Vukov srpski rijenik

8,523 views

Published on

0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
8,523
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
64
Actions
Shares
0
Downloads
162
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Vukov srpski rijenik

  1. 1. Вуков Српски РјечникДуња Ђокић IIbНикола Момчиловић IIbИван Игњатовић IIbПрофесорка: Мирјана Радојковић
  2. 2. Вук Стефановић Караџић jeрођен у Тршићу 26.октобра /6.новембра 1787. Био је српскифилолог, реформатор српскогјезика, сакупљач народнихпесама и писац првогречника српског језика. Вук јенајзначајнија личност српскекњижевности прве половинеXIX века. Умро јеу Бечу 7.фебруара 1864.
  3. 3. “Већ има близу хиљаду годинакако Србљи имају своја слова иписмо, а до данас још ни укаквој књизи немају правогасвог језика! Док су Србљиимали своје краљеве и цареве,да се у оно доба овако млогописало као што се данас пишепо турски државама; зато сеније требало ни ласно писатикојекако.”
  4. 4. Прво издање Рјечника чије пуно име је „Српскирјечник истолкован њемачким и латинскимријечима“ објављено је 1818. године и обухвата26270 речи које је Вук чуо у народном говору уСрбији, Срему и Војводини. У Рјечнику се користичист народни језик са другим проширенимиздањем граматике и зато представља један однајважијих корака у Вуковој борби за језик. Токомприкуљања грађе за Рјечник Вук је почео да се бавипитањем језика који се у то време користио.
  5. 5. Био је то старословенскијезик комбинован саруским језиком. Ово јебио званични језик српскецркве и школа. Наиме, ушколама се учило изкњига написаних настаром језику и у њега сууношени елементи рускоги српског народног језика.Тако је настаославеносрпски језик којије био веома хаотичан.
  6. 6. Вукова жеља и мисија била је да среди овакво стање па је критиковао неке романе писане старимјезиком и то неке од најпопуларнијих писаца тогавремена као што је био Милан Видаковић. Оношто Вука највише боли је то што ти исти писциправи српски језик којим народ говори називајупоквареним, свињарским и говедарским језиком.Управо због оваквих критика Вук наилази нанеодобравање тада значајнијих Срба. Међу њимабио је и оснивач Матице Српске Јован Хаџић који јесматран за једног од најобразованијих Срба тогвремена.
  7. 7. Полемика између њих трајаће читаву деценију.Ипак највећи притисак и напад на Вуков Рјечник,а пре свега граматику коју је употребио вршила јецрква, а пре свих митрополит СтеванСтратимировић који је сматрао да Вук са овимРјечником и употребом неких нових слова које јепреузео из латинице ради на покатоличавањусрпског народа. Стеван Јован Хаџић- Стратимировић- оснивач Матице карловачки Српске митрополит
  8. 8. Управо због ових опструкција Рјечник је објављентек две године након што га је Вук завршио.Вук је Рјечник написао новим правописом иазбуком знатно упрошћеном. Чувена је његовареченица: „Пиши као што говориш, читај као штоје написано“. Из дотадашње азбуке избацио је свезнакове који нису имали своје гласове, тачнијеизбацио је 19 знакова. Из старе азбуке преузео је 24слова и додао је нова (љ, њ, ћ, ђ, џ, ј). Нове знаковестворио је тако што је нека слова стопио саполугласом.
  9. 9. Слово Ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, Џ јепреузео из старих румунских рукописа, а Ћ изстарих српских рукописа. Највеће проблеме ипротивљење изазвало је слово Ј које је Вукпреузео из латинице (абецеде). У првом издањуРјечника Вук не обухвата слово х јер сматра да сеоно не јавља у српском језику.Ипак касније ће га на наговор Мушицког увести уРјечник али само за употребу када су у питањутуђе(стране) речи.
