PsihologijaNastavna jedinica: Frojdova teorija ličnosti
Sigmund Frojd (6. maj 1856. –23. septembar 1939.) bio jeaustrijski lekar ipsiholog, osnivač psihoanalize.Rođen u Frajbergu...
• Rasprave o histeriji, 1895.• Tumačenje snova, 1899.• Psihopatologija svakodnevnog života, 1904.• Humor i njegov odnos pr...
Primarno zainteresovan zapsihološku terapiju, Frojd jemorao da razvije hipotezu oljudskoj prirodi (ta se hipotezasada nazi...
Sigmund Frojd je rođen 6. maja                                        1856. u Frajbergu, u Moravskoj.                     ...
Jedna od uticajnih teorija ličnosti je Frojdova psihoanalitičkateorija ličnosti. Frojd ličnost shvata kao jedinstvo tri in...
Id je biološki deo ličnosti koji obuhvata različite nagone ili instinkte, međukojima, po Frojdovom mišljenju, naročit znač...
Ego je onaj deo ličnosti koji nastoji da zadovolji nagone, ali u skladu sarealnom situacijom i zahtevima superega. Ego je ...
Frojd je formulisao I teoriju razvoja ličnosti. Po njegovommišljenju najvazniiji period za formiranje ličnosti je ranodeti...
AUTOR
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević

5,550 views

Published on

0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
5,550
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
32
Actions
Shares
0
Downloads
31
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević

  1. 1. PsihologijaNastavna jedinica: Frojdova teorija ličnosti
  2. 2. Sigmund Frojd (6. maj 1856. –23. septembar 1939.) bio jeaustrijski lekar ipsiholog, osnivač psihoanalize.Rođen u Frajbergu, uMoravskoj. Obrazovan uBeču, gde je studirao medicinu.U Parizu je studirao kod Šarkoa, 1885-1886. Do psihoanalize gaje dovelo istraživanje posledicapsihoze na histeriju, koje jeobjavio zajedno sa Brojerom1895.Osovao je Godišnjak zapsihoanalitička ipsihopatološkaistraživanja, 1908. godine, iMeđunarodnu psihoanalitičkuasocijaciju, 1910.
  3. 3. • Rasprave o histeriji, 1895.• Tumačenje snova, 1899.• Psihopatologija svakodnevnog života, 1904.• Humor i njegov odnos prema nesvesnom, 1905.• Totem i tabu, 1913.• Uvodna predavanja iz psihoanalize, 1916- 1918• S one strane principa zadovoljstva, 1920.• Ego i id, 1923.• Budućnost jedne iluzije, 1927.• Nelagodnost u kulturi, 1930.• Problem anksioznosti, 1936.• Mojsije i monoteizam, 1939.
  4. 4. Primarno zainteresovan zapsihološku terapiju, Frojd jemorao da razvije hipotezu oljudskoj prirodi (ta se hipotezasada naziva dubinskompsihologijom), pomoću koje bimogao da izvede svoju terapiju.U svojim kasnijim spisima on jeonda razvio implikacije ovehipoteze. U čovekovojpsihološkoj strukturi razlikovaoje tri činioca, Id, Ego iSuperego.Ovi činioci, uzpojmove nesvesnog(cenzura, represija, sublimacija),i hipoteze o ulozi seksualnosti uljudskom životu, čine okvirnjegovog gledišta.
  5. 5. Sigmund Frojd je rođen 6. maja 1856. u Frajbergu, u Moravskoj. Sigmundov otac, Jakob Frojd (1815 - 1896), bio je trgovac tekstilom. Prvi put se oženio u sedamnaestoj godini života: Iz tog braka imao je dvojicu sinova, Emanuela i Filipa.Pošto je ostao udovac, oženio se podrugi put izvesnom Rebekom, zakoju se ne zna da li je prerano umrlaili je bila oterana. Treći svoj brakJakob je sklopio sadvadesetogodišnjom AmalijomNatanson (1835 - 1930), čije jeSigmund prvo dete. Za njim su došliJulijus, koji će umreti u osamnaestmeseci, a zatim Ana, Roza, Mici,Dolfi, Paula i Aleksander.
  6. 6. Jedna od uticajnih teorija ličnosti je Frojdova psihoanalitičkateorija ličnosti. Frojd ličnost shvata kao jedinstvo tri instanceili aspekta ličnosti, koje on označava latinskim nazivom:- ID (ono)- EGO (ja) i- SUPEREGO (nadja).
  7. 7. Id je biološki deo ličnosti koji obuhvata različite nagone ili instinkte, međukojima, po Frojdovom mišljenju, naročit značaj ima seksualni nagon.Njega Frojd shvata prilično široko. U poslednjim godinama svogstvaralaštva Frojd je pod uticajem strahovitih krvoprolića u Prvomsvetskom ratu govorio i o nagonu smrti, ali je taj deo njegovogučenja, uglavnom, odbačen.Nasuprot nagonskom deluličnosti, koji se rukovodisamo principomzadovoljstva, može seizdvojiti socijalni deo –superego, koji uključujemoralneprincipe, norme, idealekoje dete usvaja u ranomdetinjstvu, na osnovuidentifikacije saroditeljima.
  8. 8. Ego je onaj deo ličnosti koji nastoji da zadovolji nagone, ali u skladu sarealnom situacijom i zahtevima superega. Ego je kako kažupsihoanalitačari, sluga dva moćna gospodara. On se rukovodi principomrealnosti i zato često mora da se prilagodjava stvarnosti, da zadovoljavanagone zaobilaznim putem, a ponekad nije u stanju da ih pomiri sazahtevima sredine i superega.
  9. 9. Frojd je formulisao I teoriju razvoja ličnosti. Po njegovommišljenju najvazniiji period za formiranje ličnosti je ranodetinjstvo (negde do 5 godina) I odnos roditelja prema detetu.Dete je otac coveka, isticao je Frojd
  10. 10. AUTOR

×