Rakovi- Vuk Popović- Marija Cvetković
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Rakovi- Vuk Popović- Marija Cvetković

on

  • 903 views

 

Statistics

Views

Total Views
903
Views on SlideShare
903
Embed Views
0

Actions

Likes
0
Downloads
13
Comments
0

0 Embeds 0

No embeds

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Rakovi- Vuk Popović- Marija Cvetković Rakovi- Vuk Popović- Marija Cvetković Presentation Transcript

  • RAKOVI(Crustacea) Autor: Vuk PopovićGimnazija Svetozar Marković Odeljenje II4
  • R A K O V I (Crustacea) Rakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena, dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje. Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrstama.
  • Spoljašnja anatomija Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće podeljeno na dva regiona: GLAVENOGRUDNI (cephalotorax), nastao srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od vrste rakova, grudnih segmenata i TRBUŠNI (abdomen), koji se sastoji od različitog broja segmenata.
  • Građa raka
  • Spoljašnja anatomijaNa glavi se nalaze: oči usni otvor 5 pari usnih ekstremiteta:1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske draži:2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji dodatno sitne hranu.
  • Spoljašnja anatomija Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem segmenata koji grade ovaj region: Jedan od prva tri para su vilične noge (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera ka usnom otvoru; Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni) rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta kojima se plen hvata i drobi.
  • Spoljašnja anatomija Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka. Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je tanka što omogućava dobru pokretljivost tih delova.
  • Unutrašnja anatomija Crevni sistem je sastoji od: prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja čija je uloga mehanička obrada hrane; srednje crevo je endodermalnog porekla i nema kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao jetra; zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe je obloženo kutikulom
  • Unutrašnja anatomijaKrvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz: srce koje je smešteno sa leđne strane u perikardijumu (ostatak celoma); arterije sinuse.U krvi se nalaze respiratorni pigmenti: eritrokruorin; hemocijanin hemoglobin
  • Unutrašnja anatomija Rakovi dišu: pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu osovinu; kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore koje funkcionišu kao pluća; sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da obavljaju celom površinom tela.
  • Unutrašnja anatomija Izlučivanje se obavlja jednim jedinim parom izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksilarne ili antenalne žlezde. Nervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija. Rakovi imaju odvojene polove sa izraženim polnim dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja nove.
  • Klasifikacija Klasa rakova deli se na potklase: cefalokarida branhiopoda ostrakoda mistakokarida kopepoda branhiura ciripedija malakostraka ili viši rakovi
  • Slatkovodni rakoviSlatkovodni rakovi potiču iz mora, a naseljavajuvećinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje,noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama ipovršinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo imje člankovito.Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazujetri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata)i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovimadostignu težinu do 300 g.Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrstekoje imaju privredni značaj.
  • POTOČNI ILI REČNI RAK ( Astacus Astacus ) –plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrstaslatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jakeštipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi urekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama uVojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vodekoje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnositemperaturu vode do 26oC.
  • BELONOGI RAK ( Astacus pallipes ) – rostrum jedužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetleboje.
  • RAK KAMENJAR ( Astacus torrentium ) – najmanji jerak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum ištipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka.Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijimbrdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini iKrki.
  • BARSKI RAK ( Astacus leptodactylus ) – ima veomatanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manjemesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi unizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskogsliva.
  • Morski rakoviRod morskih rakova (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta(jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišuškragama i žive u morima.Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove(Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok nižirakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni napodskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce,škrgorepce i vitičare.Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu,grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava jesrasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu seglava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenatazavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) suporodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.
  • ŠKAMP , norveški rak ( Nephrops norvegicus ) – malidugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu,ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm.Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30komada. Mresti se tokom cele godine, a najvišeleti. Lovi se tokom cele godine i ima najvećuprivrednu važnost u Evropi.
  • KRABE pripadaju rodu Decapoda. One se dele na16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličinavarira od 1 do preko 25 cm. Telo im jekompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu.Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe)težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.
  • JASTOG , omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepirak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijeneu štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nemaklešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim ipunim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutimnijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45cm i težinu oko 1 kg i više.
  • Literatura Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002. Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971. Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986. Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986. Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000. Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.