  10. 10. Нова азбука, са 24 слова из старословенске азбуке , пет нових и једним латиничним словом Ј због кога је Вук оптужен за покатоличење српског народаСтара слова од којих је нека спојио са другим словима (меки полуглас) - л + ь -> љ, н + ь -> њ
  11. 11. Ту износи разлику између српског и славенскогјезика, а она се огледа у недостатку неких словаза одређене гласове. Такође истиче да уславенском језику постоје гласови које српскијезик нема, а уколико нема гласова истиче даонда нису потребна ни слова. Јернеј Копитар (лево) и Лукијан Мушицки (десно) су Вуку највише помогли у стварању Српског рјечника
  12. 12. Оно што је за Вука било најбитније , а што јетолико пута истакао у току свог живота и рада, јечињеница да све што ради ради из љубави премасрпском језику и народу. Све речи које се налазе уРјечнику су познате у народу и он их није мењаонего их је записао баш онако како их народ говори.Међутим, Вук је био свестан да Рјечник није потпунпа је ту несавршеност је исправио у другом издањурјечника.
  13. 13. Вук није био у потпуности задовољан првимРјечником јер је знао да је многе речи ненамерноизоставио. Тако је уз подршку Ђуре Даничића1852. године у Бечу објавио нови “Српскирјечник”. За друго издање Рјечника Вук јеприкупљао грађу из говора становништва ЦрнеГоре, Дубровника, Далмације и Хрватске. У овомиздању се нашло 47427 речи. Ђуро Даничић је као млади научник преводио неке речи на немачки и латински језик, а Вуку је помогао и око коректуре и штампања дела
  14. 14. Разлике између Рјечника из 1818. и 1852. сувелике. Не само по броју обухваћене лексике већи по композицији дела (из другог Рјечника суиспуштени граматика и преговор) него и подругим особинама мање уско лексикографским,више језичким, културолошким и национално-политичким. Друго дело је проширено и новимВуковим записима и краћим есејима, што га увећој мери чини литературом, књигом зачитање, која доноси нове стихове, пословице,загонетке, легенде и омање приповетке којихнема у Рјечнику из 1818. године.
  15. 15. Пресијавање детаља који бојом, пореклом, смислом,као и живописношћу фолклорног амбијента, на некичудан начин, кореспондирају међу собом остављаутисак јединствене етничке слике што је у Вуководоба хранило илузије о Србима, Хрватима,Црногорцима и Муслиманима као о једном народу.У Рјечнику налазимо многе књижевне врсте: изреке,басме, клетве, загонетке, пословице, тужбалице,молитве, беседе, легенде, херојске скаске, ругалице,демонолошка предања, богату панораму епских,лирских и драмских облика...
  16. 16. Клетва је врста магијске формуле, нека врстаантибасме. Басмом се изгони болест, а клетвом седозива несрећа: •“Да Бог да да вам се у жени окамени дијете, у крави теле, у овци јагње, у земљи семе”.Постоји доста пословица у несиметричномепском десетерцу: •“Два лешњика ораху су војска” •“Два без душе, трећи без главе”Загонетке, као и пословице, иду у једноставнеформе: •“Ко пије вино за славе Божје, помоз’ му Боже и славо Божја! А што је лепше од славе Божје и од вечере с правдом стечене. (крсно име)
  17. 17. Културолошке разлике су такођеуочљиве. У новом Рјечнику јеприсутнији утицај европскеурбане цивилизације, додуше, ниРјечник из 1818. није речникговора пастира и сељака.Сем тога, уведен је глас х који се,за разлику од језика Вуковогкраја, чуо по селима и варошимау којима се говорилојугозападним наречјем. УРјечнику из 1818. било је нпр.само ајдук, алка, арамбаша, а уРјечнику из 1852. хајдук, халка,харамбаша.
