Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac

on

  • 3,056 views

 

Statistics

Views

Total Views
3,056
Views on SlideShare
3,028
Embed Views
28

Actions

Likes
0
Downloads
49
Comments
0

3 Embeds 28

http://biologijakp.weebly.com 13
http://www.nasaskola.net 12
http://www.weebly.com 3

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac Presentation Transcript

  • SKRIVENOSEMENICE MAGNOLIOPYTA
  • Skrivene su tajne,skrivene su ljubavi, skrivene su i biljke! Mnogi ce se pitatizasto se biljke kriju, pa cu ja kroz sliku i pricu objasniti zasto su one bas to imedobile – SKRIVENOSEMENICE! Zavirimo u skriveni svet ovih biljaka...
  • • Ove biljke su vrlo stare i tako dragocene za coveka! Zamislite period od pre oko stotinu dvadeset miliona godina, kada su se pojavile u kredi! A danas zivi oko 250000 vrsta skrivenosemenica. Pogledajmo oko nas, dok setamo sumom, livadom, planinskim pasnjakom ili kroz strasnu dzunglu-svuda ih ima! Svi volimo jagode, sok od kupina je najsladji, orah nam treba za kolace a zito za hleb! Slatko od sljiva svima prija, a da nije hrasta veverice ne bi imale svoj dom! A sve ove biljke spadaju u grupu skrivenosemenica, i vrlo su korisne za coveka. Naucnici im dadose ovo ime jer su njihovi semeni zameci zatvoreni, skriveni u plodu tucka- strukture koja postoji samo kod njih i deo je cveta. Naucnici su im dali ime ali su ih i podelili u dve grupe,vezano za njihove osobine, i te grupe su: DIKOTILE I MONOKOTILE.
  • RAZLIKA IZMEDJU KLASA:Magnoliopsida/Dicotyledones Liliopsida/Monocotyledones,dikotile monokotileEmbrion sa dva kotiledona, a ovi sa po Embrion sa jednim kotiledonom, a ovaj3 provodna snopica. sa 2 provodna snopicaKlijanje uglavnom epigeicno Klijanje uglavnom hipogeicnoPrimarni klicin korenak razvija se u Primarni klicin korenak izumire vrlo rano, aglavni koren, a na njemu bocni korenak njega zamenjuje adventivni korenakProvodni snopici izdanka raspoređeni u Provodni snopici uglavnom razbacaniprsten (eustela), otvorenog tipa (sa (ataktostela), zatvorenog tipa (bezkambijumom) kambijuma)Izdanak diferenciran na koru i Izdanak nije diferenciran na koru icentralni cilindar centralni cilindarBočni pupoljci serijalni Bočni pupoljci kolateralniListovi uglavnom sa drskom, sa Listovi uglavnom sedeci, saperastom, redje prstastom nervaturom, paralelnom nervaturom, nervaturanervatura otvorena, lisni ožiljci sa 1-3 nervna otvorena, veliki broj nervnih tragovatragaCvetovi petočlani, redje cetvoroclani, kod Cvetovi tročlani, retko dvoclani ilinekih primitivnih grupa tročlani cetvoroclani (nikad petoclani)
  • • Svi poklanjamo cvece, raznih boja, prelepog mirisa. Ti cvetovi nastaju iz cvetnih pupoljaka, u pazuhu listova (brakteja). Cvet predstavlja kratak izdanak sa ogranicenim rastom i u njegovim delovima se odvijaju procesi koji su bitni za razvijanje cveta. Treba znati da razvicem cveta pocinje polna faza u zivotu biljaka cvetnica. Cvet se sastoji od :• 1. casicnih listica (calyx)• 2. krunicnih listica (corolla)• 3. prasnika (androeceum)• 4. tucak (gynoeceum)
  • CASICNI LISTICI (calyx)• Oni se razlikuju od krunicnih listica po tome sto su manji i uglavnom zelene boje i imaju siroku osnovu. Nalaze se na obodu cvetne loze I mogu I da vrse fotosintezu zato sto se u tim listovima nalazi hlorofil. Imaju ulogu da stite ostale delove cveta dok su nerazvijeni, ili u razvoju. Casica najcesce opada posle cvetanja, medjutim kod nekih biljaka, listici casice opadaju ubrzo po otvaranju cveta, dok se kod nekih zadrzavaju I posle cvetanja. Casicni listici su dosta prosti. Na poprecnom preseku kroz casicni listic se primecuju epidermis lica, epidermis nalicja i mezofil lista.
  • KRUNICNI LISTICI (corolla)• Oni su uglavnom dosta krupniji od casicnih listica i jarko su obojeni. Boja krunice moze veoma biti razlicita. Ona zavisi od vrste i kolicine pigmenta koji se nalaze rastvoreni u celijskom soku. Crveni, plavi, ljubicasti zuti, a I beli koji nastaju usled nedostatka pigmenta. Uloga krunice je da privuce paznju zivotinjama (najcesce pticama I insektima) koje imaju ulogu u razmnozavanju. Postoje biljke kod kojih su listici krunice srasli i one kod kojih su listici razdvojeni. Mogu biti cevastog, klinastog, zvonastog, leptirastog, levkastog, tockastog oblika I oni daju veoma lep izgled cvetu. Krunicni listici svojim oblikom, obojenoscu i etarskim uljima koja ispustaju primamljuju zivotinje koje oprasuju cvet. Mnogi cvetovi iz krunicnih listica luce nektar kojim primamljuju insekte i druge zivotinje.
