diverse diverse Protocols internet internet moderate to low toSecurity very high high Security high moderate