  18. 18. Патријархална култура уРјечнику делује као сложенацелина. Доњи слојеви пониручак до анимизма, док у горњимналазимо трагове источњачкецивилизације. У Рјечнику сепомиње Страшни суд.Патријархални сељаци се вишеплаше живог Бога, негоиспаштања на хришћанскомСтрашном суду, више страхујупред силом која јесте него штоим се привиђа есхатолошкикрај.
  19. 19. Насловне стране два издања Српских рјечника,првог из 1818. године (лево) и другог из 1852.године (десно).
  20. 20. Оно што је најзначајније и зашто се Рјечниксматра спомеником целокупне српске традицијеје то што се Вук није задовољио само пукимзаписивањем и набрајањем речи које је чуо.Свака реч која се налази у Рјечнику пропраћенаје неком приповетком, обичајем, легендом,народним веровањем, анегдотом или некомдругом народном умотворином. Вук је у Рјечникууз поједине речи давао и њихова шира тумачења,по чему се “Српски рјечник”, истовремено,сматра и као својеврсна енциклопедија народногживота.
  21. 21. Акмаџа-Птица као кобац, коју Турциухвате младу и припитоме, па је носена руци, као сокола, и у јесен с њомелове препелице. На зиму се пушта,јер кажу да неће да слуша више одједне јесени.Вила-Свака вила је млада,лепа, распуштене косе, носибелу хаљину. Оне живе повеликим планинама и покамењацима око воде. Оненикоме не чине зло, осим акоих неко не повреди.
  22. 22. Вампир-Вампир је човек у кога 40дана после смрти (по народнимприповеткама) уђе некакав ђаволскидух и оживи га. Он ноћу излази изгробља и дави људе и пије њиховукрв. Реч вампир је једина српска речкоја се користи у целом свету.Додоле-Кад је суша, једна девојкасе цела увије у траву, а неколикодругих девојака иде за њом поселу и играју од куће до куће.Домаћини узимају кофу са водоми прскају девојку у трави(додолу), и надају се да ће сушапрестати.
  23. 23. Дуга-Срби кажу: “Да мушкопрође испод дуге, постало биженско, и обрнуто”. Постојао јеобичај, да када се покаже дуга,деца почну да певају:“Ко не види дуге, не вид’ла га мајка до Петрова данка”Шегрт-Шегрти су код нас,нарочито у Србији и Босни, каоправи робови. Када мајстор предханом сјаше са коња, шегрт морада га надгледа као и код куће, пакад мајстор хоће да пође кући, даон пред њим изведе опремљеногкоња.
  24. 24. Задушнице-За време задушница, људиузимају свеће, и пале их мртвима које супознавали и који су им били блиски. Алиобичај је да се свака свећа наменисвакоме. То се може радити у манастиру иу цркви, али и на гробљу.Васкрсеније (Ускрс)-НаВаскрсеније треба свако да узме понавору. О Васкрсенију се тукушареним и црвеним јајима. Када седвојица сретну на путу наВаскрсеније говори се: “Христосваскрс”, а овај други одговара:“Ваистину васкрс”.
  25. 25. Женидба у Србији-У Србији се чак и данас просидевојка и уговарају венчања, а да се момак и девојкајош не виде, већ се договоре њихови родитељи. Понародним обичајима, када се просила девојка, нијесе узимао мираз, већ се за прошњу давао новац, а тоје утицало на то да се сиромашни младићи нисувенчавали. Кога год да сватови сретну на путу,почасте га вином, ракијом, печењем...Српска свадба трајеготово недељу дана-на два дана пре негошто се оде по девојкупочне се пити сведок не оде кум.
  26. 26. Вуков циљ био је афирмација и препород српскогјезика и културе. Сматрао једа народ за који јетолико пута рекао да је његова љубав заслужује даима сређен правопис и граматику како би се нашто бољи и квалитетнији начин очувала његоватрадиција. Издао је велики број радова али његовонајцеловитије дело у коме је објединио све својециљеве-прикупљање народних речи, песама,пословица, рад на правопису и граматици је„Српски рјечник“. Овај Рјечник представља Вуковуцелокупну борбу за традицију и културу српскогнарода и његову оставштину будућимгенерацијама.

×