  • PRASNICI (androeceum)• Prasnik je biljni organ koji stvara polen. Nastao je iz listoliki mikrosporofila primitivnih golosemenica - predaka sikrivenosemenica. Listoliki izgled prasnika se srece kod primitivnih skrivenosemenica, kao sto su lokvanji. Skup svih prasnika u cvetu se naziva andreceum (Androeceum). Njihov broj je veoma različit kod različitih biljnih vrsta; od jedan pa do vise stotina. Cvetovi koji nemaju prasnike su jednopolni – zenski cvetovi, a oni koji imaju samo prasnike su jednopolni – muski cvetovi. Sastoji se od prasnickog konca (filamentum) na cijem vrhu se nalazi prasnica (anthera). Prasnicu dalje cine dve poluantene (thecae) koje povezuje nastavak prasnickog konca (conectiv). One su podeljene na dve polenove kese (loculi) uzduznom pregradom. Prasnik je homolog mikrosporofilu, a prasnicke kese mikrosporangijama. Glavna funkcija ovih organa je da prizvode polen, ali mogu imati i druge uloge. U slucaju redukcije krunice, mogu preuzeti ulogu ovih listica, odnosno privlaciti oprasivace svojim zivim bojama. Takodje, pripisuje im se i zlezdana uloga, odnosno uloga nektarija. U ovom slucaju, prasnici koji zamenjuju nektarije nemaju sposobnost stvaranja polenovih zrna i nazivaju se staminodije. 1. Prasnicki konac 2. Antera 3. Konektiv 4. Polenova kesa
  • TUCAK (gynoeceum)• Tucak je deo cveta skrivenosemenica, izgradjen od jednog ili vise sraslih oplodnih listica (karpela), u cijoj unutrasnjosti se nalazi supljina sa semenim zametkom. Funkcija tucka je da zastiti semene zametke od raznih spoljasnjih uticaja, u prvom redu isusivanja. U cvetu, tucak ili tuckovi (svi oplodni listici) su organizovani u zenski deo cveta — gineceum (gynoeceum). Na tucku se mogu razlikovati tri dela : zig (stigma), stubic (stylus), plodnik (ovarium, germen). Zig se nalazi na vrhu tucka i cesto je hrapav ili lepljiv, da bi se za njega lako zalepila polenova zrna. Na zigu se nalazi tecnost sa biljnim hormonima I on je narocito razvijen kod cvetova biljaka koje se oprašuju vetrom. zig se nanize suzava u stubic kroz koji prolazi polenova cev na putu do plodnika. Tkivo stubica najcesce je omeksalo i osluzavelo, a sluzi za ishranu polenovih cevi za vreme njihovog rasta ka semenim zamecima. Pojedini cvetovi ne poseduju stubic, pa se zig u vidu trake ili sava nalazi direktno na plodniku koji je donji, prosireni deo tucka gde su smesteni semeni zameci u kome se odvija oplodjenje.
  • • Ali,da nastane nova biljka,mora doci do oprasivanja, tacnije prenosenja polenovog praha,i oplodnje.Oprasivanje je proces prenosenja polenovog praha.Tada se pridruzuju zivotinje,ptice,vetar i voda,svi oni pomazu da nastane novi plod.• Postoje:1. samooprasivanje (autogamija)-(na jednom cvetu su oba polna organa)2. Unakrsno oprasivanje (omogamija)-(izmedju dva cveta)3. Pomocu vetra (anemorfolija)4. Pomocu insekata (entemofolija)5. Pomocu mrava (mirmekofolija)6. Vodom (hidrofolija)7. Pticama (ortofolija)• Leteci sa cveta na cvet, ptica polenova zrna odnese na zig tucka, gde oni prvo upijaju vodu a zatim luce proteine. Medjutim, ako se polen nadje na cvetu druge vrste tada ne klija, ali izaziva polensku kijavicu kod ljudi,sto je vrlo neprijatna pojava pa se i lekovi koriste u suzbijanju tih alergijskih manifestacija! Zato upucujemo molbu pticama i vetru da ne grese u prenosu polenovih zrna!
  • • Naravno, kod cveta, na kraju dolazi jos jedan bitan proces - oplodjenje ! To je proces spajanja jedara jajne celije sa jedarom spermatozoida. Kada polenovo zrno padne na zig tucka, nastaje polenova cev koja ide do semenog zametka. Stvaraju se dva spermatozoida, gde se jedan spermatozoid spaja sa jajnom celijom I gradi klicu (embrion), a drugi se spaja sa sekundarnim jedrom I daje triploidni endosperm, tj.hranljivo tkivo.
  • -Kroz sliku i pricu,dodjosmo dokraja,ali kraja ove prezentacije,jersvakoga dana,u svim delovimasveta,nastaju nove,lepsei cvetnije skrivenosemenice! Covekih neguje,jer imaju veliki znacaj zanjega, a u prirodi ih sunce miluje ikisa umivai zato one traju!
  • *ANA TURK I4**KSENIJA SOLUNOVIC I4**KATARINA STOJKOVIC I4* Aleksinacka gimazija Prof. Radica Dimitrijevic
  • • LITERATURA:-Udzbenik “Biologija” za 1.razredgimnazije-Internet• SLIKE:-”Svet Sare Kej”-”Bionet skola”-”Google slike”• MUZIKA:-”Beethoven”